Зоран Ђуровић: МИТАРСТВА ПРЕПОДОБНЕ ТЕОДОРЕ - Ваше мишљење?

[Дејан]

пре 4 часа, grigorije22 рече

Što mi da verujemo pre mitropolitu nego avi Justinu,Jovanu Šangajskom,Teofanu Zatvorniku,Injatiju Brajnčaninovu? Plus oni su kanonizovani kao svetitelji.

Zato što pomenuti sveti Oci nisu doživeli povratak svetim Ocima 

[Родољуб Лазић]

пре 4 часа, Дејан рече

Zato što pomenuti sveti Oci nisu doživeli povratak svetim Ocima 

Не зна човек да ли да се смеје од муке или да плаче. Што би се рекло - будибогснама шта ти можеш да изговориш. 

[Дејан]

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Не зна човек да ли да се смеје од муке или да плаче. Што би се рекло - будибогснама шта ти можеш да изговориш. 

А шта ћеш, историјеске околности су биле такве.

[Desiderius Erasmus]

Činjenica je da je ogroman broj Otaca prihvatao mitarstva. Samo je pitanje koliko ih doslovno treba shvatati.

[Александар Милојков]

пре 34 минута, Desiderius Erasmus рече

Činjenica je da je ogroman broj Otaca prihvatao mitarstva. Samo je pitanje koliko ih doslovno treba shvatati.

Чињеница је да су многе баке и многе мајке причале деци приче о бабарогама (барем у време мог детињства). Поента је схватити - шта су наше баке и наше мајке хтеле са том причом. Ја опет кажем, митарства могу да буду само педагогија и у то у неком најранијем стадију духовног живота.

[Дејан]

пре 12 минута, Александар Милојков рече

Чињеница је да су многе баке и многе мајке причале деци приче о бабарогама (барем у време мог детињства). Поента је схватити - шта су наше баке и наше мајке хтеле са том причом. Ја опет кажем, митарства могу да буду само педагогија и у то у неком најранијем стадију духовног живота.

И милиони кинеза у пакао, без обзира што ће пити воде са Мораве ?

[Плаво Небо]

пре 25 минута, Дејан рече

И милиони кинеза у пакао, без обзира што ће пити воде са Мораве ?

Зар се у Светом Писму не каже да ко верује у Сина има живот вечни?

[Родољуб Лазић]

пре 52 минута, Александар Милојков рече

Чињеница је да су многе баке и многе мајке причале деци приче о бабарогама (барем у време мог детињства). Поента је схватити - шта су наше баке и наше мајке хтеле са том причом. Ја опет кажем, митарства могу да буду само педагогија и у то у неком најранијем стадију духовног живота.

Ако хоћеш да кажеш да су то измишљотине (као бабароге нпр.) са некаквом "педагошком" поеном, онда се вараш. Сви који су говорили о митарствима (о сусретима са демонима и њиховим насртајима) , говорили су о њима као о духовној реалности која се збива са душом након смрти, одн. одвајања од тела. То нису бајке. 

[Родољуб Лазић]

пре 2 часа, Дејан рече

А шта ћеш, историјеске околности су биле такве.

Добар си ђак свог "аве". Причате свашта обојица. 

[Александар Милојков]

пре 25 минута, Родољуб Лазић рече

Ако хоћеш да кажеш да су то измишљотине (као бабароге нпр.) са некаквом "педагошком" поеном, онда се вараш. Сви који су говорили о митарствима (о сусретима са демонима и њиховим насртајима) , говорили су о њима као о духовној реалности која се збива са душом након смрти, одн. одвајања од тела. То нису бајке. 

Читај митрополита, лепо је објаснио. То су лична искуства - могу послужити као педагогија али нису општа и не могу бити догма Цркве. Нисам рекао да су измишљотине, већ да ти и неколицина овде извлаичите погрешне закључке о читавој тој причи.

[Плаво Небо]

пре 18 часа, Александар Милојков рече

МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ О МИТАРСТВИМА 

 

“Шта каже хришћанска теологија o митарствима?

То је питање које је актуелно међу хришћанима. Па да кажемо, ја лично не верујем да постоји тако шематски пут и одлазак наш из овога света у наручје Божије, као што је то приказано кроз митарства. Јер је то у директној супротности са нашим доживљајем Бога, као Бога љубави. И будући да се у митарствима говори о томе да човекова душа, када оде из овога света, пролази разне степенике, па онда долази на сваком степену анђео и испитује и на једном нивоу шта смо учинили лоше, а шта смо учинили добро, па онда ако превагне добро идемо даље, ако превагне ово што је лоше онда не идемо даље. Разуме се да је то једно, по мени, пежуративно представљање уопште самога Бога. Ми говоримо о Богу као Богу љубави и говоримо о томе да не постоји ништа што ми можемо учинити да би смо условили Божију љубав. Она је безусловна и она се нама априори даје. Поента је само у томе да ли ми можемо да препознамо ту љубав и да је сместимо у себе, да ли ми заправо довољно чезнемо за том љубављу. То је као кад имате, рецимо, родитеља који воли безусловно своје дете, а дете, будући да је нешто погрешило, плаши се да га отац неће прихватити, међутим када дође отац и кад из читавог његовог бића, из покрета, из речи исијава љубав, дете се аутоматски ослобађа својих страхова и схвата да су они били беспредметни, да су били необјективни. Када говоримо, дакле, о односу човековом са Богом и у контексту митарстава, овде се ради о томе да ли ће дете, то јест човек, моћи да прихвати ту Божију љубав, да ли је чезнуо за том љубављу, да ли је био жедан те љубави. Уколико постоји човек, а такавих сигурно има, ја се надам да их нема много, али има их зато што човек има слободу, слободу и да одбаци љубав Божију. Дакле могуће је да постоје људи који не прихватају Бога, неће заједницу са њим, не прихватају Његов поредак и Његов свет и, напросто, када се појави тај Бог и када дође до експлозије Божанске љубави, они једноставно неће моћи да прихвате ту љубав, гнушаће се те љубави, покушаваће да избегну, да побегну од те љубави, али у вечности то неће бити могуће. И зато и кажемо да управо та љубав, како рекох та експлозија љубави, ће да се излије на све људе и стога ће, за оне који нису желели заједницу са Богом, то присуство љубави Божије бити за њих мучење. Ако говоримо о митарствима, и морам да кажем да то нигде не постоји као учење Цркве, које је рецимо кроз саборе потврђено или да кажемо као догма унутар Цркве. У житијима светих, постоје различита искуства која су индивидуална искуства и која Бог некоме даје да би се тај неко пробудио и преумио. Сви ми имамо понеко искуство са Богом, али то је само наше искуство и Бог се сваком од нас открива на свакоме својствен начин. Тако да искуства, лична, односа са Богом није ,пре свега по правилу, добро уопштавати, а понека уопштавања и узимања туђих искустава као своје искуство итекако може да буде погрешно да нас одведе на стрампутицу и да заправо доведе до паралисања наших могућности и наших талената и дарова. Ово сам хтео да кажем, ако би смо прихватили, рецимо, митарства као нешто што изражава учење Православне Цркве, онда тајна љубави аутоматски губи своју позицију и свoје место и однос човеков са Богом се претвара у један механички, то јест један јуридички однос, где Бог није ништа више, ништа друго осим једнога судије који је написао законик, пустио га на земљу, ставио га у историју и ко у односу на тај законик испуњава правила закона може да прође и да дође у његове одаје, ко не испуњава не може да дође. Али не постоји такав који је испунио у апсолутно смислу те речи тај закон, што не значи када смо помињали мало страх, страх је напросто иманентан сваком човеку, зато што живимо у историји и што ми Бога још увек не видимо

лицем к лицу. Када би смо видели Бога лицем к лицу, ми би смо били потпуно сигурни у ту љубав. Страх, морам да кажем, да га и ја имам и готово да нема човека који нема страха. Разуме се страх може бити и позитиван, али тај страх од, можда, антропоморфних представа о нашој будућој ситуацији, о нашој ситуацији и статусу у вечности, је у директној спрези са квалитетом вере, која значи поверење у љубав Божију. Значи, кад год се појави страх, имамо проблем са вером, то јест ми можда рационално, вербално изражавамо своју веру или боље рећи говоримо о својој вери управо попут онога капетана из јеванћеља који каже: “Верујем Господе помози моме неверју”, то јест ми верујемо и хоћемо да верујемо, трудимо се да верујемо, али је наша вера крхка и слабашна и самим тим отвара простор присуству страха у нашем животу. Страх од смрти је напросто, ваљда, једино што сигурно сваки човек има. Онај који нема страха од смрти, а самим тим и страха заправо од будућег, од онога што је неизвесно што нам тек предстоји, свако то има.”

 

Емисија Агапе- одломак

 

 

Паметном доста.

А је'л? А шта смо ми остали, који подржавамо мишљење Светитеља који верују у постојање митарства? Је ли то значи да смо априори глупи заједно са њима?

Каже владика Порфирије да учења о митарствима нису утемељена у учењу Цркве. Зашто се онда помињу у Акатисту Анђелу Чувару?

Кондaк 9.

Све грехове у овом животу починих и цео мој живот протече у великој таштини и концу се свом приближих; непријатељи моји насрћу на мене, жудни да ме прождеру и сурвају у дубину адску. Зато те молим, добри мој чувару, да ми будеш заштитник, јер морам проћи страшна митарства и безбедно ме доведи до капије Небеског Царства, где ћу срести радосна лица анђела док кличу: Алилуја!

А ево у следећем тексту где се све још митарства помињу, у којим све молитвама, акатистима итд.

Митарства

cy3a / 13. децембра 2013.

Многи светитељи Православне цркве уче да свака крштена душа после смрти мора проћи кроз 20 митарстава да би доспела у Царство небеско. На сваком од тих митарства се истражује одређена врста грехова и на сваком од њих се суди души за те грехе. Прошавши једно митарство душа прелази на следеће и само ако их успешно прође све, душа може да настави свој пут ка Небесима. На сваком митарству се вага да ли душа има више грехова (који се односе на то митарство) или добрих дела (насупрот гресима који се односе на то митарство), ако има више добрих дела, душа са мање муке пролази даље и иде ка следећем митарству, а ако има више рђавих дела, задржава се и одлучује се иде ли у пакао или се мучи на том митарству одређено време док се молитвама Цркве или ближњих не избави. Када душа, вођена анђелима, дође на неко митарство, демони износе нешто слично књигама где све пише и, приказујући души и анђелима све њене грехе одмалена, указујући на време, места и лица, када где и са ким је душа грешила, оптужују је и нападају и ако душа нема довољно добрих дела, постова, молитава и покајних суза да се тиме оправда, узимају је од анђела и бацају у пакао. Свака душа има једног анђела чувара и једног демона, анђео бележи њена добра дела а демон сваки грех и лоше дело те се то након смрти износи на сваком митарству. Греси из ђавољих „списа“ се „бришу“ исповешћу и ђаволи онда немају право да душу оптужују за грехе које је исповедила и за које се покајала.

Свети Оци који укорењују и потврђују учење цркве о митарствима

Свети Евстратије (2. век)
Свети Антоније Велики (3. и 4. век)
Свети Атанасије Велики, патријарх александријски (3. и 4. век)
Свети Великомученик Евстратије, арх. антиохијски (3. и 4. век)
Свети Великомученик Георгије (3. и 4. век)
Свети Нифонт тајновидац, епископ Констанције (3. и 4. век)
Свети Макарије Велики (4. век)
Свети Исаија затворник (4. век)
Свети Исак Сиријац (4. век)
Свети Марко Трачески (3., 4. и 5. век)
Свети Јован Златоусти (4. и 5. век)
Свети Исихије, презвитер јерусалимски (4. и 5. век)
Свети Кирило Александријски (5. век)
Преподобни Исаија Отшелник (5. и 6. век)
Преподобни Ава Серид (5. и 6. век)
Свети Варсануфије Велики (5. и 6. век)
Свети Јован Лествичник (5. и 6. век)
Преподобни Симеон јуродиви (6. век)
Свети Евагрије (6. век)
Свети Григорије двојеслов (6. и 7. век)
Преподобни Ава Доротеј (6. и 7. век)
Блажени Јован Милостиви, патријарх александријски (7. век)
Преподобни Симеон Столпник (7. век)
Преподобни Јован Раитски
Свети Јован Карпатијски
Преподобна Теодора Цариградска (9. и 10. век)
Преподобни Василије (9. и 10. век)
Преподобни Теодосије Печерски (11. век)
Преподобни Теогност (13. и 14. век)
Свети Георгије Затвореник Задонски
Свети Димитрије Ростовски (17. и 18. век)
Свети Игњатије Брјанчанинов (19. век)
Свети Теофан затворник (19. век)
Свети владика Николај жички и охридски (19. и 20. век)
Свети Јован шангајски (19. и 20. век)
Свети авва Јустин ћелијски (19. и 20. век)
Свети Серафим Роуз (20. век)

И многи други…

Молитве у којима се помињу митарства

– Канон Исусу Христу и Божијој Мајци, који се чита на самрти сваког православца (Требник мали)
Петак, глас 4, песма канона 8. (Осмогласник)
Четвртак, глас 4, песма 6.
Уторак, глас 4, песма 8.
Петак, глас 3, песма 6.
Субота, глас 2, песма 9.
Песма 6. (Каноник)
Песма 9.
Акатист Светом Анђелу чувару
Акатист Светом Јовану Крститељу

И многе друге…

И да завршимо ову објаву са цитатима Светих Отаца:

„Ма колико се паметњаковићима чини апсурдна мисао о митарствима, ипак они неће моћи да их избегну. Тада су нам потребне многе молитве, многи помоћници, многа добра дела, велико заступање Ангела на путу кроз ваздушно пространство. Ако путујући у страну земљу или страни град тражимо водича: колико су нам тек потребнији путеводитељи и помоћници да нас проводе поред невидљивих старешина и власти које владају тим ваздушним пространствима, што се називају и гоничима и митарима и скупљачима пореза!“ – Свети Теофан затворник

„За мучење душа које проходе ваздушно пространство установљени су од тамних власти судови и страже у беспрекорном поретку. По слојевима поднебља, од земље до самог неба, стоје пукови стражара палих духова. Сваки одсек бави се посебним видом греха, и мучи у њему душу када душа доспе у то надлештво. Ваздушне демонске страже и судови називају се у списима Отаца митарствима, а духови који у њима служе – митарима.“ – Свети Јован Златоусти

Свети Игњатије Брјанчанинов у књизи „Слово о смрти“
(стр. 82 и 83, изд. 1994. г)

 

 

[Родољуб Лазић]

пре 21 минута, Александар Милојков рече

већ да ти и неколицина овде извлаичите погрешне закључке о читавој тој причи.

Извлачим исте закључке које су извлачили и сви Свети и сви професори догматике који су о митарствима писали. И не само Свети, него цела Црква кроз своје богослужбене текстове. 

Иначе, сама чињеница да је Ђуровић против митарстава је врло јак аргумент о исправности тог учења. Исто је као и са Србијом. Ако не знаш шта је добро за Србију, почуј шта Америка мисли о томе, и сигурно је супротно од тога. Тако је и са Ђуровићем и исправним учењем Цркве. Ако ниси сигуран, гледај шта Ђуровић прича и огромна је вероватноћа да је истина оно што је супротно од тога. 

 

[Дејан]

Пре сат времена, Плаво Небо рече

Зар се у Светом Писму не каже да ко верује у Сина има живот вечни?

Kaže vladika Nikolaj, lako će biti na strašnom sudu onima koji ne znaše pa ne ispuniše, a teško nama koji znamo a ne činimo.

Jel to Nikolaj protivreči Svetom Pismu

[Плаво Небо]

Управо сада, Дејан рече

Kaže vladika Nikolaj, lako će biti na strašnom sudu onima koji ne znaše pa ne ispuniše, a teško nama koji znamo a ne činimo.

Jel to Nikolaj protivreči Svetom Pismu

Аха, значи пакао постоји само за нас верујуће.

[Дејан]

Пре сат времена, Плаво Небо рече

А је'л? А шта смо ми остали, који подржавамо мишљење Светитеља који верују у постојање митарства? Је ли то значи да смо априори глупи заједно са њима?

Каже владика Порфирије да учења о митарствима нису утемељена у учењу Цркве. Зашто се онда помињу у Акатисту Анђелу Чувару?

Кондaк 9.

Све грехове у овом животу починих и цео мој живот протече у великој таштини и концу се свом приближих; непријатељи моји насрћу на мене, жудни да ме прождеру и сурвају у дубину адску. Зато те молим, добри мој чувару, да ми будеш заштитник, јер морам проћи страшна митарства и безбедно ме доведи до капије Небеског Царства, где ћу срести радосна лица анђела док кличу: Алилуја!

А ево у следећем тексту где се све још митарства помињу, у којим све молитвама, акатистима итд.

Митарства

cy3a / 13. децембра 2013.

Многи светитељи Православне цркве уче да свака крштена душа после смрти мора проћи кроз 20 митарстава да би доспела у Царство небеско. На сваком од тих митарства се истражује одређена врста грехова и на сваком од њих се суди души за те грехе. Прошавши једно митарство душа прелази на следеће и само ако их успешно прође све, душа може да настави свој пут ка Небесима. На сваком митарству се вага да ли душа има више грехова (који се односе на то митарство) или добрих дела (насупрот гресима који се односе на то митарство), ако има више добрих дела, душа са мање муке пролази даље и иде ка следећем митарству, а ако има више рђавих дела, задржава се и одлучује се иде ли у пакао или се мучи на том митарству одређено време док се молитвама Цркве или ближњих не избави. Када душа, вођена анђелима, дође на неко митарство, демони износе нешто слично књигама где све пише и, приказујући души и анђелима све њене грехе одмалена, указујући на време, места и лица, када где и са ким је душа грешила, оптужују је и нападају и ако душа нема довољно добрих дела, постова, молитава и покајних суза да се тиме оправда, узимају је од анђела и бацају у пакао. Свака душа има једног анђела чувара и једног демона, анђео бележи њена добра дела а демон сваки грех и лоше дело те се то након смрти износи на сваком митарству. Греси из ђавољих „списа“ се „бришу“ исповешћу и ђаволи онда немају право да душу оптужују за грехе које је исповедила и за које се покајала.

Свети Оци који укорењују и потврђују учење цркве о митарствима

Свети Евстратије (2. век)
Свети Антоније Велики (3. и 4. век)
Свети Атанасије Велики, патријарх александријски (3. и 4. век)
Свети Великомученик Евстратије, арх. антиохијски (3. и 4. век)
Свети Великомученик Георгије (3. и 4. век)
Свети Нифонт тајновидац, епископ Констанције (3. и 4. век)
Свети Макарије Велики (4. век)
Свети Исаија затворник (4. век)
Свети Исак Сиријац (4. век)
Свети Марко Трачески (3., 4. и 5. век)
Свети Јован Златоусти (4. и 5. век)
Свети Исихије, презвитер јерусалимски (4. и 5. век)
Свети Кирило Александријски (5. век)
Преподобни Исаија Отшелник (5. и 6. век)
Преподобни Ава Серид (5. и 6. век)
Свети Варсануфије Велики (5. и 6. век)
Свети Јован Лествичник (5. и 6. век)
Преподобни Симеон јуродиви (6. век)
Свети Евагрије (6. век)
Свети Григорије двојеслов (6. и 7. век)
Преподобни Ава Доротеј (6. и 7. век)
Блажени Јован Милостиви, патријарх александријски (7. век)
Преподобни Симеон Столпник (7. век)
Преподобни Јован Раитски
Свети Јован Карпатијски
Преподобна Теодора Цариградска (9. и 10. век)
Преподобни Василије (9. и 10. век)
Преподобни Теодосије Печерски (11. век)
Преподобни Теогност (13. и 14. век)
Свети Георгије Затвореник Задонски
Свети Димитрије Ростовски (17. и 18. век)
Свети Игњатије Брјанчанинов (19. век)
Свети Теофан затворник (19. век)
Свети владика Николај жички и охридски (19. и 20. век)
Свети Јован шангајски (19. и 20. век)
Свети авва Јустин ћелијски (19. и 20. век)
Свети Серафим Роуз (20. век)

И многи други…

Молитве у којима се помињу митарства

– Канон Исусу Христу и Божијој Мајци, који се чита на самрти сваког православца (Требник мали)
Петак, глас 4, песма канона 8. (Осмогласник)
Четвртак, глас 4, песма 6.
Уторак, глас 4, песма 8.
Петак, глас 3, песма 6.
Субота, глас 2, песма 9.
Песма 6. (Каноник)
Песма 9.
Акатист Светом Анђелу чувару
Акатист Светом Јовану Крститељу

И многе друге…

И да завршимо ову објаву са цитатима Светих Отаца:

„Ма колико се паметњаковићима чини апсурдна мисао о митарствима, ипак они неће моћи да их избегну. Тада су нам потребне многе молитве, многи помоћници, многа добра дела, велико заступање Ангела на путу кроз ваздушно пространство. Ако путујући у страну земљу или страни град тражимо водича: колико су нам тек потребнији путеводитељи и помоћници да нас проводе поред невидљивих старешина и власти које владају тим ваздушним пространствима, што се називају и гоничима и митарима и скупљачима пореза!“ – Свети Теофан затворник

„За мучење душа које проходе ваздушно пространство установљени су од тамних власти судови и страже у беспрекорном поретку. По слојевима поднебља, од земље до самог неба, стоје пукови стражара палих духова. Сваки одсек бави се посебним видом греха, и мучи у њему душу када душа доспе у то надлештво. Ваздушне демонске страже и судови називају се у списима Отаца митарствима, а духови који у њима служе – митарима.“ – Свети Јован Златоусти

Свети Игњатије Брјанчанинов у књизи „Слово о смрти“
(стр. 82 и 83, изд. 1994. г)

 

 

Ne znam ja ko je ovde pametnjakovic.