Владика Порфирије изабран за новог патријарха

[logdanov]

@Golub Немам ни потребу ни задатак да браним патријарха. Само кажем шта мислим о трону српских патријараха. Герман је био велики патријарх. Павле је био поштован због свог живота. Иринеја сам волео због непосредности у односу. Патријарх Порфирије је заслужио поштовање оних који га познају и уважавање многих. Треба да га слушамо. Нећемо се покајати.

Мислио си да се шалим кад кажем да се јежим од скриншотова? Знам да има људи који се баве тиме да би сервирали клипинг наручиоцима, али ми је страшно да се неко тиме хвали. С теме на тему, увек исто. Ђуровић ово, Ђуровић оно.

Опраштам, наравно. Праштај и ти грубост.

[Bokisd]

пре 20 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Дисање је добар примјер, ради се о техници уопште, нпр техници учења, неко штреба, неко разумјева, а неко молитвено заједничари кроз текст, а сви упражњавају технику читања.

Ти као ови што док не нађу ђавола да им он каже шта је добро, добро и не познају , па није ни ђаво лош по себи, него је испао из хијерархијског поредка и тиме из благодати...

Само што поредак не треба узимати само христолошки, него и динамички - пнеуматолошки.

Ништа ти ђаво не може заклонити, ако није нечисто у теби, ако ниси негдје ван хијерархије, па и у мислима, нпр, љепо је имати лову и онда то ставиш - поредаш изнад живота неке бабе или прогласиш неког за невјерника, шизматика...тај беспоредак омогућује реалност зла, неки заклон за мрак, дакле не ђаво својом ипостаси'него дјела безпоредка.

(nisam stigo ranije da odgovorim,..... vozio ceo dan po beograd,.... ja ne znam kako neko izdrzava da svaki dan vozi po onoj 'ludnici'....)

Ja ne znam to sa tim disanjem da li neko i primenjuje danas i u monastvo, kamoli mi da eksperimentisemo,.... ja sam ipak da ljudi malo ovo primenjuju s vremena na vreme .....  

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

 

@logdanov  Слажем се само бих додао, као симбол јединства  Патријарх се не може критиквати ни са једне позиције, нарочито не са позиције "истине вјере" како то било ко од нас разумјева, јер измешу осталог он је тај који има службу  поучавања.

Тако да као симбол јединства не може бити "грешан", нити може бити грешан према "тексту", али као члан Цркве може бити грешан према свакоме од нас, и није погрешно ни када себе назива посљедњим и најгорим од свих.

Али ми га изабирамо и постављамо да управо такав ( који тако мисли о себи) буде први од свих, у коме се практично огледа литургијско јединство, а неко "теоријско јединство". 

"Молим вас да сви једно говорите", па око кога треба да саберемо и у говору, колико год он био полифиничан и на разним основама постављен, око неког апстрактног Христа метафизике и логике (лажне духовности), или око живог Патријарха као жива Црква љубећи и поштујући једни друге.

[logdanov]

@Hadzi Vladimir Petrovic И ја се слажем. Тако мислим.

[Inženjer Djatlov]

@Bokisd Pa evo ja sam eksperimentisao sa time, i ne bih pravio nikakve babaroga priče ni oko čega, pa ni oko toga. Odsustvo želje za pokretom (pa makar i pokretom u stajanju), odlika je starosti, ali ne starosti u smislu mudrosti, nego u smislu obamrlosti i ustajalosti. Da predupredim samo nešto, ovde ne govorim o tome da to svako mora da radi, već o sledećem: kada prema nečemu postoji želja, privlačnost, vi morate da vidite šta ćete sa tim. Imate par opcija, da probate, i zaključite, da ne probate i to nekako drugačije posložite, a imate i treću opciju, koja je jedina pogrešna, mislim, a to je da posegnete za nekom sigurnom, ustajalom zonom. Iz tog izvora izvire hula mislim. Ona dolazi iz toga što se neka marginalna stvar, vezana za naš istorijski trenutak obogotvorava, bilo uzdizanjem u nebesa, bilo nipodaštavanjem (isto je). To što je nešto široko rasprostranjeno, šta govori o tome. Može se izfilozofirati kako Vi pijenjem piva zapravo podržavate industriju alkohola, koja zatim od nekih ljudi pravi alkoholičare i uništava im živote. A opet, niko od nas ne beži od piva tri metra kad ga vidi. Sve što ste rekli za disanje, može se reći i za kult pijenja piva i mnogo više. To mi liči na one bapske priče, ,,beži od od onih s dugu kosu će ti sipu drogu u piće" 😀. Mora se doći do neke sinteze, a ne pravljenja čaure, stavljanjem svega na svoje mesto, a ne bežanjem od svega. Zaključak: nećete naći Boga na foru, pravilnim disanjem sigurno, isto kao sa psihologijom, ona vam neće otkriti Boga, ali će Vam pomoći da sopstvene neosvešćenosti ne zovete Bogom, a Boga još sigurnije, time nećete oterati.

[Bokisd]

Ja sam hteo da kazem koliko nismo bas upoznati sa tim tehnikama disanja i molitve koje su jos pre mnogo vekova praktikovali monasi na Svetoj Gori, stvarno realno koliko smo prakticno upoznati sa time, i zbog toga sam malo iskarikirao da je bolje da malo praktikujemo  gde znamo na osnovu iskustva  kako da to fino rasporedimo da bude lepo i veselo.

Inace, tehnike disanja, kao i samo disanje i vazduh, ima tu bas zanimljivih sagledavanja, znam na osnovu toga sto sam se bavio sportom i treningom, treniro djudo oko 10 godina i druge sportske aktivnosti, i bas je frka kada nestane vazduha ,  ajd sto nedostaje vazduha nego i concetracion' pada i zacas se nadjes ledjima na strunjaci....

 

[Inženjer Djatlov]

@Bokisd Pa prvi put, kad stičemo iskustvo postoji za sve, i za pivce i sve ostalo. Dišemo, pa dišemo, mislimo, pa mislimo, hodamo pa hodamo. Treba nekad porazmisliti i kako to radimo, da ne bi bili robovi toga. Priznaćete verujem, da je tragično biti napet u životu, recimo, samo zato što ste ukočeni, loše dišete i tako dalje... Pa to povlači i agresivne misli, i osećaj inferiornosti.... Od jedne banalnosti, dođemo do ozbiljnih stvari očas posla, pa onda i prestanu da budu baš banalnosti. A zašto bi to radili?

[Golub]

пре 3 часа, logdanov рече

Знам да има људи који се баве тиме да би сервирали клипинг наручиоцима, али ми је страшно да се неко тиме хвали.

Вероватно има таквих, али мени нико није наручио ништа нити се ичим хвалим... (само да покушам да ти разбијем ту заблудуда све ово радим без ичије наруџбе, већ само правде ради, јер није лепо уочити трун у туђем око, а не приметити брвно у свом...)

 

пре 3 часа, logdanov рече

С теме на тему, увек исто. Ђуровић ово, Ђуровић оно

Ни ово ти није тачно! Голуб има 2220 порука на поукама, а од тога није ни петина посвећена поп Ђури... (знам да трун у туђем оку понекад личи на брвно, али...)

 

пре 3 часа, logdanov рече

Праштај и ти грубост.

Опроштено!  и само да ти кажем да си ми баш симпатичан дискутант.  Индид!   

[Поет]

Дал вас речи више уморe или оплемене?

[Просечан србенда]

@logdanov@Родољуб ЛазићМислим да се то у вези лоше стране слепе послушности односи на то да ако неко од клирика проповеда какву јерес или учи и  наводи на какав смртни грех, да таквог па макар био патријарх не треба слушати али ни осуђивати већ сачекати сабор да одлучи. Проблем настаје када неко јавно међу народом (поготово је интернет погодан за то) почне да цитира или наводи каноне па оптужује патријарха или кога другог за преступ. Познати по томе су Артемијевци и други псеудо зилоти.

[slovoA]

On 30.3.2021. at 16:37, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Мислим да нема таквих измјена у Богу, воља је Божија вјечна по себи, то су те енергије, ту има динамике али нема измјене. не знам чиме бих то бранио.

Мислим да јесте, и вјероватно грјешим, али да то није главно у оваплоћењу, него основ нове науке, а шта ти видиш у природи да је другачије прије и посље Христа, је ли сила теже ослабила или шта?

Не причамо о истој промјени. Свеједно што је воља Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија није изолована од творевине, јер тад не би било икономије. Шта је икономија, ако не однос енергије и творевине? А падом се он из коријена промијенио – о тој промјени говорим, промјени односа. Али зашто је дошло до те промјене, ако се енергија Божија није промијенила, што кажеш? И што јесте тачно.

Кад питаш, шта видим да је другачије у природи, на коју природу мислиш? За које тијело ме питаш, да ли је у односу на њега сила теже ослабила? За ово претешко, пало, или за оно што хода по води? Није то исто тијело. Није чудо што је Христос ходао по води, чудно је што ми не ходамо, нешто озбиљно с том нашом природом (тијелом) није у реду. Не само да је пала, уличнили смо је, па зато и тијело видимо као своје, а природу као нешто друго. Падом смо промијенили не само однос с Богом, и општа природа (творевина) нам је постала страна и зато и питаш тако, несвјестан да си дио те природе као човјек промијењен падом.

Оваплоћење Логоса омогућило нам је немогуће, да се и у палом тијелу (природи) обратимо Оцу, у духу и истини; то је та нова наука. А то што ти причаш су разне логије и логике, као обрасци пале природе и тијела као парадигме индивидуе која има све, читаву природу у свом власништву, па нема ни разлога да тражи шта више. А понајмање Оца, као блудни син.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

 

пре 6 часа, slovoA рече

Не причамо о истој промјени. Свеједно што је воља Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија није изолована од творевине, јер тад не би било икономије. Шта је икономија, ако не однос енергије и творевине? А падом се он из коријена промијенио – о тој промјени говорим, промјени односа. Али зашто је дошло до те промјене, ако се енергија Божија није промијенила, што кажеш? И што јесте тачно.

Кад питаш, шта видим да је другачије у природи, на коју природу мислиш? За које тијело ме питаш, да ли је у односу на њега сила теже ослабила? За ово претешко, пало, или за оно што хода по води? Није то исто тијело. Није чудо што је Христос ходао по води, чудно је што ми не ходамо, нешто озбиљно с том нашом природом (тијелом) није у реду. Не само да је пала, уличнили смо је, па зато и тијело видимо као своје, а природу као нешто друго. Падом смо промијенили не само однос с Богом, и општа природа (творевина) нам је постала страна и зато и питаш тако, несвјестан да си дио те природе као човјек промијењен падом.

Оваплоћење Логоса омогућило нам је немогуће, да се и у палом тијелу (природи) обратимо Оцу, у духу и истини; то је та нова наука. А то што ти причаш су разне логије и логике, као обрасци пале природе и тијела као парадигме индивидуе која има све, читаву природу у свом власништву, па нема ни разлога да тражи шта више. А понајмање Оца, као блудни син.

(Нисам те питао за измјену у природи у вези са падом, него у вези са оваплоћењем?)

Грјешиш у болдованом није воља неко вјечно хтјење како то ми људи разумјемо па да треба да се остварује, наша је воља ништа и њој треба остварење, испуњење у сл, воља Божија је по природи нестворена вјечна енергија једна те иста у све свете Тројице.

Нема она шта да се остварује, како мниш, њено остварење је сво створење, од којег може бити кроз нашу вољу у некој мјери  одвојена, или савршено сједињења у Христу, од којих је једна људска ништа, а друга благодат- нестворена.

Тако живјети по вољи божијој значи бити облагодаћен, зато онај који није свет, а каже да вјерује лаже.

То се у економији преноси на мећусобне односе међу људима гдје творење воље, живиот у благодати, љубавно и брачно општење доноси ипостас Христа, Духа Светога и Оца који су присутни у енергијама на начин како је моја ипостас присутна у овој мојој енергији тексту.  

Али једно је творење воље божије - духовно искуство, а друго сјећање на то искуство, говор о њему, а сасвим треће опредмећивање тог говора и његово наклапање на биће "идеологија православља".

пре 10 часа, Поет рече

Дал вас речи више уморe или оплемене?

Све оне ријечи које су отругнуте одосно удањене измештене од  ипостаси су празне, јер ријеч-енергија долази увјек од неке личности, никад није и не може бити сама и опредмећена у појам, ако се не види која ипостас стоји иза ријечи, ваља упалити аларм.

Ако је ријеч пуна њена пуноћа долази из јединства са аутором и осликава "сувишак срца" односно стање повезаности са крајњим извором енергије, по поредку, али кроз њу познајемо и гдје је се налази аутор у поретку благодати, зато када читамо опитне оце, стрефи нас благодат, и ако нам те ријечи често не изгледају "умне".

Како ће се то одвијати не зависи толико од ријечи колико од односа рецепцијента и аутора, то се љепо види када се чита псалтир, исти текст, али се осликава тренутно стање душе у њему, нека врста огледала које узводи ка Богу.

Дакле слова која су записана су технички магијски ниво -језик, њима су описани покрети душе, али кад се опитује благодат, она иде од иопстаси до ипостаси и очитава се кроз стање (стејт).

Опрдмећивањем текста он постаје општа иситна без или са потиснутим ипостасима, док општој Цркви ми прво и основно имамо свете и заједичарење са њима, па кад не би ни они ни ми ништа рекли или знали. 

Учење више није молитвено општење, него узимање општих истина у посјед под мотом: знање је моћ, наспрам сила божија се у немоћи показује.

На тај начин се истина измјешта из бића у појам, ми се располућујемо на унутра - споља, у ствари живимо поред живота, врјеме тече изван бића (Хајдегер), или у Раз-уму (Достојевски) док се не деси екстаказа односно реституција.

Оче наш је безвриједан без живе везе са они ко га је први изрекао, без везе са оним ко данас и овде изриче, као и вјерујем без везе са саборима.

А ако је та веза добра, односно ако творимо вољу Божију да љубимо једни друге, онда се Оче Наш који је узет чисто технички без значаја (значења, контекста, отргнут) испуњава , а некима се не испуњава, увјек ријеч о мјери, јер ништа није ван логоса, али је он некад чист, а некад заплетен до непрепознавања, испремјештан у поредку.

То су описали и исихастички оци говорећи о молитви али важи и за све друго: језика, разумјевавање, срдачност, благодат.

За нас хипнотисане, најважније да разликујемо говор (логос) од језика (логос), јер језик како га данас нализимо је општи (логос) а нема ипостас (логос). Док је говор увјек ипостасни и дубљи, увјек неко говори. жУ крајњиј линији не да се ми слижимо језиком (логосом), него да допустимо да се Логос послужи нама. 

Зато је свака "тачна истина "изречена унутар идеологје језика (логоса) усмјерена против Цркве (логоса) чак и поготово онда када се та идеологија назива православље, а усмерава се без и против ипостаси, јер ко стоји иза идеологије православља? Стањин? Па онда да кроз идеологију православља размјеравамо Цркву као што чини мучени Лазић о њему слични.

Мене моје рјечи веселе, а јасно ми је да су за неке мучење, да ли што су ријечи лоше или што ми презиру ипостас?

[logdanov]

пре 9 часа, DemijanBG рече

Ne vidim opasnost od Vartolomeja duboko sam uveren da on naivno veruje u jedinstvo Hrišćana, ali to nije jednostavno niti moguće na način kako to žele Katolici pa zato i ne vidim opasnost.

Опасност није само у томе да он успе у својим намерама. Нпр. опасност за моју кућу није само у томе да ћу успети да је сам преуредим како сам замислио; да срушим пар зидова и додам неколико нових, да отворим степениште у предсобљу итд. Опасно би било и кад бих само покушао то да урадим.

пре 9 часа, DemijanBG рече

Patrijarh Vartolomej voli naš narod to je pokazao mnogo puta. Njegova odluka je neverovatna, neodmerena, ishitrena i nadasve naivna ali kao i većina našeg naroda koji u stvarnosti kada se zagrebe i dalje veruje da su Rusi komunjare, mislim da i Vartolomej jeste podcenio duhovnu obnovu Rusije negde na tragu toga opšte gledajući mislim da Grci kao narod imaju slično mišljenje iako verujem da vole Ruse.

Вартоломеј за своју незакониту акцију има подршку свог Синода, подршку Атинске архиепископије, Александријске патријаршије и Кипарске архиепископије као и световних власти Сједињених америчких држава и Украјине. То је превише подршке за нешто што описујеш као исхитрено и наивно.

Што се тиче односа Грка према Русима, ту су ствари простије. Грци као трговци и туристички делатници воле да их Руси посете и да оставе новац, али не воле да се руски епископи ишта питају. Руских 400-500 епископа представља реалну опасност за примат Цариградске патријаршије.

пре 9 часа, DemijanBG рече

Odnosi Moskve sa Atinom, Sofijom, Bukureštom, Kijevom, čak i Minskom nisu dobri

Нисам стручњак за међународне односе, али мислим да су барем три од наведених престоница у НАТО, једна томе тежи, а једна је под константним притиском Запада. Москву нисам рачунао. Не знам колико је то све руска кривица.

 

пре 9 часа, DemijanBG рече

Pravoslavlje je decenijama posvadjano i u problemima pod teretom uskih interesa, vlasti pravoslavnog papizma, uticaja jednih ili drugih ali pre svega neprestane želje da se ide nekim putem, da se modernizuje iako samo Pravoslavlje nudi baš sve to vekovima dakle samo se vratiti sebi na pravi put.

Православље увек има проблем у овом свету иначе не би било православље. На крају, ипак си навео и православни папизам као проблем, док си на почетку тврдио да је Вартоломејева тежња наивна и да не представља опасност. Мислим да је јасно да ипак представља.

 

пре 9 часа, DemijanBG рече

Molim Boga baš zato da Porfirije u ovom pomalo sivom svetu ostane na stazi patrijarha Pavla, i ne skrene sa nje kao patrijarh Irinej u zadnje 3 godine. Samo mirno delovanje lepa reč i molitva koju i sam zagovara održaće crkvu snažnom kao u crna vremena kad smo imali srecu da imamo jednog Velikog patrijarha Pavla.

Не знам на какво скретање патријарха Иринеја у последње три године мислиш. Вероватно опет нешто о сарадњи са властима у Србији. Ако је то у питању, мислим да је тужно што се српско поимање односа у свету своди на политичке партије и таблоиде. Незнам да ли тим редом или обрнуто. Што се тиче претпоставке да ће патријарх Порфирије скренути са неког пута на неки други, не видим да постоји никаква назнака да би тако нешто могло да се деси. Отуда сматрам да је свака инсинуација у том працу резултат пројекција личног неверења у живе ауторитете (лако је крити се иза текстова историјских личности).

[logdanov]

пре 9 часа, Просечан србенда рече

@logdanov@Родољуб ЛазићМислим да се то у вези лоше стране слепе послушности односи на то да ако неко од клирика проповеда какву јерес или учи и  наводи на какав смртни грех, да таквог па макар био патријарх не треба слушати али ни осуђивати већ сачекати сабор да одлучи. Проблем настаје када неко јавно међу народом (поготово је интернет погодан за то) почне да цитира или наводи каноне па оптужује патријарха или кога другог за преступ. Познати по томе су Артемијевци и други псеудо зилоти.

Управо то и мислим. Када унапред претпостављамо да ће патријарх постати отпадник од праве вере, ми не износимо ни бојазан ни оптужницу, већ одмах пресуду.

[slovoA]

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Грјешиш у болдованом није воља неко вјечно хтјење како то ми људи разумјемо па да треба да се остварује

Ниси добро видио шта сам написао. Воља = енергија. (Свеједно што је воља (енергија) Божја вјечна, како ће она бити остварена ако нема неки однос с творевином? Енергија (воља) није изолована од творевине...)

А ако мислиш да је творевина остварена, ето ти је такве, па се сликај с њом у гробу. Биће то врхунско остварење, чист холивуд.

У којем тијелу се Христос оваплотио, ако је једносушан нама у свему осим гријеха? У тијелу какво је било прије пада, или какво је сада? Зашто ми тијело морамо положити у гроб, да би васкрсли у новом, да ли је то ново тијело онда исто као тијело оваплоћеног (и васкрслог) Логоса? И да ли је то Тијело нова наука или Га познајемо?