Животом и смрћу, Милошевић је заслужио поштовање Србије и Срба

[Bilbija]

 

Животом и смрћу, Милошевић је заслужио поштовање Србије и Срба

 

 

 

Министар унутрашњих послова и лидер Покрета социјалиста Александар Вулин оценио је данас да је бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ) Слободан Милошевић „својим животом и смрћу, заслужио поштовање Србије и Срба али и свих људи који поштују борце за слободу”.

Вулин је поводом 15. годишњице смрти бившег председника Србије оценио да ће историја „бити много праведнија према Слободану Милошевићу него што су били његови савременици”.

„Нису сви пријатељи Слободана Милошевића били ни његови пријатељи, ни пријатељи Србије, али сви непријатељи Слободана Милошевића су били искрени непријатељи Србије и то је било непогрешиво, историја ће то потврдити”, навео је Вулин.

Бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић преминуо је на данашњи дан 2006. године у притвору Хашког трибунала у Шевенингену, где је био оптужен за ратне злочине почињене у ратовима на простору бивше СФРЈ. На првим вишестраначким председничким изборима у Србији, децембра 1990. године, као кандидат СПС-а добио је 65,34 одсто гласова и постао први председник Србије.

За председника СРЈ изабран је у Савезној скупштини 25. јула 1997. и на тој функцији остао до 5. октобра 2000. године, када је под притиском јавности признао пораз на председничким изборима одржаним 24. септембра те године.

Милошевић се 7. октобра повукао с власти а ухапшен је у Београду 1. априла 2001. под оптужбом за финансијске малверзације повезане с царином. Тај процес није вођен јер је на Видовдан, 28. јуна 2001. изручен Хашком трибуналу.

Милошевић је пред Хашким трибуналом оптужен за ратне злочине на Косову и Метохији, за ратне злочине и геноцид у БиХ и ратне злочине у Хрватској али је процес обустављен 14. марта 2006. године, пренео је Танјуг.

Милошевић је сахрањен у дворишту породичне куће у Пожаревцу.

[Срндаћ]

пре 8 часа, Bilbija рече

Министар унутрашњих послова и лидер Покрета социјалиста Александар Вулин оценио је данас да је бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ) Слободан Милошевић „својим животом и смрћу, заслужио поштовање Србије и Срба али и свих људи који поштују борце за слободу”.

Не знам шта је овдје горе - то што је оваква глупост изречена, или што је то изговорио Вулин.

Милошевић је једна велика несрећа која нас је била задесила 

[Ćiriličar]

пре 18 минута, Срндаћ рече

Милошевић је једна велика несрећа која нас је била задесила

Донт сај твајс...

 

[Bilbija]

Pamtice Srbi Milosevica vekovima kao jednog od najvecih i najhrabrijih Srba koji nije zalio sebe i svoj zivot sve do samog kraja. I polozio  je svoj zivot  na Oltar Otadzbine.

[Срндаћ]

пре 38 минута, Ćiriličar рече

Донт сај твајс...

 

Ништа не значи ово. И велики људи гријеше.

Могу ти кренути набрајати брдо часних и добрих људи који презиру Милошевићеву власт и еру и опет ни то ништа не значи.

Значе само чињенице да је након њега Србија изашла разрушена у сваком смислу и да се читав пад Србије, од економије преко друштва до геополитичког утицаја и територијалног интегритета, одиграо током његове власти и због његове политике.

То ни блаженопочивши Амфилохије са једне, нити било ко са друге стране не може промијенити, шта год ко мислио о Милошевићу.

Чињенице су непобитне.

[Bilbija]

Пре сат времена, Срндаћ рече

Ништа не значи ово. И велики људи гријеше.

 

... cu se glas sa neba ....

 

 

Bitno je da Srndac ne gresi .... kao papa ...

 

 

[Tasjanac]

пре 3 часа, Срндаћ рече

 

Милошевић је једна велика несрећа која нас је била задесила 

Можда је својим држањем и одбраном у Хагу "откупио" део, али је заслужио да му српски народ у Србији суди за све што се догодило у време његове владе. 

 

[Orion]

 

[Bilbija]

 

[Тражитељ]

То што бизарним развојем геополитичких околности данас имамо заједничке непријатеље са комунистима, мене то не чини комунистом.

Милошевић је био антинационалиста, антихришћанин, нека врста посткомунисте који је доживео отрежњење након спознаје да нико осим Срба и Црногораца (!) не жели да буде Југословен и да очува Југославију.

Из моје перспективе, оличава све против чега сам се као млад човек политички борио и све против чега сам и данас. Чињеницу да су га свргли гори од њега самог и да је доживео да му се суди за све оно што је могао да буде, а није био никад (националиста и стваран борац за Велику Србију), доживљавам као врхунску иронију судбине. Поштујем његове лидерске способности, јак карактер и идеале иза којих је стајао, али бих био неискрен и према себи и према другима када не бих нагласио да ти идеали нису били моји. Апсолутно бих разумео и подржао југословенство као нешто прихватљиво, да смо у тој борби имали као савезнике и неке бројне Хрвате, Словенце, Бошњаке или Македонце који би се борили за Југославију, али у оном моменту када сви као стрвинари одвлаче свој комад лешине, ми да ту лешину проглашавамо за светињу - то ми је оно Бећковићево "Везивање за мрца".

[Просечан србенда]

Тако је, Милошевић  је био про Југословен и то нас је све много коштало али није само он то био него и његова огромна странка која нам је пила крв али и огроман број срба чији је предсеник био. 

[Јанко]

Кад већ извлачите Амфилохија из буђелара историје, а знамо за многе његове промашене РЕЧИ - но које је многим добрим ДЕЛИМА потро, питајте и његовог брата Тасу шта мисли о Слоби. Сећам се да није хтео да долази на Саборе у БГ док је непоменик ту...

 

 

Што се мене тиче, ето вам светог Слобе и Бајатовића да стоје (као Мојсије и Илија) уз Дачића...

[logdanov]

Прерано је, људи, да се озбиљно прича о Слободану Милошевићу. Још увек су жива лична сећања наших генерација из младости или детињства на период распада државе у којој смо рођени и чије границе и данас боље знамо него географију државе у којој живимо. Мало је људи који могу уопште да размишљају о њему и његовој владавини без претеривања за или против. Прерано је.

С друге стране, можемо да заподенемо страствену расправу у којој је Милошевић само повод да претресемо кредибилитет наших позиција, да видимо ко је антикомуниста од родитеља антикомуниста, а ко је својим родитељима опростио чланство у партији, док другима просто не може. Да видимо на који начин се откупљује за грехе и највише да се забавимо.

[Тражитељ]

пре 45 минута, Просечан србенда рече

Тако је, Милошевић  је био про Југословен и то нас је све много коштало али није само он то био него и његова огромна странка која нам је пила крв али и огроман број срба чији је предсеник био. 

Ни у томе не видим ништа спорно - идеологија као идеологија и ја је заиста поштујем. Али не поштујем оно како је била презентована, као нешто једно и једино, без права на алтернативу.

Нису у време Милошевића сатанизовани ни Хрвати, ни Бошњаци, ни Албанци, као што му се судило. Сатанизовани су били националисти. Исто као што главна и ударна опозиција Милошевићу нису били они које данас зовемо "Другом Србијом" и који га данас једини и даље помињу, главна опозиција су му биле националне снаге. О чему даље причати, човек није давао држављанство избеглима из БиХ, Хрватске и РСК јер је знао да са том масом гласача губи прве наредне изборе. А и боље би по њега било да их је изгубио на време, и са власти сишао на време. Ове ратове нисмо могли горе изгубити (мада увек може горе!) и без њега, а сам би себе спасао онога шта га је сачекало у Хагу. Што, ако нисам јасно рекао, да нагласим, значи да је био фактички невин за све за шта му се судило и за шта га и данас оптужују из "сусједства". И то ми је непојмљива иронија да једног Туђмана и Изетбеговића, чије су реторике и акције буквално биле шешељевске, називају демократским лидерима младих демократија, а једног Слобу који је и речју и делом заступао и спроводио идеје мултикултуралности, космополитизма, антинационализма и антиклерикализма, данас називају националистом, па још "великосрпским".

[Просечан србенда]

Пре сат времена, Тражитељ рече

Ни у томе не видим ништа спорно - идеологија као идеологија и ја је заиста поштујем. Али не поштујем оно како је била презентована, као нешто једно и једино, без права на алтернативу

Не разумем како по теби није спорна идеологија ако нас је та идеологија довела до тога да живимо у истој држави са непријатељима српства а после и да ратујемо са њима.

Није било алтернативе јер народ није ни знао за другачије, нас је рат деведесетих изненадио, били смо не спремни јер смо веровали у југословенску идеологију, после је било касно за право деловање и родио се радикалски нездрави дух као лажна алтернатива.