Jump to content

Kolumne za svaki dan...

Оцени ову тему


Препоручена порука

Mnogo je…

 
prica, dogadjanja, previse ljudi.
Kako doci do sebe? Prestati bar na trenutak da postojis samo kao interaktivno bice koje prilagodjava svoje bivstvo drugima.
pomalo se radovati nebitnostima. i dalje se odusevljavam sa novom ves masinom koja i susi. svaki put kad je ukljucim ja je posmatram sa ljubavlju, jos je tu zanos. neko novo sredstvo za pranje podova koje mirise. to obraduje takodje. ne, necu gledati sadstvari po kuci koje svako ima i koje ce jednog dana zameniti ili raskloniti. danas nije taj dan. konacno sam kodkucno i ima da mi prija to i da smisljam cveca jos na prozoru i da se gledam sto putau ogledalu i odusevim se kako mi stoje nove farmerke. i necu da se secam kad mi je sad bila jedna ogromna kuca u gostima koja je vrlo vaspitana i dobra pa kako izadjem sa njim da odmorim mozak a jure me neke nove aktivistkinje po pitanju “mali psi vs veliki psi” i neki ljudi sto kazu da pas nije za grad i svojih odgovora istima kad mi pukne film. ma jok bre, secam se kako trci kuca preko livade i cuje se kao topot konja pored mene kad prodje. i necu da se secam kako se neko pravio pametan pa je auto stao i svi uzasi toga nego cu da se setim kako je naisao covek sa kombijem i putnicima i ubacio sve nas plus pomenutu kucu od pedesetak kila.imali smo svi maskd, opusteno! kuca doduse nije.
vesti me ne nerviraju, tv i to, ljudi ponekad ali i oduseve nekad. prosledim koleginici neki projekat a ona ga uradi milion puta bolje od mene i jos sam pod utiskom kako je sjajna. na sve korone, cekanja uplata, ne znam sta jos spada sve u obican zivot, valjda nabavka, racuni, pojavljuje se posle milijardu godina rodjaka koja nije sa ovih prostora i sad pise knjigu a ja joj pomazem malo i super se osecas kad ti neko komr je maternji a tebi stranski rad da se odusevi sa tvojim akcentom jer zvuci kao…ma nije ni bitno. moja neka satisfakcija, sujeta.ku r cenje.mora se malo.
a sta da radis kad majstor koji bi trebalo da ti nesto popravi izjavi ljubav, zaljubljenost, odakle znam sta je, nicim izazvano. nije prvi put.nekad godi to da se svidjas bilo majstoru bilo politicaru bilo slikaru. ali nekad pravi problem kad zavrsavas poslic.naravno i laz je dopustena, ok, niko nije zaljubljen,dobro.vazi.
da se vratim na farmerke. zasto nas toliko cini srecnim kad nam nesto dobro stoji? sujeto, draga prijateljice sto ne umes da gledas kako valja u soljicu kafe.
jeste, raspisala se, ne zna sta ce od duga dana. ostavljam vam u amanet ovo pisanije sa sve slovnim greskama pa ko zeli nek cisti, ko zeli nek se nadoveze na tekst a ja cu da slusam malo muziku.kokto tvins.cocteau twins.i ponovo da zamislim da plivam u toploj vodi za koju se svi zale da je “bara”. toga nema u srbiji nazalost jer l a z u da je temperatura u bazenu 29. l a z u. bila sam letos. hotel, sve je to super, cisto je,novo, luksuzno je donekle, ali sam se prehladila jer 24 nije 29.
mozda ipak za kraj. uzivajmo u tome da znamo da nas neko voli i mi da volimo. i onako narodski, nek je zdravlja svima. 
da li i on nekad pomisli da su neke od zvezda koje vidimo davno nestale, otisle, ugasile se ali njohova svetlost tek stize do nas?

 

http://blog.b92.net/text/30085/Mnogo-je…/

 

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 10 months later...

Frida Šarar: Trend tužnih ljudi

Ljudi su previše tužni, uglavnom bez razloga.

Niko im nije umro, nisu bolesni, nisu gladni, imaju krov nad glavom, imaju veća prava i slobode nego ikada do sad, oslobodili su se tradicije, oslobodili su se ugnjetavanja, oslobodili su se nametnutih modela života, oslobodili su se diktatura.

I dalje su tužni. Možda i više nego ranije.

Površno prelećem preko interneta i vidim njihovu tugu kao bezbroj malih nečujnih munja koje sevaju u mraku. Tuga se raširila kao neka bolest. Delimo iskustvo tuge kao sećanje na isti razred koji smo pohađali.

Razumemo se bez puno reči. Neko napiše da je danas plakao na klupi u parku i mi to lajkujemo, jer saosećamo. Jezik tuge je univerzalan. Tuga je univerzalna. Mi se pronalazimo u tuđim suzama.

Mi čak i ne pitamo zašto je ta osoba plakala u parku. Plakala je jer je tužna, normalno. Kao da za tugu treba neki razlog. Svi smo mi tužni, to je naša ljudska sudbina. Teško nam je na poslu, teško nam je kod kuće, teško je bilo odrastati, teško je vaspitavati decu, teško je sa samim sobom.

I? Lepo vas pitam, i?! Zar zbog toga treba tugu da pretvorimo u brend? Zar joj zbog toga treba dati legitimitet?

Zar je zbog toga treba uvrstiti u hobije savremenog sveta? Da vam kažem nešto, ta tuga mi se sve više gadi. Iako nisam potiskivačica osećanja, iako sam često bila tužna i tuga je bila moja tema, iako tuga može biti pokretač u stvaralaštvu i pokretač u rešavanju životnih problema, ova današnja tuga mi izgleda drugačije.

Ona nije tu da bi nas pokrenula, da bismo se zapitali ili iz nje nešto stvorili. Ona nije tu kao faza koja vodi u bolje sutra. Ona je tu da bi ostala, da bi se odomaćila i raspištoljila. Ona je lenja i inertna, mrtva i samodopadna. Ona nam leži na jetri i radi selfije. A mi joj to dozvoljavamo.

Ima nešto narcisoidno u opčinjenosti tugom. Kad tugujemo, mi sažaljevamo sebe i posmatramo se pod romantizovanim svetlom koje za sve krivi ostatak sveta. Taj zli svet nas uporno dribla, dok je nama jadnima teško.

Tuga je tako postala naša nova religija. Religija cmizdravih egoističnih narcisa, eto to smo svi mi.

Da ponovim, zdrava tuga je nešto najkorisnije na svetu. Kroz nju se isceljuju duše i stvaraju velika dela. Tuga izazvana gubitkom najdražih, gubitkom zdravlja, krova nad glavom, itd. jeste propratna reakcija svakog normalnog čoveka.

Ali tuga kao životni stil, tuga kao seksualno opredeljenje i tuga kao popunjavanje dokolice, to već prelazi u obest.

Dođe mi da svaku onu ženu što je oklembesila nos, sa čašom hladnog vina u ruci i srceparajućim tekstom, tamo na instagramu, potegnem za loknu i priupitam: “Dobar dan, đe je zapelo?“ i da svakog onog muškarca sa tvitera koji anksiozno mašta o begu u samoću i divljinu, jer ga boli duša i razočaran je u sve, priupitam „Šta tebi to tačno u životu fali, rođače?“

Ali ne pitam ništa, samo prođem pogledom i vidim kako se nižu lajkovi, svi su prepuni empatije i niko nikog ne pita šta mu je, jer tuga je kućni ljubimac, svako ima po jednog takvog, pomaziš ga i ideš dalje. Takve tuge ne možeš ni da se rešiš, ona te ukalupljuje i umrežava. Ako si srećan, nešto sa tobom nije u redu.

Pomislim ponekad da je to možda oduvek bilo tako, ili bar da ovo naše vreme nije jedino koje se fura na tugu kao paradigmu i mejnstrim. Setimo se samo romantizma, svih tih tužnih pesnika, setimo se Šopenhauera koji je govorio da je tuga u korenu svega, da je ona bit sveta.

Možda je bio u pravu. Ipak, rekla bih da se ova današnja tuga znatno razlikuje od one nadahnute romantičarske ili metafizičke šopenhauerovske. Ova tuga nije pokretač, nadahnuće i motiv, ona umrtvljuje, ne da ti da eksplodiraš, da se menjaš, da se boriš.

 

https://lolamagazin.com/2021/06/24/frida-trend-tuznih-ljudi/

 

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...