Život koji nije promašen

[illuminated]

@Violetta Valery Немој хранити тугу. Уколико кренеш да тражиш ”оправдања” сопствених осећања, биће ти теже да изађеш из тога.

 

За почетак Katy Perry:
 

Цитат

 

Do you ever feel
Like a plastic bag
Drifting through the wind
Wanting to start again
Do you ever feel
Feel so paper-thin
Like a house of cards
One blow from caving in
Do you ever feel
Already buried deep
Six feet under
Screams but no one seems to hear a thing
Do you know that there’s
Still a chance for you
‘Cause there’s a spark in you

You just gotta Ignite the light
And let it shine
Just own the night
Like the Fourth of July

‘Cause baby, you’re a firework
Come on show them what you’re worth
Make them go, “Oh, oh, oh”
As you shoot across the sky
Baby, you’re a firework
Come on let your colors burst
Make them go, “Oh, oh, oh”
You’re gonna leave before they know

...

 

 

Затим схватиш да је напољу Beautiful Day:

 

И будеш Happy:

 

[Orion]

Violetta Valery, Djordje ti je napisao jako dobre savete i smernice, dobro razmisli o njima. 

Koliko sam razumela, ta vrsta straha kod tebe traje tri godine, to nije mali period. I kroz sve to prolaziš sama. Realno, to ti je greška, jer strah je nezgodan protivnik i može te odvući još dublje i dalje. 

Sagledavajući sopstvene greške i promašaje, imamo šansu da kroz njih učimo i da se kroz neka nova iskustva popravljamo.

Možda si upala u zamku perfekcionizma i otuda strah od promašaja, grešaka i loših izbora?

[Violetta Valery]

Da, sama sam u svemu. Moji roditelji nikada za ovo neće saznati jer neću da dozvolim da brinu.

Na žalost, perfekcionista sam od kad znam za sebe, čak i u nebitnom. Nije vrlina, nego opterećenje.

[Поет]

Не бре, Бранко Миљковић. Промашила си мало.