Владика Порфирије изабран за новог патријарха

[Bokisd]

On 15.6.2022. at 8:15, Вукашин рече

Боксит 2.0 

Тачно изложење Православне вере
55. О природи и разлици, као и о сједињењу и ваплоћењу, који се примећују у вези са врстом и јединком, те о томе како треба схватити речи: Једна природа Бога Логоса ваплоћена

 

Tačno izloženje Pravoslavne vere – Strana 56 – Svetosavlje

SVETOSAVLJE.ORG

Према томе, једно те исто је рећи: природа Логоса и природа јединке; јер то нити објављује, углавном и једино, јединку, односно ипостас, нити објављује општост ипостаси, него општу заједничку природу, која се у једној ипостаси запажа и испитује.

Boki update changelog..... 

Stvarno ne znam zasto je meni ovo upuceno,.... ali vidim da se vodi neka rasprava priroda i ipostas ili licnost,....i to je kod Hristologije kljucno ovo.... "јер није примио на себе све ипостаси – него је примио ону природу која је препознатива у јединки".... pa ko razume ovo taj ce i shvatiti... 

[Bokisd]

On 15.6.2022. at 22:37, Вукашин рече

Ево на другом месту код Дамаскина:

Цитат

Према томе, ипостас поседује оно што је опште и оно што је њено властито својство, као и то да постоји по себи (за себе, тј. да има лично постојање); док суштина не постоји сама по себи, него се подразумева у ипостасима. 

Ovo je kljuc...."већ заједничку природу посматрану у целости у ипостаси Логоса.... као што израз „човечанство“ указује на природу, док име „Петар“ указује на ипостас (личност)...."

A zajednicka nasa covecanska priroda jeste telo i dusa i um (razum).... Vukasin, Petrovic, Boksit su licnosti i po tim licnostima i karakteru i osobinama se razlikujemo ali se ne razlikujemo po nasoj zajednickoj covecanskoj prirodi po telu i dusi i razumu....i na to dodati ovo..... "јер(Hristos)није примио на себе све ипостаси – него је примио ону природу која је препознатива у јединки"...... i jednacina je resena 

[Вилер Текс]

пре 2 часа, Bokisd рече

Liturgija jedan od cinioca na kojima se gradila i definisala vera i simbol ali nije jedina i nije bas glavni temelj

А шта је централни темељ ако није Литургија и Христос у њој?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 5 часа, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic U redu. Ali kako dokazano promašeno, ako sam ja imao neke koristi u jednom trenutku od toga, i recimo, ima jedan filozof katolik koji tvrdi da se preobratio samo zato što ga je Akvinski ubedio da su mu argumenti validni? Paradoksalno, rešavajući sistemski problem, otvorio se i za nadsistemsko. Ok katolik, nema veze, ali svakako se radi o čoveku koji je negirao Boga, a sad mu se kako tako moli, što je ozbiljan skok, i kako onda njegov put nije blagodatan? Mislim da se sistemskim odbacivanjem sistema iz kontre zapravo stvara ideologija antisistemstva, koja ako je se kruto držimo, negira put pojedinih ličnosti koje su sklone filozofiji i tim svojim darom potencijalno pronalaze put ka Bogu.

Damaskin pisao filozofski dokaz za postojanje Boga. Nije bez razloga. Isti onaj Damaskin koji je blagodatno i nadlogički tumačio tajnu ovaploćenja. Ima još Svetih Otaca koji su se time bavili, ali da ne pretražujem sad 

U redu ovo za čula, moja poenta je bila da i bilo šta što vidimo očima, a smatramo blagodatnim, možemo da odbacimo, jer nismo sigurni u sopstvenu percepciju, a u krajnjoj liniji ima i slepih, svakako nam od očiju ne zavisi spasenje. Ali nije baš da tako živimo.

Iskušenje može da bude, i dešavalo mi se da koristim sistem zbog moći, nametanja i uzdizanja nad drugim, ali mogao sam i palicu da koristim zarad moći nad drugim, nije do sistema i palice, nego do mene.

Dokazano promseno u samoj istoriji MTF, uz to su sve mogucnosti iscrpljene. 

Blagodat je ono sto oko ne vidje a uho ne cu, a ipak se kao prosvjetljenja cula kao sluh i vidjenje opituju, cime smo to mi pricasni nestvorenom, to ti nebih znao reci, mozda cjelukupnim ljudstvom, mzda dusom, mozda ličnoscu.  Zaista ne znam.

Da samo sto palica ima dva kraja, a sistem istina, ideologiju, svjetonazor kada instaliras, onda se subjekt krece " slobodno" po istinama (uvezanim u sheme) i palicu koristis samo kad zabaguje , da ga abdejtujes, a ti vlads samo narativom.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 5 часа, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic

Iskušenje može da bude, i dešavalo mi se da koristim sistem zbog moći,

Nije ok covjek nad covjekom da vlada tako sto ce da mu glumi savjest ili Boga ili da mu propisuje istine ili motkom utjeruje civilizacijske vrjednosti  ili silom Hrista

[Вилер Текс]

пре 13 часа, Bokisd рече

Kako to moze da stoji a da ne stavljas Boga i coveka u tu tvoju fasciklu i da onda cak i sam ne podpadnes pod fasciklu koju si sam postavio,  pa moze, o tome smo pricali par proteklih dana na temi i ja mislim da ti dobro sve to shvatas, ali eto moras Bokiju nesto da iskontrisas pa to ti je inace ce da bude smak sveta. 

Логичи и даље. 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 27 минута, Вилер Текс рече

Логичи и даље. 

Za @Bokisd je logika misterija, tajna, zato  mu je logicno da  vjreruje u nju.

Htistos dosao u svijjet da donese hriscanski pogled na svijet

@Bokisd sozrecavaj razliku izmedju Hrrista i Sraljina, vidi da li se oni samo razlikuju u vrsti poglrda na svijet.

Necemo se osloboditi KP i njenih derivata ni za sto godina.

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic U istoriji možda, ne znam ne poznajem temu, ali u životu pojedinca? Dvadeseti vek je inače vek proglašavanja kraja svega i svačega, kraja istorije npr., u umetnosti isto, Šenberg proglašavao kraj tonaliteta, Hajdegerov savremenik, kasnije neki mlatarali polnim organima po bini jer je isto to neki kraj nečega. Šta se u realnosti desilo? Posle tog Šenberga došli velikani koji nisu čuli za njegov kraj i napisali genijalne muzike, bilo da su bili intuitivni tipovi stvaralaca, bilo da su imali i neke sisteme, dok Šenberg danas zvuči zastarelo. A ovi što im je domet bio samo da su ekscentrici, dojadili i Bogu i narodu, i dalje se vade na to kao mi smo avangarda, ali kakva avangarda kad se ponavljate već 50 godina. 

Ali ovo bi trebalo da se slaže sa onim što ste rekli da sve što jeste, kroz pojedinca jeste, nema opšteg čoveka, dakle sve će zauvek iznova biti doživljavano po meri svakog novorođenog. Motka ima dva kraja, ali ima i sistem kad vam ga sruše.

Svakako se slažem sa svim što govorite, nikad nisam doveo u pitanje primat ličnosti, nadahnuća, blagodati, ali baš zbog toga što to ne dovodim u pitanje, poštujem različite prirode ljudi u tome u kom pravcu su im raspoređeni darovi, a silno razvijeni dar za matematiku ili filozofiju, podjednako je vredan kao i bilo koji drugi. Ja na primer, po onome kako sam učen, pristupam poslu dosta nesistematično, i ima ljudi, pa i velikih koji to tako rade, ali ima i drugih, silne neke sisteme smišljaju, crtaju, i dobiju i ovakve i onakve rezultate. Dakle, u oba slučaja ličnost prethodi, i ima velikih i malih i ovakvih i onakvih.

[Вилер Текс]

пре 27 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Za @Bokisd je logika misterija, tajna, zato  mu je logicno da  vjreruje u nju.

Htistos dosao u svijjet da donese hriscanski pogled na svijet

@Bokisd sozrecavaj razliku izmedju Hrrista i Sraljina, vidi da li se oni samo razlikuju u vrsti poglrda na svijet.

Necemo se osloboditi KP i njenih derivata ni za sto godina.

Ма пусти, не вреди му причати. Увек исто. 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Пре сат времена, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic U istoriji možda, ne znam ne poznajem temu, ali u životu pojedinca? Dvadeseti vek je inače vek proglašavanja kraja svega i svačega, kraja istorije npr., u umetnosti isto, Šenberg proglašavao kraj tonaliteta, Hajdegerov savremenik, kasnije neki mlatarali polnim organima po bini jer je isto to neki kraj nečega. Šta se u realnosti desilo? Posle tog Šenberga došli velikani koji nisu čuli za njegov kraj i napisali genijalne muzike, bilo da su bili intuitivni tipovi stvaralaca, bilo da su imali i neke sisteme, dok Šenberg danas zvuči zastarelo. A ovi što im je domet bio samo da su ekscentrici, dojadili i Bogu i narodu, i dalje se vade na to kao mi smo avangarda, ali kakva avangarda kad se ponavljate već 50 godina. 

Ali ovo bi trebalo da se slaže sa onim što ste rekli da sve što jeste, kroz pojedinca jeste, nema opšteg čoveka, dakle sve će zauvek iznova biti doživljavano po meri svakog novorođenog. Motka ima dva kraja, ali ima i sistem kad vam ga sruše.

Svakako se slažem sa svim što govorite, nikad nisam doveo u pitanje primat ličnosti, nadahnuća, blagodati, ali baš zbog toga što to ne dovodim u pitanje, poštujem različite prirode ljudi u tome u kom pravcu su im raspoređeni darovi, a silno razvijeni dar za matematiku ili filozofiju, podjednako je vredan kao i bilo koji drugi. Ja na primer, po onome kako sam učen, pristupam poslu dosta nesistematično, i ima ljudi, pa i velikih koji to tako rade, ali ima i drugih, silne neke sisteme smišljaju, crtaju, i dobiju i ovakve i onakve rezultate. Dakle, u oba slučaja ličnost prethodi, i ima velikih i malih i ovakvih i onakvih.

Kraj MTF se zbio u teoriji sustinski, ontoloski, to je jasno, onticki odnosno pojavno tu i tamo i za 200-300 godina ce biti ljudi kao @Bokisd na kojima ce MTF da vazi, (kao sto i dan danas ima ljudi koji love kopljem) ona je i ovako i onako utemeljena na covjeku, od covjeka na covjeku, mada kada su tako velike "zablude" u pitanju ko zna da li se i podnebesje umjesalo, jer MTF sigurno nije Nebeska, Carska Isitina koja se razdaje kao misli, (a ipak je negdje gore) to je i hvala mu na tome tvrdio tvrdoski Atanasije: nema ontologije Svete Trojice i ne moze je biti.

Sta vise to sto je MTF bez pokrica odrazava se u tome da je sve obavezniji i obavezniji neki vid ideologije, inace si opasan, van kontrole policije misli, delegitimisan itd, tendencija razvoja svjeta ide u suprotnom smjeru ka apsolutnoj vladavini mezafizike, ka svjetu tehnike.

Ali i to valja pregurati, drugi rat je zavrsen trijumfom tehnike nad (njemackom, japanskom) nacijom, dugme je dugme.

Vjerujem da postoji mogucnost preobrazaja savremene tehnike, jer od antickog tehne - umjeca dopustanja istini da se u tvari zbude, desi, do savremrne tehnike ima mnogo sto sta.

Recimo i molitva pa i Crkva je neko: umjece dopustanja istini da se u tvari desi.

Znaci i Crkva je tehika, samo istoriski znacaj Crkve kao tehnike u odnosu na savremenu tehniku i njenu istinu je makar na povrsini minoran.

Odnosno same Crkvene tehnike (nauke i umjetnosti) su izgubile svoj nenadmasni temelj i zaprele se, nakalemille se na MTF postulate, kao @Bokisd na Hegela, Kanta i Marksa.

Ali bez obzira na "realno" stanje, samo djela ljubavi ostaju, izace valjda crkvene nauke i tehnike iz egipazskog ropstva MTF i magiskog poisovjecenja bica i misljenja, naravno kroz nihilizam, nistenje zapadne MTF tradicije.

Prije ili kasnije, sto prije to bolje, ni za sta nam to ne treba, osim da se kao kompleksasi kurcimo po Evropi njenom ubudjalom modom od prije sto sezona i bivamo smjesni.

 

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic A kako objašnjavate delom i sistemski karakter Crkvene umetnosti, recimo Osmoglasnika? Nije li Renesansa nastala kad su neki umetnici tada počeli da rade mimo dotadašnjeg sistema, pa nastade Sikstinska kapela? Neću da kažem da je neko tu bolji, samo da je među najvećima bilo i teških konzervi, koji su čuvali dotadašnji poredak, a bilo je i rušitelja. Kad se osvrnemo nakon 200 godina, to nije ni bitno, bitno je ko je večan, jer svaki progresivac postane konzerva kad stigne nova generacija.

Koja je razlika između poistovećenja bića i mišljenja, i između poistovećenja bića sa voljom, navikom, temperamentom, željom, emocijom ambicijom....? Navike imamo pa imamo, sistemske su, dobra navika je blagoslov, ali nije dobro biti poistovećen s njom, jer ste onda rob. Ustrojstvo volje takođe, može biti najrazličitije moguće. Zašto je čovek poistovećen sa svojom voljom, koja onda nužno postaje samovolja, bolji od metafizičara? Takav čovek je onda Kaligula. Ubije čoveka jer mu se može, eto tako, može mu se, događaj sečenja noktiju i ubistva nekoga iste su težine, jer zašto da ne, nema objektivnog morala.

Emocija takođe, danas se ljudi poistovećuju s emocijama, a moja ličnost nije moja emocija. Možda ste primetili pojavu među estradnjacima gde se hvale ko koliko plače, pa ko više, pa ko na koju pesmu...  Emocija u službi hijerarhije moći, a na vrhu hijerarhije najveći plačljivko. 😆 Što ne znači da emociju ne smatram izuzetno bitnom.

Ja se slažem da je čovek potpuno poistovećen s mišljenjem pod demonskim uticajem, ali ništa manje od čoveka poistovećenog s voljom. A opet, volja je dobra, kad sam ja njoj gazda, i sistemsko mišljenje takođe, kad znam da ono nije istovetno ličnosti.

Prosto, ne vidim neki razlog da se tu mišljenju daje gori status. Sve delimično, što se poistovećuje s ličnošću, egzistencijom, kao jedinom koja je cela, promašaj je.

Ja sam onaj koji stoji pred smrću, i tu mi ne pomaže ni volja, ni želja, ni emocija, ni mišljenje, što ne znači da ću ih izbegavati.

 

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic A istini za volju, nije baš ni toliko lako potpuno se poistovetiti sa mišljenjem. Eto taj Hegel imao čovek troje dece, da je mislio da je pojam deteta isto što i dete, ne bi ni pravio decu. 😂

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 4 часа, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic A kako objašnjavate delom i sistemski karakter Crkvene umetnosti, recimo Osmoglasnika? Nije li Renesansa nastala kad su neki umetnici tada počeli da rade mimo dotadašnjeg sistema, pa nastade Sikstinska kapela? Neću da kažem da je neko tu bolji, samo da je među najvećima bilo i teških konzervi, koji su čuvali dotadašnji poredak, a bilo je i rušitelja. Kad se osvrnemo nakon 200 godina, to nije ni bitno, bitno je ko je večan, jer svaki progresivac postane konzerva kad stigne nova generacija.

Koja je razlika između poistovećenja bića i mišljenja, i između poistovećenja bića sa voljom, navikom, temperamentom, željom, emocijom ambicijom....? Navike imamo pa imamo, sistemske su, dobra navika je blagoslov, ali nije dobro biti poistovećen s njom, jer ste onda rob. Ustrojstvo volje takođe, može biti najrazličitije moguće. Zašto je čovek poistovećen sa svojom voljom, koja onda nužno postaje samovolja, bolji od metafizičara? Takav čovek je onda Kaligula. Ubije čoveka jer mu se može, eto tako, može mu se, događaj sečenja noktiju i ubistva nekoga iste su težine, jer zašto da ne, nema objektivnog morala.

Emocija takođe, danas se ljudi poistovećuju s emocijama, a moja ličnost nije moja emocija. Možda ste primetili pojavu među estradnjacima gde se hvale ko koliko plače, pa ko više, pa ko na koju pesmu...  Emocija u službi hijerarhije moći, a na vrhu hijerarhije najveći plačljivko. 😆 Što ne znači da emociju ne smatram izuzetno bitnom.

Ja se slažem da je čovek potpuno poistovećen s mišljenjem pod demonskim uticajem, ali ništa manje od čoveka poistovećenog s voljom. A opet, volja je dobra, kad sam ja njoj gazda, i sistemsko mišljenje takođe, kad znam da ono nije istovetno ličnosti.

Prosto, ne vidim neki razlog da se tu mišljenju daje gori status. Sve delimično, što se poistovećuje s ličnošću, egzistencijom, kao jedinom koja je cela, promašaj je.

Ja sam onaj koji stoji pred smrću, i tu mi ne pomaže ni volja, ni želja, ni emocija, ni mišljenje, što ne znači da ću ih izbegavati.

Nije svaka hijerarhija hijerarhija unutar istine o bicu, ne pokorava se djete majci radi kategorickog imperativa, ali svaka ontologija obuhvata sve, ideja je da se proklamovani princip tice svega, tada je filozofski, ako ti sad budes iznosio fenomen po fenomen u cilju pokusaja da se odbrani  i odrzi MTF, a ja svaki taj fenomen izuzimo iz MTF, mozda i dodjemo do nekud, ali vec su se ozbiljniji pitacini odgovaraci razracunali oko toga, ne treba izmisljati toplu vodu.

Ne radi se samo o poistovjecenju bica i misljenja u covjeku, u smislu da je covjek ono sto misli, nego u apsolutnom, ontoloskom, znaci tolalnom poistovjecenju misljenja i bica, gdje se pojam boga izjednacuje sa Bogom pa na dalje.

Sto se tice samog covjeka, misljenje je izraz njegove svjrsti koja nastaje na osjecanju, ili bolje na nadahnutom osjecanju, a ne neki namet spolja.

Mislim ako se sad ja odreknem nekog svoga misljenja, da li mi je time ukinuto postojanje? Samo rjetki mogu da zaista misle, pa da li drugi ne postoje, ili mislis Bog i ciribu ciriba Bog je tu, jer je isto misliti i biti.

To je vulgarno sto govorim, Kartezije je imao dublji uvid, njegove kogitacije su ono sto je kod Hajdegera tubitak, opstanak, splet covjeka i njegove okoline, u kojem se ne razlucuje sasvim sta je misljenje, npr, neki nas nabacaj, reciimo Bokijev svjetonazor, od onoga sto jeste bice po sebi, dakle unutar kogizacije to se ne uvjek i apsolutno razlikovati, "unutrasnjii" i "spoljnji" svjet.

U tom smislu donekle se moze to reci, ali u tom odnosu se ne moze javiti Bog, osim kao nasa paranoja, ucitavanje, jer to je svjetovnost, a ne javlja se Bog u svjetu nego u autenticnoj prirodi.

Svjet je priroda+kogitacija. Ako je ta kogitacija organizovana onda se svjet javlja kao hegelijanska drzava apsolutnog duha.

Na kraju dajemo previse znacaja misljenju, jer se podtazumjeva da nam od njega zavisi bice, a vidjesmo sta Gospod ispituje.

Bice, ne neko opste bice nego pojedinacno se moze poistovjeti samo sa samim sobom, ni sa kakvom idejom i sl. Ono je jednako samo samom sebi, nema istine o bicu, bice je istina, nema istine o jabuci, jabuka je istina. Jabuka jeste.

Bice jeste, to i takvo bice uzima Onaj koji jeste, i samo tako nastaje veza medju bicima, istina odnosa, istina relacije, istina sabora, mnozine, je onaj kojo jeste.

Svako drugo sabiranje je svjetovnost, apsolutni duh je svjetovnost.

Vidis i to preseravanje oko smrti su lose procitali kod Hajdegera, premda ima i to sjecanje na smrt, cemu to, ako smo krsteni, sad pred smrcu nesto se zamisljat, to cesce poprima morbidnu formu i pravi stetu nego sto vodi u neko pokajanje, pa nece nas smrt spasavati, imamo dar zivota radumo se u njemu, a smrti nema jer nas i u njoj ceka Gospod i Crkva Njegova, za to se cude kada se kaze da je pokojnik na odru Hristos, razdiru haljine Zurloti jer imaju predstavu o Bogu, koji obitava u svjetonazoru, nema Boga ne samo u svetonazoru nego ni u svjetu, Bog je u prirodi.

Da je dosao i svjet svjet bi ga poznao, bio bi svetski bog, a ne nisti Isus Hristos, iz poruge nazvan carem, a smatran ludakom hunikom i kopiletom i razapet sramno jer tako se samo sa prokletnicima cinilo.

Dakle nije svaki poredak MTF poredak, niti je nihilizam MTF anarhija.

Mi imamo u Crkvi Bogom ustanovljeni poredak, od efharistije pa na daje i kakve on ima veze sa bilo kojom formom metafizike? 

Od poistovjecenja misljenja i bica pa na dalje...?

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Ali Crkveni poredak izgleda da nije svodiv na naša objašnjenja o Crkvenom poretku... Jer je Bog neke od najvećih darova dao necrkvenim ljudima, koji su možda i metafiziku ispovedali, i mi moramo s time da se pomirimo. Kako da utemeljujemo Crkvenu umetnost kad ju je Bog već utemeljio kroz one kroz koje je On hteo. I da utemeljimo tu i takvu Crkvenu umetnost o kojoj pričate, ona bi jedino mogla da bude ravna umetnosti Leonarda da Vinčija, Baha i Debisija, jer nema većeg od najvećeg, a na nama je da ih prihvatimo kao svoje, u suprotnom ako neko ume bolje, nek pokaže. Dakle Bog je i u svetovnost zašao, kako, ne znam, ali znam da je tim ljudima dato više nego onima koji su unutra, po blagoslovu, poretku i kanonima. A pošto su oni bili ličnosti, ne smem ni da otuđujem njihovu umetnost od njih, pa da ih pokrštavam nasilno nakon smrti.

Imam jedno pitanje vezano za pojam i fantaziju. Iako, zamišljeni opšti čovek ne postoji, doktor koji proučava anatomiju, na osnovu te opšte predstave iz atlasa, gde je čovek premeren i odmeren uzduž i popreko, i neke njene analogije sa pojedinačnim čovekom, pomogne tom pojedinačnom čoveku i spasi mu taj pojedinačni život. Međutim, fantazija iako je isto predstava, na osnovu isfantaziranog čoveka ne možete da pomognete pravom. Dakle, predstava opšteg čoveka koja je slična pojedinačnom, nije isto što i čovek koji je zamišljen sa 5 ruku koje niču iz glave, recimo. Dakle, šta mislite o tome?

Verovatno niste videli, ali ja jesam, i zaprepastio sam se. Postoje sada neke supkulture i ljudi koji žive sa imaginarnim likovima, pritom apsolutno ne praveći razliku između njih i pravih ljudi. Dakle, on ima svoju nacrtanu devojku, koja je neki lik iz crtanog filma, ova je zalepljena na zid, ima nacrtane drugare, on sam je svoje telo prilagodio tome da bude što bliži tom estetskom idealu iz crtanog ili iz igrice.... Znači ne radi se o zezanju, stvarno tako žive.

Nečemu nalik tome sličan je i današnji pop kulturni mejnstrim, ali ovo je ekstrem, pa ga zato navodim. Ja generalno i nisam fan naučne fantastike, baš zbog tog momenta fantazije. Možda je izuzetak Tarkovski, al to je neka druga priča.

Eto, ako imate nešto o tom fenomenu da kažete, pošto pojam čoveka nije isto što i čovek, njegova makar upotrebna vrednost postoji, a koja je vrednost isfantaziranog čoveka? E sa njim ja imam pravi problem.

 

[Inženjer Djatlov]

@Hadzi Vladimir Petrovic Tu se naravno super nadovezuje popularnost meditacije na zapadu, znači zamišljanje bez granica, fantazija.