Свештеник Угрин Поповић: РЕЧЕ НЕКО…(о ТРИ табуа везана за ПРИЧЕШЋЕ)

[Поуке.орг инфо]

 

Некако нисам рад да пишем о овоме али опет не могу а да престанем да размишљам како је могуће да се представљамо као Хришћани и да нам је у исто време савршено логично да не прилазимо Христу? То је ИДИОТИЗАМ који једноставно не могу да схватим.

Знам, и разумем, тзв. аргументе о достојности и о недостојности, који су у принципу веома лабави и тотално нелогични ако погледамо изблиза и ако погледамо литургијски.

Хајде зато да их погледамо сада заједно:

ре свега – тзв. достојност.

Хајде да срушимо прво тај табу! Хајде да погледамо трезвено и не оптерећени туђим закључцима. Знам, рекао је овај и рекао је онај, али верујте да су такође небројени Оци рекли управо супротно овима, док су Васељенски сабори подржали и потврдили ову опцију о којој ја пишем сада вама.

Да, претпостављам да су и сви ти ваши „ови и они“, који говоре о тзв достојности, чули за исте те Саборе али су ипак одлучили да заузму сасвим супротан став, а самим тим, и ја сада одлучујем да заузмем овај став. Свој став! Који је, за разлику од става свих тих ваших „ових или оних“, ипак базиран на саборском предању цркве.

Дакле, ко је достојан?

НИКО!

И чему онда уопште и питање о томе ако смо сви, па ма колико гирица појели, идаље само удостојени? Зар заиста мислите да постоји нека квота достојности или ограничење удостојавања? Размислите добро, јер управо вашим током размишљања је својевремено ишла Католичка црква када је увела наук о Пургаторијуму, што је био један од четири догматске промашености Запада, због којих је и дошло до Велике шизме 1054. Ипак, и ми смо онда нешто слично измислили – Митарства – ваљда да би остали на курсу људског размишљања и наметања истог, као Божијег. Јер управо то јесте ово сабирање и одузимање достојности и удостојавања.

Требало би, драги моји, мало да се бавите хуманитарним радом. Мало да поклањате и онда бисте схватили. Када рецимо одете до Тиршове и тамо има различите и разнолике деце. Има чак и оних, са вашкама. Ипак, ви свима дајете поклоне, па ма како та деца била различита у свом интелектуалном и у свом физичком стању. Да, уместо што измишљате „топлу воду“, отиђите до Тиршове и поклањајте, па ћете онда ваљда схватити концепт ДАРА!

 

Ипак, мала сугестија пре тог вашег похода – ДАР је бесплатан и ни на који начин се не може заслужити, и то је једина али БУКВАЛНО једина разлика између поклона и трговине. Надам се да разумете концепт?

А сада погледајмо назив Причешћа. Тамо се каже да су то ДАРОВИ? Тамо свештеник каже: „Твоје од Твојих, ради свега и за све“?

Па чекај, о каквом то „заслуживању“ причамо? О каквим то припремама говоримо?

Заправо – ко то говори?

црква не, будите сигурни у то. Или, не будите лењи, па погледајте сами одлуке Васељенских сабора по тим питањима. Немојте да станете у свом истраживању на „рекао овај или рекао онај“. Погледајте ви шта је црква рекла (имате на мом Јутјуб каналу видео о томе под називом „Ко је достојан“). Или боље, идите и напокон поклоните неком нешто, па ћете онда и сами схватити оно што је црква на Васељенским саборима изразила као стандард прилажења Христу Спасу.

Други табу – обавезна исповест!

Заиста по овоме видим колико смо ми недовољно литургијски интегрисани а то није ни за зачудити јер ипак причамо о овоме, а овај мој текст није усамњен на небу полемике око Причешћа. Свих припрема и заслуга, које ето не служе ничему али „ваља се“ да их човек уради, па онда десном ногом да закорачи, три пута се прекрсти и тд и сл…

Вратимо се исповести! Да, исповест и исповедање је ОБАВЕЗНО и оно је у склопу самог тока Литургије. Претпостављам да сте чули за молитву „Верујем и исповедам….“ . Чујте је поново! Будите концентрисани на речи које изговарате а онда схватите да на Литургији не постоје „тек речи“ изречене ето… форме ради или „ваља се“ да се каже или …. схватате?

Свака РЕЧ молитве јесте ДЕЛО, а на Литургији посебно! (Погледајте Јн 1:1)

Дакле, ви сте том молитвом ИСПОВЕДИЛИ своје веровање, али и своју промашеност (грех) мимо Христа и ви тим речима тражите Христа, припремате се за Христа и напокон – ПРИСТУПАТЕ ХРИСТУ!

Јасно, зар не?

Трећи табу – пост!

Пре свега, Евхаристијски пост је јасан, и ретко ко не може да га држи (то је оно од 12 навече па до Причешћа), дакле свако га држи и тиме изражава да „не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих“ (Мт 4:3-4)

Затим, учините математику! Израчунајте посне дане у току године и ставите их наспрам мрсних дана. И онда разумите НАПОКОН да ви свакако постите пред Причешће, јер став цркве је: „Када се пости, ПОСТИ СЕ, када се мрси, МРСИ СЕ!“

Али, Литургија не стаје у мрсу, нити се служи само за свештенство, што ће рећи – ПРИЧЕСТИ СЕ! У посту – пости, у мрсу – мрси, али – ПРИЧЕСТИ СЕ УВЕК! јер Литургија се служи, а централни моменат је Евхаристија. Заправо литургија и јесте Евхаристија, као што и учешће у истој јесте учешће у Евхаристији. То је апсолутни императив нашег живота!

Погледајте став цркве о посту! Погледајте да је недопустиво да се пости 7 дана јер субота је само једна која се пости (Велика субота) те самим тим, ако би заиста постили 7 дана, ви бисте два прекршаја канонска направили, а добро се злим не постиже, зар не? (ап. Павле)

Онда, не постоји униформни пост. Није за сваког исто. Никада није било, а није ни сада. Па мућните мало главом! Може ли дојиља, трудница, физички радник, службеник у банци, путник, војник, oнај који болује….  да посте исто? Да ли заиста неко од вас тако мисли? Пошто црква тако не мисли…

 

А да, знам…. рек’о овај рек’о онај…

 

„Са стахом Божијим, вером, надом и љубављу ПРИСТУПИТЕ!“ – рече неко…

МИСЛИТЕ О ТОМЕ!

 

Свештеник Угрин Поповић

 

https://www.cudo.rs/%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%88%d1%82%d0%b5%d0%bd%d0%b8%d0%ba-%d1%83%d0%b3%d1%80%d0%b8%d0%bd-%d0%bf%d0%be%d0%bf%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d1%80%d0%b5%d1%87%d0%b5-%d0%bd%d0%b5%d0%ba%d0%be-%d0%be-%d1%82/?fbclid=IwAR2Qvy5ygywjL2rt0_kSMo9JCKA4d1maiRpkxIG0BdSiRFP8LuG7PZNCGPg 

[Поуке.орг инфо]

шта мислите о овоме?

[Рапсоди]

 У манастиру Раковица, сваки дан се служи света Литургија. Ако неко од мирјана иде сваки дан на Литургију, да ли то значи да треба сваког дана да се причешћује ?

[Рапсоди]

Управо сада, Рапсоди рече

 У манастиру Раковица, сваки дан се служи света Литургија. Ако неко од мирјана иде сваки дан на Литургију, да ли то значи да треба сваког дана да се причешћује ?

Ако не зашто не ?

[J_a_n_a]

Generalno gledano tekst ima dobre momente, ali ako gledamo na osnovu njega postavlja se pitanje zašto se mi svi pridržavamo određenih pravila ako ona i "nisu toliko važna?" Prosto taj tekst tako koncipiran nameće ta pitanja. 

I mene zanima ovo što je pitala @Рапсоди 

[Млађи Катон]

пре 2 часа, Рапсоди рече

 У манастиру Раковица, сваки дан се служи света Литургија. Ако неко од мирјана иде сваки дан на Литургију, да ли то значи да треба сваког дана да се причешћује ?

А зашто би био ту, ако строго догматски гледамо?

[Рапсоди]

пре 14 минута, Млађи Катон рече

А зашто би био ту, ако строго догматски гледамо?

А зашто би био на свакој вечерњој или јутарњој ? И шта значе речи ....да нам свето Причешће не буде на суд или осуду. И када нам је на суд или осуду ?

[Рапсоди]

пре 7 часа, Поуке.орг инфо рече

Да, уместо што измишљате „топлу воду“, отиђите до Тиршове и поклањајте, па ћете онда ваљда схватити концепт ДАРА!

Дарови се не поклањају сваки дан, чак ни сваке недеље . Добро мало се шалим...али

[J_a_n_a]

Tekst je pun tih "dvosmislenih momenata" da se tako izrazim.

[Млађи Катон]

пре 1 минут, Рапсоди рече

А зашто би био на свакој вечерњој или јутарњој ? И шта значе речи ....да нам свето Причешће не буде на суд или осуду. И када нам је на суд или осуду ?

Да не цитирам питања појединачно, одговорићу по пасусима.

Прво питање постављаш у контексту поређења са Литургијом и ту ћемо се одмах подсетити разграничења - Литургија је идентитет Цркве, сама Црква, центар нашег живота у њој, прожета непрекидним позивима на сједињење са Христом и познање Оца кроз то сједињење. Дакле, циљ је причестити се (учествовати, саучествовати). Можеш да нађеш Служебник у ПДФ формату и прочиташ све тектове у њему. Затим, ако их упоредиш са јутрењем и вечерњом службом, разлика ће ти бити јасна. 

Што се тиче питања о причешћивању на суд или осуду, упутићу те на неколико извора. Први је видео који је о. Угрин поставио, а у њему је тумачио те апостолске речи. Суштинска омашка је у њиховом стављању ван контекста. Други извор је књига Атанасија Јевтића О Цркви и Литургији. 

Такође, препоручујем и објашњења митрополита Порфирија о присуству на Литургији и причешћивању. 

Ако ти буде потребна помоћ око сналажења, јави се и послаћу линкове. 

[Bokisd]

Пре сат времена, Рапсоди рече

Дарови се не поклањају сваки дан, чак ни сваке недеље . Добро мало се шалим...али

I jos recimo,...... dar se ne poklanja bas svakome, nego ko zasluzi taj i dobije dar,..... da se nasalim i ja, necemo valjda da poklonimo flasu nekog najboljeg viskija nekom pijancu......

[Рапсоди]

пре 8 минута, Млађи Катон рече

Ако ти буде потребна помоћ око сналажења, јави се и послаћу линкове. 

Шаљи линкове...ово је моја  дилема већ дуже време, без обзира на  многе прочитане опречне текстове  по овом питању . Као да сам заглављена у лимбу  до правог одговора. Прочитам текстове за  и видим јасну аргументацију па онда прочитам текстове против и опет видим јасну аргументацију. Ма права рашомонијада у мојој глави .

[Рапсоди]

пре 4 минута, Bokisd рече

I jos recimo,...... dar se ne poklanja bas svakome, nego ko zasluzi taj i dobije dar,..... da se nasalim i ja, necemo valjda da poklonimo flasu nekog najboljeg viskija nekom pijancu......

У једном граду у Србији, прекинули са праксом Васкршње поноћне Литургије због пијанаца. Дођу људи директно из кафане  пијани и стану у ред за причешће .

[J_a_n_a]

Razumem šta otac želi da objasni i da nam skrene pažnju, ali neko može pročitati i zaključiti nije važno što ne postim ili se ne ispovedam ili ne idem u crkvu, važna su dobra dela. 

A zapravo je sve važno, i jedna stvar vuče drugu, odnosno ako se trudiš u vrlini, popravljaš se, napreduješ duhovno onda ćeš i čitniti više dobra, i to dobro u tebi će te "terati da deliš darove."

[Bokisd]

@Рапсоди

Пре сат времена, Рапсоди рече

У једном граду у Србији, прекинули са праксом Васкршње поноћне Литургије због пијанаца. Дођу људи директно из кафане  пијани и стану у ред за причешће .

Neverovatno, dal je moguce. 

Mislim, ne razumem, pa svestenik treba da poznaje one koji se pricescuju i da ne dozvoljava nekom drugom da stane u red za pricesce bez ispovesti i posta.