Павле Даровски: „Томосологија” Константинопољске Патријаршије

[Поуке.орг - инфо]

 

 

 

Текст у пдф формату

 

Павле Даровски „Томосологија” Константинопољске Патријаршије – Епархија бачка

EPARHIJABACKA.INFO

---

ДЕО ПРВИ Увод Томоси Константинопољске Православне Цркве о аутокефалности разних Православних Цркава нису просто документи: то су споменици историје и...

 

View full Странице

[slovoA]

Изузетно занимљив текст. А донекле је занимљиво и што нема никаквих коментара. "Опружиш се на Мртвом мору и плуташ."

[Milan Nikolic]

Од почетка је било јасно да константинопољска теологија ,,личности", ,,заједнице", ,,другости" у креирању релационе онтологије, има одређене нејасноће, али мало ко је претпостављао да такво учење има за циљ ангажовање првенства Цркве као ,,Узрочнице". Тај ,,Други", без кога нема ничега, наглашен је у кључу неопходности ,,улоге Оца", како у тријадологији тако и у еклисиологији где се, за нас надилазећи однос унутар трансцедентног Бога примењује као благодат. Тако један патријаршки трон, путем овакве терминологије, добија прерогативе са којим представља до сад невиђени папизам.

[Orthophill]

Ова реченица мени је најинтересантнија:
<<Константинопољ „ствара” себи савезнике тако што ствара нове аутокефалне Цркве, често путем раскола. >>
Па ко на пример бранио Руској Цркви да да предлог о аутокефалију Киевској Митрополији и тако да сазда себи савезник?
Ко брани Српској Цркви да да предлог о аутокефалију Македонској и тако да сазда себи сабвезник?
Али као и увек у наше животе, други су нам криви када нас надмаше.
 

[Milan Nikolic]

Аутокефалија се не нуди као нешто на пијаци, нити се тражи само по себи. Оно што знамо из кијевске Митрополије то је да нико од њих није тражио, нити тражи, аутокефалију ни од кога, него су задовољни са аутономним статусом у РПЦ.

Треба знати да СПЦ жели да да аутокефалност МПЦ, али не жели да то буде на основу неискрене и крње аутокефалности, било да СПЦ задржи одређене јурисдикције, било да та јурисдикција зависи, преко СПЦ, од Фанара или да у потпуности припада Фанару.

Зато је током свеправославних сабора била дебата како ће се доносити одлуке по питању давања аутокефалије, где је настао спор између захтева да аутокефалност дарује Фанар, при чему би се друге Цркве само сагласиле, и захтева да се аутокефалност дарује заједнички на иницијативу Цркве чији део прима аутокефалију.

Проблем је у опасности да једна од Цркава која самовољно дарује аутокефалију, ту аутокефалију може и да одузима, што се дешавало и што се опет наговештава. Притисци због било каквих интереса морају бити онемогућени, поготово због тога што се може злоупотребити и довести у застрањење сâмо исповедање вере.

[Orthophill]

Ево питао сам једном, т.ј. више пута @obi-wan што недостаје на пример МПЦ-и да буде аутокефална?
Ево питам сада и тебе исто питање. Или још боље зашто СПЦ одбива да опет почне преговоре са МПЦ. 6 година вл. Јован је слободан човек...

[obi-wan]

@Orthophill

У основи, две су могућности: твоја питања су или крајње наивна, или изразито злонамерна.

пре 5 часа, Orthophill рече

Па ко на пример бранио Руској Цркви да да предлог о аутокефалију Киевској Митрополији и тако да сазда себи савезник?

Ја лично, само за себе говорим, имам дубоко уверење да је у питању оно прво - наивност.

У сваком случају, кад би кренуо да ти одговорим, морао би свакако да искуцам неколико подужих порука - у празно.

До сад сам на више тема могао недвосмислено да се уверим да тебе не занима никакав квалитетан одговор по овом питању, него било шта да тераш воду на своју воденицу. А да трошим време и живце узалуд, баш ми не пада на памет.

И опет ћу да нагласим - ништа немам ни најмање лично против тебе, далеко од тога. Просто, у теби све време видим политичку заврзламу, која се стално копрца у немиру и гледа да себи бар негде нађе неког израза. Можда ти сам тога ниси свестан, али то је, бар овако са стране, банално очигледно.

А ако, ипак, желиш да промислиш о могућем стварном одговору на твоје питање, предлажем ти да почнеш од историјских чињеница:
1) ко су, у ствари, Македонци, 2) зашто нису и не могу да буду одвојена нација, него јесу увек географска одредница, и 3) томе слично.

Док се овим не позабавиш, тешко да ћеш моћи да мрднеш игде даље по питању аутокефалије и поретка у Цркви.
Ништа не може да почива на фалсификовању стварности, то буди сасвим сигуран.

Такође, нагласићу - реченица коју си цитирао је јасна и гола чињеница:

пре 5 часа, Orthophill рече

<<Константинопољ „ствара” себи савезнике тако што ствара нове аутокефалне Цркве, често путем раскола. >>

Јер, коме је до мира и благостања у Цркви, никад не би ни пробао да тако олако себи приграби иначе непостојеће и ничим утемељено право да редом по свету штанцује "аутокефалне цркве", него би се прво сетио да и сам неосновано носи титулу патријарха, а нарочито васељенског.

"Дрво се по плодовима познаје" - овога се подсећај што чешће, ако стварно желиш да себи разјасниш ово питање.

[Milan Nikolic]

пре 1 сат, Orthophill рече

Ево питао сам једном, т.ј. више пута @obi-wan што недостаје на пример МПЦ-и да буде аутокефална?
Ево питам сада и тебе исто питање. Или још боље зашто СПЦ одбива да опет почне преговоре са МПЦ. 6 година вл. Јован је слободан човек...

СПЦ не жели сама да додељује аутокефалије. Тако важну ствар треба да одобри и заједнички додели сабор православних Цркава.

Проблем је што данас имамо огољени насртај на саму веру и јединство Цркве, што можеш увидети анализом аргумената патријаршије у Фанару.

Империјализам и папизам код Фанара заснива се на НАТО-у. Видно је да Црква опет допушта да ,,мрзост опустошења" искористи њену структуру као код западних хришћана, где се Црква користила, и још увек се користи, за поробљавање и освајање добара других народа и геополитичких конкурената.

Народима се не нуди потпуна и у истинској духовности слобода, него се они користе за сукобљавања и отступнице према геополитичким ривалима. Тако је наше поднебље поприште таквих сукобљавања.

У таквом амбијенту морамо пазити пре свега на манипулације у које неки уводе Цркву. Чак и да толеришемо политичке амбиције неких, што по себи није погрешно, али се пречесто и сада јасно пројављују као неправда и злочин, оно што је неприхватљиво по цену живота то је допуштање да се исповедање вере и теолошко учење промени и постане неправославно.

О томе не треба дискутовати на политиканском нивоу какав се уочава код оних који површно критикују и захтевају нешто од Цркава које нису сагласне са Фанаром. Ако Грчка призна независност Косова, и Фанар додели аутокефалију још некима на територији СПЦ, ми треба да укажемо на неправилности таквих поступака и да никада не пристанемо на њих.

[Orthophill]

Ја питам који је реални проблем зашто МПЦ не може да буде аутокефална, ви ми причате приче о нације и спољне политике. Не интересује ме то. Интересује ме што има Црква у Пољску или Црква у Чешкој и Словачки, а што нема Црква у Северној Македонији?
Зашто тражите да неко други добије аутокефалију на различити начин од то што сте је ви добили? Како и на основу чега добила СПЦ томос о аутокефалији? Шта спашава Црква? Душе или територије? Очигледно је да ви бринете само о територије и нације, и онда Украинци и Македонци су фашисти и нацисти...
МПЦ би била сателит Црква СПЦ-и, ако СПЦ упути писмо у Константинопољ и затражи да МПЦ добије аутокефалију. И добила би више у Македонији него што има сада.

И још више, ко други сем МПЦ тражи независност од СПЦ? Зашто измишљате да и Црква у Црној Гори тражи нешто више?

[Milan Nikolic]

Већ сам ти рекао да нема смисла водити овако површне и политиканске расправе. У питању је сувише важна тема која треба да се заснива - а када је реч о додељивању аутокефалија - на темељу богословља. Признаћеш да не може без одређених услова некоме да се додели аутокефалија.

На пример, данашњи Фанар инсистира да само он може доделити аутокефалију. Тако да, када би нека заједница хтела такву аутокефалију, која се отворено заснива на неправославним ставовима о правима додељивања аутокефалија, то би сведочило само по себи да таква заједница не би смела добити аутокефалију.

Зато је неопходно водити свеправославни дијалог како би се заједнички дошло до решења, увидом како ствари стоје и какве су основе додељивања одређене аутокефалије. На жалост, Фанар је у свему томе зауставио изналажење решења, тако да до даљњег можемо само бити стрпљиви до заједничког усаглашавања свих помесних Цркава. Треба имати у виду да ово питање о додели аутокефалија није више само канонско питање, него је постало догматско, јер се у ту сврху применила Тријадологија од стране Фанара. Како ствари стоје до сада, сва је прилика да ће Фанар отићи у подвајање православља као што је некада то учинила Римска Црква. Зато требамо бити опрезни, јер ради се о очувању православне вере о чему треба да разговарамо, а политиканство да оставимо по страни.