Преминуо епископ Атанасије Јевтић

[Нифада]

@Нифада

пре 2 часа, Нифада рече

 Део репортаже коју сам радила у Сарајеву,поводом хиротоније епископа Максима за РТРС.

 

[Golub]

Писмо Игумана Свештеног Манастира Симонопетре Архимандрита Јелисеја

Преосвећеном г. Димитрију
Епископу Захумско-Херцеговачком
У Требињу

Преосвећени,

са великим болом срца и жалошћу чули смо за уснуће и прелазак у Царство Небеско многопоштованог Старца и Епископа умировљеног Херцеговачког г. Атанасија, човјека који истакао се као истински стуб најсветије Српске Православне Цркве.

Блаженопочивши Отац свих нас, био је изворни човјек, са срцем дјетета, традиционалног домаћинског става и скромности, и истовремено обдарен изузетним природним даровима, великом снагом духа, смјелошћу и дубоким знањем. Привукао је чистом вјером својом, молитвом и промишљањем благодат Духа Светога, и постао сасуд Његов, надахнут тајновидац Свештенослужитељ, отачки гласник Богословља, духовни отац који љубио је дјецу своју, истински монах, човјек Саборне Цркве Православне, човјек цијелог Христа – као што је уобичавао да говори – отјелотворитељ свих елемената вјере наше, који се, као други Павле, учио поред скута највећег Гамалиила данашњице, уз већ међу Преподобне убројанога Оца Јустина Ћелијског.

Као насљедник таквог духовног нааслијеђа, и поред тога што су се тегобе и болести множиле, остао је плодотворан у дјелању и храбар у ставу и расуђивању. Трпио је дугогодишњу болест своју са узорном истрајношћу и стрпљивошћу и за собом оставио жив примјер јововског смирења уз слављење Бога, за све. Ништа није могло да поколоба његову духовну снагу, које је избијала из многонамученога тијела његовог као из извора, нити је било шта друго могло да заустави уста његова у ватреном проповиједању чисте истине и правде Христове у односу на савремене изазове, без да је узимао у обзир посљедице. Био је ватрени борац за права српскога народа, сапутник вјернима у тешким годинама рата и гоњења, а истовремено и подржавалац мирног суживота народа у чистом духу Јеванђеља, незлопамтљив и спреман да опрости свима.

Будући да смо, Преосвећени, од студентских дана познавали многочувеног и многомудрог Јерарха – преко поштованог Старца нашега Емилијана, са којим га је везивало блиско духовно пријатељство и љубав и, за којега је његовог синовска послушност била узор – након што смо ишчитали и проучили највећи могући број богословских списа које је као залог непроцјењиве вриједности оставио свецијелом Православљу, гајили смо према њему дубоко дивљење и љубав, пошто смо у дјелима његовим открили искуствено познање доживљаја великих Отаца и дјела њихових, али и самих преподобних подвижника пустињака и оптшежитељника. Радујемо се јер смо „очима видјели и ушима чули“ да оживљавао је свједочење Царства Небеског на земљи. Када би говорио, ријеч његова била је као набујала ријека, као да је окушао и пио од хране и пића Отаца, као да се са љубављу са њима надметао, као да је као члан учествовао на светим Саборима у древна времена она. Знамо да био је заједнички Отац свима, па ипак се посебно поносимо тиме што био је саговорник Старца Емилијана, отац наш и од најближих нам сродника по духу.

До краја је пак наставио да скрива дарове Божије под плаштом аутосарказма и каткад неконвенционалног опхођења. Човјек мира, милостив, нарочито ка свакој намученој и напаћеној души, будући да имао је познање палости људске природе, која на себи носи рану велику, коју је, по њему милој изреци, Христос излијечио, и палу природу вјером и покајањем васкрсао.

За ову прилику толико, Преосвећени, као помен вјечни многочувеном Оцу и Свештенослужитељу, будући да вријеме не дозвољава нам да препричамо све сусрете, дјела, ријечи и подвиге тог храброг Човјека.

У болу, као дјеца за оцем, због одласка тог и таквог Пастира, служили смо како доликује и приличи заупокојено Трисвето за вјечни покој богољубиве душе његове и помињемо име његово, и особно и на светој Проскомидији, молећи се да Велики Архијереј упокоји га у Земљи живих.

Молитвено желећи свима Вама утјеху свише и подршку Оца Вашега у наставку богоугодног служења Вашег, на добро и јединство Православне Цркве, цјеливамо свету десницу Вашу и са великим поштовањем обитавамо у Христу Исусу Господу васкрсломе чија је власт и над мртвима и над живима.

Да нас Отац свети свише благосиља, прати и шаље нам благослове Своје.

Игуман Свештеног Манастира Симонопетре
Архимандрит Јелисеј
и са мном у Христу братство моје

[Вукашин]

Таса је био присутан на сахрани Емилијана. Дуго су се познавали.

[Golub]

Архиепископ Анастасије : Пола вијека заједно смо ходили

Вијест о представљењу љубљеног нам у Христу брата, умировљеног Епископа Захумско-Херцеговачког, господина Атанасија (Јефтића), Јерарха Српске Православне Цркве, проузроковала је велику жалост.

Блаженопочивши епископ, угледан теолог, истицао се по свом опсежном научном знању, непрекидном истраживању и свом доприносу. Био је дослиједан у придржавању јеванђелских начала, динамичан у дијалогу са српском интелигенцијом.

Пружио је народу Божијем истину Светог Писма и богатство отачке мисли, нарочито у периоду идеолошких сукоба, у прелазном стадијуму од понорâ атеистичког социјализма па до савремених опасних зонâ секуларног капитализма.

Упознали смо се за вријеме наших постдипломских студија на Богословском факултету Универзитета у Атини и од тада смо пола вијека заједно ходили приликом разних теолошких и међуправославних сусрета.

Аутентичан и ведрог карактера, храбар у испољавању својих ставова, својим присуством преносио је једну духовну ауру која је пробуђивала. Са видним болом према једној Цркви која разумије и одговара на савремена трагања, није престајао да се брине за јачање јединства Православља као и за њено пророчко присуство свуда у свијету. Оставио је једно драгоцјено теолошко наслиједство. Од срца саучествујући у жалости са Српском Патријаршијом, и ми смо у параклису Тиранске Архиепископије одслужили помен за покој његове дивне душе. „Блажени они који уснуше у Господу“.

Тирана, 6. марта 2021. г.

+ Анастасије Архиепископ Тиране, Драча и цијеле Албаније

[Јанко]

 

[obi-wan]

@Јанко

Kraljina od coveka. A nas nasijat. Sta ces lepse. 

[Небојша Јовановић]

 

[Milan Nikolic]

 

[Вилер Текс]

@Небојша Јовановић @Milan Nikolic

Шта ли ви вам Таса рекао да вас види како два пута објављујете већ објављени снимак?

Погледајте само пар порука изнад.

[Milan Nikolic]

Ја још прегледао стране да видим да ли већ има тај снимак постављен, и нисам видео. Дибидус.

[Вукашин]

Ово је одлична беседа.

[obi-wan]

пре 3 часа, Вилер Текс рече

@Небојша Јовановић @Milan Nikolic

Шта ли ви вам Таса рекао да вас види како два пута објављујете већ објављени снимак?

Погледајте само пар порука изнад.

Mutava deca!

[obi-wan]

https://www.instagram.com/p/CMIQSAkhGh9/

...

“Једном кад смо се срели у манастиру Ватопеду, рекао си ми како је добро што смо се ту срели, а онда си додао да су се ту срели Симеон и Сава. „И знаш“, додао си, „Симеон је рекао Сави – ’Сине, буди ми отац’“. Убрзо након тог догађаја постао сам епископ херцеговачки, а Ти си 19 година смирено прихватао и поштовао моје пастирске одлуке. Тада сам схватио зашто Светогорци, сви одреда, говоре како је Атанасије оличење смирења!
И да кажем и оно што сам рекао и за твога најмилијег пријатеља, Амфилохија: Ти се, као и он, ниси плашио земаљских моћника! И то не само да их се ниси плашио – него су се они Тебе плашили и избјегавали на сваки начин, да их не би снашла грмљавина којој се нико није могао супротставити. Грмљавина пуна бола и правде која је извирала само из једног врела, а то је било твоје срце, које је крварило за оне који су обесправљени!

И за крај, да испричам и то како сам једном сав немоћан отишао код оца Лазара у Острог, да се пожалим како је много тешко у Тврдошу и како си Ти престрог и захтјеван. Отац Лазар ми је одговорио: „Замисли да си сав у дијеловима, као нека машина, и ако хоћеш да те неко састави, да будеш чврст и истрајан, онда ја од владике Атанасија на овом свијету не познајем бољег мајстора који би могао да приврне завртње и састави расуте дјелове. А Ти би ми говорио: „Чворната смо ми стабла и зато боли кад крене глачање“.

Ако бисмо за некога могли рећи да се Богу наслужио и роду одужио, онда си то Ти, владико херцеговачки; онда си то Ти, старче завјетниче косовско-метохијски; онда си то Ти, Атанасије Српски! Зато се радуј и почивај у миру, а главу положи на херцеговачки камен, као што си нам завјештао, препун светог предања, да би потомци наши, кад год то пожеле, могли да спусте главу на било који камен у Херцеговини и да ослушну и чују како им говориш ријечи вјечнога живота. Твој живот бјеше пут са страдалницима, твоје најмилије мјесто Јерусалим и Голгота. Радуј се, Атанасије, твоја је ово земља, у њој си прославио Божјег Сина, прославиће и она Тебе, прославиће те Херцеговина!”

Владика Григорије над одром блаженопочившег владике Атанасија

[Golub]

Пријатељ Божије Премудрости – Игуманија Манастира Жиче монахиња Јелена са сестрама

 

Рекоше, уснуо је Владика Атанасије, пријатељ Божије Премудрости.

Провео је у Манастиру Жичи, међу нама, готово годину дана. Осветио време и простор и исписао ново поглавље у историји Манастира.

Слике се смењују:

Док хода ка храму, привлачи к себи свакога. И децу, оне који га воле, али и оне који га не познају. Галами и беседи, а лица свих насмејана и ведра.

На богослужењу пева, исправља појце, тумачи написано и  додељује  метаније као ордење. А није наодмет и да се префарба под, ушије рашивено, преуреди простор.

Богословствује и свакога збуњује – проповед указује да је учествовао у  догађајима Цркве Христове од њеног настанка до данас. Јер, како би другачије знао да се у трећем веку нешто догодило баш у петак, а не  у среду и зашто би  био веома, веома љут на Јеронима из четвртог века који се петља у црквена питања, а притом, авај, иако рукоположен, никада није служио Свету Литургију!   А Литургија је живот Владике Атанасија!

Позива на Свето Причешће, јер душа, ако  не живи од живота Светога Духа и  ако се не храни хлебом (благодаћу) Божанства, не може да живи.

Чујемо му и глас… Чита по ко зна који пут акатист Исусу победитељу смрти – Јачи од смрти, Светлији од светлости, Бољи од доброте, Исусе победитељу мој, помилуј ме! и Николајеву молитву Светом Сави – о Свети Оче наш Саво,  одговори љубављу на љубав српскога народа….

Не назиремо куда иде Владикина мисао, вазда смо у ишчекивању онога што следи. Као у Десанкиној песми:

Не зна дан шта ноћ кува,
Нити ноћ шта зора рађа….
Сваког часа све се мења…

И ето – преко хиљаду душа кренуло ка Жичи њих преко шест стотина долази на саборно крштење, да их Владика крсти и благослови, а са њима пристиже још толико кумова и пријатеља. Владики срце игра од радости, да може, свакога би загрлио. Ипак, боље је да галами, ту је свој на своме. Све позива на заједничку трпезу. Гостопримство не заборављајте!

Требало је и да се невенчани у Цркви венчају. Први пут пружена прилика, размишљају људи: после толико година брака, боље је овако, мање стида па још уз Владику!

Када није на богослужењу, храни гладне, прикупља помоћ за избегле, позива на ручак просјаке. Путује у Херцеговину, Косово и Метохију, стиже до  Грчке. Посећују га Срби са свих страна, Грци, Руси, Израелци, Французи… У паузи чита, пише, преводи. Ах, колико муке нам задају те фасцикле са текстовима! Треба погодити праву, у жељеној боји, када Владика у недоба затражи да је донесемо. Иди горе (у његову келију) и само ће  ти се  казати шта треба да  донесеш,  рече Владика и би тако.

Ред је да позове и Светитеље. Стиже и Свети Владика Николај у Жичу да се ту сусретну и обојица прославе. Слави торжествено Светог Николу уз Светог Николаја, а не заборавља ни Николаја јапанског! Позива на бдење мноштво епископа, свештеника, монаха, монахиња. Благосиља нове јерархе и монахиње у Српској Цркви. Ту Сабору Архијереја представља Светог Николаја жичког  и уписује га у диптих Светих.

Дозива домаћина у сваком тренутку када је домаћин у  уму  или  заумљу помислио да се одмори. То домаћинеее одзвања конацима. И сви  трче  да  га чују.

Подстиче упорно на пажњу, јер пажња је пола човека, тако је учио.

Док говори о светлости као последњој стварности, ухватите му поглед и схватите да и док беседи, помно прати сваки ваш покрет, реч још више.

По спонтаној реакцији упознаје човека, говори да брзо скида маске – не ове садашње Н95 са и без филтера,  већ оне много ружније – маске нашег лицемерја  и неискрености.

Каже: ђаво лови у мутном и саветује брзо избављење од искушења, брзо  устајање после пада. Често изговорено још ниси одзвања у ушима.

Никада и није отишао из Жиче. А онда, недавно, један Анђео Господњи му је пришао и прошапутао: Време је да се служи Господу, Владико Свети! И послушала је душа његова, отпрхнула у Царство Небеско. Напаћено тело принео  је Господу као последњу жртву. И зачу се песма:

Због верности Богу и Божијој правди
Пострадасте телом, земља се растужи,
Ал спасосте душе, небо се весели,
А преци се ваши распеваше небом,
На капији Раја сретоше вас с песмом
Имена су Ваша у Књизи вечности,
Улазите у Рај, децо бесмртности…

Нас на земљи не заборави, Владико Свети. А ми ћемо због Тебе и због свега што смо научили од Тебе благодарити Господу. У осмом гласу, наравно, како другачије…

Игуманија Манастира Жиче монахиња Јелена са сестрама

[Поуке.орг инфо]

пре 57 минута, DemijanBG рече

Тај снимак ме баш растужио био ми је један од омиљених владика и није био екумениста и издајник.

Опусти се мало са оваквим квалификацијама, да не бисмо се веома брзо поздравили. Те приче "екумениста и издајник" чувај за нека друга места.

Админ.