Дан за даном, Дневник православног свештеника - одломци

[JESSY]

                                                           

 

ВОДА ЖИВА

Кад би ти знала дap Божји, и ко је тај који ти говори: дaj Mи да Пијем, ти би тражила oд Њега и дao би ти воду живу. (Јн. 4, 10)

Кад би ти знала! Да, често у животу, када се налазимо у тешким околностима, када нам се догађа да се свим силама противимо ономе што нам предстоји да извршимо, кад бисмо само знали да се баш у томе састоји извор живота за нас, ми бисмо наравно, спремно примили све што нам се шаље. Зато немојмо никада да занемарујемо ниједну, чак ни најтежу обавезу. Ако она долази пред нас, значи да је Господ Сам нама шаље, и не без циља. И можда никада нећемо добити велико духовно благо, које се састоји управо у испуњавању те обавезе, ако пропустимо прилику да урадимо оно што Господ очекује од нас.

Неретко нам се дешава да трпимо увреде, неправде од наших ближњих, и смућујући се због таквог односа према нама, говоримо да је лакше покорити се искушењу које шаље Господ, него поднети толико бола од људи. Али није ли и то искушење од Бога? Ако Он допушта, значи да Он и шаље, и шаље ради нашег усавршавања. Примајмо све са љубављу и покорношћу, као да је директно из руку Самог Спаситеља и биће нам лакше. Молимо Га да нам да воду живу, чак и ако она за нас извире из горког извора.

http://manastirpodmaine.org/voda-ziva/

 

[JESSY]

НАУЧИ СЕ ДА ЧЕКАШ

Станите… Кажи синовима Израиљевим, нека иду (2Мојс. 14: 13, 15).

Док се не научимо да стојимо на месту, када то Господ захтева, нећемо умети ни да идемо напред, следећи Његов зов. Ако смо решили да Му служимо, Он ће нас научити да се одмарамо на путу, стојимо у месту или се пак померамо напред, корак по корак, сагласно Његовој вољи. За нас бива најтеже покоравати се вољи Божјој, ишчекујући Његове путоказе. Више бисмо волели било какву делатност него принудни одмор. Марија је изабрала „добри део“ (Лк. 10, 42), седећи крај ногу Спаситеља и слушајући Његове речи, али често такав созерцатељски положај не одговара нашим потребама. Ми хоћемо напред, вуче нас на живо поприште, на широко поље деловања, мучно нам је то наизглед неплодно пропадање, каквим нам се чини наш скромни живот.

Можда сте и ви сада још у очекивању Божјег усмерења? Не очајавајте! „Добар је Господ онима који Га чекају, души која Га тражи. Добро је мирно чекати спасење Господње“ (Плач Јер. 3, 25– 26). Мучи вас то ишчекивање? Да, док се свецело не предате ЊемУ, док се не покорите, не прихватите потпуно и без роптања свој удео. Али од тог часа, када све предате у Његове руке, препуштајући Њему да управља вама поред вас самих и прихватајући Његову вољу безусловно у свом срцу, верујте, у вашој души ће се зацарити непомутиви мир, мир који је већи од сваког поимања.

Г оспод захтева и очекује од вас пре свега потпуно одрицање од своје воље, од свега својега. Тада ће можда и вама бити дата заповест да кренете, и делање, које сте тражили с толиким трудом, појавиће се пред вама. Видећете пред собом јасан пут, неће вам више ништа бити потребно да тражите, ништа да смишљате, ићи ћете напред под сенком Његових крила, y светлости Његовог лица. „По реци проћи ће људи ногама. Тамо ћемо се обрадовати Њему“ (Пс. 65, 6).

Душо забринута, неспокојна, усплахирена, умири се, потрпи, утихни, повери се Господу и схвати да се Његови циљеви увек достижу, да за Њега нема ничег немогућег, „откако је века не чу се, нити се ушима дозна, нити око виде Бога, осим Тебе да би тако учинио онима који Га чекају» (Ис. 64, 4).

Амин.