Jump to content

Препоручена порука

@JESSY

Hvala na odgovoru savršeno jasno.

Jedino mi nije jasno neznanje o grehu, tj deluje mi ukoliko osoba zna (na koju pozitivno utiče gramzivost  druge)  to jeste greh, dok ako ne zna, onda nema ni greha? Drugim rečima, deluje da  neznanje štiti od greha?

 

Dobar primer bi bila preljuba koja je sama po sebi greh, međutim mnoge ljubavnice nisu uključene/niti ih zanima odakle stiže novac muškarca-preljubnika  (čiji postupci već utiču na matičnu porodicu)?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, mirko1929 рече

Jeл промисао Божији био да дођу муслимани да покоре хришћане? Јел промисао Божији био да дођу комунисти и да руше цркве и убијају хришћане? Тако је настало иконоборство. Људи су мислили да пошто муслимани односе све једну за другом победе над хришћанима, а они не штују никакве ликове, да је то хришћане Бог напустио јер су идолопоклоници. Када је западно (и велики делови источног) Римско царство падало под најездама варвара, пагански аутори су писали да је то казна од богова због хришћанства, зато што се Рим одрекао Олимпа, а хришћански аутори су писали да је то зато што су варвари високоморални, а римљани декадентни. Што је баби мило, то јој се и снило, свако види ствари онако како хоће...

Pa jeste to sve promisao Boziji ili bolje receno i definisano to je dopustenje Bozije i ti varvari i muslimani i komunisti i sada demokrate sto svi oni maltretiraju hriscane.

Samo treba videti kako je to islo sa Jevrejima u SZ i kako su prolazili u odnosu na tadasnje njihove neprijatelje i sve u zavisnosti od toga da li su ili nisu postovali Bozije zapovesti i njihove proroke i pravednike i tako nekako ide i sa nama hriscanima koji smo novi Izrailj.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 часа, sanja84 рече

Nema potrebe da ulepšavamo Boga. Bog kažnjava. Takav je. Možee mu se.

А зашто би га ружили? :) И како Он кажњава? Зар људе не кажњавају непромишљени поступци који неминовно воде безбожним путем? И сходно томе у непредвидиво, врло ризично сутра... Логичан след околности је да ће надрљати на неки начин свако на таквом путу. Мало ми пара уши то "кажњава". 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, ИгорМ рече

А зашто би га ружили? :) И како Он кажњава? Зар људе не кажњавају непромишљени поступци који неминовно воде безбожним путем? И сходно томе у непредвидиво, врло ризично сутра... Логичан след околности је да ће надрљати на неки начин свако на таквом путу. Мало ми пара уши то "кажњава". 

А како је неко ко је рођен с Дауновим синдромом, церебралном парализом, или чак нечим још горим, то заслужио својим поступцима?

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da ne kažnjava, mi bi se rodili u raju iako su naši preci Adam i Eva zabrljali. Ali ne, tu smo. I okrenuli smo od Boga, i nadrljamo svaki put kao Pinokio kad ne ide u školu. Ali pazi!!! Mene muči jedno pitanje. Zašto djavo više troši vreme na nas nego Bog. Tako mi izgleda. Možda grešim. Bože oprosti, ali moram da pokrenem diskusiju. 

"Drži svoj um u adu i ne očajavaj"

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, sanja84 рече

Da ne kažnjava, mi bi se rodili u raju iako su naši preci Adam i Eva zabrljali. Ali ne, tu smo. I okrenuli smo od Boga, i nadrljamo svaki put kao Pinokio kad ne ide u školu. Ali pazi!!! Mene muči jedno pitanje. Zašto djavo više troši vreme na nas nego Bog. Tako mi izgleda. Možda grešim. Bože oprosti, ali moram da pokrenem diskusiju. 

Mени се чини да је то западњачко разумевање пада (првородни грех), а не православно (прародитељски грех). Мени је најбољи аргумент против теологије базиране на првородном греху био то што људи након крштења не постану бесмртни.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, mirko1929 рече

А како је неко ко је рођен с Дауновим синдромом, церебралном парализом, или чак нечим још горим, то заслужио својим поступцима?

Онако размишљам...

A шта ћемо са гладном децом у Африци, абортусима, несрећама, зашто невини страдају? Ако Он зна да ће се неко мучити, зашто не спречи то? Суров је, воли да посматра али се не меша? Божија воља? Да ставимо Божију љубав на тас? Или пак Бог не постоји? У Св. писму Христос исцељује од рођења убоге... а зашто су тако рођени? Да се муче, да се пројави Божија воља или нешто треће? Да ли би се неко у животу остварио као уметник, добротвор или постао убица, насилник па је "неко" ипак интервенисао допуштајући болест, страдање? И зашто сам ја морао рано остати без родитеља као и још многи други? Верујем да су то најтежа питања на која ми немамо једноставан одговор. 
Ако је овај наш садашњи живот све а после нема ничег, онда је то за мене катастрофа над катастрофама. Бесмислено битисање у којем можда неко нађе за себе кратку и пролазну смисао. Ако је пролазно а после нема ничег, чему све то? Да осетим сву лепоту живота, срећу, радост, љубав, па и бол, тугу, несрећу, као случајну пролазност?! Да то што ме гради кроз живот нема будући смисао, да нема потребе да идем путем љубави и истине јер нам је живот само безлична случајност?! Ако пак није тако, онда се назире одговор да је живот пут ка вечности, где је страдање пролазно.
Мени живот делује као дете одбегло од куће, препуштено само себи, које страда док се не врати Оцу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, ИгорМ рече

Онако размишљам...

A шта ћемо са гладном децом у Африци, абортусима, несрећама, зашто невини страдају? Ако Он зна да ће се неко мучити, зашто не спречи то? Суров је, воли да посматра али се не меша? Божија воља? Да ставимо Божију љубав на тас? Или пак Бог не постоји? У Св. писму Христос исцељује од рођења убоге... а зашто су тако рођени? Да се муче, да се пројави Божија воља или нешто треће? Да ли би се неко у животу остварио као уметник, добротвор или постао убица, насилник па је "неко" ипак интервенисао допуштајући болест, страдање? И зашто сам ја морао рано остати без родитеља као и још многи други? Верујем да су то најтежа питања на која ми немамо једноставан одговор. 
Ако је овај наш садашњи живот све а после нема ничег, онда је то за мене катастрофа над катастрофама. Бесмислено битисање у којем можда неко нађе за себе кратку и пролазну смисао. Ако је пролазно а после нема ничег, чему све то? Да осетим сву лепоту живота, срећу, радост, љубав, па и бол, тугу, несрећу, као случајну пролазност?! Да то што ме гради кроз живот нема будући смисао, да нема потребе да идем путем љубави и истине јер нам је живот само безлична случајност?! Ако пак није тако, онда се назире одговор да је живот пут ка вечности, где је страдање пролазно.
Мени живот делује као дете одбегло од куће, препуштено само себи, које страда док се не врати Оцу.

Не знам. Мене мучи следеће питање. Неки старац је говорио да треба пустити болесну децу да умру, да постану анђелчићи. Ако је то заиста тако, ако је овај живот крајње небитан, а само Царство Небеско је битно, зашто се онда ми хришћани боримо против абортуса? Та деца су мученици у крви, која иду право у Царство, зар не би требало томе да се веселимо? Јер, у супротном би живела по свој прилици нехришћанским животом, и можда би завршили у Вечном Огњу, а овако сва до једног иду право у Царство? Ово размишљање ме је нагнало на то да морам да одбацим традиционалну претпоставку да је овај живот небитан.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...