Jump to content

Владика Порфирије изабран за новог патријарха

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 1.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 7 часа, Inženjer Djatlov рече

Kako da se poistovetim sa pravim Njim, ne sa isfantaziranim, ako mi se sam ne otkrije, ne kao objekat, kao nešto parcijalno, umetnost, san, lik, kamen, nego kao Onaj koji je apsolutan, koji na sve odgovara, i kome ništa nije granica osim njega samog?

Тако је. По учињеном гријеху (паду), Адам није више имао однос са Богом као са субјектом, већ као са објектом, једнако као што се ми односимо према човјеку у свијету као према упоједињеном објекту, а не као ближњем.

С тим, наравно, да се с Њим никако не можеш поистовјетити, то је, у ствари, питање богоуподобљења. (Само је термин споран, а мисао ти је ту јасна.)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@slovoA Znam da je, recimo, baš Patrijarh koristio termin poistovećenje, kada je govorio o Svetom Savi i njegovom poistovećenju sa Hristom. Koja je razlika u značenju?

Generalno gledam da nikad ne upotrebljavam termine subjektivno i objektivno, jer su previše kontaminirani. Subjektivno označava neku vrstu relativizma, ,,to je tako samo za mene, s drugima nema veze", zatvara čoveka i vodi u nekakav solipsizam. Objektivno s druge strane sprovodi nasilje nad svetom i drugim ljudima, nameće, ukida slobodu, poistovećuje moje mišljenje sa suštinom drugog čoveka ili fenomena. Dakle, mora se s one strane subjektivnog i objektivnog da bi se išta napipalo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Inženjer Djatlov рече

Znam da je, recimo, baš Patrijarh koristio termin poistovećenje, kada je govorio o Svetom Savi i njegovom poistovećenju sa Hristom. Koja je razlika u značenju?

Само у томе што се "прескаче" тај битан корак, уподобљавања. Јер с неким се можеш поистовјетити и само на основу фантазије, а да си притом потпуно неподобан томе с ким си се "поистовјетио". Суштински, значи, нема разлике, ако се не прескочи тај битан корак. Зато и кажем да је само питање термина, а не појма.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@slovoA Samo da dopunim ovo što sam rekao gore Mirku, jer sam sad u kontradikciji. Nisam hteo da poentiram sa time da Hristos nije objekat, to je jasno, već da Hristos nije svodiv ni na bilo šta delimično, pa makar to delimično bilo i ličnosno, savršeno delimično, neko vrhunsko umetničko delo, recimo. Bog mora da bude univerzalan, da bude temelj i krov svega, ako je Bog onaj koji se projavljuje samo umetnicima, ili filozofima ili jevrejskom narodu, nije potpun Bog, nego Bog sekte, a opet ako nije konkretni Bog, koji se bavio stolarijom u nekoj tamo jevrejskoj porodici, imao svoj narod, svoj jezik, i kroz njih projavljivao sebe, samo je apstrakcija.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Inženjer Djatlov рече

Nisam hteo da poentiram sa time da Hristos nije objekat, to je jasno, već da Hristos nije svodiv ni na bilo šta delimično, pa makar to delimično bilo i najdivnije, savršeno delimično, neko vrhunsko umetničko delo, recimo.

Или човјек нпр. као савршено дјелимична индивидуа, на шта готово по правилу сводимо и Христа, умјесто да Му се уподобљавамо - што кажеш, као несводивом на тај наш индивидуализам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@slovoA E za to već ne znam. Govorio sam o događajima unutar čoveka, koji se odnose na naše umetničko, filozofsko, emotivno ili bilo koje biće. A što se tiče samog fundamenta, mene kao čistog postojanja, mislim da tu imam pravo da se potpuno poistovetim sa Hristom i da svedem sebe na Njega, i Njega na sebe, naravno uvek pazeći da ne fantaziram. Mislim da tako ne ukidam Hrista kao Boga svih, jer svako može da uradi to isto što i ja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 минута, Inženjer Djatlov рече

A što se tiče samog fundamenta, mene kao čistog postojanja, mislim da tu imam pravo da se potpuno poistovetim sa Hristom i da svedem sebe na Njega, i Njega na sebe, naravno uvek pazeći da ne fantaziram.

Па управо тиме нећеш бити савршено дјелимична индивидуа, него ћеш се наћи у Христу, исто као и Он у теби. Не спорим ја ништа што кажеш, само треба стићи до тога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Inženjer Djatlov рече

Pa i stigne se ponekad, ima tih bljeskova, ali je preteško održati.

Е то ти је та разлика између поистовјећења и уподобљавања. Лако се ми поистовјетимо с Христом, али док Му се уподобимо, прође живот. Али бар не прође узалуд.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@slovoA Da, samo što ne mislim da treba forsirati tu perspektivu koja ističe nedostižnost, ima situacija ili stanja u svačijem životu koja projavljuju punoću. Ne osakaćenu, delimičnu, nego pravu pravcatu koja dolazi od pravog poistovećenja, i to ostaje u večnosti i kad skrenemo s puta.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Inženjer Djatlov рече

To je ono Hristovo ,,ako je svetlost koja je u tebi tama, kolika li je tek tama?". Dakle, ne zovimo svetlo u sebi tamom.

Није то то. Него си се нашао у необраном грожђу, па на основу свјетла у себи судиш (расуђујеш) и о самом извору тог свјетла. А ја уопште не кажем да је то свјетло недостижно, него да његов извор није у нама. Нити је у тим одсјајима (у нама) пунота Божијег бића.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Bokisd рече

Uf, pa sta cemo sa grehom (necistota) i smrcu i truleznoscu tela i duse (duhovna smrt), to je sve sada prisutno u nasoj ljudskoj prirodi.

Oci govore o prelasku navike u drugu prirodu, bilo kako bilo neki se ovde deklarativno zalažu za brak, kao sto su Rusi, Ukrajinci, Amerikanci za mir, a kada im pitanje postaviš malo drugačije, odgovor je artiljereija, pjesadija i sl.

Такође сви су за Христа, Богочовјека, али једни унижавају човјека да би дали Славу Богу, а други унижавају Бога да би сачували човјека, све то има доста форми, а само су главне осуђене, брак (полни однос) је у Христу.

И у једном и другом случају се ружи и сакати Христос, не признаје, зато и након десет вјекова бласфемучно звучи свети Симеон Нови Богослов и његов усклик и мој фалус је Христос, читав се човјек освећује! Они који то негирају мозгом блуде. Па им у "побожности" тешко пада да Бог каки, има ерекцију, плаче или да је гладан, све зато што се нисмо ослободили мржње према човјеку, што према своме јадном стању мјеримо људскост у Христу.

Или лакше је рећи грешан сам по природи, не грешни смо по греховној навици, која нам је постала друга природа, нешто нормално, ординарно, свакодневно. Када се та навика подвигом разбија ми долазимо до своје природе, која гле има Христову ипостас! Христова је природа, Христос је наша природа!

И не само мозак и срце, него муда, фалус, вагина, чмар,  и не само човјек, нехо дрвеће, камење звјезде, њихов логос, није посље оваплоћења само наук-а, него човјек Исус Логос.

Људска је сва божанска твар, наука је ипостасна, личносна, а не тек објективна истина. Објективозација је нехрисћански метфизички процес, који скида ипостас са истине.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...