Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на богослужењима и требама?

[emilija]

пре 9 часа, о.Небојша рече

Најсмјешније је кад некоме ко се позива само на цсл језик, кажемо да преведе или анализира то што је отпјевао, а он нема појма.

Или кад се у недељу у већини храмова погрешно пјевао васкршњи тропар 4.гласа.

eto ti ga sad, sto moraju svestenici da znaju kol'ko mi ne znamo??????

vazno da osecamo..otprilike..je l' se to vazi????

 

 

[Maslacak_]

Paaaa lijepo je razumjeti Liturgiju, ali mislim da ko redovno dolazi, on ima osnovno znanje csl jezika i moze da prati. Mislim bar sustinu. 

[о.Небојша]

пре 10 часа, stevanjuric рече

Вероватно се мисли на оно "отвергше" и "отвергшја". 

И хваљашесја и Господња ученици, а не Господњи ученици, јер се мисли на жене Мироносице које су јавиле радосну вијест о Васкрсењу апостолима, а не на неке ученике.

Кажу неке приче да су рмкатолици вршили неке исправке, па су дошли до сазнања да умјесто coelibatus безбрачно, треба celebramus славити.

[Благовесник]

Један човек после опела које смо скоро појали на српском али са задржавањем појединих црквенословенских умилних, разумљивих и торжествених речи , са једним мањим делом искључиво на црквеносл. јез.  рече  после за ручком - На толико сарана сам био,  али  сада сам по први пут разумео и стварно мислима био уз те молитве које се певају! А остали се сложили.

@о.Небојша Какво је ваше искуство, оче?

[о.Небојша]

Кад сам био 1.разред богословије  изашао је Требник на српском и ректор и професори су нас савјетовали да служимо да нас народ разумије и ја сам тај савјет усвојио. То је и смисао мисије св.браће Ћирила и Методија, народу разумљив језик, а не окоштала форма.

Парохијани су годинама навикли , па им је необично , кад оду  у парохију гдје се служи на цсл језику., кога опет не треба заборављати, него наставити проучавати. 

[Aandrej]

Za crkvenoslovenski definitivno

– Расејаност у молитви се превазилази пажљивим односом према речима текста. Пре свега се не препоручује да се напамет изговарају молитве. И веома је битно да читамо молитве на црквенословенском језику. Због тога што црквенословенско писмо захтева од нас више пажње и усредсређености од обичних слова. И када ми имамо навику да читамо молитве на црквенословенском, када су нам та слова увек пред очима, то заиста много значи. Узгред, један старац ми је говорио (још у совјетско време) да се зли дуси веома плаше црквенословенског језика и сасвим не реагују на руске молитвене текстове. На пример, ако ми на руском читамо Псалтир. Мислим да то није било речено тек тако: треба да схватимо сакрални значај црквенословенске традиције, не зато што је то традиција наших предака, мада је то такође битно, већ зато што та традиција почиње од равноапостолних Ћирила и Методија. А равноапостолна браћа су у ћирилицу уврстили слова која су присутна у хебрејском, грчком и у латинском, полазећи од тога да су на Голготи натписи били урађени на ова три језика, што значи да су ова писма света.

Веома је битно да обнавимо страхопоштовање према црквенословенском тексту. Сећам се како су католичке цркве у Москви опустеле када су католици прешли на руски језик и престали да служе на латинском. И један остарели католички свештеник из Москве је тада говорио да у Пољској тога нема: људи неће да причају са Богом на истом језику на ком се свађају на пијаци. И не треба да заборавимо да је у време Исуса Христа разговорни језик био арамејски, а молитвени и сакрални језик је био хебрејски – језик Библије. Разлика међу арамејским и хебрејским је много већа него међу руским и црквенословенским, међутим Христос ниједанпут није покренуо питање молитве на арамејском. И то што Христос није покренуо такво питање, чини ми се, јесте освећење сакралне традиције језика, истицање важности те традиције.

Данас има људи који предлажу да се преведу молитве и богослужење на савремени језик. Предлог је дискутабилан. Наравно, можда је потребно да упростимо црквенословенске речи, да их учинимо разумљивијим. Ту нема ничег лошег, тај процес се непрекидно одвија још од времена цара Ивана Грозног. Али ипак... Ми морамо веома обазриво да се односимо према светом језику, као што треба да чувамо границе своје државе. Јер, по схватању наших предака, језик чини народ, а народ је језик.

Како превазићи расејаност при молитви? Одговори пастира / Православие.Ru

WWW.PRAVOSLAVIE.RU

---

Вероватно je свакоме од нас познато стање када почињеш да се молиш и кроз неко време одједном схваташ да речи молитве не дотичу срце, изговараш их механички, а мисли...

 

[Dominika]

4,5 godine sam izabrala prvu opcji, sad bih izabrala treću opciju... Posle casova iz crkvenoslvoenskog u parohiji, iskustva studija u Libanu gde sve je na arapskom.. Razgovora sa vernicima, iskustva mog citanja i pojanja u crkvi...

Ne moze da se zaboravlja crkvenoslovenski posto to je velika nasjeldje, i i neki Boziji dar za Slovene, i lagano moze da se ga koristi za sve delove Liturgije i ostale sluzbe, koje se stalno ponavljaju, kao ektenije, vozglasi itd. Ali pre svega citanja iz Svetog Pisma, sinaksare, specijalne molitve, a verovatno i kanone (mozda osim irmosa i katavasija?..) i stihire bolje na srpskom (znaci, na lokalnom, svakodnevnom jeziku). A tropare se peva nekoliko puta, pa moze da jedan put na crkvenoslovenskom, jedan put na sprskom (lokalnom svakodnevnom jeziku).