Да ли оцу Гојку Перовићу, свештенику СРПСКЕ Правослане Цркве, смета назив "Српска"?

[Ćiriličar]

Свети Сава СРПСКИ

Свети Николај СРПСКИ

Ћавоимани Миливоје ЦРНОГОРСКИ

 

Ведран Гагић: Зашто се Српска црква зове Српска

17. јуна 2020.

 

 

 

Где год погледам дебатира се око неке изјаве о. Гојка Перовића о томе да српска Црква није најсрећнији назив за нашу Цркву, или слично. Саму изјаву нисам чуо, а немам посебну жељу ни да је чујем. Само ћу тренутну актуелност теме искористити за неколико цртица.

Прво, назив “српска” је географска али и историјска и идентитетска одредница већинске пастве наше Цркве, и одраз њеног помесног карактера. Као што је то случај са свим другим Црквама, ништа мање и ништа више. Ми када кажемо грчка Црква или руска Црква, или грузијска, бугарска, румунска, итд., никада то не доживљавамо нити као нешто несрећно нити као етнофилетско, нити као искључиво. То је ваљда свакоме макар мало упућеном у богословље позната чињеница? Придев “српска” није одредница идентитета саме Цркве као заједнице верних у Христу (нити је то њен есхатолошки карактер). Јер та заједница превазилази сваку поделу, у томе смислу и националну, па чак и биолошку (на мушко и женско) по речима св. Максима исповедника који се ослања на речи Апостола.

Црква је најпре Христова, а тек потом је и Црква свих нас са нашим особеностима које треба да се у њој преобразе и ухристоподобе. А преображавају се најпре љубављу према Богу и ближњем. Не престајући да будемо мушко и женско, Србин и …………(допиши по нахођењу), ми смо позвани да превазилазимо све поделе и датости овога живота (то је уједно и нека шира дефиниција онога што називамо подвиг).

 

Срби су као народ већински историјски носиоци црквености на нашим просторима. На просторима на којима су вековима живели, а и данас живе, иако притешњено и у мањем броју. Исто тако носиоци су црквености и у дијаспори где су са собом понели светлост јеванђеља и животом постали сведоци благе вести Христове свима народима и тиме учинили присуство наше Цркве у дијаспори историјским фактом.

Међутим, када неко, био тај у Цркви или ван Цркве (причам уопштено, немајући конкретну особу на уму), почне да тврди како ова историјска, географска, помесна и идентитетска одредница већинске пастве СПЦ, смета, било за мисију Цркве, или за њено уклапање у новонастале околности, или за правно регулисање њеног статуса, такав само сведочи о сопственој искључивости и искривљеном схватању онога што Црква заправо јесте, или у најмању руку управо пројављује националну нетрпељивост (и дискриминацију) против које наводно иступа. Најјасним јеванђељским речником таквоме смета трун у оку брата његовог, а брвно у своме оку не види. У неким случајевима је више него јасно да овакав дискурс јесте израз искључивости која је потпуно несвојствена Црквеном етосу. Да не говоримо о потпуној логичкој неодрживости тврдње да је придев српски небитан, и да га треба избацити, јер само смета. Ако је небитан зашто било коме смета? А ако је битан, зашто га избацити?

Много је примера кроз историју када су бивали покушаји да се наш народ идентитетски преобрази у нешто што он није. И Срби су, поучени болним лекцијама прошлости, веома осетљиви на то да им било ко са стране одређује ко су, шта су, како смеју, а како не смеју да се зову, понашају, говоре, пишу, кога да воле или мрзе. Да им други “кроји капу”. Ваљда је и та тешка историја додатно у нама изоштрила осећај за правду, али и посебан унутрашњи радар који на даљину детектује неправду, одузимање слободе, покушај тлачења, потчињења и понижења. Било да се оно чини нама или другима.

Треба озбиљно да се запитамо, да ли ће сутра некоме да засмета и то што се св. Сава зове св. Сава српски? Или што Руси зову Св Николаја жичког, св. Николај српски? Неко недавно рече Св Сава је свебалкански. Није него је Христов, ако ћемо мак на конац. Па је затим свеправославни. Али је свеједно српски. И коме то смета? И зашто? То је као када би неко рекао мени смета што се ти презиваш Марковић или Јанковић. Или, мени смета што си Србин, Јапанац, Американац, Арапин, Индијанац…мушко, женско. Каквој особи то смета? То је кључно питање. И да ли су “аргументи” које нуде људи оваквог светоназора за било какво озбиљно разматрање?

 

 

 

 

 

[Ćiriličar]

Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам”

Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми пишете у коментарима, да није вријеме да се праве фронтови. Наравно да није и ја их не правим. Није вријеме да се релативизује оно што је нападнуто, није вријеме да се прихвата у мекшој форми идеологија која управо шаље наше свештенике у затвор (а овакве ријечи нису ништа друго до то: и Мило Ђукановић тврди да му “само смета” српски “национализам” инхерентан СПЦ).

Ја то имам право да кажем и ако ћу бирати између начела и пријатеља, бираћу начела. Изабрао сам их једном, када су пријатељи говорили да ће се релативизовати онај вјековни културолошки, језички и етнички префикс – ја сам то одлучно одбацивао. Израбраћу и сада. Нисам ја ноћима уморан возио и ишао по литијама да би неко сад ипак правио све-само-ме-српску Цркву у Црној Гори.

Није то ни мушки. И сви знамо да “српска” не значи “само српска” нити то икад може да значи. Значи само да су људи који су је вијековима градили себе доживљавали као Србе. Ништа више, али ништа ни мање од тога. Сада, када је управо то “српско” на удару, оно се не смије ралтивизовати због теоријских увида из преживјелих епоха историје већ је данас ствар части, елементарне, стати или нестати. Бити или не бити. Најлакше је не бити. Чему онда то?

 

Туга, брате, преголема.

 

Свештеник Дарко Ђого: Отац Гојко ми је пријатељ али и Мило Ђукановић тврди да му "само смета" српски "национализам" | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес

VIDOVDAN.ORG

---

Потпуно промашена, по садржају, времену и начину казивања, изјава оца Гојка. И немојте, молим вас, да ми...

 

[Ćiriličar]

пре 19 минута, Ćiriličar рече

Свети Сава СРПСКИ

Свети Николај СРПСКИ

Ћавоимани Миливоје ЦРНОГОРСКИ

 

Ведран Гагић: Зашто се Српска црква зове Српска

17. јуна 2020.

 

 

 

Где год погледам дебатира се око неке изјаве о. Гојка Перовића о томе да српска Црква није најсрећнији назив за нашу Цркву, или слично. Саму изјаву нисам чуо, а немам посебну жељу ни да је чујем. Само ћу тренутну актуелност теме искористити за неколико цртица.

Прво, назив “српска” је географска али и историјска и идентитетска одредница већинске пастве наше Цркве, и одраз њеног помесног карактера. Као што је то случај са свим другим Црквама, ништа мање и ништа више. Ми када кажемо грчка Црква или руска Црква, или грузијска, бугарска, румунска, итд., никада то не доживљавамо нити као нешто несрећно нити као етнофилетско, нити као искључиво. То је ваљда свакоме макар мало упућеном у богословље позната чињеница? Придев “српска” није одредница идентитета саме Цркве као заједнице верних у Христу (нити је то њен есхатолошки карактер). Јер та заједница превазилази сваку поделу, у томе смислу и националну, па чак и биолошку (на мушко и женско) по речима св. Максима исповедника који се ослања на речи Апостола.

Црква је најпре Христова, а тек потом је и Црква свих нас са нашим особеностима које треба да се у њој преобразе и ухристоподобе. А преображавају се најпре љубављу према Богу и ближњем. Не престајући да будемо мушко и женско, Србин и …………(допиши по нахођењу), ми смо позвани да превазилазимо све поделе и датости овога живота (то је уједно и нека шира дефиниција онога што називамо подвиг).

 

Срби су као народ већински историјски носиоци црквености на нашим просторима. На просторима на којима су вековима живели, а и данас живе, иако притешњено и у мањем броју. Исто тако носиоци су црквености и у дијаспори где су са собом понели светлост јеванђеља и животом постали сведоци благе вести Христове свима народима и тиме учинили присуство наше Цркве у дијаспори историјским фактом.

Међутим, када неко, био тај у Цркви или ван Цркве (причам уопштено, немајући конкретну особу на уму), почне да тврди како ова историјска, географска, помесна и идентитетска одредница већинске пастве СПЦ, смета, било за мисију Цркве, или за њено уклапање у новонастале околности, или за правно регулисање њеног статуса, такав само сведочи о сопственој искључивости и искривљеном схватању онога што Црква заправо јесте, или у најмању руку управо пројављује националну нетрпељивост (и дискриминацију) против које наводно иступа. Најјасним јеванђељским речником таквоме смета трун у оку брата његовог, а брвно у своме оку не види. У неким случајевима је више него јасно да овакав дискурс јесте израз искључивости која је потпуно несвојствена Црквеном етосу. Да не говоримо о потпуној логичкој неодрживости тврдње да је придев српски небитан, и да га треба избацити, јер само смета. Ако је небитан зашто било коме смета? А ако је битан, зашто га избацити?

Много је примера кроз историју када су бивали покушаји да се наш народ идентитетски преобрази у нешто што он није. И Срби су, поучени болним лекцијама прошлости, веома осетљиви на то да им било ко са стране одређује ко су, шта су, како смеју, а како не смеју да се зову, понашају, говоре, пишу, кога да воле или мрзе. Да им други “кроји капу”. Ваљда је и та тешка историја додатно у нама изоштрила осећај за правду, али и посебан унутрашњи радар који на даљину детектује неправду, одузимање слободе, покушај тлачења, потчињења и понижења. Било да се оно чини нама или другима.

Треба озбиљно да се запитамо, да ли ће сутра некоме да засмета и то што се св. Сава зове св. Сава српски? Или што Руси зову Св Николаја жичког, св. Николај српски? Неко недавно рече Св Сава је свебалкански. Није него је Христов, ако ћемо мак на конац. Па је затим свеправославни. Али је свеједно српски. И коме то смета? И зашто? То је као када би неко рекао мени смета што се ти презиваш Марковић или Јанковић. Или, мени смета што си Србин, Јапанац, Американац, Арапин, Индијанац…мушко, женско. Каквој особи то смета? То је кључно питање. И да ли су “аргументи” које нуде људи оваквог светоназора за било какво озбиљно разматрање?

 

 

 

 

 

Где год погледам дебатира се око неке изјаве о. Гојка Перовића о томе да српска Црква није најсрећнији назив за нашу Цркву, или слично. Саму изјаву нисам чуо, а немам посебну жељу ни да је чујем. Само ћу тренутну актуелност теме искористити за неколико цртица.

Прво, назив "српска" је географска али и историјска и идентитетска одредница већинске пастве наше Цркве, и одраз њеног помесног карактера. Као што је то случај са свим другим Црквама, ништа мање и ништа више. Ми када кажемо грчка Црква или руска Црква, или грузијска, бугарска, румунска, итд., никада то не доживљавамо нити као нешто несрећно нити као етнофилетско, нити као искључиво. То је ваљда свакоме макар мало упућеном у богословље позната чињеница? Придев "српска" није одредница идентитета саме Цркве као заједнице верних у Христу (нити је то њен есхатолошки карактер). Јер та заједница превазилази сваку поделу, у томе смислу и националну, па чак и биолошку (на мушко и женско) по речима св. Максима исповедника који се ослања на речи Апостола.

Црква је најпре Христова, а тек потом је и Црква свих нас са нашим особеностима које треба да се у њој преобразе и ухристоподобе. А преображавају се најпре љубављу према Богу и ближњем. Не престајући да будемо мушко и женско, Србин и ............(допиши по нахођењу), ми смо позвани да превазилазимо све поделе и датости овога живота (то је уједно и нека шира дефиниција онога што називамо подвиг).

Срби су као народ већински историјски носиоци црквености на нашим просторима. На просторима на којима су вековима живели, а и данас живе, иако притешњено и у мањем броју. Исто тако носиоци су црквености и у дијаспори где су са собом понели светлост јеванђеља и животом постали сведоци благе вести Христове свима народима и тиме учинили присуство наше Цркве у дијаспори историјским фактом.

Међутим, када неко, био тај у Цркви или ван Цркве (причам уопштено, немајући конкретну особу на уму), почне да тврди како ова историјска, географска, помесна и идентитетска одредница већинске пастве СПЦ, смета, било за мисију Цркве, или за њено уклапање у новонастале околности, или за правно регулисање њеног статуса, такав само сведочи о сопственој искључивости и искривљеном схватању онога што Црква заправо јесте, или у најмању руку управо пројављује националну нетрпељивост (и дискриминацију) против које наводно иступа. Најјасним јеванђељским речником таквоме смета трун у оку брата његовог, а брвно у своме оку не види. У неким случајевима је више него јасно да овакав дискурс јесте израз искључивости која је потпуно несвојствена Црквеном етосу. Да не говоримо о потпуној логичкој неодрживости тврдње да је придев српски небитан, и да га треба избацити, јер само смета. Ако је небитан зашто било коме смета? А ако је битан, зашто га избацити?

Много је примера кроз историју када су бивали покушаји да се наш народ идентитетски преобрази у нешто што он није. И Срби су, поучени болним лекцијама прошлости, веома осетљиви на то да им било ко са стране одређује ко су, шта су, како смеју, а како не смеју да се зову, понашају, говоре, пишу, кога да воле или мрзе. Да им други "кроји капу". Ваљда је и та тешка историја додатно у нама изоштрила осећај за правду, али и посебан унутрашњи радар који на даљину детектује неправду, одузимање слободе, покушај тлачења, потчињења и понижења. Било да се оно чини нама или другима.

Треба озбиљно да се запитамо, да ли ће сутра некоме да засмета и то што се св. Сава зове св. Сава српски? Или што Руси зову Св Николаја жичког, св. Николај српски? Неко недавно рече Св Сава је свебалкански. Није него је Христов, ако ћемо мак на конац. Па је затим свеправославни. Али је свеједно српски. И коме то смета? И зашто? То је као када би неко рекао мени смета што се ти презиваш Марковић или Јанковић. Или, мени смета што си Србин, Јапанац, Американац, Арапин, Индијанац...мушко, женско. Каквој особи то смета? То је кључно питање. И да ли су "аргументи" које нуде људи оваквог светоназора за било какво озбиљно разматрање?

П.С. Извињавам се Марковићу и Јанковићу из листе фб. пријатеља. ?

 

 

 

Ведран Гагић: Зашто се Српска црква зове Српска | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес

VIDOVDAN.ORG

---

Где год погледам дебатира се око неке изјаве о. Гојка...

[Zayron]

39 minutes ago, Ćiriličar said:

Свети Сава СРПСКИ

Свети Николај СРПСКИ

Ћавоимани Миливоје ЦРНОГОРСКИ

 

Ведран Гагић: Зашто се Српска црква зове Српска

17. јуна 2020.

 

 

 

I kod na s je svatý Sáva Srbský - samo se slavi 14.01. po gregorijanskom kalendaru. 

http://katolik.cz/kalendar/kalendar.asp?d=14&m=1&r=2020

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 2 часа, Zayron рече

 

I kod na s je svatý Sáva Srbský - samo se slavi 14.01. po gregorijanskom kalendaru. 

http://katolik.cz/kalendar/kalendar.asp?d=14&m=1&r=2020

 

Код нас у Требињу, у Цркви смета и "похвало рода нашего" јер то подразумјева Српски, па се премудро направила измјена у "похвало православних" јер ми нисмо Срби него постајемо Хецеговци и Босанци православци!

А ни Србијанци више нису Срби у смислу националном - културолошком, него су Срби у смислу држављани Србије! Зато имамо националну службу за запошљавање, а то је државна счужба и национални фудбалски тим, а то је државни тим.

Може да буде национални ако и кад случајно падне Дух Свети на на тај тим, па почне да пројављује историјску свјест. Парадоксално баш на стадиону се убија свака историјска свјест и нема ничег историјског, осим патолошког нацистичког, вулгарне агресије према другом и себи.

Ми друге историје и претке немамо, нити их може бити, наши пак поробитељи нам ту "дају слободу" да будемо женско и ако смо мушко, да измислимо своје претке, да ходамо на четри ноге, али не смијемо да говоримо и да штампамо паре, да производимо, него само да купујемо и код њих се задужујемо.

Огромна је мануипулација око појима Српски, јер мени није битно да сам Србин у смислу држављанин Србије, него да сам Србин и кад и ако те државе нема, конкретно држављанин сам Босне, а ако би престао бити Србин у овом недржавном смислу, културолошком, не бих могао бити у Цркви!

Сад ће овде на мене да се сручи и Сорош и Фанар и Павелић.... и Гојко Перовић, али то је историски факат:

Ко год је отпао од Српства отпао је и од православља, немамо ми бивших Срба православца, они су Хрвати - католици, Бошњаци- муслимани, гдје су срби католици, протестанти, муслимани...нема их.

Ови нови "православци", сад већ бивши Срби, отпадају, губе битку против Цркве..

Зашто је то тако? Зато што је Српска Православна Црква државна (агентура)?, можда неко, али се то не дотиче њене Српске културолшке суштине ни Христа као есхатолошке суштине.

Треба пратити  историјски развој и специфичности поима нације у Срба и специфичности самог историјског субјекта Срба од рецимо Жичког Сабора, као народа који је нација. Који има свој ковчег Цркву са којим лута кроз историју. Више видјети код Жарка Видовића.

Други разлог је толико  очигледан да изгледа баналан: Свака личност је неуништива Христова икона, да се образ укаљати, али и сатану ипак препознајемо као палог арханђела Деницу, није он Пера, Жика, Суљо и Мујо, оће он ако може и Христа да глуми, али на крају је то што јесте пали Деница- са надиком Сатана који означава стање - не ипостас - икону.

Сваког од нас Христос може ако хоће примити као своје иконе, сваког по на особ, Тебе као тебе, а мене као мене, обојицу као икону своју. Али не Перу као Жику, а Жику као Мику.

Црква прима сваког у свом пуном идентитету укључијући чак грјех у форми исповјести.

Бити Срби да ли је грјех? Блудничио сам па ћу се кастрирати? То црква осуди, грјешио сам као мушко према женама сад ћу се оперисатии постати женско да се искупим, шта је то, нека реинкарнација умјесто ортодоксне иркарнације - иконописа, образовања, очовјечења и обожења у Христу Исусу.

Овима непријатељима српства и отпадији које је увјек било поручијем да Христу објасне како је он држављанин Римског Царства а не Јевреј, а из писма се види колико је Христу стало до државе а колико до Израиља, за државу: ето дај им што траже да се не би саблажњавали, а  Јеврејство и Стари Завјет афирмише Собом оснивјући аутентично израиљство, обнабљајући Завјет - боговидство за све народе, Цркву.

Тако поручујем свима који би да редизајнирају свој образ и личност то могу само покајањем које је уједно просвјетљење и освећење - инкарнација, уподобљење. Али остају увјек оно што су били одувјек без обзра на имиџ, аутлук и бренд.

Познај самог себе и немој против себе, то је унапрјед изгубљена битка која може да траје вјековима и генерацијама па и у вјечност.

 

[Поуке.орг инфо]

Објашњење о. Гојка Перовића 

 

[gavrosaurus]

Они сви много причају.
Црногорци историјски и генерално много причају и кад толико причаш сигурно некад излети и нешто што не би требало, просто лапсус.
Ако у свом том говорењу изађе и нешто што o.Гојко збиља мисли и ако је ово баш то...
Колико је онда истинит овај бунт, како ми да уопште разлучимо...

[Zayron]

1 hour ago, Hadzi Vladimir Petrovic said:

Код нас у Требињу, у Цркви смета и "похвало рода нашего" јер то подразумјева Српски, па се премудро направила измјена у "похвало православних" јер ми нисмо Срби него постајемо Хецеговци и Босанци православци!

А ни Србијанци више нису Срби у смислу националном - културолошком, него су Срби у смислу држављани Србије! Зато имамо националну службу за запошљавање, а то је државна счужба и национални фудбалски тим, а то је државни тим.

Може да буде национални ако и кад случајно падне Дух Свети на на тај тим, па почне да пројављује историјску свјест. Парадоксално баш на стадиону се убија свака историјска свјест и нема ничег историјског, осим патолошког нацистичког, вулгарне агресије према другом и себи.

Ми друге историје и претке немамо, нити их може бити, наши пак поробитељи нам ту "дају слободу" да будемо женско и ако смо мушко, да измислимо своје претке, да ходамо на четри ноге, али не смијемо да говоримо и да штампамо паре, да производимо, него само да купујемо и код њих се задужујемо.

Огромна је мануипулација око појима Српски, јер мени није битно да сам Србин у смислу држављанин Србије, него да сам Србин и кад и ако те државе нема, конкретно држављанин сам Босне, а ако би престао бити Србин у овом недржавном смислу, културолошком, не бих могао бити у Цркви!

Сад ће овде на мене да се сручи и Сорош и Фанар и Павелић.... и Гојко Перовић, али то је историски факат:

Ко год је отпао од Српства отпао је и од православља, немамо ми бивших Срба православца, они су Хрвати - католици, Бошњаци- муслимани, гдје су срби католици, протестанти, муслимани...нема их.

Ови нови "православци", сад већ бивши Срби, отпадају, губе битку против Цркве..

Зашто је то тако? Зато што је Српска Православна Црква државна (агентура)?, можда неко, али се то не дотиче њене Српске културолшке суштине ни Христа као есхатолошке суштине.

Треба пратити  историјски развој и специфичности поима нације у Срба и специфичности самог историјског субјекта Срба од рецимо Жичког Сабора, као народа који је нација. Који има свој ковчег Цркву са којим лута кроз историју. Више видјети код Жарка Видовића.

Други разлог је толико  очигледан да изгледа баналан: Свака личност је неуништива Христова икона, да се образ укаљати, али и сатану ипак препознајемо као палог арханђела Деницу, није он Пера, Жика, Суљо и Мујо, оће он ако може и Христа да глуми, али на крају је то што јесте пали Деница- са надиком Сатана који означава стање - не ипостас - икону.

Сваког од нас Христос може ако хоће примити као своје иконе, сваког по на особ, Тебе као тебе, а мене као мене, обојицу као икону своју. Али не Перу као Жику, а Жику као Мику.

Црква прима сваког у свом пуном идентитету укључијући чак грјех у форми исповјести.

Бити Срби да ли је грјех? Блудничио сам па ћу се кастрирати? То црква осуди, грјешио сам као мушко према женама сад ћу се оперисатии постати женско да се искупим, шта је то, нека реинкарнација умјесто ортодоксне иркарнације - иконописа, образовања, очовјечења и обожења у Христу Исусу.

Овима непријатељима српства и отпадији које је увјек било поручијем да Христу објасне како је он држављанин Римског Царства а не Јевреј, а из писма се види колико је Христу стало до државе а колико до Израиља, за државу: ето дај им што траже да се не би саблажњавали, а  Јеврејство и Стари Завјет афирмише Собом оснивјући аутентично израиљство, обнабљајући Завјет - боговидство за све народе, Цркву.

Тако поручујем свима који би да редизајнирају свој образ и личност то могу само покајањем које је уједно просвјетљење и освећење - инкарнација, уподобљење. Али остају увјек оно што су били одувјек без обзра на имиџ, аутлук и бренд.

Познај самог себе и немој против себе, то је унапрјед изгубљена битка која може да траје вјековима и генерацијама па и у вјечност.

 

Sve to stoji i slažem se s tim ali postoje takodjer i viši prioriteti. Mislim da si pravoslavne pomjesne crkve proturječe i skaču sebi u usta kad na sva zvona opjevavaju univerzalnost pravoslavlja pa se izgube u nekakvim trivijalnim stvarima koje bi se trebale podrazumijevat. Naravno da je pravoslavna Crkva koja je vezana za srpski, ruski, rumunski, grčki itd. etnos i historijski kontekst zaista srpska, ruska, rumunska, grčka i bila bi ludost tako nešto osporavati ali isto tako ta sprega ima svoje granice i prolazna je a ne bi smjela dovoditi vidljivost i smisao univerzalnosti, nadnacionalnosti, nadvremenosti i nadteritorijalnosti kako hrišćanske crkve (i hrišćanskih pomjesnih crkvi sadržanih i obuhvaćenih tim pojmom) i samog hrišćanstva jer je bilo kakva dalja ograničaavajuća i isključiva definicija protivna smislu hrišćanstva i crkvenosti svodeći ga na nekakav privatni klub ili još gore etno-sektu. Dakle medju tim pojmovima mora vladati hijerarhijska veza, ne može pojam nižeg materijalnog prolaznog reda zaadirati u pojmove eshatološkog nadsuštastvenog reda ili ih čak nadilaziti prioritetom i značenjem.  Kod nas takodjer postoji nacionalni i identitetski diskurs ali on ne smije biti nadredjen esencijalnim teološkim pojmovima i postavkama - da je Crkva jedna, univerzalna, nedjeljiva, nadvremenska, mimo svaki prostor (nema granice), nadtvarna i neprolazna.  Ovdje možete vidjeti kako to funkcionira kod nas, da i kod nas postoje nacije, nacionalni identiti i zajmi u Crkvi ali niko na primjer tamo te češke tj. sveslovenske svetitelje i njihove oltare ne doživljava kao atak na sopstveni španski, italijanski, njemački, francuski itd. nacionalni identitet ili kao podrivanje univerzalnosti Crkve a ti oltari nisu češki iako su češke pomjesne katoličke Crkve i čeških/slovenskih svetitelja već Božiji.

Češki oltar svetog Vaclava Přemisla i svetih Ćirila i Metodija u bazilici sv. Petra i Pavla Rimu/Vatikanu

https://www.facebook.com/groups/slavlit/permalink/1960463250645384/

https://www.facebook.com/groups/slavlit/permalink/1960453940646315/

https://www.facebook.com/groups/slavlit/permalink/1960451303979912/

Ovo su svi oltari u bazilici sv. Petra i Pavla u Rimu od kojih je jedan svetog Vaclava Přemisla, svetih Ćirila i Metodija, ovako kad ih vidite sve, shvatite odmah kakva je to ogromna privilegija i raritet, tamo je napisano St. Wenceslas altair - oltar svetog Vaclava, u tom pregledu nalazi se skroz dole desno sasvim u dnu - po desnoj strani.

http://stpetersbasilica.info/Altars/altars.htm

https://tinyurl.com/ycgtnnjp

  

[kopitar]

3 hours ago, Zayron said:

 

I kod na s je svatý Sáva Srbský - samo se slavi 14.01. po gregorijanskom kalendaru. 

http://katolik.cz/kalendar/kalendar.asp?d=14&m=1&r=2020

 

Kako ga nema u mom kalendaru?

[RYLAH]

31 minutes ago, Поуке.орг инфо said:

Објашњење о. Гојка Перовића 

Ако стално нешто мора да се правда и објашњава, онда можда боље мало да искулира са јавним наступима. Са теолошке стране није рекао ништа спорно, али је потпуно излишно да у оваквој ситуацији, кад се спремају да згроме Србе и СПЦ и Црној Гори, он држи теолошке дискусије. Коме сад треба теолошка дискусија кад се народ бори за живот?

Лик је Србин, слушао сам једном кад је причао о свом пореклу, где се и поносио тиме што му је предак Павле Орловић (дал је стварно ил јок, то не знам, али је то са поносом причао). И овде је пар пута поменуо да је Србин, али одмах убаци и да је Црногорац, и ту прави као разлику између нације и географске одреднице. Мисли да ће оваквим причама да постигне било какав вид помирења са Црногорцима. Са онима који су Црногорци зато што им тако погодује, или једноставно неће да праве проблеме себи и својим породицама свађе и нема, нити ће и да их буде. Верујем да и они једва чекају да овима виде крај. 

Али се плашим да са оним црвеним усташама помирења не може да буде. Не зато што неко из СПЦ неће по хиљадити пут да им пружи руку, него зато што ови до крви мрзе све што је српско, и сатрли би и Србе и СПЦ у Црној Гори, само да добију прилику за тако нешто.

Можда такво црквено подилажење оволико проистиче из ранијих позиција које им стално набијају на нос, кад су црквени великодостојници свашта изјављивали за црногорску нацију, па су их стварно истриповали да су они криви за нешто, не знам. Али неће овим ништа да се постигне.

[Zayron]

17 minutes ago, kopitar said:

Kako ga nema u mom kalendaru?

Zato što je to posebnost češke katoličke pomjesne Crkve koje ga ima u svom pomjesnom češkom kalendaru još od 14/15 vijeka zahvaljujući prijateljskim vezama Karla IV sa Nemanjićima i tu je poznat kao branitelj katoličkog pravovjerja i potiratelj bogumilske jeresi. Tada se srpska pomjesna crkva nalazila oficijalno još u jedinstvu sa Rimom (Svetom Stolicom).

http://www.acizek.nfo.sk/teolog/saints/texty/01/12savasrbs.htm

 

[kopitar]

1 minute ago, Zayron said:

Zato što je to posebnost češke katoličke pomjesne Crkve koje ga ima u svom kalendaru još od 14/15 vijeka zahvaljujući prijateljskim vezama Karla IV sa Nemanjićima i tu je poznat kao branitelj katoličkog pravovjerja i potiratelj bogumilske jeresi. Tada se srpska pomjesna crkva nalazila oficijalno još u jedinstvu sa Rimom.

http://www.acizek.nfo.sk/teolog/saints/texty/01/12savasrbs.htm

 

Znači Sv. Sava je bio katolik?

[Zayron]

6 minutes ago, kopitar said:

Znači Sv. Sava je bio katolik?

Da, tako se to smatra ovdje, kao i Sv. Ćirilo i Metodije i svi njihovi učenici.  Zato je i živopisan na oltarnoj fresci u Beogradskoj katedrali a ne (samo) radi ekumenizma.

[kopitar]

2 minutes ago, Zayron said:

Da, tako se to smatra ovdje, kao i Sv. Ćirilo i Metodije i ssvi njihovi učenici. 

Pa ovo se neće svidjeti ovim našim na katoličkom forumu kad stavim..

[Zayron]

1 minute ago, kopitar said:

Pa ovo se neće svidjeti ovim našim na katoličkom forumu kad stavim..

Pa ko im je kriv kad nisu kako treba informisani.