Председник Вучић код Трампа - Косово

[Justin Waters]

пре 48 минута, haveaniceday рече

Ne tretira Trump Srbiju tako jer ne postuje Srbe.. vec tretira Vucica onako kako je vucic zasluzio kada je ljubio skute klintonovima. 

Evo ovde sedi u super odnosima sa covekom koji nas je rokao bombama, covek koji trenutno nema nikakvu politicku moc i apsolutno nista nam ne znaci... 

Tramp definitivno ne poštuje Srbe. Ako ih poštuje onda ili je glup, ili zao i drzak. 

Da ih poštuje bez obzira šta on mislio o Klintonu i Vučićevom odnosu sa Klintonom, Vučić je predsjednik jedne države, ne bi ga onako posadio na stolicu kao da je na optuženičkoj klupi, jer ono je upravo slika i prilika kao američka adminsitracija generalno bez obizra ko joj je na čelu, a i dobar dio američke javnosti vidi Srbe i Srbiju. 

 

[GeniusAtWork]

Ако се Трамп онако понаша према Вучићу - и тиме директно према држави коју представља - зато што је овај пре 4 године посетио Клинтон фондацију, онда је много луђи и опаснији него што изгледа.

[Тихон]

пре 52 минута, Justin Waters рече

onako posadio na stolicu

  Што више погледам на ту столицу, све ми се више чини да је била број мања.

  Намерно.

[Božena]

 

[mario beloti]

Пре сат времена, GeniusAtWork рече

Ако се Трамп онако понаша према Вучићу - и тиме директно према држави коју представља - зато што је овај пре 4 године посетио Клинтон фондацију, онда је много луђи и опаснији него што изгледа.

 Ма Бајден је цар. Каже Сорош.

ха ха па Трамп се тако понача и према шипцима и они су били у скамији и моле Израел да их призна, а и сваком другом јер су Американци  најбољи и најпаметнији.

Иначе за ово друго причаш глупости јер нас је Клинтон сравнио са земљом и има улицу у Приштини и Тирани.  Али ко се тога сећа да нас је Клинтон фамилија бомбардовала

Али другосрбијанцима који се стиде што су Срби  је Клинотн фамилија омиљена, а Бајден кандидат

[Golub]

пре 39 минута, mario beloti рече

Али ко се тога сећа да нас је Клинтон фамилија бомбардовала

Изгледа да се Вучић тога не сећа...   судећи по оној слици горе где Клинтон тапше Вучића по рамену... 

Да не помињено Тонија Блера и Вучићеве састанке са млађаним Сорошем... 

[mario beloti]

па не сећа се, али је и рекао је да их све лаже.  Патријарх му је дао орден јер је рекао је херој и да свашта трпи на преговорима, можда му се и Меркел скида гола.

 

[Вилер Текс]

пре 2 минута, mario beloti рече

можда му се и Меркел скида гола.

Брате мили мојне то молим те!

[Zayron]

пре 3 часа, Тихон рече

  Што више погледам на ту столицу, све ми се више чини да је била број мања.

  Намерно.

Nije stolica o broj manja, vidiš da je iz kompleta, sve su takve, nego je on, A.V. o nekoliko brojeva veći. No, za njegovu utjehu, te trable Vučićeve nisu ništa spram Trampovih: 

 

[mario beloti]

пре 45 минута, Вилер Текс рече

Брате мили мојне то молим те!

па видиш да убацују педере у међународне уговоре А Макрон и АВ се сумљиво гледају није Захарова без везе прозвала АВ. 

[haveaniceday]

пре 5 часа, Justin Waters рече

Da ih poštuje bez obzira šta on mislio o Klintonu i Vučićevom odnosu sa Klintonom, Vučić je predsjednik jedne države, ne bi ga onako posadio na stolicu kao da je na optuženičkoj klupi, jer ono je upravo slika i prilika kao američka adminsitracija generalno bez obizra ko joj je na čelu, a i dobar dio američke javnosti vidi Srbe i Srbiju. 

A to je tebi vazda problem, sto mislis da ljudi kada primaju vucica razmisljaju "ja primam predsednika jedne drzave" ljudi ne funkcionisu tako.. ne mogu da odveje coveka od instutucije koju covek predstavlja u velikoj meri.. 

Цитат

Ако се Трамп онако понаша према Вучићу - и тиме директно према држави коју представља - зато што је овај пре 4 године посетио Клинтон фондацију, онда је много луђи и опаснији него што изгледа.

Opasan jeste, zato ga je americki narod i izabrao i zato je dobar predsednik. 
Lud nije, ljigave ljude treba tretirati kako dolikuju bez obzira sto su predstavnici neke drzave. 

Samo sto je problem sto mu srpski narod to nije zapamtio.. nego ovde neki i dalje pricaju da je patriota i raznorazne gluposti. Da mi imamo ludih i opasnih kao sto je Trump, mnogo bi nam bolja drzava bila, narod mnogo bogatiji i generalno mnogo srecniji. 

Inace razmisli kako to tvoje razmisljanje i trazenje neke moralne gromade da ti bude predsednik dovodi ljude kao sto je Vucic na vlast. Prosto posto u svakom trazite moralnu gromadu i nemate realnu predstavu da niko od nas nije preterano moralan, lako vam nablate svakog i onda vas prosto sramota da se zauzmete za neku politicku opciju i ujedinite oko nje... 

Pogledaj nasu opoziciju, ne moze da se ujedinimo oko jedne stvari i oko jednog coveka.... 
 

[Zayron]

пре 21 часа, Nikk рече

da im budu inspiracija za nove epizode serije x fajls. 

stoje stvari tako da će srpska zajednica dobit svoju teritoriju na kosovo i metihiju đe su sada pristuni. a šiptari neće moć da migriraju po srbiji i falsifikuju se kao srbi nego će ostat i dalje tamo đe su ih turci ostavili ne bez razloga. dovoljno za nas

evropska je to situacija. danas njemica živi sa pakistancem, pa sjutra ta djeca tog pakistanca dođu u dodir sa pravim njemcima. tada se prepoznaje i stvara potreba za koegzistenciju dvije odvojene klase društva đe svi traže svoja prava i odvojeno žive na opštem nivou komunikacija, dostupnosti tehnologije. ako svjetska zdravstvena organizacije ne ukine zabranu genetske modifikacije kod ljudi, po pitanju posljedica rodoskrnavljenja, onda je klasna podjela ljudi budućnost evrope i nečija želja.

milioni migranata su došli iz islamskog svijeta i prihvaćeni su u EU. treba očekivat da zajedno koegzistiraju hrišćani koji su bili obezpravljeni u feudalnoj evropi jer drže zabranu rodoskrnavljenja, i ovi drugi...

zaključno sa 2019 godinom istraživanja u školama kažu da nova generacija šiptara ne može da priđe dometu inteligentnog srbina-evropljanina, obaraju nacionalni prosjek IQ srbije preko kosova koje se vodi kao srbija kod mnogih institucija evrope i dalje, šiptarima je odbojna naša kultura koja stvara neku civilizaciju tokom jugoslavije ili nakon jugoslavije. niti mi možemo sa njima da dijelimo vrijednosti jer je rodoskrnavljenje tradicionalno zabranjeno kod srba. to stvara odvojene klase a vrijem će pokazati rezultate jeli oni falsifikuju broj glasača, stanovnika za stotine hiljada, jesu li sposobni ovi sa kosova i metohije da žive sa albancima hrišćanima a da ih ne nadbrojavaju planski da bi završili projekat islamizacije albanije.

Kako god, sad su vam širom otvorena vrata u EU poslije ovog, već možete slavit skori ulazak u EU i početi zamjenjivati Udruženja Svetosavske omladine za Udruženja Prounijne omladine. Vučiću se to konačmo povelo od ruke! Evropa sad na vas čeka raširenih ruku! 

Светосавска Омладинска Заједница – Епархија ваљевска

WWW.EPARHIJAVALJEVSKA.RS

Gesichtsmaske UNITY, Europa Maske in blau mit gelben EU Sternen

PHYNE.COM

---

Wiederverwendbare Mund Nasen Masken aus Bio Baumwolle, nachhaltig produziert in Portugal. Mit elastischem Band für maximalen Tragekomfort. Jetzt kaufen.

 

[Justin Waters]

пре 7 часа, haveaniceday рече

A to je tebi vazda problem, sto mislis da ljudi kada primaju vucica razmisljaju "ja primam predsednika jedne drzave" ljudi ne funkcionisu tako.. ne mogu da odveje coveka od instutucije koju covek predstavlja u velikoj meri.. 

Tebi je problem što ne razlikuješ pojedinca od funkcije i države koju predstavlja. Tramp ako pozove Vučića u njegovu rezidenciju na neslužbeno druženje, tad može da mu govori šta hoće i da se ponaša kako hoće. Ako ga pak prima u Bijelu kuću kao državnik, u službenoj posjeti onda je normalno da ga tretira s poštovanjem ma šta on lično mislio njemu. Međutim od Trampa od nije ništa čudno, identična je ona situacija kada se probijao u prve redove na nekom samitu pa odgurnuo Markovića. 

 

[Justin Waters]

Od euforije do hladnog tuša

 

Posle euforije zbog poraza DPS-a u Crnoj Gori, za Srbe je usledio vašingtonski hladan tuš u vidu sporazuma u Beloj kući koji je doživljen kao nacionalno poniženje

Naravno da je komično kada se Vučićevoj ponižavajućoj poziciji u Ovalnom kabinetu Bele kuće i montipajtonovski intoniranom sporazumu (sa „Kosovom“? Sa SAD? I sa jednima i sa drugima?) podsmevaju oni čija se jedina politička vizija svodi na bespogovorno izvršavanje volje Zapada, koji bi oni radije da zovu Evropom ili međunarodnom zajednicom, ali svi zapravo znaju da se (i dalje) radi o SAD.

Naravno da je smešno kada Vučićevu pozu podređenosti porede sa gostovanjima Josipa Broza ili Đinđića, čije poze jesu bile drugačije, ali kojima je de fakto bilo kakvo poziranje bilo debelo naplaćeno. Pušiti tompus u Beloj kući je jedno, ali barem delom ograničiti infiltraciju stranih elemenata u sopstvenu državu nešto sasvim drugo. A to je nešto u čemu ni Broz ni Đinđić nisu uspeli. Ali su, baš naprotiv, uspeli, ako tako sagledamo suštinske ciljeve njihove politike, bazirane na obećanjima zapadnim centrima moći.

Ali isto je tako besmisleno i svako veličanje takozvanog sporazuma kao velikog diplomatskog uspeha ili svođenje sistemskog ponižavanja na pitanje uobičajenog protokola. A najbesmislenije je iščuđavanje nad pristankom predsednika države da glumi u ovoj tragikomediji, kao da ne znamo da je glavna odlika vlasti koju reprezentuje bilo sistematsko širenje defetizma, čiji cilj nije moglo biti ništa drugo nego promena kolektivne svesti, a zašto da se lažemo i pokoravanje. Kome? Pa u nešoj epohi svakako ne Mongolo-tatarima ili Ugarima. I ne, izvinite, ali svakako ne ni Rusima.

ZVER ĆE (OPET) OGLADNETI
Pokoravanje je na unutrašnjem planu bilo sprovođeno promovisanjem navodnog političkog realizma, koji bi po definiciji trebalo da bude obeležen primatom nacionalnih interesa, a ne ovakvim ili onakvim projektom za transformaciju sveta. Ali on je u našoj praksi postao cinično, bezidejno, materijalističko zagovaranje pukog pragmatizma, i to onog u interesu male grupe odabranih – najužem krugu po klanovskoj, u širem po partijskoj liniji – koji služe interesima još odabranijih, sa međunarodne scene. Uz povratak nacionalne retorike i narativa o geopolitičkom i ideološkom balansiranju, gde je sve poteze vlasti koji bi bili naizgled problematični sa stanovišta nacionalnih interesa trebalo tumačiti tek kao dimne zavese u inače nepokolebljivo patriotskoj političkoj agendi.

Vlast je zasnovana na potpunoj personalizaciji u liku predsednika države, a politički spektar se podelio na one koji veruju da on „zna šta radi“, odnosno da ima skrivenu agendu iza sve političke ekvilibristike koja smućuje i najpribranije, i na one koji veruju da „ne zna šta radi“, odnosno da je ili psihički nestabilan ili da zapravo nema nikakav plan. Sa sporazumom u Vašingtonu raste broj onih koji veruju da on ipak „zna šta radi“, ali da to svakako nije ono što bi želeli takozvani patriotski krugovi. Ili, recimo to otvoreno – proruski krugovi. A to ne podrazumeva obavezno one koji su na „platnom spisku Kremlja“, šta god to značilo, već oni koji smatraju da je za Srbiju neki oblik savezništva sa Rusijom najprirodniji izbor. I ne, verujte da ne poznajem nikog ko zagovara da Srbija postane ruska gubernija, što je inače adut svih koji se suprotstavljaju makar i korektnim političkim odnosima i ekonomsko-kulturoj razmeni sa Ruskom Federacijom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom potpisivanja sporazuma u Beloj kući, Vašington, 04. septembar 2020. (Foto: AP Photo/Evan Vucci)

Ne treba Srbija da spasava Rusiju, pa makar i od nje same, niti da joj se izvinjava, niti je današnja Rusija raj na zemlji i Treći Rim, ali bi mogla da se suoči sa sudbinom onih koji su okretali leđa svojim saveznicima kako bi zadovoljili zver koja želi da ih proždere ili joj makar za trenutak skrene pažnju. Ali trenutak brzo prođe, zver će opet ogladneti, i ona od nas neće sitnu plevu, nego meso i krv. Politika je izbor između pera i mača, između suptrotstavljanja i odlaganja, sučeljavanja i zavođenja, gde treba znati kada se isprsiti a kada treba plesati pred vukom kao Andrićeva Aska ili zagovarati tiranina poput Šeherezade. To nije lako, ali realizam nije samo odstupanje i prepuštanje, on mora biti i otpor, računati na otpor.

U suprotnom, svaka nacionalno-patriotska retorika može biti samo još jedan žargon izdaje, pokriće za predavanje teritorija i resursa u tuđe ruke i pod tuđu kontrolu, i što je jednako važno – prikrivanje društvene nepravednosti uz služenje manjine odabranih interesa moćnika ovog sveta. Uz dobru apanažu, naravno, makar za lokalne prilike.

NADA POSTOJI
Posle euforije zbog poraza DPS-a na izborima u Crnoj Gori, za Srbe – koji su inače skloni brzoj smeni kolektivnih egzaltacija i razočarenja – usledio je vašingtonski hladan tuš, doživljen kao nacionalno poniženje zbog sporazuma koji reguliše tuđe a ne naše interese i sadomazohističke pozicije u koju su stavljeni predstavnici naše države. Divne slike sa litija smenile su slike poniženja. Lepa i svetla lica zamenjena su turobnošću, strahom i lukavstvom. Ipak, u Vašingtonu se, mislim, nije dogodilo ništa neotklonjivo.

Možda je dobro da je izbrisana još jedna iluzija, ne toliko o Trampu koliko o bilo kojoj alternativi koja dolazi sa Zapada. A ono što se dogodilo u Crnoj Gori možda nije neotklonjivo, ali jeste nezaboravno, uprkos razočarenjima, korupcijama, umorima koji slede. U duhovnoj literaturi postoji savet da se, kada si utučen, setiš trenutaka blagodati, i tako nastaviš dalje, čak i kada ona nije tu, ali znaš da je bila i da može biti opet. Tako je i sa slobodom, sa onom iskrom koja svedoči da je bila i da je opet može biti, u ovom svetu nikad idealne, ali ipak nekakve, vredne čoveka, vrednije od straha, učmalosti, lukavstva i kulta zlatnog teleta.

Primetio sam kako sam u ovom tekstu o srpskom režimu i njegovom reprezentu počeo da govorim u prošlom vremenu. Mislim da je to ispravno. A šta je alternativa – jer svakako se ne smemo dati u ruke otvorenim kolaboracionistima, čija prednost nad onim manje otvorenim je samo u toj otvorenosti, ogoljenosti, a ona ne mora biti vrlina – osim što brže podstrekava na otpor, za koji nije izvesno kako će se završiti, pa to nije nešto što bi trebalo da priželjkujemo.

Građani Podgorice tokom litije za odbranu svetinja, 15. jun 2020. (Foto: Miloš Vujović/mitropolija.com)

Ko su sada i gde su oni koji su spremni da brane državu i narod – to je pitanje ovog trenutka. Bolje da makar pokušamo da ih izaberemo mi, a ne da nam budu oktroisani, sa bilo koje strane. Slika koju emituju srpski mediji o umešanosti naših službi u događaje u Crnoj Gori možda ide u prilog Đukanoviću i možda je svesno usmerena ka slabljenju protestne snergije Srba zasnovane na snovima o oslobođenju i ujedinjenju, ali daje nadu da u bezbednosnim strukturama i upravi (i dalje) postoje krugovi spremni da preuzmu odgovornost za državu i narod. Njihova spremnost nije ništa ako istu ne pokažu širi krugovi srpske inteligencije i građanstva, umesto puke retorike, emotivnih izliva i kalkulanstva.

Vladimir Kolarić je prozni i dramski pisac, teoretičar umetnosti i kulture, autor knjige „Hrišćanstvo i film“. Ekskluzivno za Novi Standard.

Naslovna fotografija: Anna Moneymaker/Pool/EPA-EFE

Izvor: Standard.rs

[Predrag.Kovacevic]

Osamnaest strana komentara za ovakvu jednu glupost kao što je tzv. Vašingtonski sporazum, je zaista mnogo.

Nije se ništa drugo desilo do skupljanje poena, predizbornih za Trampa kako bi privukao Američke Jevreje k sebi, Vučićeva nanovo hipnoza "RTS, Pink, Hepi" biračkog tela, standardno izigravanje žrtve i ponovno herojsko ne potpisivanje "priznanja", i Hotijev uspeh zbog predstojećeg eventualnog priznanja Kosova od strane Izraela. 

Da je bilo nekog sporazuma ne bi se nastavljala priča u Briselu. Zato nisu ni znali šta će biti na stolu jer nije ni bitno.