Владика Порфирије изабран за новог патријарха

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 57 минута, slovoA рече

Ниси добро видио шта сам написао. Воља = енергија. (Свеједно што је воља (енергија) Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија (воља) није изолована од творевине...)

А ако мислиш да је творевина остварена, ето ти је такве, па се сликај с њом у гробу. Биће то врхунско остварење, чист холивуд.

У којем тијелу се Христос оваплотио, ако је једносушан нама у свему осим гријеха? У тијелу какво је било прије пада, или какво је сада? Зашто ми тијело морамо положити у гроб, да би васкрсли у новом, да ли је то ново тијело онда исто као тијело оваплоћеног (и васкрслог) Логоса? И да ли је то Тијело нова наука или Га познајемо?

Да је Христос узео природу од прије пада, како би умро? А онда и искупљење? Ми би опет остали одвојени Адамовим падом и грјехом, овако смрт нас не могже одвојити од Христа, јер је Христос узео смрт, па нас и у смрти чека. А смрт је једна форма оног "ништа" које држи и благодат повученом, не потпуно одвојеном од твари, јер не би могла постојати.

Дакле гледано из твари ( мораш да порадиш на перспективама) изгледа да се благодат остварује, (мада је непримјерен израз, може да одведе у учење да је благодат створена), боље рећи просијава, а твар се преображава из свога темеља који није само благодат него и оно ништа које је услвљено нашом вољом која је такође ништа.

А гледано теолошки, или из поистовјећења воља какву су Оци имали, па је њихова воља била (за) благодат, смјешно рећи да благодат треба неко испуњење, ми требамо испуњење благодаћу, Божијој вољи се ништа не може додати - осим нас самих, нашег ништа, само то можемо додати, ништа, е сад неки су пуни памети, себе, моћи, истина и још мисле да службу чине.

У природи се ништа видљиво није промјенило, слобода, ништа-вило није Христом укинуто, природа је и даље условљена нашом вољом, стим да се благодатно богопознање одвија и кроз логосе створеног, законе природе, који нису безлични него човјеколици, односно Христолици, што омогућава сагледање природе и Бога у једном: Икону.

Зато је правилно управљање ријечју истине Твоје увјек оствсрено у природи и конкретној ипостаси, презвитеру, епископу, патријарху. Такође одоздо наша ријеч, истина молитва мора бити опсредована тим ипостасима.

Мета-физика, је међутим ван природе како јој само име каже, уз то још и безипостасана?

Њени поклоници су избјеглице из ове природе коју је походио и узео на себе Господ Исус Христос, односно Црква по свом реду и поредку.

Коју би они да исправе са потпуно неутемељених позиција насталим и превазиђеним на западу, све то под маском православља.

[slovoA]

пре 35 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Да је Христос узео природу од прије пада, како би умро?

Досад си и сам то исповиједао, да та природа није била бесмртна сама по себи него по благодати.

Нећемо се тако играти, час једно, час друго.

[Родољуб Лазић]

пре 6 часа, logdanov рече

Управо то и мислим. Када унапред претпостављамо да ће патријарх постати отпадник од праве вере, ми не износимо ни бојазан ни оптужницу, већ одмах пресуду.

Стварно не знам о чему пишеш. Ти и ја нисмо о томе разговарали, нити сам ја ишта претпостављо о његовом отпадништву, нити писао пресуде...говорили смо, или сам ја барем о томе говорио, да ли се може промишљати или не о његовоим речима и делима, или је он, како сам схватио да ти мислиш, неприкосновен шта год да уради или каже. Или како си рекао, у праву је и кад греши. Све је написано на стр. 25. и 26. ове теме.

[logdanov]

@Родољуб Лазић Немој тако Рођо. Нисам те ни поменуо. Ниси ти једини који шпекулише о могућности да патријарх греши. Пишем генерално своје мишљење, да су све те инсинуације по мени више од обазривости и више од оптужбе. 

Наравно, написао сам да је у праву чак и кад није у праву. Не верујем да први пут чујеш да је шеф у праву и кад није у праву. Судија је у праву и кад није у праву (фудбалски нпр.) итд. Та реченица не мора одмах да подразумева верски и еклисиолошки догмат утврђен или неутврђен саборима, али нас подједнако све прати као неки животни аксиом.

И, немој да се љутиш, али ако ме подсећаш да сам рекао то и то па још на овој или оној страни, мени то звучи као да мислиш да сам неозбиљан саговорник. Зато не волим ни скриншотове. То ме све подсећа на оне америчке афере кад проналазе људима неподобне реченице на друштвеним мрежама...

... А можда ме подсећа и на моју мајку па се одмах најежим.

[logdanov]

пре 26 минута, DemijanBG рече

Znači za tebe su Grci neki "zli trgovci koji samo magarče jadne Ruse" ne bih se spuštao na taj nivo i tako govorio o jednoj naciji a posebno ne nama toliko bliskoj i puno bližoj od Rusa što je i logično jer su nam fizički bili bliže skoro 1500 godina a verovatno smo se prožimali i puno ranije.

Carigradska patrijaršija ima status prve medju jednakima i zastupa ineterese Pravoslavlja u saradnji sa drugim crkvama ili religijama van Hrišćanstva, saziva Veliki sabor itd to ništa ne može ruski patrijarh a i znamo da postoji ruski papizam kroz priču o 4. Rimu. Ovo je malo subjektivno jer nisam fan patrijarha Kirila, moj najdraži ruski patrijarh ostaje Aleksej II Veliki Čovek za  sva vremena. Ruska pravoslavna crkva spočitava sa pravom Vatikanu da papa želi da bude prvojerarh svima u Hrišćanstvu a istodobno ruski patrijarh, a posebno ovaj pretenduje da bude pravoslavni papa , verovatno i Vartolomej ima te težnje...i sad su se tu sukobila dva ozbiljna papista nece biti dobro ni za koga a ne zaboravimo belu panakamilavku samo i isključivo simbol patrijarha u RPC nose i mitropoliti, čini mi se čak i neki episkopi dok ruski patrijarh samo što nema krunu na glavi...dodajmo tu i Rumune čiji patrijarh nosi belu odeždu...postavlja se pitanje ima li želju da izgleda kao papa ili ....pretenduju li i Rumuni da budu 4. Rim   Malo šale ali u ozbiljnim smo svi problemima, da se crkva manje petljala u politiku bila bi snažnija i u Srbiji i u Rusiji i Grčkoj i svuda gde je svetlost i svetost Pravoslavlja. Resetovati odnose crkve i države vratiti na simfoniju i na početak, a onda jaka crkva jaka država.

Напросто си брате измислио да сам Грке назвао злим. То је ниво са ког си пошао, а онда си се спустио још ниже јер инсинуираш да су Срби староседеоци Балкана, ако сам те добро разумео, што је крајње неозбиљно. Од тога би било неозбиљније само ако би историчар покушавао да ти објасни да је то глупост. Та дилема се решава у 5 и 6 разреду основне школе.

Шта може, а шта не може цариградски патријарх сви веома добро знамо. Не може, нпр. да упути протест Ердогану због претварања Свете Софије у џамију. Не може ни да позове међународну заједницу да осуди тај чин. Може да сазове Велики сабор. Бар је пробао. Сабори чије су одлуке обавезујуће за све православне хришћане су Васељенски, а њих је увек сазивао цар, а на њима је могао и патријарх да буде осуђен.

Исправи се сам по питању 4. Рима. Имаш на Википедији.

Небитно је да ли ти се свиђа патријарх Кирил или не, он није направио ниједан потез који нарушава јединство православне цркве. Вартоломеј јесте.

Белу пану су носили и цариградски патријарси још у 14 веку. Тако кажу историјски извори.

Иначе, о томе какви су Грци, могу да разговарам само на грчком и само са неким ко је живео доле и има пријатеље Грке.

[slovoA]

пре 10 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

У природи се ништа видљиво није промјенило

На Адаму то питање можеш лако ријешити, ако хоћеш, јер једно је он тијело имао, није два. И сасвим је јасно да то тијело (природа) не може бити исто прије пада и послије, иначе се пад није ни десио. Нити би се Адам нашао у кожним хаљинама, онако храбро исповиједајући да је ту, него није јадан знао да је наг. И како се онда ништа видљиво није промијенило? То што ти не видиш, видио је Адам.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 22 часа, logdanov рече

@Родољуб Лазић Немој тако Рођо. Нисам те ни поменуо. Ниси ти једини који шпекулише о могућности да патријарх греши. Пишем генерално своје мишљење, да су све те инсинуације по мени више од обазривости и више од оптужбе. 

Наравно, написао сам да је у праву чак и кад није у праву. Не верујем да први пут чујеш да је шеф у праву и кад није у праву. Судија је у праву и кад није у праву (фудбалски нпр.) итд. Та реченица не мора одмах да подразумева верски и еклисиолошки догмат утврђен или неутврђен саборима, али нас подједнако све прати као неки животни аксиом.

И, немој да се љутиш, али ако ме подсећаш да сам рекао то и то па још на овој или оној страни, мени то звучи као да мислиш да сам неозбиљан саговорник. Зато не волим ни скриншотове. То ме све подсећа на оне америчке афере кад проналазе људима неподобне реченице на друштвеним мрежама...

... А можда ме подсећа и на моју мајку па се одмах најежим.

Не бих се баш сасвим сложио на начиином на који се изразио, питање треба другачије поставити:

 Како знаш да није у праву, ко ти је то рекао и откуд ти то? Јер ово прво да је у праву и кад није је мало пренаглашена христолошка хијерархија која води у безгрешност.

Није ни Патријарх или( негда и надајмо се сутра православни) Папа пао са Марса, нити се оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве, него је дошао из литургије и назначен је за литургију и његова је функција литургијска, без литургије он је ништа. 

То данашњи Патријарх и изражава признавајући власт Сабора над собом, али и своју власт у Сабору, што је слика литургије која је највећи ауторитет у православљу, без литургије патријарх је ништа и литургија може и патријарха изобличити, да није тако он се на њој неби ни молио, осим за нас, нити би се ми молили за њега, односно помињање би имало само једну димензију власт његову над нама и ми би њему служили, а не он нама, међутим јасно је да Патријарх нама служи и да је по ријечи Господњој он први као слуга свима, дакле можемо ми из Цркве да судимо и свргнемо Патријарха, а Родољуб наводи случајеве када је то у историји било потребно и душекорисно.

Дакле Патријарху може да се суди, а његово свргавање може да покрене било ко из литургије, односно Цркве, не може да покрене ајатолах или државна власт, не  значи да је сваки покрет против патријарха црквен, али да може Црква да свргне Патријарха - може, па она га је и постваила.

Који су разлози да се Патријарх свргне, коме он може бити грешан? Цркви и само Цркви односно литургији, не истини, не логици, не математици, не метафизици, не Хајдегеру мада то је већ инославна ипостас. 

Како може Патријарх грешан литургији: да је не служи....итд, па долазимо до јереси које нису спорне зато што се не поклапају са логиком и метафизиком, па не поклапа се ни да 3=1, а то није јерес него догма, него је јерес против литургије, нарушава је, суспендује, нпр монофизитизам...иконоборство. Патријарх који би сад умислио да има света петорица би морао бити свргнут.

Оно сад актуелно је "Артемијев" раскол и његови одјеци као што је Родољуб Лазић, "Артемије" и његови не признају одлуке Сабора јер сматрају да је саборска већина против Цркве, а он сам са својим "чедима" у  "истини, која је само једна" и Саборску већину оптужују за "свејерес" екуменизма, израз св. Јустина.

Израз је претјеран јер нико у Сабору СПЦ не исповједа монотелитизам, па самим тиме и да све јереси које су се икад појавиле исповједају осим једне, не би били свејеретици, али ако и једну једину исповједају да се намакнути и да су све јеретици. Али тотално је глупо нпр, некога оптужити за сва кривична дјела кривичног закона, мислим да нико никад није оптужен за све.

Свима нама прија мисао из житија  да је пар вјерних сачувало вјеру, да ли је "Артемије" то тражио па нашао? Сигурно да се није покорио Сабору ради "истине" како је он видио истину, ко му каза да је то истина?

Сабор Архијереја је дао одговор на питање да ли је позиција његове истине литургијска, или антилитургијска јер и таквих нелитургијски темеља истине има, неки су уклопиви, неки не уклопиви у литургију, неке су се исклопиле.

Екуменизам не може бити јерес када је он тежња за јединством у Христу, за добром заједнице и њеним проширењем, екуменизам који би разарао заједницу може бити јерес, али то би било јединство у било чему осим у Христу: вјери, истини, идеологији, светом писму, канонима.... Међутим прихватити неко једунство ван Христа (Цркве, литургије)  би била јерес, затворити врата Цркве без неких разлога такође.

Дакле може свако да се критикује из Цркве и за Цркву, али треба прво испитати колико је позиција оног који критикује црквена и да критикује у своје име, у име свога крштења, а не у име истине, идеологије, "православља"...јер се одмах види да је незнавен и у искушењу, односно без црквене културе и свијести.

Дакле истина како је ми по инерцији узимамо на метафизичким темењима је антицрквена, укључујући етику, естетику и логику.

 

пре 16 часа, slovoA рече

На Адаму то питање можеш лако ријешити, ако хоћеш, јер једно је он тијело имао, није два. И сасвим је јасно да то тијело (природа) не може бити исто прије пада и послије, иначе се пад није ни десио. Нити би се Адам нашао у кожним хаљинама, онако храбро исповиједајући да је ту, него није јадан знао да је наг. И како се онда ништа видљиво није промијенило? То што ти не видиш, видио је Адам.

Говорим у прерспективама у оној из историји, гдје можеш да кажеш: Благодат Божија се испунила на мени, али да је самој пуноћи потребно неко испуњење није долично рећи. Као да ти то долази од релационе онтологије, гдје је све у покрету па и Бог, а и за сушто (створено) је питање, јер ни оно као што смо раније видјели није у времену, ако усвојимо хајдегереву редефибицију појма вријеме: оно тече међу суштима, на сличном размишљању је и Анштајн направио релативност, а и Зизијулас који је опчињен Хајдегером своји промашену социјалну и тклисијалну теорију релативутета која покушава да разори сушто - да премјести сушто у релацију, као да је она сушто.

Ако и има неке измјене Божије у односу према твари то није она свакодневна измјена у времену и историју него еонска па се може рећи  да је Бог измјенио свој оснос према твари када је створио, кад се оваплотио, кад је уништи и кад је васкрсне. То су Божија дјела, а друга су синергијска дјела, премда нас Бог уводи и у ствареање постм, а ти објасни како. 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 29 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

@slovoAпремда нас Бог уводи и у ствареање постфестум, а ти објасни како. 

 

 

И ова друга странка која је покушала да критикује Цркву са позиција науке, односно научне (метафизичке) теологије је уредно почишћена јер јој је поизиција критике нецрквена.

[logdanov]

пре 42 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Јер ово прво да је у праву и кад није је мало пренаглашена христолошка хијерархија која води у безгрешност.

Да се не разумемо погрешно. Ни једног тренутка не алудирам ни на кога посебно већ је наша претходна дискусија можда повод за ово начелно разматрање, које више има везе са мојом смелом тврдњом да је у праву и кад није, него са љубљењем руке папи.

Није ми ни на крај памети безгрешност појединца нити било какав догмат или пракса који би подсећао на Ватикан 1. То би било с моје стране веома наивно и дунстерски јер за тако нешто нема примера у историји цркве, а са са друге стране било би анахроно, јер се и сами католици тога стидљиво одричу. Осим тога, ја ни не верујем да је неки архијереј безгрешан као што то не верује ни папа.

На уму ми је било правило које важи од вртића до пензије. Шеф је у праву. И Роналдо може само да хистерише због судијске одлуке, али је ни он ни сви играчи његовог тима не могу променити. То може да уради само онај ко има те прерогативе.

Сви артемијевци, акакијевци, никодимлије и ини да се скупе, не могу да се прогласе надлежним да осуде патријарха.

Сви ми да се окупимо у тренутку колективног лудила, одвојено од ових расколника, ми који смо црква, па и да имамо 3 епископа који пристају са нама, опет би смо само постали расколници, а никако патријархове судије.

У практичном смислу, он је у праву и кад (ја мислим да) није у праву. Као што морам да платим погрешно обрачунат порез, погрешно обрачунат рачун за струју па могу да се после жалим ако знам механизме. А, ако не знам, ако ћу само да се извичем на шалтерског радника, онда боље се ни не буним.

Ако мислим да патријарх није у праву, шта то мења у мом животу? Шта ћу да урадим по том питању? Могу ли без њега? Зашто не могу без њега а и даље мислим да је у њему проблем? Где је заиста проблем?

[Родољуб Лазић]

 

пре 38 минута, logdanov рече

Сви ми да се окупимо у тренутку колективног лудила, одвојено од ових расколника, ми који смо црква, па и да имамо 3 епископа који пристају са нама, опет би смо само постали расколници, а никако патријархове судије.

Свети Јустин, који се није слагао са патријархом Германом, био је расколник? Да ли је уопште смео/могао да размишља о патријарховоим поступцима и речима?

Атанасије Јефтић, који је писао патр. Иринеју жучно критичко писмо - био расколник?

Светогорци, који су Вартоломеју саборно написали неколико писама критике и неслагања - били расколници?

Једанпут смо окренули круг. Видим да сада иде иста прича . Да не бих губио време на преписивање, сматрај да сам написао поново све што сам писао у разговору с тобом на странама 25. и 26. 

Пишем теби, јер је твој претходни саговорник, који ме помиње, изгубљен случај и њему је потпуно илузорно било шта говорити. За њега има смисла само се молити.

 

[logdanov]

@Родољуб Лазић

пре 43 минута, logdanov рече

Ако мислим да патријарх није у праву, шта то мења у мом животу? Шта ћу да урадим по том питању? Могу ли без њега? Зашто не могу без њега а и даље мислим да је у њему проблем? Где је заиста проблем?

Још ћу на крају научити да будем разумљив и другима, а не само себи. И то путем покушаја и промашаја.

Кад наиђем на чудо, ја се само задивим премудрости Господњој. Свети Фотије и свети Игњатије цариградски су један пример пред којим занемим, али не у неверици. Исто тако се дивим кад помислим како је син заратио против оца који је имао пет канонских бракова, отац ослепео сина и обојица свети. Свети Пајсије Јањевац је написао житије и службу св. цару Урошу, у којима наводи да га је убио краљ Вукашин, који је умро месецима пре цара. Ту службу и данас певамо, са баш тим речима.

Дивим се и Премудрости на примеру који износиш за св Јустина и патријарха Германа, који није канонизован, али је свакако поглавар цркве који заслужује наше поштовање.

И вл. Атанасије је умео да погреши, јер нема безгрешног. Његове замерке патријарху Иринеју нису више битне. Обојица сада виде лицем у лице, а не више у огледалу. Али је исти тај владика похвалио садашњег Патријарха и није му, колико знам, нашао ману и указао на погрешне кораке.

 

[Родољуб Лазић]

Ниси ми одговорио на питање. 

Да ли су Јустин, Атанасије и Светогорци расколници, пошто нису сматрали да су мисли и дела њихових патријараха беспоговорни, негу су о њима промишљали и износили критике. 

Нису их оптуживали за јерес, нису престали да их помињу на литургији на основу 15. правила Прво-другог помесног сабора, него су износили своје промишљање и неслагање са ставовима својих патријараха.

Дакле, какво је твоје мишљење, пошто си претходно рекао да су такви у расколу.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Пре сат времена, logdanov рече

Да се не разумемо погрешно. Ни једног тренутка не алудирам ни на кога посебно већ је наша претходна дискусија можда повод за ово начелно разматрање, које више има везе са мојом смелом тврдњом да је у праву и кад није, него са љубљењем руке папи.

Није ми ни на крај памети безгрешност појединца нити било какав догмат или пракса који би подсећао на Ватикан 1. То би било с моје стране веома наивно и дунстерски јер за тако нешто нема примера у историји цркве, а са са друге стране било би анахроно, јер се и сами католици тога стидљиво одричу. Осим тога, ја ни не верујем да је неки архијереј безгрешан као што то не верује ни папа.

На уму ми је било правило које важи од вртића до пензије. Шеф је у праву. И Роналдо може само да хистерише због судијске одлуке, али је ни он ни сви играчи његовог тима не могу променити. То може да уради само онај ко има те прерогативе.

Сви артемијевци, акакијевци, никодимлије и ини да се скупе, не могу да се прогласе надлежним да осуде патријарха.

Сви ми да се окупимо у тренутку колективног лудила, одвојено од ових расколника, ми који смо црква, па и да имамо 3 епископа који пристају са нама, опет би смо само постали расколници, а никако патријархове судије.

У практичном смислу, он је у праву и кад (ја мислим да) није у праву. Као што морам да платим погрешно обрачунат порез, погрешно обрачунат рачун за струју па могу да се после жалим ако знам механизме. А, ако не знам, ако ћу само да се извичем на шалтерског радника, онда боље се ни не буним.

Ако мислим да патријарх није у праву, шта то мења у мом животу? Шта ћу да урадим по том питању? Могу ли без њега? Зашто не могу без њега а и даље мислим да је у њему проблем? Где је заиста проблем?

Слажем се у принципу, а и овим актуелним счучајевима, само ни то са шслтером и стадионом није црквена позиција ни савим добар примјер, тај са шалтера ће у  литургији ипак да се запита и постиди.

Моје је питање било: Ко ти каза да није у праву?

Није православље Артемијевцима казало да СПЦ грјеши, него им је казао "Артемије" којему се јавио нпр. сам Господ и овјаснио му да је он једини преостсли православни Епископ зилот који ће да очува православље и продужи историју.

 

То је хијарархијски ред који ту влада Господ-Артемије-Лазић.

А Лазић не смије то да каже па глуми ванземаљца, јер којим путем се истина емснира из Свете Трпјице до Лазића па он зна да Патријарх грјеши, да узмемо да је имун на нечастивог.

 

И добро кажеш, ако је тако, ако видиш да грјеши, ако је Господ морао да ти се објави и даје заобилазећи СПЦ јер је постала немогућа, зашто си онда ту у пропалој и одбаченој Цркви? Имаш свој новоустановљени поредак у којем ти се Господ даје преко Артемија или директно или га посједујеш у својој глави као објекат...

Теоретски и ако не вјерујем да је то случај могуће је да Лазић има црквену позицију и да је Дух Свети немајући пријемчивјег у СПЦ надахно Лазића и сличне да исправљају СПЦ,  али да је то истина била би нам транспарентна и новонастала хијерархијска структура, пошто се она не види, да се претоставити да је нема, односно да на крају као инспиратор критике стоји ђаво, дакле ствар испитати до краја, до извора.

[logdanov]

пре 4 минута, Родољуб Лазић рече

Ниси ми одговорио на питање. 

Да ли су Јустин, Атанасије и Светогорци расколници, пошто нису сматрали да су мисли и дела њихових патријараха беспоговорни, негу су о њима промишљали и износили критике. 

Нису их оптуживали за јерес, нису престали да их помињу на литургији на основу 15. правила Прво-другог помесног сабора, него су износили своје промишљање и неслагање о ставовима својих патријараха.

Па Рођо, ти сад мене питаш да ли је светитељ православне цркве расколник, а ја ту не видим могућност да ти озбиљно одговорим. Чини ми се да би ти желео да кажем да није па да поентираш. За мене пак, невероватно је уопште и да се постави такво питање, или да ли је расколник неко ко се упокојио у цркви.

Само је 5 Васељенски сабор расправљао о људима који су уснули као чланови Цркве и осудио их. Ја нисам 5 Васељенски сабор.

Св. Јустин је критиковао п. Германа и ипак је светитељ. Можда је знао меру или је видео нешто што други нису.

Моје контрапитање би било, да ли ти себе поредиш са св Јустином, а п. Порфирија са Германом? Шта је био повод његовој критици? Шта може данас да се мери са тадашњим поводима?

Критике вл. Атанасија у вези са Вучићем су, морам да кажем нажалост, биле бесмислене. То је по мени било време таблоидизације црквеног живота, а све је имало неки циљ који није баш транспарентан. Толико пљувања по Иринеју, а у рукавицама о Вартоломеју, сведочи о губитку компаса у најбољем случају.

[logdanov]

пре 11 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Моје је питање било: Ко ти каза да није у праву?

Па да. Како да знам да баш моја критика није промашај?

 

пре 12 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

могуће је да Лазић има црквену позицију и да је Дух Свети немајући пријемчивјег у СПЦ надахно Лазића и сличне да исправљају СПЦ

Ако је тако, сазнаћемо. Биће нам објављено. Св. Марко Ефески је рекао шта мисли по цену прогонства. Унија је пропала када су потписници повукли своје потписе, две године после пада Цариграда. Ми славимо св. Марка јер се није колебао, а не зато што је спречио унију.

Начелно, свако може да напише писмо патријарху као св Јустин, као светогорци, као в. Атанасије. Сматрам да треба и Порфирију да напише писмо онај ко има за шта. Ако би то Рођа урадио, молио бих га да копију објави на форуму. Ипак смо од почетка у томе.