Зашто је први интервју патријарха Порфирија – историјски

[Дејан]

У мору гнева, неукуса и ужаса које их запљускује са медија, грађани Србије имали су ту прилику и привилегију да у уторак увече послушају први интервју свог новог патријарха Порфирија.

И ништа у том обраћању Његове светости за јавни сервис Србије није ни личило на оно што свакодневно гледамо и слушамо са „паметних“ телевизора иако је он причао отворено, директно и без дипломатског ескивирања, баш о свим актуелним питањима и темама.

 

Није то ни био само интервју већ својеврсна проповед, али и лекција из толеранције, мере, доследности, чврстине, истинског патриотизма, демократске ширине, људскости.

 

За само сат времена, грађани Србије су из једног медијског хаоса, бруталног и закулисног рата који букти на све стране, могли да уплове у свет са јасним и разумним координатама, могли су да чују мирну и кротку реч, али и чврсту и непомерљиву истину. Могли су да се за тренутак врате у заборављену нормалност, па и радост.

 

Избијени сви „адути“ хистерицима

 

Благим осмехом и једноставним хришћанским порукама разоружао је све екстреме који су данима, недељама и месецима, површним и политикантским интригама, кидисали на цркву са жељом да унизе и укаљају изборе за српског црквеног поглавара, за првог међу једнакима.

 

Разложно, утемељено, мирно, избио је све „адуте“ хистерицима који су покушавали да докажу раздор у Српској православној цркви и да увуку и патријарха у свој политичко естрадни ријалити-брлог који се као смртносни канцер шири да би појео и последњу здраву ћелију српског друштва.

 

Непомерљиво, недвосмислено, бритко, патријарх Порфирије је изнова обновио и осветлио носеће стубове националних идеја и тако ућуткао квазипатриотска наклапања и „зилотска“ небулозна застрањивања да се спрема чак и нека врста издаје суштинских и темељних српских интерса и то са највише црквене позиције.

 

Чврсто и смирено, како бисмо требали сваки дан да понављамо, Његова светост је без икакве дневно политичке примисли и без изазивања међунационалне мржње, објавио непољуљану истину да је Косово срж Србије, да је то њена колевка и да је референдум о Косову одржан на Видовдан 1389. године.

 

Без осветољубивости и потпиривања демонских ватри, Његова Светост је проговорио о српским жртвама, о јасеновачком непојамном злу, али уз пружену руку суседима – за толерантан разговор и мирну будућност.

 

Без геополитичког фразирања, општих места и баналних парадигми, бранећи канон, патријарх је сведеним порукама јасно позиционирао СПЦ и у међународним изазовима и без устручавања аргументовано предочио да је она на страни Руске цркве у спору са Цариградском патријаршијом.

 

Без гуслања и кукања на неправду, Порфирије је дао очинску и заштитничку реч за српску цркву и вернике у Хрватској, Црној Гори, Македонији…

 

Као да је Србија ушла у нову епоху

 

Око свих крупних питања, као што је, на пример, евентуални долазак папе у Србију, о чему чаршија воли кафански да распреда, патријарх је инсистирао на континуитету у односу на своје претходнике као и на јединственом и саборном ставу цркве.

 

Али, показао је и свој печат, скромност, отвореност, аутентичност, оригиналност, утемељеност у модерном времену.

 

Чули смо заиста и једног новог патријарха, који ће бити једнако близак и новим генерацијама. Чули смо и атипичног патријарха који кад извлачи поенте о љубави, цитира потресну реплику из новог филмског ремек дела Теренса Малика – „Скривени живот“.

 

И све је некако било другачије током тог једночасовног интервјуа на Јавном сервису Србије. Симболички, као да је Србија окренула неку нову страницу и ушла у неку нову епоху у којој се неће стидети ни себе ни своје ширине према другима.

 

Патријарх Порфирије, у свом првом медијском наступу са трона Светог Саве показао је да је достојан.

 

Надајмо се да ће и Срби, за разлику од неких других времена, показати и да су достојни њега.

 

rs.sputniknews.com, Предраг Васиљевић

View full Странице

[Sun14861]

Čim ga je Sveti duh izabrao znači da smo ga dostojni...

[dragisa]

mnogaja ljeta našem Patrijarhu, meni se samo nije dopao diplomatski odgovor oko korone. crkva se apsolutno katastrofalno ponela u ovoj situaciji, nemojmo da se lažemo niko (ili jako mali broj ljudi) poštuje mere u samoj crkvi, kao dokazuje se neka vera i ostale gluposti.

lično sam napustio crkvu u koju sam išao iz razloga histerije da je "sve ovo protiv nas hrišćana" i ostalih vrlo ne odgovornih izjava, dođem u drugu gde od cca 200 ljudi jedino ja nosim masku itd... umesto da se ljudima naglašava postojanje realne opasnosti i utiče na to da barem mi damo primer odgovornog ponašanja radi se sve upravo suprotno... ali opet sve ovo su plodovi teološke dimenzije koja na žalost nije dovoljno pojašnjena ljudima, a to je kako sad u narativ o "izvora života", "leku besmrtnosti" i "jedinom lekaru duše i tela" umetnuti realnu mogućnost zaraze...

nadam se da će naš Patrija imati snage da iznese ovu priču jaso i otvoreno kao što se nosi i sa svim ostalim izazovima koji ga snalaze i napraviti nove pomake u teologiji i našem shvatanju vere a na korist celom pravoslavlju

[Жика]

пре 1 сат, dragisa рече

mnogaja ljeta našem Patrijarhu, meni se samo nije dopao diplomatski odgovor oko korone. crkva se apsolutno katastrofalno ponela u ovoj situaciji, nemojmo da se lažemo niko (ili jako mali broj ljudi) poštuje mere u samoj crkvi, kao dokazuje se neka vera i ostale gluposti.

lično sam napustio crkvu u koju sam išao iz razloga histerije da je "sve ovo protiv nas hrišćana" i ostalih vrlo ne odgovornih izjava, dođem u drugu gde od cca 200 ljudi jedino ja nosim masku itd... umesto da se ljudima naglašava postojanje realne opasnosti i utiče na to da barem mi damo primer odgovornog ponašanja radi se sve upravo suprotno... ali opet sve ovo su plodovi teološke dimenzije koja na žalost nije dovoljno pojašnjena ljudima, a to je kako sad u narativ o "izvora života", "leku besmrtnosti" i "jedinom lekaru duše i tela" umetnuti realnu mogućnost zaraze...

nadam se da će naš Patrija imati snage da iznese ovu priču jaso i otvoreno kao što se nosi i sa svim ostalim izazovima koji ga snalaze i napraviti nove pomake u teologiji i našem shvatanju vere a na korist celom pravoslavlju

Sve zavisi od parohije do parohije ili eparhije. Ima I gde se postuju mere.

[ГорданаП]

@dragisa Слажем се потпуно са вама. У мојој парохији се донекле поштује, више по сили закона, јер не живим у Србији. Али већина људи из цркве поистовећује ношење маски са одрицањем од Христа. Да не идем даље од тога, и не помињем вакцине, то је тек посебна прича. Неки чак демонстративно одлазе у друге храмове, где се ношењу маски више гледа кроз прсте. Све у свему, приличан хаос и велика поларизација. Било би добро чути став цркве, али мислим да и ту постоје разлике у гледању на ствари, па и Патријарх може можда само у своје лично име нешто да каже.

[dragisa]

@ГорданаП

vrlo bi se radovao danu kada bi neko poveo crkvu novim putem (a u stvari starim, Hristovim putem ("ja sam put")) a to je da zaista shvatimo da je Hristos bio istinski čovek, da je i plakao i bolovao i sve kao i bilo koji drugi čovek... što bi rekli oci "da je Hristos došao u telu" ili kako NZ kaže da je "Logos postao telo"... dakle ubeđen sam da je kao čovek znao i da kija i da zeva kada mu se spava i sve kao i mi... svaki drugačiji magijski pristup je ustvari udaljavanje od Njega i poricanje Njegovog čoveštva, u krajnjem slučaju poricanje Njegovog spasonosnog dela koje upravo jeste u tajni njegovog čoveštava ali istovremeno i božanstva.

svakako da verujem u čuda, da je lečio, zapovedao vremenskim prilikama i mnogo toga drugog ... ali to ne znači da nije bio najobičniji čovek koji kada se poseče krvari ili kao što rekoh kada se prehladi proradi mu nos...

možda je magijski pristup veri imao svog smisla pre, i svakako da povremena čuda postoje (npr da sv.Damaskinu izraste odsečena ruka) ali čuda su izuzetci a ne pravila... ne možemo zasnivati veru na magijskom pristupu u smislu na ikoni virus "sigurno ne može" da opstane (da u crkvi ne važe pravila ovoga sveta). ukoliko želimo da novim generacijama predamo veru i propovedamo najveće čudo a ono je mogućnost jedinstva Boga i Čoveka u Ličnosti Sina, onda bi morali podjednako istrajavati na tome da čoveštvo i sve što nosi ovaj svet i dalje (sve vreme) OBAVEZNO ostaje na snazi ... a ne ići tim lakšim magijskim putem "sigurno ne može"... u tome i jeste tajna i čudo kako to jedinstvo funkcioniše, istovremeno i propadljivo i ne propadljivo, ali to je već polje ličnog opita i nadilazi racinalnu logiku gde bi 1+1 moralo biti 2 a ustvari je 1...