Jump to content

Како депресија отвара очи на свет око нас

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 15 часа, psyche1979 рече

@Ćiriličar Ево показао сам се и шта си схватио? Баш ме интересује. Једини ја у храм улазим са емоцијом и осетим емоције других људи. Видим и осетим коме је помоћ потребна а коме није. А ви сте се окренули сами себи. Просипате нам текстове у шифрама да их што мање разумемо. Дижете Храм Светом Сави и нека богу хвала он вас је и основао. Него реци ми онда одакле новци? У земљи сиротиње и болесних које треба спаљивати на ломачи бичовати јер ничему не служе и ничему не доприносе.

Савину мисију не видим да испуњавате. А моја мисија је мисија Обилића.

Него шта то ти схватих. Просветли ме молим те?

По мени су вам прави монаси још једино у Пећкој патријаршији.

О, брате, полако.

То је твоје мишљење и само твоје. Сви имамо мисију; неко мању, неко већу.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 16.2.2021. at 11:42, Ćiriličar рече

Пази, тема је прозбиљна да би се на њој "дружило и часкало", тако да, лепо од тебе и искрено...тиме си сам себи одузео право да коментаришеш моје коментаре. Како да имаш став о нечемо што ниси ни чотао...

Sad sam čitao 

Lepo si napisao

Hvala na komplimentu 

 

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 16.2.2021. at 11:28, Ćiriličar рече

Када бих, хипотетички, бирао пријатеља себи овде на форуму, од свих изабрао бих Тебе! Заиста. Иако се око мало чега слажемо

Hvala ????

 

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Trpite blagodusno vasu bolesljivost i zahvaljujte Bogu za nju... jer da nje nema vi biste, moze biti, ispravno hodili, a ovako i sedite i hodite kako treba. Druga korist od nje je sto biste, da ste zdravi i da se stvarno zelite truditi na svome spasenju, morali drzati stroge postove, bdenja, duga molitvoslovlja, stajanja na crkvenim sluzbama i druge podvige, a sada se sve to zamenjuje trpljenjem bolesljivosti:cheesy3::smeh1:

sv.Teofan Zatvornik

Jednaka nagrada daje se bolesniku i onome tko ga služi... (Sv. Pimen mnogobolni).. 0703_read

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Gospodin nadomješta nedostatak naših dobrih djela ili bolešću ili tugom (sv. Dimitrije Rostovski)

Citao sam na puno mesta da sveti bolest i adekvatno trpljenje poistovecuju sa asketskim podvizima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Видим као прво да овде нико никог нити слуша нити разуме а нити се труди. Као што вероватно већина неће ни прочитати. Постоје неки дуже овде па се знају а и ту неки кланови. Па овако што се мене тиче ја бих затворио ову тему. Видим да ми већина виче полако биће да грешим нешто големо а можда и тресем истину у очи па боли на крају крајева мени је потпуно свеједно.

Ја времена немам да се трошим овде нити секунде свога живота више. Бисери који се проспу свињама обично само буду изгажени, пождерани и посрани. Полако ја и идем, а што је најгоре и знам где идем.

Кидам се на све стране, растрзан, пун страха, пун бола, пун туге и сво време тог пада само плачем и зазивам име Господње. Све што ја у свом животу желим је да ово престане. Да осетим срце љубављу ипуњено и очи светлошћу обасјане или нека потпуно нестанем у ништавило да ме нигде нема и као да никада постојао нисам. Јер опет кажем потпуно ми је свеједно.

Иди овамо иди тамо ради овако ради онако све одзвања у ушима као заповести. Бога уз ваше излагање замишљам као немилосрдног убицу деце своје којему се не сме противити и протуречити. Е па ето ја смем јер нисам Божија пичка већ Божији син. Ако му је већ стало да гледа да се овако мучим и завијам нека гледа нећу га се одрећи. Нека ме искушава како му год воља његова. Али од мене може очекивати само да му будем дете достојно њега. Да се са њим могу и посвађати и измирити. То што ме је створио и што је јачи никоме не даје за право да се иживљава. Могу да запамтим и речи многих родитеља: "Ја сам те створио, ја те могу и убити". Мене нико не може више убити сам сам се убио хиљаду пута и сам васкрсао исто толико пута и свако вече лежем са мишљу у глави да је можда баш то то јутро које нећу устати. Али ето тако живим устанем и живим. Радим и крећем се и тако у круг. И ни најгорем непријатељу на овоме свету небих пожелео да носи овај мој крст.

Не требају мени ни куле ни градови нити дукати златни ни ви овде ми не требате ето одлучих само нешто са вама поделити. На моју велику жалост не разумесмо се што је поприлично очигледно. А исто је тако поприлично очигледно да ће ипак бити да ће мо на крају сви под једну шљиву стати или можда крушку сетих се једне доле на косову. Предивно место и предивно дрво.

А ту ћемо сви стати јер смо сви овакви какви смо. Делом ће нас побити а великим делом ћемо се сами поубијати од дивоте и лепоте живљења у овој нашој "Небеској Држави". Небеској држави која са себе још клетву Лазареву са себе није скинула. Земљи која се никада није покајала и признала своје греха. Наши свештеници кажу ми нисмо убијали њихови јесу. А сви сте убијали и убијате и сви сте грешни. Па макар то био и мрав којег сте прегазили. Ја сам знао да стојим на ливади на трави и да осетим велику жалост сто сам погазио траву, ало глуви слушате ли?!

Ако вам је православна психологија оваква каква је брзо ће вам народ у једном правцу отићи. Срећом мене нисте много дотакли ни потакли на такав пут овим вашим НАСИЛНИЧКИМ методама лечења.

Бог ме воли као дете своје и исто га ја толико волим као оца свог - Бог ме мрзи а и ја њега исто толико колико и он мене и савршено се слажемо. Јер како једном једна будала рече: Пичка је поприлично растегљива ствар.

Не бојим се ја више ни ни мрака ни светлости. Са свим сам се суочио сам. Само да боли боли то вам морам признати. И не тежим од данас више ни тренутка да не будем у депресији шта год да ви или други причали. Када ја мало боље размислим па од рођења сам такав. Шта ће дете на крову да гледа звезде и пита се ста је црно а шта бело. Али тражим ја и даље док траје ово путовање које је у суштини и у односу на бесконачност само трептај ока. Тражите и наћићете.

Желим вам свима свако добро и сваку срећу а пре свега здравље.

Јер здрав има хиљаду и једну жељу а болестан само једну. Амин! Не тражите ме јер ме нећете наћи. Ако пак неки то успеју увек су добродошли у мој дом само је проблем велики што ни ја сам не знам где ми је дом.

„Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног. Амин!“

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@psyche1979 pogodilo te je što su ljudi branili crkvu od tebe. Mislili su da je crkva napadnuta pa kao verni podanici branili svetinju. A zaboraavili da je svetinja naš bližnji...povređeni, ranjeni bližnji, koji je došao na izvor živi, na neki crkveni forum da nađe utehu. I ja tebe razumem, tvoju bol. Ja kad sam došla ovde svi su me uzeli na zub, posvađali smo se, proglasili su me za trola...ali to je prosto internet..ljudi zaborave da iza teksta stoji živ čovek. Mrzi ih da čitaju, razumeju... Mislim da se Bog ne ljuti kad ga vređamo.., kad ga krivimo i ne razumemo. Mislim da on podnese svu tu hulu, sasluša i na kraju da utehu. Nije kao ljudi. Mi lljudi smo glupi...jer smo kreacija. NIsmo savršeni. Oprosti našoj nesavršenosti

"Drži svoj um u adu i ne očajavaj"

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 48 минута, psyche1979 рече

Видим као прво да овде нико никог нити слуша нити разуме а нити се труди. Као што вероватно већина неће ни прочитати. Постоје неки дуже овде па се знају а и ту неки кланови. Па овако што се мене тиче ја бих затворио ову тему. Видим да ми већина виче полако биће да грешим нешто големо а можда и тресем истину у очи па боли на крају крајева мени је потпуно свеједно.

Ја времена немам да се трошим овде нити секунде свога живота више. Бисери који се проспу свињама обично само буду изгажени, пождерани и посрани. Полако ја и идем, а што је најгоре и знам где идем.

Кидам се на све стране, растрзан, пун страха, пун бола, пун туге и сво време тог пада само плачем и зазивам име Господње. Све што ја у свом животу желим је да ово престане. Да осетим срце љубављу ипуњено и очи светлошћу обасјане или нека потпуно нестанем у ништавило да ме нигде нема и као да никада постојао нисам. Јер опет кажем потпуно ми је свеједно.

Иди овамо иди тамо ради овако ради онако све одзвања у ушима као заповести. Бога уз ваше излагање замишљам као немилосрдног убицу деце своје којему се не сме противити и протуречити. Е па ето ја смем јер нисам Божија пичка већ Божији син. Ако му је већ стало да гледа да се овако мучим и завијам нека гледа нећу га се одрећи. Нека ме искушава како му год воља његова. Али од мене може очекивати само да му будем дете достојно њега. Да се са њим могу и посвађати и измирити. То што ме је створио и што је јачи никоме не даје за право да се иживљава. Могу да запамтим и речи многих родитеља: "Ја сам те створио, ја те могу и убити". Мене нико не може више убити сам сам се убио хиљаду пута и сам васкрсао исто толико пута и свако вече лежем са мишљу у глави да је можда баш то то јутро које нећу устати. Али ето тако живим устанем и живим. Радим и крећем се и тако у круг. И ни најгорем непријатељу на овоме свету небих пожелео да носи овај мој крст.

Не требају мени ни куле ни градови нити дукати златни ни ви овде ми не требате ето одлучих само нешто са вама поделити. На моју велику жалост не разумесмо се што је поприлично очигледно. А исто је тако поприлично очигледно да ће ипак бити да ће мо на крају сви под једну шљиву стати или можда крушку сетих се једне доле на косову. Предивно место и предивно дрво.

А ту ћемо сви стати јер смо сви овакви какви смо. Делом ће нас побити а великим делом ћемо се сами поубијати од дивоте и лепоте живљења у овој нашој "Небеској Држави". Небеској држави која са себе још клетву Лазареву са себе није скинула. Земљи која се никада није покајала и признала своје греха. Наши свештеници кажу ми нисмо убијали њихови јесу. А сви сте убијали и убијате и сви сте грешни. Па макар то био и мрав којег сте прегазили. Ја сам знао да стојим на ливади на трави и да осетим велику жалост сто сам погазио траву, ало глуви слушате ли?!

Ако вам је православна психологија оваква каква је брзо ће вам народ у једном правцу отићи. Срећом мене нисте много дотакли ни потакли на такав пут овим вашим НАСИЛНИЧКИМ методама лечења.

Бог ме воли као дете своје и исто га ја толико волим као оца свог - Бог ме мрзи а и ја њега исто толико колико и он мене и савршено се слажемо. Јер како једном једна будала рече: Пичка је поприлично растегљива ствар.

Не бојим се ја више ни ни мрака ни светлости. Са свим сам се суочио сам. Само да боли боли то вам морам признати. И не тежим од данас више ни тренутка да не будем у депресији шта год да ви или други причали. Када ја мало боље размислим па од рођења сам такав. Шта ће дете на крову да гледа звезде и пита се ста је црно а шта бело. Али тражим ја и даље док траје ово путовање које је у суштини и у односу на бесконачност само трептај ока. Тражите и наћићете.

Желим вам свима свако добро и сваку срећу а пре свега здравље.

Јер здрав има хиљаду и једну жељу а болестан само једну. Амин! Не тражите ме јер ме нећете наћи. Ако пак неки то успеју увек су добродошли у мој дом само је проблем велики што ни ја сам не знам где ми је дом.

Druže, nisi dovoljno toga rekao da bi te ovde razumeli.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, psyche1979 рече

Видим као прво да овде нико никог нити слуша нити разуме а нити се труди. Као што вероватно већина неће ни прочитати. Постоје неки дуже овде па се знају а и ту неки кланови. Па овако што се мене тиче ја бих затворио ову тему. Видим да ми већина виче полако биће да грешим нешто големо а можда и тресем истину у очи па боли на крају крајева мени је потпуно свеједно.

Ја времена немам да се трошим овде нити секунде свога живота више. Бисери који се проспу свињама обично само буду изгажени, пождерани и посрани. Полако ја и идем, а што је најгоре и знам где идем.

Кидам се на све стране, растрзан, пун страха, пун бола, пун туге и сво време тог пада само плачем и зазивам име Господње. Све што ја у свом животу желим је да ово престане. Да осетим срце љубављу ипуњено и очи светлошћу обасјане или нека потпуно нестанем у ништавило да ме нигде нема и као да никада постојао нисам. Јер опет кажем потпуно ми је свеједно.

Иди овамо иди тамо ради овако ради онако све одзвања у ушима као заповести. Бога уз ваше излагање замишљам као немилосрдног убицу деце своје којему се не сме противити и протуречити. Е па ето ја смем јер нисам Божија пичка већ Божији син. Ако му је већ стало да гледа да се овако мучим и завијам нека гледа нећу га се одрећи. Нека ме искушава како му год воља његова. Али од мене може очекивати само да му будем дете достојно њега. Да се са њим могу и посвађати и измирити. То што ме је створио и што је јачи никоме не даје за право да се иживљава. Могу да запамтим и речи многих родитеља: "Ја сам те створио, ја те могу и убити". Мене нико не може више убити сам сам се убио хиљаду пута и сам васкрсао исто толико пута и свако вече лежем са мишљу у глави да је можда баш то то јутро које нећу устати. Али ето тако живим устанем и живим. Радим и крећем се и тако у круг. И ни најгорем непријатељу на овоме свету небих пожелео да носи овај мој крст.

Не требају мени ни куле ни градови нити дукати златни ни ви овде ми не требате ето одлучих само нешто са вама поделити. На моју велику жалост не разумесмо се што је поприлично очигледно. А исто је тако поприлично очигледно да ће ипак бити да ће мо на крају сви под једну шљиву стати или можда крушку сетих се једне доле на косову. Предивно место и предивно дрво.

А ту ћемо сви стати јер смо сви овакви какви смо. Делом ће нас побити а великим делом ћемо се сами поубијати од дивоте и лепоте живљења у овој нашој "Небеској Држави". Небеској држави која са себе још клетву Лазареву са себе није скинула. Земљи која се никада није покајала и признала своје греха. Наши свештеници кажу ми нисмо убијали њихови јесу. А сви сте убијали и убијате и сви сте грешни. Па макар то био и мрав којег сте прегазили. Ја сам знао да стојим на ливади на трави и да осетим велику жалост сто сам погазио траву, ало глуви слушате ли?!

Ако вам је православна психологија оваква каква је брзо ће вам народ у једном правцу отићи. Срећом мене нисте много дотакли ни потакли на такав пут овим вашим НАСИЛНИЧКИМ методама лечења.

Бог ме воли као дете своје и исто га ја толико волим као оца свог - Бог ме мрзи а и ја њега исто толико колико и он мене и савршено се слажемо. Јер како једном једна будала рече: Пичка је поприлично растегљива ствар.

Не бојим се ја више ни ни мрака ни светлости. Са свим сам се суочио сам. Само да боли боли то вам морам признати. И не тежим од данас више ни тренутка да не будем у депресији шта год да ви или други причали. Када ја мало боље размислим па од рођења сам такав. Шта ће дете на крову да гледа звезде и пита се ста је црно а шта бело. Али тражим ја и даље док траје ово путовање које је у суштини и у односу на бесконачност само трептај ока. Тражите и наћићете.

Желим вам свима свако добро и сваку срећу а пре свега здравље.

Јер здрав има хиљаду и једну жељу а болестан само једну. Амин! Не тражите ме јер ме нећете наћи. Ако пак неки то успеју увек су добродошли у мој дом само је проблем велики што ни ја сам не знам где ми је дом.

Брате и пријатељу, ниси сам. Има ко те воли. А ти ни не знаш да те воли или знаш, воли те. Ниси сам. 

А и Бог те воли. Проћи ће. Проћи ће. Полако.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, psyche1979 рече

Видим као прво да овде нико никог нити слуша нити разуме а нити се труди. Као што вероватно већина неће ни прочитати. Постоје неки дуже овде па се знају а и ту неки кланови. Па овако што се мене тиче ја бих затворио ову тему. Видим да ми већина виче полако биће да грешим нешто големо а можда и тресем истину у очи па боли на крају крајева мени је потпуно свеједно.

Ја времена немам да се трошим овде нити секунде свога живота више. Бисери који се проспу свињама обично само буду изгажени, пождерани и посрани. Полако ја и идем, а што је најгоре и знам где идем.

Кидам се на све стране, растрзан, пун страха, пун бола, пун туге и сво време тог пада само плачем и зазивам име Господње. Све што ја у свом животу желим је да ово престане. Да осетим срце љубављу ипуњено и очи светлошћу обасјане или нека потпуно нестанем у ништавило да ме нигде нема и као да никада постојао нисам. Јер опет кажем потпуно ми је свеједно.

Иди овамо иди тамо ради овако ради онако све одзвања у ушима као заповести. Бога уз ваше излагање замишљам као немилосрдног убицу деце своје којему се не сме противити и протуречити. Е па ето ја смем јер нисам Божија пичка већ Божији син. Ако му је већ стало да гледа да се овако мучим и завијам нека гледа нећу га се одрећи. Нека ме искушава како му год воља његова. Али од мене може очекивати само да му будем дете достојно њега. Да се са њим могу и посвађати и измирити. То што ме је створио и што је јачи никоме не даје за право да се иживљава. Могу да запамтим и речи многих родитеља: "Ја сам те створио, ја те могу и убити". Мене нико не може више убити сам сам се убио хиљаду пута и сам васкрсао исто толико пута и свако вече лежем са мишљу у глави да је можда баш то то јутро које нећу устати. Али ето тако живим устанем и живим. Радим и крећем се и тако у круг. И ни најгорем непријатељу на овоме свету небих пожелео да носи овај мој крст.

Не требају мени ни куле ни градови нити дукати златни ни ви овде ми не требате ето одлучих само нешто са вама поделити. На моју велику жалост не разумесмо се што је поприлично очигледно. А исто је тако поприлично очигледно да ће ипак бити да ће мо на крају сви под једну шљиву стати или можда крушку сетих се једне доле на косову. Предивно место и предивно дрво.

А ту ћемо сви стати јер смо сви овакви какви смо. Делом ће нас побити а великим делом ћемо се сами поубијати од дивоте и лепоте живљења у овој нашој "Небеској Држави". Небеској држави која са себе још клетву Лазареву са себе није скинула. Земљи која се никада није покајала и признала своје греха. Наши свештеници кажу ми нисмо убијали њихови јесу. А сви сте убијали и убијате и сви сте грешни. Па макар то био и мрав којег сте прегазили. Ја сам знао да стојим на ливади на трави и да осетим велику жалост сто сам погазио траву, ало глуви слушате ли?!

Ако вам је православна психологија оваква каква је брзо ће вам народ у једном правцу отићи. Срећом мене нисте много дотакли ни потакли на такав пут овим вашим НАСИЛНИЧКИМ методама лечења.

Бог ме воли као дете своје и исто га ја толико волим као оца свог - Бог ме мрзи а и ја њега исто толико колико и он мене и савршено се слажемо. Јер како једном једна будала рече: Пичка је поприлично растегљива ствар.

Не бојим се ја више ни ни мрака ни светлости. Са свим сам се суочио сам. Само да боли боли то вам морам признати. И не тежим од данас више ни тренутка да не будем у депресији шта год да ви или други причали. Када ја мало боље размислим па од рођења сам такав. Шта ће дете на крову да гледа звезде и пита се ста је црно а шта бело. Али тражим ја и даље док траје ово путовање које је у суштини и у односу на бесконачност само трептај ока. Тражите и наћићете.

Желим вам свима свако добро и сваку срећу а пре свега здравље.

Јер здрав има хиљаду и једну жељу а болестан само једну. Амин! Не тражите ме јер ме нећете наћи. Ако пак неки то успеју увек су добродошли у мој дом само је проблем велики што ни ја сам не знам где ми је дом.

Brate nemoj da se ljutiš na nas

Niko ovde ne može da tebe razume kao ti sam i kao Bog

Niko nije išao tvojim cipelama ni putovima 

Tema jeste teška i ja lično, iako me jako plaše svi ovi citati što ih iznose na temi, ne verujem da je Bog neki mučitelj i da jedva čeka da nas maltretira. Iako se rvem sa Njim i svadjam, udaram o nameštaj, čuje me.

Sutra je novi dan

Sutra može sve da bude drugačije 

Ti sam najbolje znaš kako ti je ali nemoj da odustaneš od sebe, makar bio i najgori bludnik ili šta god 

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Bokisd рече

Moram da kazem, javna rec i narocito forumi nisu bas mesto za svakog, i narocito skakljive teme.

Ево будала васкрсла опет. Прво @Bokisd неки су овде приметили степен интелигенције који поседујем. Неки су читали кратку биографију моју. А неки као ти пишу да би писали. Једини разлог што се појавих поново овде је да обришем налог и наравно ево још тражим али немаш ту могућност.

Као прво Боки ако нађеш икога сто се тиче IT сектора барем равног, нити се дижем нити уздижем. Јави ми. Заш ли ти шта је IRC, BBS ... Знаш ли да сам Војвођанима увео прву широкопојасна мрежу док сте у БГ-у чучали на модемима од 33кбс. И то на црно од изгледа веће браће Мађара. Па сте она удружили три усране фирме у један Орион и дошли да покупите харач. Нити сам био власник нити директор ја сам само и увек радио. Тако да о томе да ли неко зна или не зна шта је форум немој више да ми сереш.

И док сам још ту искористићу прилику да за ово кратко време издвојим @sanja84 , @Volim_Sina_Bozjeg, @Frenkii и њима сличнима да неког не увредим ако нехотице заборавих. А поготово Сању на чију кротку и смирену душу треба да се угледате. А @Aleksandar Stojkovic све сам ја написао само ти ниси читао. И зашто се појавих овде, и своју кратку биографију, и свој гнев, и своје праве вредности којима тежим истина и правда и тако даље.

Не знам да ли ме је господ овамо вратио али мејл који сматрах спамом кренух да откажем и отказах све пријаве и обавештења. Размислићу мало још можда ја вама треба да помогнем па ме господ овамо упути поима немам али уследиће озбиљне информатиче информације.

И за сада сам овде првенствено због @sanja84 коју не бирам ни хипотетички ни теоретски већ свесно за пријатеља јер ми од свих вас једина руку у невољи пружи. Хвала ти драга САЊА!!!

Иначе овај мој мрежни надимак ( хакерски ) како год, мада код нас када споменеш хакер одма идеш у затвор колико је полиција интелигентна заједно са министарком. Постоји много врста хакера, бели шешир, црни шешир итд. Ја сам сав бео. Мисија исправна без наношења зла другим људима већ заштита истих. Потиче од грчеке речи Психа (грч. Psykhe) (лат. Psyche) је била прво љубавница, па затим жена бога љубави Ероса. Настао из љубави и цео живот само љубав и тражим. Значи реч није случајно изабрана.

И веома битна ствар коју сам научио у овој држави је да паметни никоме не требају. Е сад стварно мислим да више паметни не теба да ћуте јер будале завладаше светом!

  • Свиђа ми се 1

„Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног. Амин!“

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...