Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја

[Milan Nikolic]

Подгорица слави: Велики ватромет у част избора новог митрополита /видео/

RS.SPUTNIKNEWS.COM

---

Велики ватромет приређен је у Подгорици поводом избора владике Јоаникија за митрополита црногорско-приморског.

 

[Milan Nikolic]

29. Мај 2021 - 23:07

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сaбора

У храму Светога кнеза Лазара, у крипти Храма Светог Саве у Београду, одржано је редовно заседање Светог Архијерјског Сабора Српске Православне Цркве, од 24. до 29. маја 2021. године, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз учешће свих епархијских архијереја Српске Православне Цркве, с тим што Епископ шабачки г. Лаврентије није остао до краја заседања. Сабор је своје заседање започео служењем саборне свете Литургије са призивом Светога Духа у храму Светог Саве на празник светих Кирила и Методија, 24. (11.) маја ове године.

Сабор са задовољством констатује да се ове године навршава сто година од оснивања Епархије америчко-канадске, прве епархије наше Цркве на америчком континенту, деведесет година од оснивања Архиепископије београдско-карловачке, као и сто четрдесет година од рођења светога Владике Николаја (Велимировића), шездесет пет година од његовог упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева. Сабор препоручује свим епархијама Српске Православне Цркве да ове значајне годишњице на достојан начин обележе.

Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве. Са истом пажњом је узет у обзир извештај саборског Одбора за Јасеновац, а уједно су размотрени проблеми Српске Православне Цркве како у Србији и у земљама региона тако и у дијаспори широм света. У том оквиру посебна пажња је посвећена стању наше Цркве и положају српског народа на Косову и Метохији, где се неправде, притисци и насиље против српског народа и угрожавање идентитета, слободе, правâ и имовине Српске Православне Цркве настављају, и то, нажалост, у све тежем облику. Исто тако се Сабор суочио са изазовима пред којима су се наша Црква и народ нашли у Црној Гори, где и нова власт избегава да потпише већ усаглашен Темељни уговор између Српске Православне Цркве и државе Црне Горе, чиме је Српска Православна Црква дискриминисана у односу на све друге Цркве и верске заједнице које делују у Црној Гори.

Као и сваке године, Сабор је брижљиво анализирао стање и проблеме црквене просвете и верске наставе у јавним школама Србије.

Сабор је ставио ван снаге раније саборску одлуку о оснивању епископских савета у разним црквеним областима с обзиром на то да су ти савети и били основани као привремена саветодавна црквена тела док трају ванредне прилике и немогућност међусобног сусретања наших епископа у тадашњим ратним условима, а данас, хвала Богу, више не постоје препреке за редовне сусрете и сарадњу између наших архијереја на читавом њеном канонском подручју.

Сабор изражава своју дубоку забринутост због појаве нових нацрта законâ, па и законâ донетих на брзину, без ваљане припреме и довољне јавне расправе и без дијалога са Црквама и верским заједницама иако се ти нацрти закона и закони њих непосредно тичу, уз претњу ограничавања или чак укидања права Цркава и верских заједница на слободно исповедање вере, што је противно Уставу Србије и обавезујућим међународним конвенцијама.

Сабор такође сматра неприхватљивим да нацрт закона о културној баштини ограничава његово важење само на део територије Србије, јер искључује територију Косова и Метохије из сфере његовог дејства, премда се тамо налазе највеће српске светиње и најважнији српски културни споменици.

Сабор је попунио упражњене епархије. За Митрополита црногорско-приморског изабран је досадашњи Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић); за Епископа будимљанско-никшићког досадашњи викарни Епископ диоклијски Методије (Остојић), за Епископа ваљевског досадашњи викарни Епископ мохачки Исихије (Рогић). За викарне епископе Патријарха српског изабрани су: јеромонах Јеротеј (Петровић), сабрат Светоархангелског општежића у Ковиљу са титулом Епископ топлички; јеромонах Сава (Бундало), сабрат манастира Свете Петке у Загребу, са титулом Епископ марчански; и архимандрит Јустин (Јеремић), са титулом Епископ хвостански. Архимандрит Дамаскин (Грабеж), изабран је за викара Епископа бачког са титулом Епископ мохачки, а за викара Епископа диселдорфског и све Немачке изабран је архимандрит Јован (Станојевић), са титулом Епископ хумски.

У Светом Синоду је престао мандат епископима бачком г. Иринеју и шумадијском г. Јовану који остају чланови заменици, а за нове чланове изабрани су, на предлог Патријарха српског г. Порфирија, епископи сремски г. Василије и зворничко-тузлански г. Фотије.

 

Доставља: Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве

 

http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_5

 

[Milan Nikolic]

ПЕВАЈУ БАЊСКЕ ГОРЕ: Митрополит Јоаникије поред гроба часних предака у бањском селу Приградина - мајка Видосава се данас на небу радује

Фото: Приватна архива

- Ову фотографију направио сам 13. августа прошле године када је наш тадашњи епископ обилазио свој крај и коначиште предака. Радујемо се што ће наш владика Јоаникије бити наследник блаженопочившег митрополита Амфилохија. Певају бањске горе, а од радости се тресе и захумска епархија - каже за "Новости" Жељко Шапурић, фоторепортер Митрополије црногорско-приморске.

Мајка Видосава

Мајка владике Јоаникија, почивша Видосава, данас се на небу радује.

Она је пре 19 година била у Ђурђевим Ступовима на устоличењу њеног сина за епископа будимљанско-никшићког, у древној светињи у којем је седиште епископије будимљанске основане Светим Савом 1220. године.

https://www.novosti.rs/c/crna-gora/vesti/1001960/pevaju-banjske-gore-mitropolit-joanikije-pored-groba-casnih-predaka-majka-vidosava-danas-nebu-raduje-foto

 

[slovoA]

пре 2 часа, Bokisd рече

Pa Vlado nije Milo nikada ni imao svoga mitropolita,

Како може атеиста имати свог владику?! Сарадња између Цркве и државе је једно и нужна је, али ту причу о Миловом митрополиту су пласирали разни керови, који су тиме само прикривали своје њушкање у блату. Па сад, ко год да нема већ јасну слику о митрополиту Амфилохију и његовим плодовима, са једне стране, и о Милу и његовим плодовима, са друге, нека и даље њушка у блату. Али тиме неће стићи даље од тога, нити ће тако изједначити све у блату. Атеизам, чак ни у прикривеној варијанти вјере у своје лично божанство, нема ништа са светошћу, чији се плодови јасно виде, као нешто више од блата.

[slovoA]

Само још да Синод није онакав какав ће бити, па да се и радујем.

[Ćiriličar]

пре 6 часа, slovoA рече

Само још да Синод није онакав какав ће бити, па да се и радујем.

Ко велиш нека буде воља твоја а не Божија...а ја се баш радујем што није било како сам ја мислио да ће бити. Рекао сам "мислио", јер и кад сам мислио како би требало бити, нисам желео да буде тако него онако како треба - то јест како је Сабор у Духу одлучио.

Зато се радујем "на квадрат"!

[Milan Nikolic]

SLOGA I JEDINSTVO SU NAM KAO HLEB I VAZDUH: Prva izjava mitropolita Joanikija nakon što je izabran na tron Sv Petra Cetinjskog

WWW.NOVOSTI.RS

---

POTPUNO sam se prepustio volji božijoj i očigledno da je božija volja preko arhijereja...

 

[Ole Gunnar Solskjær]

пре 10 часа, Milan Nikolic рече

Архимандрит Дамаскин (Грабеж), изабран је за викара Епископа бачког са титулом Епископ мохачки

Ово морам да истакнем јер је ово заиста благослов од Бога. Јесте да је сада викар али то је само степеник ка катедри неке од епархија. У сваком случају Дамаскин је ово заслужио и талентима и трудом и послушањем.

 

На многаја љета. Достојан 

[slovoA]

пре 4 часа, Ćiriličar рече

Ко велиш нека буде воља твоја а не Божија...а ја се баш радујем што није било како сам ја мислио да ће бити. Рекао сам "мислио", јер и кад сам мислио како би требало бити, нисам желео да буде тако него онако како треба - то јест како је Сабор у Духу одлучио.

Не, не велим ништа слично. Ја уопште нисам мислио, а поготово навијао. Зато немам проблем да прихватим ту одлуку Сабора, али не морам због тога да се радујем. То што је Сабор у Духу одлучио је више питање снисхођења Божијег, него светости самог Сабора.

[Итака]

пре 37 минута, Ole Gunnar Solskjær рече

Ово морам да истакнем јер је ово заиста благослов од Бога. Јесте да је сада викар али то је само степеник ка катедри неке од епархија. У сваком случају Дамаскин је ово заслужио и талентима и трудом и послушањем.

 

На многаја љета. Достојан 

Упознао сам га прошле године. Заиста, велики дар Божији. Оличење кротости, љубави и смирења. Достојан!

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 14 часа, Bokisd рече

SPC i MCP... SPC i MCP ...

Надам се да ће се стати са оваквом реториком, типа Боксид и његова рука су написали...Боксид и његова рука зајдедно су...

 

Цитат

Сабор је са дужном пажњом и бригом разматрао појаве које угрожавају, а у неким случајевима и нарушавају јединство Православне Цркве.

Сабор је ставио ван снаге раније саборску одлуку о оснивању епископских савета у разним црквеним областима 

О којим је појавама ријеч? Епископски савјети су били нуклеуси аутономоја, био је пресједавајући епископског савјета који је у има више епископа саопштавао, па и имао неку врсту власти над њима као архиепископ, сада је стање дргуачије, нпр +Методије се не обраћа преко +Јоаникија или кроз Епископски савјет Синоду. Односно укидање епископских савјета је корак назад ако гледамо "Милов" пројекат ЦПЦ, односно сукоб Пећаршије и Карловачке митрполије који су покушале да изведу непријатељске службе, односно растакење СПЦ по моделу распада Југославије. Враћање на предјугословенско стање.

Видјећемо ускоро око потписивања споразума, до којег ако дође, да ли ће бити условљавања да потпише Митроплит, или и Патријарх или Митрополит до варијанте један у присуству другог. 

Имам поуздања у лични однос Патријарха и +Јоаникија, и мислим да нико у ЦГ није незадовољан одлуком Сабора, да ли ће имати слуха за ово смирење пред њима или ће бити добили смо прст хоћемо руку, видјећемо, фотка +Иринеја и +Грише говори много, добро је да се иде на смиравање тензија, примјећујем да није изабран замјеник за Западноевропску гдје претендује тврдошки Игуман Сава, што ми је руку на срце драго, али рјешавање тога је остављено за касније, пружена је још једна шанса Америма, а на +Јоаникију је велико бреме. Не мора да се све рјеши на једном Сабору, правац је добар.

 

пре 11 часа, slovoA рече

пласирали разни керови, који су тиме само прикривали своје њушкање у блату.

Да ли ти ово мене частиш, нижим еволуционим обликом?

[Milan Nikolic]

МИТРОПОЛИТ црногорско-приморски Јоаникије је јутрос саслуживао током литургије у манастиру Раковица.

Службу су водили епископ милешевски Атанасије Ракита и епископ буеносајрески Кирил Бојовић, а митрополит Јоаникије је након службе посетио гроб патријарха Павла, који је сахрањен у манастиру Раковица.

[александар живаљев]

(ВИДЕО) Раковић о Мандићевом састанку са Синодом, избору Јоаникија и одлукама Сабора

Раковић је казао да је у претходним данима кампања Црквених кмера против Београда и Србије подсећала на кампање које су против Срба водили ХДЗ, ХСП, СДА, ДПС и УЧК

Од  ИН4С  -  30/05/2021 10:03 

Др Александар Раковић

Др Александар Раковић био је овог јутра гост на ТВ Пинк где је говорио о догађајима који су обележили неколико претходних дана. Посебан акценат био је стављен на збивања која су се тицала Црне Горе.

Раковић је појаснио да је Андрија Мандић 26. маја 2021. био гост патријарха Порфирија у његовој резиденцији, где је тад одржан састанак Мандића с члановима Светог архијерејског синода. Српски архијереји већ су донели одлуку да владика Јоаникије буде једини кандидат за митрополита црногорско-приморског, а Мандић је на састанку потврдио да је то јасно и логично решење с обзиром на искуство и заслуге које је владика Јоаникије стекао у Црној Гори и српству.

Према Раковићу, Мандић је казао да се више никада не смеју догодити грешке каква је била избацивање из извршне власти Демократског фронта и осталих чланица коалиције Заједно за Црну Гору, јер им је на основу изборне победе припадало право да формирају владу. Мандић је направио је аналогију којом је указао да би управо таква грешка била када би владика Јоаникије био изостављен из избора за митрополита црногорско-приморског јер му је та катедра припадала.

Раковић је још казао да су чланови Синода то вече упознали Мандића с намером да до краја трајања Светог архијерејског сабора буде потписан Темељни уговор с Црном Гором. Сутрадан ујутру 27. маја 2021, према Раковићевим речима, Кривокапић је на Јоаникијев позив прихватио да дође у Београд да потпише Темељни уговор. Међутим, додао је Раковић, Кривокапића су у томе спречили његови налогодавци окупљени око концерна Вијести и парацрквене групе која себе назива Црквеним кмерима а разорно делује у оквиру Митрополије црногорско-приморске.

Уместо тога, појашњава Раковић, Кривокапић је добио задатак да осујети потписивање Темељног уговора и да притиском на Српску патријаршију учини ситуацију око избора митрополита црногорско-приморског неподношљивом, како би се за одлагање избора оптужили Београд и Србија. Међутим, Сабор је прозрео ту намеру и несметано је настављено са избором митрополита црногорско-приморског Јоаникија 29. маја 2021.

 

Поред тога Раковић је казао да је за Кривокапићеве налогодавце из концерна Вијести и парацрквене организације Црквени кмери неподношљиво што у Темељном уговору нема помена тзв. Православне цркве у Црној Гори, чије је име 25. марта 2021. трајно искључено из употребе у Српској православној цркви. Стога су чак имали намеру да бизарним методама у недоглед отказују потписивање Темљеног уговора везујући га за култ смрти Los Muertos какав не постоји код православних хришћана, а притом с покушајем да потписивање вежу за Цетиње где би патријарха Порфирија дочекало десетак хиљада усташа чиме би му била угрожена безбедност. Раковић је подвукао да то није могао да смисли Кривокапић, већ да му је та бизарност била сервирана из цетињских структура Црквених кмера.

Раковић је казао да је у претходним данима кампања Црквених кмера против Београда и Србије подсећала на кампање које су против Срба водили ХДЗ, ХСП, СДА, ДПС и УЧК. Славила се наводна победа Кривокапића над Андријом Мандићем и Александром Вучићем, па је Кривокапић чак у срцепарајућем стилу Кристл Карингтон прексиноћ оптужио Андрију Мандића да је нечији експонент а извесно је мислио на Београд и/или Москву. У стварности, митрополит Јоаникије и председник Вучић имају одличне односе а њихови сусрети би требало да буду чешћи. Та чињеница мало је позната заслепљеним Кривокапићевим присталицама.

У виду закључка Раковић је посебно нагласио да је Свети архијерејски сабор саопштио да је политика Владе Црне Горе према Српској православној цркви дискриминаторска. Додао је и да је гордост и брбљивост носиоца Црквених кмера помогла да се донесу суштински важне одлуке о укидању епископских савета и да Српска православна црква сада постане централизованија институција.

Поред тога, потребно је појаснити да је владика Јоаникије изабран за митрополита црногорско-приморског а не за архиепископа цетињског. Та почасна архиепископска титула била је персонално везана за владику Амфилохија, а да би била дата и митрополиту Јоаникију потребно је да се донесе посебна одлука Светог архијерејског синода или Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. Раковић је казао како не верује да ће се то десити.

С тим у вези, део свештенства више не може имати никакву дилему. Сада би требало да им је коначно јасно да не делују у оквиру Архиепископије цетињске Православне цркве у Црној Гори, већ да су искључиво свештеници Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве.

https://www.youtube.com/channel/UC8CTiNHwhRlE8pM3ZFVrf4w

[александар живаљев]

Зар више вјерујеш својим архијерејима, него нашим Vijestima

Није Владику Јоаникија на Цетиње повео дух масивно халуциниране гордости већ тежина задатка: нема данас у Српској Цркви ниједног Митрополита - а они су сви исти, у Загребу, Сарајеву, на Цетињу - да му је ваздух благонаклон од како се пробуди. Па гдје је најтеже - а не највише - бирај најбоље

Од  ИН4С  -  30/05/2021 10:00 

 

о. Дарко Ђого

Пише: о. Дарко Ристов Ђого

Нека знања – заправо, већина вриједних знања – не долазе из дара предвиђања већ из историјског искуства као казивања о конкретно живљеном животу. Зато реченица „знао сам ко да ће Свети архијерејски сабор изабрати Владику Јоаникија за митрополита црногорско-приморског“ не говори ништа о мојој моћи предвиђања. Немам је. Не говори ништа ни о (црквено) обавјештајним подацима и тајним сазнањима. Немам их нити желим да их имам нити им вјерујем.

Безврједни су. Ништа не говоре осим о ономе који их сакупља: полуинформације свједоче получовјека кога не интересује знање вјекова, већ половична истина, како би рекао патр. Павле, гора од сваке лажи. Не, нисам ни мислио на локал-расистичко убјеђење нас динарских Срба свих фела да неко „наш“ мора бити на „тако високо мјесто“.

Није Владику Јоаникија на Цетиње повео дух масивно халуциниране гордости већ тежина задатка: нема данас у Српској Цркви ниједног Митрополита – а они су сви исти, у Загребу, Сарајеву, на Цетињу – да му је ваздух благонаклон од како се пробуди. Па гдје је најтеже – а не највише – бирај најбоље.

Више свједока ми казује како св. Патријарх Павле није волио брзину у саборским одлукама: „ако је тај човјек свет, моли му се, а ако није, не жури да га упишеш у календар, не може то тако. „Није то прича о располагању временом у времену када оно располаже људима. То је став човјека који гледа вијековима у оно што се њему догађа. То је Сабор.

 

Сабори, иначе, нису догађаји мирног карактера, гдје стари ђедови у мантијама читају досадне документе и жваћу свагда исте слогове. Не: сјећамо ли се само прасабора, оног Апостолског, из 55.г. „послије не мале распре“. Знамо ли за онај детаљ из житија св. Николаја о ћалаушки Арију? Стварни познаваоци црквене историје знају какве је све драме било на васељенским саборима. За неке од њих, попут Халкидонског сабора, данас знамо да су их водили ни по чему епохални богослови, али су њихове одредбе вјере и етоса данас наш идентитет: не само оно што вјерујемо, него ко јесмо.

И зато имам повјерење у Сабор. Знам да ти људи памте вијекове. Да знају оно што ми не знамо не као људи, не као надљуди, већ као Сабор. Јер, велики су и свети и Павле и Атанасије и Амфилохије, али је мудрост тог Сабора знала да ће бити боље да Павле буде Патријарх српски, Атанасије епископ херцеговачки, Амфилохије митрополит црногорски. Замијени им мјеста: то не би било то, пут кроз она времена. Не би се ове српске земље наш, тај српски свѣт, та васељеница наша дивна, од сурдуличких до пребиловачких мученика и од Коштане преко Луче микрокозма до Пилипенде онако просвијетила. Требало је тако.

Сабор је то, памтивјековни ум и срце Србиново.

Београдски сабор. Београд: та престоница наша, тај вјечити кривац и метафора свега што нам се стављало на плећа. Град који се и сам бори за душу јер када волиш без потребе да ти се врати, срце отвараш и за ране. Колико је само неповјерења и мржње доживио протеклих дана?

Јесте: сви бисмо вољели да је штошта у њему боље. Али та ендемска есенцијална кривица Срба коју је сваки наш непријатељ смјестио у Београд чини га именом више него мјестом, другим именом народа коме је престоница. Јер један народ чини народом заједнички доживљај историје, географије и смисла у њима. Није једна конверзија из Србина (некад и преко надСрбина) у неСрбина започела саморазумљивом ‘кривицом’ и ‘агресијом’ Београда. Крив је Београд: он заиста тако зароби нас динарске Србе да углавном остајемо у њему омађијани његовим улицама и људима. Ето, упркос многим бојазнима, није нам заробио Владику Јоаникија, ни када бијаше избор Главе Српске Цркве, није га отео ни данас. Београд је за племенита човјека град најплеменитијих људи и нашег Сабора.

За оне баждарене на ситне мјере, нано-ума и нано-срца, стварност несавладива и зато увијек крива. Јесте, понекад је и Мегалополис сами. Али чак и у њему таквом, Сабор ове јасеновачке Цркве чини да све има смисла и да га свједочи.

Онима који су до јуче узнемирено прихватали демонску мисао из кулоара другофамилијашке продукције о злом Београду од кога ће да нас бране крипто-усташе, поред заједничке нам радости што гледамо високог Србина из Бањана на престолу св. Петра, предстоји да се запитају јесмо ли исти народ. Ако више вјерујете њиховим Vijestima него својим архијерејима.

Али пролазни је час то био.

Сада је тренутак радости.

А ти… „весели се српски роде!“

 

[александар живаљев]

Студент са иконом 2000. у одбрани Влашке цркве: Данас владика Методије

Тадашњи студент јуче је постао Епископ (владика) будимљанско - никшићки Методије

Од  ИН4С  -  30/05/2021 07:52 

Прије 21 годину, студент са иконом у рукама, данашњи владика Методије

Студент Љубиша Остојић са иконом приликом протеста за одбрану цркве Рођења Пресвете Богородице (Влашке цркве) пред Скупштином Црне Горе 2000.

Тадашњи студент јуче је постао Епископ (владика) будимљанско – никшићки Методије.

Десно у средини је протојер – ставрофор Слободан Зековић, старјешина Саборног храма Св. Јована Владимира у Бару