Милошшш Написано Октобар 25, 2020 Пријави Подели Написано Октобар 25, 2020 Помаже Бог. Ову тему сам направио поводом књиге Православна психотерапија- наука Светих Отаца, коју сматрам веома значајном. Концепт ће бити да ћу дословно износити поједине делове које ми се учине посебно занимљивим (уз ризик да се смисао не пренесе до краја). Као увод изнећу део из рецензије: "Данас многи тврде да човек може доћи до самопознања путем самоанализе и психоанализе. Књига митрополита Јеротеја нуди решење кроз подвижнички метод- односно, стражење над умом, његово очишћење и повратак у срце путем покајања и умно- срдачне молитве, наведеним "поступцима", као и очувањем Христових заповести, настојимо да ум вратимо у срце, како би видели своју унутрашњу пустош. До самопознања се долази деловањем Светог Духа. Тек кад благодат Божија, заједно са нашим сопственим деловањем, озари нашу душу, поуздано спознајемо сваку појединост нашег бића..." Вукашин, JESSY, Tristatri and 3 осталих је реаговао/ла на ово 2 4 Цитат Помени @ cool.lie.talker Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милошшш Написано Октобар 25, 2020 Аутор Пријави Подели Написано Октобар 25, 2020 "... Умовање (или философија) је, дакле, једно, а пророштво, реч пророка који богословствује, нешто друго. Ова прва је људска делатност, док је друга откривење Божије. У светоотачким делима, а посебно у списима светог Максима Исповедника, о философији се говори као о почетку духовног живота. Треба, међутим, приметити да изразом "практична (делатна) философија" светитељ означава очишћење срца од страсти, што уистину и јесте први степен у кретању душе према Богу. Исто тако, Хришћанство се не може сматрати ни религијом, или бар ме онако како се религија данас представља. Обично се замишља да Бог обитава на небесима и отуда управља људском историјом: Он је врло захтеван и тражи задовољење од човека који је у својој болести и слабости пао на земљу. Између Бога и човека постоји зид који их раздваја. Човек мора да га савлада, а религија му у томе успешно помаже. Том циљу служе разни верски обреди. У складу са другим становиштем, човек се осећа немоћним у свемиру и има потребу за Створитељем, за моћним Богом који ће му помоћи у његовој слабости. Са тог становишта не ствара Бог човека него човек Бога... Постоје и мишљења да је религија начин којим су људи обманути да своје наде пројектују на будући живот. На тај начин, моћне силе помоћу религије врше притисак на народ." (наставак следи) Цитат Помени @ cool.lie.talker Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милошшш Написано Октобар 25, 2020 Аутор Пријави Подели Написано Октобар 25, 2020 "Хришћанство је, међутим, нешто узвишеније од ових тумачења и теорија; оно не може бити обухваћено уобичајеним одређењем религије, какво се даје тзв. "природним религијама". Бог није Апсолутно Ти, него жива Личност која је у органској заједници са човеком. Осим тога, за Хришћанство се не може рећи да проблем једноставно преноси у будућност или да ишчекује наслађивање Царством небеским након историје и након свршетка времена. У Хришћанству се будућност доживљава у садашњости, а Царство Божије почиње још у овом животу. Према светоотачком тумачењу, Царство Божије је благодат Тројединог Бога, виђење нестворене Светлости. Ми, православни, не ишчекујемо крај историје и свршетак света него, живећи у Христу, журимо у сусрет крају историје и тако већ живимо живот какав ће уследити након Другог доласка... Православље се, дакле, не може окарактерисати као "опијум за народ", управо због тога што не одлаже проблем. Оно нуди живот, преображава биолошки живот, посвећује и преображава заједнице. Када се Православље живи на истински начин и у Духу Светом, оно бива заједница човека и Бога, небеског и земаљског, живих и упокојених. У таквој заједници су уистину разрешени сви проблеми који се испољавају у нашем животу." Цитат Помени @ cool.lie.talker Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милошшш Написано Октобар 27, 2020 Аутор Пријави Подели Написано Октобар 27, 2020 Душа није настала пре стварања тела, него је створена истовремено са њим. Човек је саздан по образу (икони, лику) Божијем. Тај образ се свакако не односи на тело, него углавном и превасходно на душу. Образ је у човеку снажнији него у анђелима, јер човекова душа оживотворава тело са којим је везана. Чулне и бесловесне животиње поседују само животворни дух, а он не може постојати сам по себи; оне немају ни ум ни реч (словесност, разум). Анђели и арханђели имају и ум и реч, јер су и умни и словесни, али немају животворни дух, с обзиром да немају тело које би тај дух оживотворавао. Будући, дакле, да човек поседује ум, разум и животворни дух који даје живот телу са којим је свезан, једино је он образ триипостасне природе. (Св. Григорије Палама, 60. беседа, 512) Цитат Помени @ cool.lie.talker Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милошшш Написано Октобар 28, 2020 Аутор Пријави Подели Написано Октобар 28, 2020 Постоји огромна разлика између православне психотерапије (тј. исцелења душе) и антропоцентричне или хуманистичке психотерапије. По православном учењу, човекова душа није само енергија, него је икона Божија. Човеков циљ је да се узнесе од иконе (обличја) до подобија Божијег. Достизање подобија Божијег у ствари је човеково обожење, а то је управо здравље душе. Болест душе нису психолошки сукоби, него умртвљеност ума. Терапија (тј.исцелење) душе није психичка уравнотеженост, него просветљење (озарење) ума. А такво потпуно исцелење не може се постићи вештаственим лековима, него силаском благодати Божије у наше срце. Тада долази до превазилажења смрти и следствено томе човек се ослобађа тескобе, осећања несигурности и страха. Исихастички метод Цркве и држање заповести Христових су пут којим силази божанска благодат и враћа јединство расцепљеној души. Цитат Помени @ cool.lie.talker Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Иван Ивковић Написано Октобар 29, 2020 Пријави Подели Написано Октобар 29, 2020 On 25.10.2020. at 14:46, Милошшш рече Ову тему сам направио поводом књиге Православна психотерапија- наука Светих Отаца, коју сматрам веома значајном. Одлична књига, врло озбиљна и, рекао бих, једна од значајнијих међу свим до којих сам до сада дошао. И ја је управо ишчитавам а било би добро вратити јој се опет после неког времена. Лично преферирам штампана издања али ево линк ако ће некоме послужити и као pdf: https://podviznickaslova.files.wordpress.com/2020/10/mitropolit-jerotej-vlahos-pravoslavna-psihoterapija.pdf Tristatri, Dragi and Милошшш је реаговао/ла на ово 1 2 Цитат Помени @ "Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31) podviznickaslova.wordpress.com Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милошшш Написано Октобар 29, 2020 Аутор Пријави Подели Написано Октобар 29, 2020 пре 7 минута, Иван Ивковић рече Одлична књига, врло озбиљна и, рекао бих, једна од значајнијих међу свим до којих сам до сада дошао. И ја је управо ишчитавам а било би добро вратити јој се опет после неког времена. Лично преферирам штампана издања али ево линк ако ће некоме послужити и као pdf: https://podviznickaslova.files.wordpress.com/2020/10/mitropolit-jerotej-vlahos-pravoslavna-psihoterapija.pdf Pa hvala ti puno, nisam mogao da nađem u pdf-u.. Onda ova tema nije neophodna Иван Ивковић је реаговао/ла на ово 1 Цитат Помени @ cool.lie.talker Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Иван Ивковић Написано Октобар 29, 2020 Пријави Подели Написано Октобар 29, 2020 Нема на чему. Квалитет приказа је смањен због компресије документа али може да прође. Нек' стоји тема. Није лоше прибележити понекад делове који су нам значајни. И ја сам за то. Tristatri and Милошшш је реаговао/ла на ово 2 Цитат Помени @ "Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31) podviznickaslova.wordpress.com Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милошшш Написано Октобар 30, 2020 Аутор Пријави Подели Написано Октобар 30, 2020 Спасење није свлачење нечега, него је одевање у Христа. То није негативно, него позитивно стање, оно је углавном заједница и сједињење са Христом. Та заједница превасходно настаје у срцу. Стога задобијање спасења превасходно значи налажење срца. Када нас Бог удостоји да нађемо своје срце, ступили смо на стазу спасења... "Неопходно је најпре поседовати дејство благодати Божије у срцу, а онда, по мери тог деловања, ступити у Царство Божије." (Св. Марко Подвижник)" Цитат Помени @ cool.lie.talker Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
slovoA Написано Октобар 30, 2020 Пријави Подели Написано Октобар 30, 2020 пре 5 минута, Милошшш рече Спасење није свлачење нечега, него је одевање у Христа. Да, то одијевање у Христа је апсолутно позитивно стање и сав акценат спасења треба да буде и јесте у томе. Али то не значи да "не свлачимо кошуљице" по самој (не)могућности природе и Адамовом паду, односно, то не значи да стари човјек не умире. Умире, и те како умире, и "свлачимо ми те кошуљице", али то није оно битно. Ако се не одјенемо у Христа, џаба их свлачимо. Свако једнозначно тумачење спасења, значи, само отежава човјеку да сагледа сву истину спасења и заводи га опет у те "кошуљице", па и у том налажењу срца он може заглавити, сам по себи. Није срце гарант Христа, него је Христос гарант не само срца, већ читавог човјека. Милошшш је реаговао/ла на ово 1 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милошшш Написано Октобар 31, 2020 Аутор Пријави Подели Написано Октобар 31, 2020 пре 17 часа, slovoA рече Да, то одијевање у Христа је апсолутно позитивно стање и сав акценат спасења треба да буде и јесте у томе. Али то не значи да "не свлачимо кошуљице" по самој (не)могућности природе и Адамовом паду, односно, то не значи да стари човјек не умире. Умире, и те како умире, и "свлачимо ми те кошуљице", али то није оно битно. Ако се не одјенемо у Христа, џаба их свлачимо. Свако једнозначно тумачење спасења, значи, само отежава човјеку да сагледа сву истину спасења и заводи га опет у те "кошуљице", па и у том налажењу срца он може заглавити, сам по себи. Није срце гарант Христа, него је Христос гарант не само срца, већ читавог човјека. Хвала. Цела књига је углавном и посвећена "свлачењу старе кошуљице". Биће тих цитата у наставку. Цитат Помени @ cool.lie.talker Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
slovoA Написано Октобар 31, 2020 Пријави Подели Написано Октобар 31, 2020 пре 4 минута, Милошшш рече Цела књига је углавном и посвећена "свлачењу старе кошуљице". Има ли негдје у пдф формату? Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милошшш Написано Октобар 31, 2020 Аутор Пријави Подели Написано Октобар 31, 2020 пре 2 минута, slovoA рече Има ли негдје у пдф формату? Има, брат је поделио мало раније. Ево линка: https://podviznickaslova.files.wordpress.com/2020/10/mitropolit-jerotej-vlahos-pravoslavna-psihoterapija.pdf Цитат Помени @ cool.lie.talker Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
slovoA Написано Октобар 31, 2020 Пријави Подели Написано Октобар 31, 2020 пре 1 минут, Милошшш рече Ево линка: Хвала, а сам сам крив што сам се сад усрећио. 501 страна! То су Грци од нас преузели тај епски ген, да ништа не може укратко. Милошшш је реаговао/ла на ово 1 Цитат Помени @ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милошшш Написано Октобар 31, 2020 Аутор Пријави Подели Написано Октобар 31, 2020 пре 2 минута, slovoA рече Хвала, а сам сам крив што сам се сад усрећио. 501 страна! То су Грци од нас преузели тај епски ген, да ништа не може укратко. Најбоље лагано, саветује се да се ово чита стално, изнова, ради подсећања. Цитат Помени @ cool.lie.talker Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.