Jump to content

Зоран Ђуровић: Да ли је Марија имала брачне односе са Јосифом? Mт 1, 25


Препоручена порука

пре 11 минута, Zoran Đurović рече

Краљу! Ослободио си се и од "контекста", тако да напредујеш!:sunce:

dobro, kontekst malo po potrebi....:idea:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 119
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Само сам хтео да проверим.

Какав је статус овог јеванђеља у нашој Цркви?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Вилер Текс рече

Имам једну и по флашу Балантајнса. Мораћу да се помало мумифицирам кад те читам, до даљњег.:D Али бар си се заграда одрекао.

ti treba drustvo za taj Balantajns.... :cheesy3:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Zoran Đurović рече

Није ваљда да ти гледаш моје клипове?!

Ponekad...

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Avocado рече

Nije. Mainstream hrišćani veruju da je Isus bio i mesija i pomazanik (hristos) i Bog. 

Neki hrišćani (jeretici) su smatrali da je bio samo mesija + pomazanik.

Jevreji ne smatraju uopšte da će mesija biti bog, a imali su i razne koje su zvali pomazanik a da nisu bili mesije.

To su tri različite stvari tj. svojstva iako hrišćani veruju da je Isus imao sva tri...

Месија је исто што и помазаник. Мешајах је јеврејска ријеч и има исто значење као и Христос који је грчка, тј обе се односе на онога који прошао обред помазања. У античко вријеме тај се обред радио краљевима и првосвештеницима. 

Него да овако направимо и проширимо пресјек:

Мејнстрим хришћани су сматрали да је Исус био и човјек и Бог. 

Неки хришћани (јеретици) су сматрали да је био само човјек. 

Неки (хришћани јеретици) су сматрали да је био сам Бог. 

Из контекста објашењеа ријечи "Христос" како га виде мејнстрим хришћани, онда нема сумње да је тај термин шири од само Бог. Међутим како имамо једне који одричу Христово човјештво, а друге који одричу Христово божанство онда је настао спор како би се његова мајка требала називати . Ја сам само улетио са питањем Ави који је написао да термин Христородица подразумјева да је Марија изњела само човјека, а Богородица Богочовјека па сам се запитао, а зашто не би термин Богородица подразумјевало да је изњела само Бога? 

Даље настављам одговарати @Zoran Đurović на његов одговор мени

Одговор да се Христос односи на људску природу је ок, мада мени не 100% задовољавајући. Строго гледано помазање уљем се радило људима, али из начина како је Христос одрадио то помазање, мимо ајде да кажем "протокола оног доба", није помазан помпезно и церемонијално и службено као некакав владар, него мирно и тихо у сељачкој кући говори ми да смисао таквог помазања није био да се обави класично античко помазање, него је ово било специјално јер у њему није био помазиван сам човјек, него и Бог. 

Е сад надовезао си се на свој одговор, који је онда добио 100% свој смисао, тиме да су неки одбијали да признају да је све створено кроз Исуса, јер су имали проблем да у њему виде вјероватно и потпуног Бога. Дакле увијек стоји тај накнадни разлог како и зашто је неко у нешто вјеровао. 

Онда замишљам спор Кирила и Несторија нешто као:

Несторије Кирилу: Боље је да Марију називамо Христородицом, тиме ћемо обухватити да је родила и човјека, а не само Бога јер ми знао и исповједамо да је Христос потпуно Бог и потпуно човјек. Знаш плаши ме мало што неки глупаци у твом крају сумњају да је Христос био истински човјек. 

Кирило Несторију: Боље је Марију да називамо Богородицом, тиме ћемо обухватити да је родила и Бога, јер човјека је свакако родила јер ми исповједамо да је Христос потпуно Бог и потпуни човјек, али знаш плаши ме мало што неки глупаци у твом крају сумањају да је Исус био истински Бог.  

И онда један у клин други плочу. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није Несторијева јерес била реакција на монофизитизам, већ елаборирани систем веровања и инсистирања на  подели Христа. Несторијанци, нпр, поштују иконе, али увек истичу и инсистирају на томе да је насликана Његова људскост.

Обитавање Творца у утроби творевине није био главни проблем за њих. Несторије је чак предлагао и термин Богопримилица. Главна грешка његове школе била је у односу божанске и људске природе у самом Христу. Они су сматрали да је могуће јасно рећи шта је код њега човечанско, а шта божанско. Била им је неприхватљива помисао да Бог пије мајчино млеко, да је гладан после повратка из пустиње, да је уморан или да Бог трпи бол од ексера. У тим тренуцима, Бог као да није био присутан, већ се повлачио и уступао место човеку Исусу. А онда се поставило питање како то утиче на наше спасење, ако се Бог само сместио у неког човека, и каква је сврха те представе. Ко је онда страдао на крсту? По њима, човек. А где је био Бог тада? Подједнако далек као и до тада.

Закључак - ако је циљ само да нас далеки Бог избави од пакла, могао је ваљда то да уради и без крвавог спектакла.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Дејан рече

Какав је статус овог јеванђеља у нашој Цркви?

Апокриф. Није канонско. Извршило огроман утицај на црквену уметност.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, logdanov рече

Није Несторијева јерес била реакција на монофизитизам, већ елаборирани систем веровања и инсистирања на подели Христа. Несторијанци, нпр, поштују иконе, али увек истичу и инсистирају на томе да је насликана Његова људскост.

Обитавање Творца у утроби творевине није био главни проблем за њих. Несторије је чак предлагао и термин Богопримилица. Главна грешка његове школе била је у односу божанске и људске природе у самом Христу. Они су сматрали да је могуће јасно рећи шта је код њега човечанско, а шта божанско. Била им је неприхватљива помисао да Бог пије мајчино млеко, да је гладан после повратка из пустиње, да је уморан или да Бог трпи бол од ексера. У тим тренуцима, Бог као да није био присутан, већ се повлачио и уступао место човеку Исусу. А онда се поставило питање како то утиче на наше спасење, ако се Бог само сместио у неког човека, и каква је сврха те представе. Ко је онда страдао на крсту? По њима, човек. А где је био Бог тада? Подједнако далек као и до тада.

Закључак - ако је циљ само да нас далеки Бог избави од пакла, могао је ваљда то да уради и без крвавог спектакла.

Сасвим је сигурно да је ово што сам подвукао плавим темељно погрешно. Само нисам сигуран да је ово Несторијево масло. Нисам експерт у овом пољу, само ми се чини да сам на више мјеста читао да су несторијанци били нешто друго у односу на Несторија, да је овај потоњи до смрти негирао све то што му се пришива. Такођер не знам да ли је логично и нужно, из тврдње ово што сам позеленио, да произилази ово што сам поплавио. Мислим да је то други пар опанака. Које су побуде оних који су сматрали да Божанска природа није трпила муке као и људска не знам, мада с једне стране јесте интуитивно да супер биће попут Бога не може трпити муке зато и јесте и Бог. 

Оно што је јасно, Халкидон је афирмисао несторијеву формулацију односа природа у Христу гдје су људска и божанска природа уједињене и несливене. Дакло јасно се да рећи да су природе као вода и уље у чаши, уједињене у једну течност али не сливене, док је одбацио Кирилову јединствена природа оваплоћеног логоса, што му је ваљда значило да су оне сливене као вода и вино у чаши гдје не можеш разликвоати гдје је вода гдје вино. 

Енивеј, из чињенице да вјерујемо да је и Син Божији трпио муку на крсту, не само Син Човјечији,да је Бог пип млијеко, да је био гладан и поспан, произилази и да је Син Божији такођер умро на крсту. Е сад реци то многима, и има да скоче као опаљени и заправо ће испасти да је гро хришћана увијек и данас несвјесно несторијански оријентисан. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Justin Waters рече

Онда замишљам спор Кирила и Несторија нешто као:

Несторије Кирилу: Боље је да Марију називамо Христородицом, тиме ћемо обухватити да је родила и човјека, а не само Бога јер ми знао и исповједамо да је Христос потпуно Бог и потпуно човјек. Знаш плаши ме мало што неки глупаци у твом крају сумњају да је Христос био истински човјек. 

Кирило Несторију: Боље је Марију да називамо Богородицом, тиме ћемо обухватити да је родила и Бога, јер човјека је свакако родила јер ми исповједамо да је Христос потпуно Бог и потпуни човјек, али знаш плаши ме мало што неки глупаци у твом крају сумањају да је Исус био истински Бог.  

И онда један у клин други плочу. 

Pa, ipak nije bilo to tako sa Nestorijem, nije Justin on bio tamo neki koji je branio isinitost covecanske prirode u Hristosu (to su monofiziti pricali, samo jedna Bozanska priroda u Hristosu, ne i ljudska priroda ), nego je ipak sustina u tome da je Nestorijanizam rasecao licnost Isusa Hrista na dve licnosti, tj. posebno Bozansku licnost i posebno ljudsku licnost i zato su su i koristili izraz Hristorodica kako bi iskazali da se rodio samo covek kao licnost u kome se (coveku) pridruzuje i licnost Boga, znaci pridruzivanje, nesto slicno kao sto recimo proroci imaju Boga u sebi,  ne sjedinjenje u jednoj istoj Licnost Isusa Hrista u Kome su sjedinjene Bozanska i ljudska priroda (nesliveno i nerazdeljeno). Sve to ima ovde :

https://svetosavlje.org/sedam-vaseljenskih-sabora-prema-ceti-minejima-sv-dimitrija-rostovskog/4/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, Zoran Đurović рече

Апокриф. Није канонско. Извршило огроман утицај на црквену уметност.

Уједно и важан ранохришћански текст јер је историјски извор који нам сведочи о томе на који начин су рани хришћани поштовали Богородицу. На основу њега су установљени и неки празници.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 41 минута, logdanov рече

Уједно и важан ранохришћански текст јер је историјски извор који нам сведочи о томе на који начин су рани хришћани поштовали Богородицу. На основу њега су установљени и неки празници.

Да, иако није историја. Но, битно је као сведочанство девичанства Маријиног и њеног поштовања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...