Папа Фрања: Заштитити законом хомосексуалце, да имају право на породицу

[Тражитељ]

Оно на претходној страници ми паде само на памет као идеја, али да ли се заиста одлазак у манастир и монашки живот некога ко има хомосексуалне склоности, а није их упражњавао, може посматрати као проблематичан?

Једна од поенти раздвајања мушких и женских манастира јесте управо уклањање од полног искушења. А хомосексуалном монаху управо други мушкарци могу бити такво искушење.

[mario beloti]

http://spzh.news/mediafiles/PaNcjS/thumbs/Hcvdhj_5f9835b3b0f6f7_04844356-tmb-720x411xfill.jpg

Osipov: Vatican shows its true face, but poison penetrates into Orthodoxy - UOJ - the Union of Orthodox Journalists

SPZH.NEWS

---

 

 

[Александар Милојков]

пре 6 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ако суштински полност нема везе са еклисијалном личношћу, онда нема суштинског разлога да се чува брак и неупражњавају хомосексуални односи! Зашто онда чувати брак и умањивати права хомосексуалаца? Моме другу је Свети Данило Крстић забранио да се причешћује док се не ожени, између мене и њега постоји љубав, много сам научио од њега, он је одличан теолог и хомић који сматра да је то све тек културолошки нанос... 

Правиш non sequitur логичку грешку. Не вреди да одговарам на суд зансован на логичкој грешци.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Другим рјечима причам глупости? Видиш ти си са +Зизијуласом и својим "другарима" (да будем благ) у еклисиолошкој грешци у много чему, па и у овом да нема везе између еклисиолошке и биолошке ипостаси, а и сами ови термини којима Вам снисходим су изван и слабо уклопиви у отачки контекст тако да није све ни до мене.

Осим тога ја метафизици па и њеној логици не приносим жтрву, поготово од како је дошло до слома логике на питању о ничем, који очигледно ниси испратио. ( Тако да ме логички гријеси не тангирају много, ако сам их и направио, али ни то ниси доказао него лаконски "мислиш" )

Такође ме мрзи да ти све цртам док ме гледаш са висине, а изгледа да си у стању да пратиш само линеран текст, а мени је то сужавање израза које успорава функционално међусадржавање судова.

 

Елем да не тонемо на лични ниво и неопструишемо тему то што мораш да имаш фалус да би служио ефхаристију је очигледан примјер условљености службе полом.

Односно везе између еклисиолошке ипостаси и биологије.

На страну сад што се код Зизијуласа служба и личност поистовјећују па се Кубат кад му се од стране Цркве одузима служба копрца као да му се одизима личност, остаје логички и у Зизијевом смислу идеолошки досљедан али прави еклисиолошку грешку. Слично и исто чини Вуки поистовјећујући слободу и политичку слободу и он је логички досљедан али није чуо за разговор Жарка Видовића и Михајла Марковића из СКЦ-а, када му Жарко каже: ви говорите о политичкој слободи а ја о слободи којом си слободан и у затбору и логору, ја бих додао и у смрти, па је тако Свети Василије слободан - не онтолошки јер му је биће укинуто - него без обзира на своје непостојање слободан је теолошки, има слободу по Богу...

Мислим да донекле са вама који патите од зизијулаштине треба економисати, али ме демантује евиденција сујете онтолошких размјера. Немој замјерити.

 

Могло се поводом ове теме теологије полности и хомосексуалности унутар ње говорити у платонистичком кључу као односу духа, душе и тијела, али и највише као о дијалектици створеног и нествореног, напомињем да је на неки начин и на неким нивоима уопште сексуалност табу, па најприје њу треба освјетлити: Сексуалност је афирмисана као света тајна односно мистерија брака, Нови Богослов говори о божанственом еросу, еросном општењу са Богом, у смислу да ерос у полном општењу или монашком посту не завршава у границама створеног ( у мјери у којој завршава је страст блуд, а хомосексзалност није једини блуд односно једини начин да ерос не поклопи са логосом).

Ерос мора да се освети, освешта и афирмише, обожи, може то да се означи и терминима сексуалност, тијелесна страст и сл.

@Панарет то би било у неком "душевном" смислу, односно у ширем отачком, обожење либида, даље можемо расправљати да ли се ерос обожује и у хомосексуалности или се ту збива мистерија - тајна зла, али ваља прихватити да се ерос обожује у монаштву и браку. Односно да се може обожити али мантија и венчање ниси гарант обожења либида.

 

У тијелесном смислу изгледа да је логос фалуса некако за логос вагине, премда може се фалусом свашта па и сликати. Али никако не треба занемаривати биологију јер не може се негирати ни да у хомосексуалном односима биологија налази своје испуњење односно да уживате. Тако да мислим да се у "теологији тијела" крије ријешење проблема, неко мора да објасни и шта је ружно у томе што је Вама лијепо?

У духовном смислу полности Христос има фалус, мушко је, Црква је материца она рађа богове, полни однос - мистерија брак то осликава, иконизује, такође осликава и дијалектику створено - нестворено, као и полност читаве природе од животиња до наелектрисања, хомосексуални одоноси то изгледа да не могу, а да ли су осуђени као блуд, односно да ли заиста остају заувјек у оквирима створеног то ти види и посвједочи!

Негирати брак по основу цитата да се у Цараству неће женити ни удавати је сумануто, јер у Царству неће бити ни Цркве...

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Благовесник]

 

Да ли је хомосексуална оријентација грех? Није. Али таква оријентација није ни нешто чиме се треба поносити,  правац у којем, чини ми се, исправите ме ако није  , иде геј пасторал (Пасторална брига за хомосексуалце) у Католичкој цркви:

https://en.wikipedia.org/wiki/Pastoral_care_for_gay_Catholics

 

[Благовесник]

,

[Hadzi Vladimir Petrovic]

  Да ли је хомосексуална оријентација грех? Није. Али таква оријентација није ни нешто чиме се треба поносити,  правац у којем, чини ми се, исправите ме ако није  , иде геј пасторал (Пасторална брига за хомосексуалце) у Католичкој цркви: https://en.wikipedia.org/wiki/Pastoral_care_for_gay_Catholics

 

 

 

Зашто се не поносити и зашто није гријех и зашто се непоности нечим што није гријех?Не политички и Црквено коректне изјаве, него аргументи.Свака наша сила, дејство, акт, који не заврши у Богу, који није од Бога прихваћена жртва, односно богослужење је гријех, промашај, блуд... Неприхваћена молитва је блуд, мисао, осјећање....

Ако Бог прихвата жртву коју хомосексалце чине један другом, свима нама и Богу они треба да се поносе и сијају, ако ли не, ако Господ одбације њихов ритуал, онда треба да се стиде и кају.

 

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

[Александар Милојков]

пре 33 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Другим рјечима причам глупости?

Правиш логичку грешку. Прочитај негде шта значи non sequitur грешка. Укратко - изводиш закључак који НЕ СЛЕДИ нужно из дате премисе. Ја када то приметим, укажем људима да греше у закључивању. Ако истрајавају у томе, онда прекинем дискусију.

Дакле, из овог мог става који си навео:

"Ако суштински полност нема везе са еклисијалном личношћу"

НЕ СЛЕДИ твој закључак: "онда нема суштинског разлога да се чува брак и неупражњавају хомосексуални односи!"

То је логичка грешка non sequitur. Крај дискусије.

[Александар Милојков]

@Hadzi Vladimir Petrovic И да ти објасним још зашто је крај расправе (што се мене тиче), да не мислиш да те "гледам са висине". Истрајавање у логичкој грешци non sequitur доводи до тога да искривљујеш сваку моју тврдњу, свако моје објашњење или тумачење - изводећи закључке који не следе из онога што сам рекао. На тај начин ствараш тзв. "сламнатог човека" (strawman) - што је поново нова логичка грешка. Она се састоји у томе, да ствараш смисао који ја нисам изрекао и који не следи из моје тврдње и онда тај, од себе креирани смисао који приписујеш мени, нападаш. Ја у томе не желим да учествујем. Зато је крај дискусије. Да би могли да дискутујемо, морамо на првом месту да будемо интелектуално коректни и поштени.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Правиш логичку грешку. Прочитај негде шта значи non sequitur грешка. Укратко - изводиш закључак који НЕ СЛЕДИ нужно из дате премисе. Ја када то приметим, укажем људима да греше у закључивању. Ако истрајавају у томе, онда прекинем дискусију.
Дакле, из овог мог става који си навео:
"Ако суштински полност нема везе са еклисијалном личношћу"
НЕ СЛЕДИ твој закључак: "онда нема суштинског разлога да се чува брак и неупражњавају хомосексуални односи!"
То је логичка грешка non sequitur. Крај дискусије.

Ако то је то начин да часно збришеш ти збриши, сљеди и нека те Вилотићеве молитве пеосвјетле.
Такође не сљеди ни да се хомосексуални односи не могу упражњавати нити се из тога да извест нека апологија брака. Тако да је све једно, просто не тиче нас се радите шта хоћете, то је твој вјеручитељски став по основу зизијуласове теологије само се не усуђујеш да га досљедно и до краја изведеш и понашаш се као да логика нешто влада у питањима сексалним односима или у теологији, то је примитивно и погрешно размишљање, то нема ни код Зизијиласа јер слобода није условљена логиком.
Зашто мора било шта да сљеди из било чега? То је метафизички дискурс, моје ријечи не служе систему истина него указију на биће, овде конкретно на феномен хомосексуализма и његове еклисиолошке димензије.
Читај Булатовића: Убија човјека, овај виче: зашто? Убица одговара: наће се писље разлог, и разлог се нађе. Поента је разлози иду за слободом воље а не прије ње. Зашто би робовали логици а не ћефу? Или Христу, какве он има везе са логиком, која је његова логика? Премисе и закључка? Ајде бре...
Да си имао здраву логику постављао би питања раније, школа је за питања а не за послушања, него су те ухватила у организацију јер ниси пратио логику него мутан рачун, па сад се вади, коме је било послушање јавно и нечасно истјезавање Ђуровића, али хајде бар си се зауставио, али далеко си од тога да се извадиш, јер ће "дружина" да те разаоиње..,а све је то далеко иза мене и желим ти срећу јер имаш штофа.
Владају фалиси, вагине психологија, подсвјест пеародитељски гријех, страст, љубав и на крају влада Бог. Бог дарује тијело, брачника, либидо и благодат, плод...

@Панарет, дакле хомосексални ритуал нема космолошке и еклисолошке димензије али умјесто тога има политичке.



Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Hadzi Vladimir Petrovic]

 

 

 

[mention=11561]Hadzi Vladimir Petrovic[/mention] И да ти објасним још зашто је крај расправе (што се мене тиче), да не мислиш да те "гледам са висине". Истрајавање у логичкој грешци non sequitur доводи до тога да искривљујеш сваку моју тврдњу, свако моје објашњење или тумачење - изводећи закључке који не следе из онога што сам рекао. На тај начин ствараш тзв. "сламнатог човека" (strawman) - што је поново нова логичка грешка. Она се састоји у томе, да ствараш смисао који ја нисам изрекао и који не следи из моје тврдње и онда тај, од себе креирани смисао који приписујеш мени, нападаш. Ја у томе не желим да учествујем. Зато је крај дискусије. Да би могли да дискутујемо, морамо на првом месту да будемо интелектуално коректни и поштени.

 

Ако је неко од тебе направио страшило то нисам ја, није ни било ријечи о неком твоме мишљењу него Зизијевом у контексту хомића, ти деклеративно чуваш брак, али ниси дао теолошку афирмацију по основу Зизија, као ни своју властиту, никакву твоју оргиналну мисао нисам примјетио, па немам шта ни да разумијем погрешно.

Да је има, свакако да би је раззумио погрешно, али би је макар некако разумио, то је тако нужно, сви све погрешно разумијемо.

Такође методски машиш све, јер не креирамо ми смисао него на различите начине учествујемом у Њему, и на крају не треба ти разлог и оправдање да не учествујеш у дијалогу, јер воља предњачи па ни ја ни Смисао ту ништа не можемо - до тебе је.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

[slovoA]

On 27.10.2020. at 14:09, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Осим тога ако којитус нема везе са Црквом, благодаћу, Христом каква је то света тајна брака? Шта је ту свето?

Оно што си сам досад небројено пута исповиједио, и као свето, и као једино свето, али га сад ту не видиш. И стално то радиш, у једном тренутку исповиједаш истину вјере, а онда одједном ту истину више не видиш.

Елем, ако је благодат нетварна, као што то стално исповиједаш, које везе то нетварно има са коитусом? Сама жеља за бесмртношћу, изражена коитусом, није и не може бити нетварна, а исто тако ни сама љубав која свој израз тражи у природи: у том твореном је и та љубав творена, па ни дијете које супружници праве није свето дијете, ни нетворено, већ може такво постати по мјери љубави по којој и Бог учествује у том стварању, што и јесте Света тајна брака, као мјера Божијег (нетварног) учешћа у том браку, а не мјера саме тварне природе.

Не рађаш ти богове, значи, рађаш дјецу, по истој тварној природи, а оно што их може учинити боговима ниси ти родио, а поготово ниси створио, нити је у твојој власти (благодат).

[Hadzi Vladimir Petrovic]

 

 

 

 

 

Оно што си сам досад небројено пута исповиједио, и као свето, и као једино свето, али га сад ту не видиш. И стално то радиш, у једном тренутку исповиједаш истину вјере, а онда одједном ту истину више не видиш. Елем, ако је благодат нетварна, као што то стално исповиједаш, које везе то нетварно има са коитусом? Сама жеља за бесмртношћу, изражена коитусом, није и не може бити нетварна, а исто тако ни сама љубав која свој израз тражи у природи: у том твореном је и та љубав творена, па ни дијете које супружници праве није свето дијете, ни нетворено, већ може такво постати по мјери љубави по којој и Бог учествује у том стварању, што и јесте Света тајна брака, као мјера Божијег (нетварног) учешћа у том браку, а не мјера саме тварне природе. Не рађаш ти богове, значи, рађаш дјецу, по истој тварној природи, а оно што их може учинити боговима ниси ти родио, а поготово ниси створио, нити је у твојој власти (благодат).

 

 

 Углавном се слажем, осим у једном јер ти кажеш да Бог учествује у браку осим у коитусу? А ја мислим другачије да је брак прво и најприје коитус, те да Бог учествује у томе, односно да је ерос за благодат и обожење, односно да је свако од Бога створено за нестворено.

Наравно да није благодат у мојој власти, али не могу се ни заљубити у кога ја хоћу. Па ти види, од самог почетка се благодат покушава умјешати, она васпитава либидо. Створена љубав ће проћи а нестворена остаје вавјек.

До што су створено и нестворено уједињени у Христу доводи вјерне љубабнике у Цркву, да се установио заједница, а полна жеља је жеља за љубавном зједницом у крајњиј линији за Црквом и Христом и само ту се полност афирмише и ерос обожује.

 

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Само код нас ни теологија неће у Цркву него у јавну сверу и "интелектализам", умишља се да се теологијом влада, да је она моћ, знање, наука, а не благодатан ум, како онда имати уши за благодатни фалус и вагину, како они да иду у Цркву кад ум неће.

А све се у Цркви облагодаћава и афирмише па и ерос, или првенствено ерос, односно без обоженог ероса неће бити ни обоженог ума ни срца, макар чика Фројд тако мисли, мора читав човјек да се обожи а не да се било шта од природе одсјеца, него преусмјерава ка Богу.

 

Не рађаш богове али се благодат може преносити у смислу светородне лозе.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

 

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Оно што си сам досад небројено пута исповиједио, и као свето, и као једино свето, али га сад ту не видиш. И стално то радиш, у једном тренутку исповиједаш истину вјере, а онда одједном ту истину више не видиш.

Елем, ако је благодат нетварна, као што то стално исповиједаш, које везе то нетварно има са коитусом? Сама жеља за бесмртношћу, изражена коитусом, није и не може бити нетварна, а исто тако ни сама љубав која свој израз тражи у природи: у том твореном је и та љубав творена, па ни дијете које супружници праве није свето дијете, ни нетворено, већ може такво постати по мјери љубави по којој и Бог учествује у том стварању, што и јесте Света тајна брака, као мјера Божијег (нетварног) учешћа у том браку, а не мјера саме тварне природе.

Не рађаш ти богове, значи, рађаш дјецу, по истој тварној природи, а оно што их може учинити боговима ниси ти родио, а поготово ниси створио, нити је у твојој власти (благодат).

Опет и опет какве везе има тварно са нетварним? Халкидонске. Овде у овој ситуацији нетварне и тварне љубави све халкидонске само на специфичан начин, који је то начин? Па на све оне начине на који је личност Христова присутна у браку и брачницима. На те се начине у Христу који је ујединсту са брачницима и самим браком који је Црква за двоје. Будући да су брачници храмови Духа Светога и Тјело Христово, или они то престају бити када канонски и благословено полно опште?

На крају крајева сви смо једни са другима са Христом тјелесном јединству али су само брачници у полном јединству.

Дакле кроз Христа и са Христом се раздаје јединство тварног и нетварног. Односно овде тварне љубави "ероса" и нетварне љубави нестворене благодати се остварује само у Христу, односно његовој - Црквеној светој тајни - мистерији брака.

У смислу питања о хомосексализму се ово опет своди на то имали Христа у таквој заједници и јели она њиме благословена? У појединачним хомићима има без сумље, него да ли је та заједница христоликс или цркволика као брак?

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију