Ima li mesta dosadi u našim životima...?

[JESSY]

“Може изгледати да је разонода боља од живота јер нам она може пружити привид среће, макар за који трен. Покушај да се досада избегне уз помоћ разоноде исто је што и бекство од стварности, бекство од оног ништа што појединац јесте. Досада нема код Паскала никакву суштинску друштвену димензију, али треба је разумети као основну црту човека као човека. Без Бога човек је ништа, и досада је свест о томе ничему. Људи који се суоче са сопственом досадом имају зато далеко већи самоувид него они који једноставно побегну у забаву. У досади је човек потпуно препуштен самом себи, али то значи бити препуштен ништавилу јер не постоји однос према било чему другоме. Због тога је у извесном смислу можда од досаде боља патња, јер патња је барем нешто. Али с обзиром на то да смо толико привилеговани да не морамо да се предамо патњи, можемо се радије предати забави. Али онде нас опет чека досада, као незаобилазна чињеница. За Паскала је једини трајан лек против досаде, наиме, однос према Богу“.

 

  Лаш Свенсен

[JESSY]

Dosada bi mogla da se opiše kao neprijatno osećanje koje imamo kada ne možemo da ostvarimo neke želje koje imamo. Svrha dosade je da nas pokrene na neku akciju kako bi napustili situaciju u kojoj ne možemo da ostvarimo te želje.

Za neke ljude je dosada neprihvatljiva i oni su u stalnom pokretu, preokupirani radom ili u potrazi za zabavom. Takvim osobama su u detinjstvu roditelji zabranjivali dosadu, i čim bi je osetili pomišljali bi da sa njima nešto nije u redu.

[JESSY]

Kazu mudri ljudi da je dosada djavolja rabota...

[fsa]

Ne sećam se da mi je ikada bilo dosadno, ali to nema ama baš nikakve veze s eventualnim zabranama od strane mojih roditelja.