Jermenija proglasila ratno stanje

[obi-wan]

пре 22 минута, Justin Waters рече

Mrcvare makete i rashodovane stvari.

Kao ono kad je nata besomucno gadjala nase oklope na KiM, i mislili da su unistili bar 2/3 onog sto su tamo nasli (nesto i jesu pogodili, naravno). Kad je doslo do potpisivanja i povlacenja, svi njihovi sto su posmatrali povlacenje bili zabezeknuti otkud sad sva ta vozila. 

[Dragi]

Za Srbe ranije su Jevreji i Jermeni bili jedno isto, a ponekad i Grci. Odakle je prost narod znao ko je ko, kada su mu svi jednako izgledali, a jednako su mu se i ponašali. Ili ko je bio veći zelenaš, Jevrejin, Jermen, Grk..? Jevrej, Jermen, Ivri, Helenoj, Hajer, sve nekako isto, zar ne... dođoši sa Turcima koji nisu bili Turci, takorečeno treća grupa u Turke pored Srba i Turaka, ovi ovde.

Pišem ovo, zato što se Jermeni i Jevreji nešto mnogo ne vole. Ali i sa Grcima se nešto mnogo ne vole. Valjda to neko staro rivalstvo u vreme Turaka, Rimljana itd., kada bi gledali ko bi se dogrebao što bolje pozicije. 

[fsa]

Kada je Rafael Lemkin 1944. skovao reč genocid, mislio je na užasnu sudbinu koja je zadesila Jermene u sumrak Osmanskog carstva, željnog osvete za poraze koje je trpelo već 120 godina.
Tursko carstvo bilo je u opadanju već od 16. veka, ali se to tek primetilo u 18, nakon dva ratovanja sa Austrijom oko teritorije današnje Centralne Srbije. Poraz od Beča 1791, a zatim dva srpska ustanka, grčko oslobođenje, nezavisnost Srbije i Crne Gore samo su nagovestili da je zastareloj imperiji rok pred isticanjem.
Cela trećina današnje Turske u 18. i 19. veku je bia naseljena Kurdima i Jermenima. Prvi su na meti Ankare u poslednjih nekoliko decenija, tek kada su kao pretnja uklonjeni drugi. A ti su drugi (Jermeni) na prostoru južno od Kavkaza bili oko 3 milenijuma, dok su prvu državu imali u 6. veku pre Hrista. Dosta pre svih ostalih.
Turska je uvek želela da se oslobodi Jermena jer su oni bili vešti trgovci i prilično imućni. Da bi ih provocirala, vlast je razrezivala posebno visoke poreze samo za Jermene, a kad bi se oni pobunili, slala je na njih kurdske odrede, tzv "hamdije", poznate po brutalnosti. Procenjuje se da je oko 100 holjada Jermena pobijeno još pre sustematičnog genocida koji je usledio od turske države. Smišljeno i okrutno sproveden plan potpunog istrebljenja jednog naroda.
Prvi svetski rat je bio idealan momenat da se strasni plan sprovede u delo.
Turska je, takodje, bila besna zbog poraza u balkanakim ratovima i smetali su joj Jermeni kao hrišćani.
Na dan 24. aprila 1915. uhapšeno je oko 250 jermenskih intelektualaca u Carigradu i ostalim većim mestima. Prebačeni su u Ankaru i pobijeni.
Svi jermenski regruti, njih 60.000 su zatvoreni u radne logore, a zatim istrebljeni.

Onda je započeo proces koji i danas u Turskoj sramno nazivaju eufemizmom "preseljenja u sirijsku pustinju". Ljudi su bez pokućstva terani u marševe smrti ka pustinji u današnjoj Siriji i Iraku. Nisu im davani ni hrana ni voda.
Tokom hoda, žene su sistematski silovane a zatim razapinjane na krst, (na slici), ljudi ponižavani, a na kraju i ubijani. Ukupan broj obešenih, streljanih, udavljenih, spaljenih, otrovanih gasom i injekcijama i na druge načine usmrćenih bio je oko milion ipo ljudi.
Današnja Turska negira taj genocid i čak je zakonom zabranila da se ta reč upotrebljava jer "je to napad na Tursku kao državu". Medjutim, postoje intelektualci koji su progovorili o tome. Novinar Hrast Dink je zbog toga ubijen, a sedamnaestogidisnji mladi nacionalista zbog toga nije osudjen.
Nobelovac Orhan Pamuk je neomiljen kod turske vlasti iz istog razloga.

Savet Evrope i mnoge zemlje su osudile genocid i tako ga nazvale.
SAD, zemlja koja insistira da je u Srebrenici učinjen genocid, odbijaju da tako nazovu sistematično istrebljivanje jednog naroda u kome je, ukupno, stradalo skoro 2 miliona duša.

[fsa]

Vladan Jevtic

О ЈЕРМЕНИМА

Ми, Срби, који се "мувамо" по свету, често се изненадимо, разочарамо или, чак, наљутимо, када видимо да неки туђинац нема баш представу о томе ко смо ми и са каквим се аждајама боримо, кроз целу историју. ("Србија - је ли то близу Косова? Косово - је ли то оно острво? Јесте ли ви Срби, исто католици - као Хрвати?" - чуо сам, верујте, и таква питања...)

А шта ми знамо о другима? Знамо ли, на пример, шта је то, где је то и шта се догађа на Нагорно-Карабаху? Где се налази планина Арарат и шта је то "геноцид над Јерменима", (који нисмо, бајдвеј, званично признали)? Разликујемо ли Јермене од Грузина, Осетина, Черкеза или Чечена?

А Јерменски народ није обичан народ... И није нам толико далек по духу и историји, колико нам се можда чини и колико је физички удаљен од нас...

Пробаћу да кажем пар речи о Јерменима, из мог искуства...

За презименима мојих пријатеља (мало чудним за наше уво - Мартиросјан, Погосјан, Акопјан, Симонјан...) крију се невероватно духовити, дружељубиви, вредни и радни људи - људи невероватне духовне културе - поносни, свесни своје историје, својих предака, инстиктивно осећајући ко су им пријатељи а ко непријатељи. И ако се макар површно упознате са њиховом историјом и културом видећете да то уопште није случајно. Оно чиме ће вам се сваки Јерменин, пре свега осталог, похвалити је то, што је по епско-библијској причи, Ноје зауставио своју лађу на "њиховој" светој планини Арарат.

И наравно, неће пропустити да кажу, да су они, Јермени, један од најстаријих цивилизованих народа на свету и да су територију, на којој и данас живе, населили чак у 8. веку пре Христа.

Они су и први народ који, је као државну религију, примио хришћанство (301. године) и један од народа који је међу првима имао своју азбуку (још у IV веку).

Налазећи се стално између великих цивилизација и народа (арапског, персијског, римског, византијског, руског, монголског, отоманског - касније турског) њихова историја је уствари једна херојска али и трагична прича о сталној борби за очување своје државе, своје самобитности и слободе, каквих је мало у светској историји.

Тај трагизам је кулминирао једним од највећих геноцида у историји цивилизације, када је почетком XX века, за неколико месеци, од стране Турака побијено око милион и по Јермена.

Данашњи симбол њиховог страдања је и чињеница да се јерменска светиња (њихово Косово) - планина Арарат, данас налази у Турској мада се, као на длану, види из сваког угла јерменске престонице - Јеревана и сваког тренутка их подсећа на то.

Вихор историје је довео и до тога да данас две трећине од укупног броја Јермена живи расуто по свету, ван своје земље.

Али, за дивљење је чињеница да се (за разлику од нас Срба, а слично Јеврејима), Јермени никад потпуно не асимилују, ма где живели - памте, на генетском нивоу, кроз генерације, своју културу и традицију, препознају се и помажу на свим меридијанима...

- Ми смо "мрежни" народ! - рекао ми је једном наш пријатељ, бивши министар грађевинарства и потпредседник владе Гагик Амајакович Мартиросјан.

Јермени су, кад су вам пријатељи, изузетно привржени и одани, што ће вам и хиљаду пута вербално и буквално поновити, гледајући вас у очи, уз чашицу чувеног јерменског, "најбољег на свету", коњака, у обавезним "тостовима", за које су, као и Грузинци, велемајстори.

О Јерменима и њиховом трговачким вештинама круже легенде (које нису без основа) и у том погледу кажу да са њима могу да се мере само Јевреји... Они кажу да не могу, већ да "тамо где прођу Јермени - Јевреји немају шта да траже"!

Оно што ћете сигурно одмах код Јермена приметити је невероватан и стално присутан осећај за хумор. Слично као код Јевреја, али са много мање цинизма и сарказма, карактеристичним за јеврејски хумор.

Ради илустрације покушаћу да дочарам јерменски смисао за хумор кроз пример једне анегдоте, коју нам је из свог живота, испричао поменути господин Гагик Мартиросјан, бивши вице-премијер Јерменије а затим наш колега на послу неколико година. Мада је то препричавање његових анегдота мало узалудан покушај, јер нема речи којима се може дочарати гестикулација, сочност изражавања, мајсторство причања и онај, увек симпатични, карактеристичан изговор руских речи, којег се Јермени у Русији, безнадежно, никада не могу ослободити:

Елем...

Дошао неки јапански министар у Јереван и после састанка, домаћини га, као што је ред, поведу на ручак. Поред њега је сео његов непосредни домаћин, корпулентан, огроман чак, наизглед "суров" министар, ког су колеге због свега тога звали Рамбо. Пред њима, на столу - цело печено јагње, на које је збуњени Јапанац већ гледао са знатижељом... Знатижеља се убрзо код јапанског госта претворила у чуђење, када је Рамбо почео рукама да черечи јадно јагње и његову главу, а мало касније вероватно и у запрепашћење, када му је извадио око, па мозак и понудио Јапанцу, који је жустро машући рукама испред себе одбијао.

И одједном, усред те хорор сцене, Рамбо је, занет печењем, случајно оборио чашу црног вина, која се пролила и Јапанцу на ногу. Вичући нешто и не дајући никоме да приђе, Рамбо, као што би сваки нормалан човек урадио, узима са стола со и соли, наравно, "да не остане флека", ногу Јапанца! Јапанац је, прича Гагик зацењен од смеха, вриснуо као да га кољу, скочио са столице и почео да бежи, мислећи да је Рамбо прешао на последњу фазу - једење његове посољене ноге! Није, сиромах, могао да сања, да Јермени, као и ми Срби, тако чисте флеке!

Сутрадан су све сатиричне новине Јеревана писале да је Јапански министар једва спасио свој батак!

И није важно, колико је у томе баш све истина, док дођете од даха од смеха, ваш јерменски друг већ прича следећу сличну анегдоту! И тако може сатима! И тако може скоро сваки Јерменин.

Има и духовито - горких прича, које, осим непоновљивог хумора, показују и сву њихову муку и трагедију. Као рецимо ова:

Пред смрт, стари Јерменин зове своје синове и тражи од њих да му организују да промени веру и да постане Турчин!

- Какав црни Турчин? Целог живота си их мрзео, Турци су наши крвни непријатељи? Какав Турчин? - пита га најстарији син.

- Једино тако ћу мирно да умрем...

- Зашто, побогу?

- Зато што тако знам да кад умрем, биће на свету један Турчин мање!

ЈЕРЕВАН

Познавајући много Јермена из Москве, када сам 2011-те године први пут слетео у Јереван, као члан делегације БК Компаније и нафтне компаније Итера, са којом смо тесно сарађивали, нисам имао никакву дилему какви ће нас људи и са каквом топлином дочекати.

Са друге стране, нисам имао никакву мисао, ни представу како тај древни град - престоница Јерменије, стварно изгледа. И морам рећи да ме је Јереван својим изгледом и атмосфером доста изненадио, боље рећи збунио.

Са једне стране има нечег азијског у атмосфери града, а опет није Азија; осећаш да је наше, православно, а опет није ништа из твог искуства - ни српско, ни руско, ни грчко; учини ти се да има неку западну арому а Запад је ипак тако далеко...

На крају се манеш залудног посла и одустанеш да у својим старим сортираним искуствима и сећањима тражиш фасциклу где ћеш ставити овај нови фајл, већ отвараш нови регистратор и пишеш ЈЕРЕВАН, ЈЕРМЕНИЈА. Градом доминира и остаје као основна визуелна слика велики округли трг Републике - Храпарк, у, на први поглед, обичном соц-реалистичком стилу, али опет са специфичним шмеком, са фасадама у, карактеристичном за цео град, розе - смеђем ендемском камену. Ту се углавном, као на тргу неког римском града, све догађа... Ту се људи и скупљају, и шетају, ту су и главне административне тачке, хотели...

Град збуњује и контрастима. Поред старих, (боља је реч "древних") и совјетских, соц - реалистичких квартова, наилазите на скоро нетакнуте, зарасле у траву и жбуње делове града, које вековима чекају људску руку... Тако и по току реке Храздан, чији су неки делови корита, чак и у граду, зарасли, нетакнути... Утицај источног, азијског менталитета, ипак... А град је једна од најстаријих људских насеобина на свету. Збуњујуће...

Тај утисак ће се само повећати када сазнате чињеницу са којом ће вам се сваки становник Јеревана похвалити - да је у њему саграђена једна од најстаријих хришћанских цркава на свету Погос-Петрос (светих Петра и Павла) - сазидана још у V (!) веку, (срушена, нажалост, варварски, од стране комуниста 1931. године).

Љубазни домаћини у Јеревану ће вас сигурно одвести у Музеј-институт геноцида над Јерменима, (нешто што ми Срби никако, као у инат себи, нећемо да саградимо), огромну Саборну цркву Светог Григорија Просветитеља, остатке зидина римског града и остатке древног града Урарту...

И сигурно ћете прошетати огромном променадом Месроп Маштоц (названом по свештенику Јерменске апостолске цркве, светом Месропу Маштоцу - творцу јерменског писма), на којој ће вам пажњу привући изузетно занимљива и маштовита изложба модерне скулптуре, која се завршава огромним степеништем на чијем се врху налази огромна, чудна кућа за коју ће вам домаћини сигурно напоменути да припада најпознатијем Јерменину Шарлу Азнавуру, и онако, успут, поменути и певачицу Шер, и Ким Кардашијан (искрено, ја не знам шта та жена ради, сем што је популарна!), и шахисту Тиграна Петросјана, композитора Арама Хачатуријана, тенисера Андре Агасија, писца Вилијама Саројана, сликара Ајвазовског, руског министра Сергеја Лаврова, такође... И још неког од светски познатих личности јерменског порекла...

На крају ћете сигурно завршити у неком од изузетних ресторана Јеревана (ако можете свратите у "ДОЛМАМА"), где ћете се сигурно одушевити "долмом" - сармицама од винове лозе у киселом млеку (звучи познато, зар не?), "шашликом" - ражњићем, разним врстама јела од теста - "скоро па гибаницама" или неким сличним "нашим" јелом... Јерменски коњак не одбијајте никако, мада они кажу: "Кад нема јерменског, добар је и француски!"

Овај мали запис није наравно неки покушај објективног описа овог изузетног народа већ мој мали, субјективни "кроки"... Никако не могу да се отргнем утиску колико су српска и јерменска историја сличне по свом трагизму и херојској борби за слободу и да можемо много да научимо од овог, једног од најдревнијих светских, народа.

О везама наша два народа, говори и овај мали исечак из текста који је написао један Јерменин, велики пријатељ и познавалац српског народа, песник, преводилац и почасни конзул Србије у Јерменији Бабкен Симонјан:

"Posle čuvene Kosovske bitke 1389. godine mnogi Jermeni koji su činili deo osmanlijske vojske, saznavši da moraju da se bore protiv hrišćana-Srba, napustili su vojsku i ostali nedaleko od Sokobanje i na planini Ozren sagradili manastir Jermenčić, u znak jermensko-srpskog bratstva i prijateljstva. U 18. veku postojala je crkva u Beogradu, a dolaskom Turaka 1739. godine srušili su je, a Jermene kao i druge hrišćane Turci su prognali iz srpske prestonice. Napuštajući Beograd, Jermeni su se naselili u Novom Sadu gde su 1746. godine sagradili svoju novu crkvu, ali je i ona srušena u Titovoj Jugoslaviji 1963. godine. Dakle, gde god ima Jermena pre svega oni moraju da imaju svoju crkvu i školu. Tu su najbolja svedočanstva o postojanju i opstanku naroda.

Kroz vekove u Srbiji su živeli poznati Jermeni koji su svojim doprinosom obogatili srpsku nauku, kulturu, muziku, umetnost, a među njima su bili veliki dobrotvor Sava Đorđević (Saak Gevorkjan), akademik Jakov Hlitčijev, čuveni vojni lekar Vramšapuh Ataljanc (pradeda čuvene balerine Ašhen Ataljanc), lekar Amajak Muradijan, doktor ekonomije Tiran Sukijasović (Sukiasjan), vrlo poznati u muzičkoj javnosti kompozitori Petar Oskjan i Vartkes Baronijan.

 

https://www.facebook.com/zoran.eric.5099/posts/2660865737463338

[Justin Waters]

пре 18 минута, fsa рече

Vladan Jevtic

О ЈЕРМЕНИМА

Vrlo lijep tekst i sve je tačno bez ustezanja što je autor naveo. 

Ja sam imao prijatno trogodišnje iskustvo sa Jermenima u Bangladešu. Radili smo zajedno na izgradnji vodovoda u glavnom gradu. U Bangladešu postoji jedna jedina crkva sa prefiksom "pravoslavna", i nije nažalost aktivna, i to je baš bogomolja Jermenske Apostolske Crkve, koju su Jermeni podigli u 19 vijeku gdje su bili došli brodom sa Englezima i tamo ispostavili svoju mini dijasporu, koja se kasnije ugasila. 

U vrhuncu posla, bilo ih je 6, ali je jedan prvo došao. Taj koji je došao poslije je pokazao najviše i profilisao se među njima kao svojevrsni lider. Svi ostali koji su poslije dolazili nerijetko su donosili neke svoje odluke ili poteze na osnovu toga kako su postavljeni prema njemu i šta on radi. U početku nam je bilo vrlo čudno, svi su čoporativno išli na gradilište kad je ovaj prvak išao, umjesto da se rapodjele po sektorima. To je toliko dugo trajalo da su čak i menažderi primjetili i onda ih opomenuli da moraju da se razdvoje.  Poslije je bio jedan incident gdje je u njihovom sektoru pukla cijev i našli se u nevolji. Poslije su se žalili menadžeru kako ostatak ekipe nije pomogao iako je ovdje po sredi bila loša komunikacija mešu sektorima, i niko nije mogao baš toliko predviđati stvari, jer su se oni postavili maltene kao da su svi trebali biti spremni ažurn za njih ako oni upadnu u nevolju...Na kraju su se izgladili odnosi ali tu se vidjela ta njihova privrženost grupi, i pomalo djetinjasta opuštenost kada misliš da je taj grupni sklop u funkciji. 

Taj incident se desio kada sam je već bio otišao, tako da nisam detaljno bio upoznat, ali sam ja imao vrlo dobro iskustvo s njima. Živili smo u istoj zgradi tako da se mimo posla i više družio s njima u početku. Ostale su mi fine uspomene, s njima možeš u svako doba noći i dana krenuti u avanturu bilo gdje. To isijava taj njihov predački duh borbenosti. Slični su nama u ispoljavanju žara  druželjubivosti. Neki kada su stizali prvi put, potrefilo se da su taman došli za neke žurke koje smo pravili u sjevernokorejskom restoranu, i ne treba im ni sekunda da kada ih prva kap alkohola ponese da se opuste i naprave atmosferu. Donosili su razne đakonije od kuće i uvijek sam uživao u njima, a najviše sam volio naravno čuveni jermenski konjak koji je svoja liga i nimalo ne zaostaje za francuskim ako nije i bolji. Vrlo su privrežni svojoj istoriji, i u Jermeniji se vrlo lako gubi glava za bilo kakvo ispoljavanje kvinslizma, i drugojermenstava petokolonaštva itd...Potrefila se 100godišnjica genocida te 2015 i orgnaizovali su protest ispred Turske ambasade lijepeći plakate na zidove, iako su time direktno i nepoprezno ugrozili projekat jer po ugovoru niko od zaposlenih ne smje da učestvuje u nikakvim političkim protestima i afilacijama, vjerujem da nisu znali, ali i da su znali taj žat koji ih nosi ih vjerovatno ne bi spriječio da to urade. 

Meni je ostala upečatljiva jedna scena povodom toga, kada smo se karatali jedne noći i ajd da pustimo muziku neku i ja pustim Tarkana - dudu vrlo neoprezno ,ali naravno nije mi to palo napamet da bi moglo izazvati reakciju. I ništa ide tako pjesma, a oni se ućutaše i scokceniše odjednom, a jedan ovaj skoro obliven znojem uzvikinu sa smiješkom uh ... da me vidi moj ujak da slučam tursku pjesmu. ubio mi na licu mjesta.  I ništa takvi su ti oni, umreženi, puni žara i iskrenosti, borbeni, vrlo privrženi kao prijatelji, i ne biraju da poginu za ono što im je najsvetije, a to je otažbina i narod. 

Dogovarali smo se da ih posjetio u Jermeniji i da napravimo nezaboravno durženje i avanturu, i ako Bog da napravićemo to jednom. 

 

[obi-wan]

Inace, kad se vec prica o njima, meni omiljeni Jermenac.

...

True story of a real life superhero - Shavarsh Karapetyan
Shavarsh Karapetyan

[Rabbi]

Nova uništavanja "maketa". 

Ja sam oduševljen Azerima i njihovom državom. Od devedesetih su se uspjeli stabilizovati, izgraditi, oformiti vojsku i kupiti kvalitetno nauruzanje. 

I jedan veliki plus sto se jako dobro bore protiv armenske propagande i njihovog lobiranja po svijetu. 

Baš su čekali i spremali se za ovo. Podsjećaju me malo na Kosovare iz okruženja. Vrlo pametan i strpljiv narod. 

 

[Justin Waters]

пре 19 минута, Rabbi рече

Nova uništavanja "maketa". 

Ja sam oduševljen Azerima i njihovom državom. Od devedesetih su se uspjeli stabilizovati, izgraditi, oformiti vojsku i kupiti kvalitetno nauruzanje. 

I jedan veliki plus sto se jako dobro bore protiv armenske propagande i njihovog lobiranja po svijetu. 

Baš su čekali i spremali se za ovo. Podsjećaju me malo na Kosovare iz okruženja. Vrlo pametan i strpljiv narod. 

Malo bolja video montaža. 

Niko ti ne brani da budeš oduševljen iranskom provincijom, tj Azerbejdzanom..ali ne provociraj sa takozvanim Kosovarima, to bi se ovdje moglo okarakterisati kao prekršaj. 

[Вилер Текс]

пре 36 минута, Rabbi рече

Baš su čekali i spremali se za ovo. Podsjećaju me malo na Kosovare iz okruženja.

Видим да си одушевљен са терористичком ОВК. Вероватно те одушевљавају и исис дрекавци из Сирије?

[Rabbi]

пре 43 минута, Justin Waters рече

Malo bolja video montaža. 

Niko ti ne brani da budeš oduševljen iranskom provincijom, tj Azerbejdzanom..ali ne provociraj sa takozvanim Kosovarima, to bi se ovdje moglo okarakterisati kao prekršaj. 

Nisam mislio na Iranski Azerbejdžan tačnije tu regiju u Iranu, a ovo drugo nije nikakva provokacija. 

[Rabbi]

пре 41 минута, Вилер Текс рече

Видим да си одушевљен са терористичком ОВК. Вероватно те одушевљавају и исис дрекавци из Сирије?

Koji put se kacis? Daj, odvadi malo. ?

[Вилер Текс]

пре 3 минута, Rabbi рече

Koji put se kacis? Daj, odvadi malo. ?

У чему је проблем питам те лепо? Симпатишеш ОВК терористе, да ли симпатишеш и Исис дрекавце?

Исис дрекавци иду у Азербејџан да се боре.

 

[Justin Waters]

пре 20 минута, Rabbi рече

Nisam mislio na Iranski Azerbejdžan tačnije tu regiju u Iranu, a ovo drugo nije nikakva provokacija. 

Nisam ni ja mislio na iranski Azerbejdzan, nego na ovaj drugi koji je spletom istorijskih okolnosti slučajno postao država, a u biti je samo iranska provincija. 

[fsa]

Навијачи „Арарат-Јерменије“ развили транспарент: Арцах је Јерменија, Косово је Србија

Навијачи јерменског клуба „Арарат-Јерменија“ спровели су акцију на Кипру уочи сутрашње утакмице против Црвене звезде за улазак у Лигу Европе и том приликом развили су транспарент на коме је написано: „Арцах је Јерменија, Косово је Србија“

 

 

https://www.facebook.com/Freedom-for-Armenia-Armenian-National-Community-in-Serbia-106200944580154

[Rabbi]

пре 16 минута, Вилер Текс рече

У чему је проблем питам те лепо? Симпатишеш ОВК терористе, да ли симпатишеш и Исис дрекавце?

Исис дрекавци иду у Азербејџан да се боре.

 

Nigdje nisam spomenio Oslobodilacku Vojsku Kosova, već narod. ??