Комунисти у Црној Гори убили 185 свештеника

[Драгана Милошевић]

Прије Другог свјетског рата, у Црној Гори је било скоро 200 свештеника. Преживјело је тек 15 застрашених црквених пастира. Није преживио ни митрополит Јоаникије (Липовац) – убијен је по окончању рата, у једном потоку код Аранђеловца.

Један од првих црногорских свештеника којег ће погубити комунисти је архимандрит Никодим Јањушевић, настојатељ манастира Свети Лука у Жупи код Никшића. Убијен је у манастирском конаку јула 1941. године, да би потом његове убице опљачкале многе манастирске драгоцјености, али и личне ствари убијеног архимандрита. Тако је однешено и 16 његових одликовања.

Партизанска патрола Ловћенског одреда, чији је командант био Пеко Дапчевић, одвела је Петра Вујовића из Жупе Добрске само зато што је био поп. По кратком поступку, осудили су га на смрт и живог бацили у јаму дубоку 17 метара, у Куновом присоју, недалеко од Пековог штаба. Свједоци кажу да је пет-шест дана из јаме запомагао: „Воде, воде… Убијте ме ако сте људи!“

Ново Н. Караџић, свршени богослов из Лијеве Ријеке, пошто је побјегао са породицом из Метохије, настанио се код ујака у околини Бијелог Поља гдје је ухваћен и звјерски убијен од својих братучеда партизана Луке Жарића и његових синова.

Жртве свијетлих револуционарних традиција Дурмиторског партизаног одреда су свештеници Ново Делић из Дробњака и протојереј Богдан Церовић са Жабљака. У исто вријеме, у Боану, код Шавника, изречена је смртна пресуда проти Митру Лопушини, али је он успио да побјегне. Попа Делића су бацили у јаму у Шавнику, са још 16 угледних људи; о том злочину је Радован Бећировић испјевао гусларску пјесму.

 

У Црмници су комунисти опљачкали скоро све манастире, а у некима су чак и логорске ватре палили. Тако је у цркви Свете Петке у Подгори потпуно изгорио иконостас са иконама и одеждама.

За вријеме напада на Пљевља, 1. децембра 1941. године, комунисти су упали у манастир Свете Тројице. Ухватили су архимандрита Серафима Џарића, 75-годишњег старца, претходно му почупали браду, а онда га задавили.

На Бадњи дан 1942, комунисти су побили и у ријеку Тару бацили 38 људи. Међу њима су била и два свештеника из среза колашинског: Ђуро Томовић и Петар Грдинић.

Из ровачке општине убијени су и бачени у јаму Мртвица, у фебруару 1942, свештеник Крсто Бећковић и теолог Пеко Јовановић. Иста јама прогутала је још 16 Ровчана.

Кривица Сава Пејовића, свештеника из Боке Которске, била је што је јавно осуђивао комунистичко безбожништво и неморал. Зато је крајем марта 1942, убијен на путу за Поборе, гдје је ишао да служи вјерски обред.

Комунисти нијесу само убијали свештенике, већ су их на разне начине злостављали и понижавали са намјером да унизе њихов углед у народу. Прота Косарић и још једна свештеник били су упрегнути у коњске кочије, а комунисти су о том „херојском подвигу“ испјевали пјесму: „Вјерне слуге пророка Илије, упрегнуте у коњске кочије…“

Одмах после рата, звјерски је убијено неколико свештеника. У Кртолама код Котора, ухапшен је прота Михаило Барбић, под лажном оптужбом да је издао Њемцима неке комунисте који су касније ликвидирани. Дуго је звјерски мучен у которском затвору, гдје је и убијен, а његов леш је бачен у затворску септичку јаму.

На другој страни Црне Горе, поп Пријовић, са Чемерна код Пљеваља, убијен је децембра 1945. Претходно је нељудски мучен, бацан у воду по децембарском мразу, јахан, чупана му брада, сурово батинан. Мучитељска машта предано је радила, па је на крају везан за волове и тако вучен по прашњавом и џомбастом друму.

Најстравичнија судбина задесила је 76 свештеника, на челу са митрополитом Јоаникијем, који су хтјели да избјегну судбину великог броја своје браће, па су отпочели повлачење са четницима Павла Ђуришића, преко Санџака и Босне. Од 76 свештеника, само су неколицина преживјела велики комунистички злочин и енглеску подвалу: Крсто Рогановић који је успио да се пребаци у Италију, и Марко Кусовац који је пронашао неку везу у комунистичким редовима и доцније свједочио против митрополита Арсенија.

Митрополит Јоаникије и свештеници су кратко вријеме држани у једном логору у непосредној близини Цеља. Сви они су, изузев митрополита, предани у руке црногорских комуниста који су их, голе и везане телефонском жицом, спровели у Техарје код Цеља, гдје су стријељани. Радуле Ј. Остојић је свједочио: „Митрополита Јоаникија и остале свештенике су злостављали, палили им косе и браде, палили им мантије, ломили крстове и спаљивали пред њиховим очима иконице и свете књиге. Јоаникију су доносили четничку крв у чашама и приморавали га да пије.“

Митрополита Јоаникија депортовали су у Београд. После тога је спроведен у Младеновац, па у Аранђеловац. Једина кривица му је била што је био антикомуниста. Према једној верзији, Пеко Дапчевић је био наредбодавац његовог убиства, Владимир Роловић извршни пресудитељ, док је Василије Циле Ковачевић био непосредни егзекутор. По другој верзији, убио га је лично Пеко Дапчевић. Сигурно је следеће: убијен је 15. маја 1945. године, у једном потоку код Аранђеловца.

Комунисти су се обрушили и на цркве и црквену имовину, о отимању црквених имања да не причамо – ријеч је о хиљадама хектара њива, ливада и шума. У Рожајама је 1947. године порушена црква, скојевци су били ангажовани и за рушење Пивског манастира, који је у последњи час спасио једна старији вјерник. Црква Свете Тројице у Брезојевицама код Плава, после рата је била два пута у пламену, оба пута су је спалили скојевци, а црквено звоно са брда Градац бацили у Лим.

Из Цетињског манастира власт је однијела преко хиљаду књига, много значајних докумената, бројне драгоцјености. Ове књиге су већим дијелом данас у библиотеци „Ђурђе Црнојевић“ на Цетињу, а много тога је завршило у приватним собама или на аукцијама у свијету. Дио намјештаја из радног кабинета митрополита Гаврила Дожића и његових претходника, однијет је и сада се налази у Дому омладине у Подгорици.

Пљеваљска црква Свете Петке скрнављена је на најприземније начине; као и Манастир Морача, чија је огромна библиотека и архива, спаљена на ломачи 1952. године, у присуству колашинских партијских функционера.

За послератни однос комунистичке власти према Цркви, једна од примјера је и страдање митрополита Арсенија Брадваревића, који је наслиједио свог несрећног претходника мученика Јоаникија, 1947. године. Митрополит Арсеније је био веома посвећен обнови Цркве. То је засметало Блажу Јовановићу и осталим комунистима, па је 1953. године, на монтираном процесу, осуђен на 11 година робије под оптужбом да је радио против режима. На крају тог суђења, митрополит Арсеније је рекао: „Какав је то црни режим који један стари митрополит, са три-четири свештеника, може срушити?!“

Проти Луки Вујашу, секретару Митрополије, суђено је истовремено, јер није хтио да свједочи против митрополита Арсенија. У затвору су га жестоко мучили и толико пребијали да су му се ноге одузеле.

 

Рушење Његошеве капеле на Ловћену, комунистичка власт је замислила као последњи ударац српству и православљу у Црној Гори.

На фотографијама су жртаве комунизма, снимље приликом њиховог вађења из јама у зиму 1941/42. у Црној Гори. Спашене су тако што их је енглески пуковник Вилијем Бејли, шеф британске мисије при Врховној команди генерала Драже Михаиловића, 1944. године однео из Црне Горе. Бејли је потом фотографије предао краљу Петру Другом у Лондону, а краљ Петар их је дао мајору Николи Бојовићу, команданту 1. дурмиторске бригаде, који се, по изласку из њемачког логора 1945. године, настанио у Лутону крај Лондона. Мајор Бојовић је снимке оставио свом сину, др Радмилу Бојовићу из Београда.

Извор: Седмица

Комунисти у Црној Гори убили 185 свештеника - TAMO DALEKO

TAMODALEKO.CO.RS

---

Пише: Донко Ракочевић Прије Другог свјетског рата, у Црној Гори је било скоро 200 свештеника. Преживјело је тек 15 застрашених црквених

 

[gavrosaurus]

Наслов теме ваљда није довољно мрачан и трагичан па осећам потребу да се укључим, а зашто?
Треба разобличавати злочине, увек јер људи не знају и причају се одвратне бајке о "куповинама по Трсту", безбедном спавању по парковима (?!) а прећуткују се крвави злочини на коме је та лаж и изграђена а да би добила легитимитет, по неким од тих злотвора и дан данас булевари и тргови добијају имена. Случајност?

Jedna od najstrašnijih komunističkih zločina desio se na Badnji dan 1942. godine. Crnogorski partizani su kod Kolašina na desnoj obali reke Tare masakriralioko 300 ljudi i nad njihovim telima razapeli lešinu psa na krstu (dakle, ubili su i nedužnog psa, inače vernog prijatelja porodice Mandić koja je tu takođe stradala), te ostavili natpis „ovo je Pasje groblje“.

 

Читајте коментаре, у њима је највише екстрема али и највише истине, но расуђујмо браћо и сестре.

 

Политика Online - Гроб црногорског митрополита Јоаникија још је тајна

WWW.POLITIKA.RS

---

Помињан је недавно на литији у Пљевљима, сетио га се његов наследник на трону митрополита црногорско-приморских, Амфилохије. Молитвено га помиње и слави...

 

[Ayla]

пре 19 часа, Antonio рече

ја сам против прогона и убистава људи без правичног суђења.

Imaš pravo iznijeti svoje mišljenje. Jednako pravo imaš da sumnjaš, da se pitaš i negoduješ, ali mislim da si mašio temu.
Očekuje se bar malo poštovanja zbog žrtava koje su stradale u jednom neslavnom dijelu naše istorije, a ukoliko si uopšte pročitao postove ispod kojih si se nakačio, treba da znaš da je to samo dio tužne istine. Toliko zločina je nad tim ljudima napravljeno, i tako monstruozno su izvedeni, da najbolesnija mašta ne može to pojmiti.
Slušala sam priče o Psjem groblju. Svjedočile su o tome nesretne duše koje su gledale kako im masakriraju članove familije. Neke detalje neću zaboraviti nikada. 

Opet kažem, iznesi svoje sumnje, ali na adekvatnoj temi, a ovu zaobiđi sa ovakvim komentarima.
 

[Antonio]

пре 50 минута, Ayla рече

Imaš pravo iznijeti svoje mišljenje. Jednako pravo imaš da sumnjaš, da se pitaš i negoduješ, ali mislim da si mašio temu.
Očekuje se bar malo poštovanja zbog žrtava koje su stradale u jednom neslavnom dijelu naše istorije, a ukoliko si uopšte pročitao postove ispod kojih si se nakačio, treba da znaš da je to samo dio tužne istine. Toliko zločina je nad tim ljudima napravljeno, i tako monstruozno su izvedeni, da najbolesnija mašta ne može to pojmiti.
Slušala sam priče o Psjem groblju. Svjedočile su o tome nesretne duše koje su gledale kako im masakriraju članove familije. Neke detalje neću zaboraviti nikada. 

Opet kažem, iznesi svoje sumnje, ali na adekvatnoj temi, a ovu zaobiđi sa ovakvim komentarima.
 

Ти људи у ЦГ, би без комуниста правили озбиљне проблеме, да су завладали пре другог светског рата, кад је била побуна али нису добили међународну подршку. Тада су могли да изазову нови балкански рат, то су били срби против југославије као јак покрет. па црногорски националисти који су сматрали да су већи срби од осталих срба и да црква нешто није како треба и пре комунизма.

Да ли је црква у ЦГ остала комплетно без свештеника од комуниста? ако није остала и неко је чувао веру у народу и проповедао је, онда ови нису убијени због идеологије, већ како тврде због сарадње са окупаторима и учешћа у неким можда злочинима. Да је Црква напала краља тако да стану на страни иностране монархије, па слично би се десило да победи домаћи краљ.

Ево ти пример, да ли је потомак из куће овог попа Вујовића из цетиња, који је страдао у јаму у цетиње, био секретар Црногорске цркве са МИрашем до пре неку годину? јесте и зове се Сретен, био је на ТВ више пута и давао неке изјаве! Заговарају ли они погром свих Србских свештеника у некој олуји? заговарају! А тај човек је као анти-комуниста, ишао по митинзима и туко Момира Булатовића који је атеиста да би подржао Мила Ђукановића који је тад био хришћанин у медије. Па је бежао у италију у политички егзил због тога, па постао део клира те ЦГ цркве која би пола свештеника србске цркве, прогнала или убила у олуји.

Поштујем жртве али то су све чудне ствари и има чудних људи ван сваког рационализма

Измењено Март 10, 2020 од Antonio

[Ayla]

пре 1 минут, Antonio рече

Ти људи у ЦГ, би без комуниста правили озбиљне проблеме, да су завладали пре другог светског рата, кад је била побуна али нису добили међународну подршку. Тада су могли да изазову нови балкански рат, то су били срби против југославије као јак покрет. па црногорски националисти који су сматрали да су већи срби од осталих срба и да црква нешто није како треба и пре комунизма.

Да ли је црква у ЦГ остала комплетно без свештеника од комуниста? ако није остала и неко је чувао веру у народу и проповедао је, онда ови нису убијени због идеологије, већ како тврде због сарадње са окупаторима и учешћа у неким можда злочинима. Да је Црква напала краља тако да стану на страни иностране монархије, па слично би се десило да победи домаћи краљ.

Ево ти пример, да ли је потомак из куће овог попа Вујовића из цетиња, који је страдао у јаму у цетиње, био секретар Црногорске цркве са МИрашем до пре неку годину? јесте и зове се Сретен, био је на ТВ више пута и давао неке изјаве! Заговарају ли они погром свих Србских свештеника у некој олуји? заговарају! Тај човек је као анти-комуниста, ишао по митинзима и туко Момира Булатовића да би подржао Мила Ђукановића. Бежао је у италију у егзил политички због тога, па постао део клира те ЦГ цркве.

Ako ti znaš o čemu pričaš, ja se ne vidjela!
Rekoh ti, NE PLJUJ PO OVOJ TEMI !

[Antonio]

пре 15 минута, Ayla рече

Ako ti znaš o čemu pričaš, ja se ne vidjela!
Rekoh ti, NE PLJUJ PO OVOJ TEMI !

Не подржавам ја страдања таква, далеко било. где си то видела да ја пљујем? Лепо питам дал је била нека ревизија озбиљна, тих суђења и пресуда.

[Ćiriličar]

 

Лука Црмнички • Радио ~ Светигора ~

SVETIGORA.COM

 

Свештеномученик Лука Црмнички • Радио ~ Светигора ~

SVETIGORA.COM

 

[Ćiriličar]

Narodni heroj o bratu kojeg su strijeljali komunisti: Nijesam...

WWW.IN4S.NET

---

Narodni Heroj Svetozar Vukmanović Tempo o svom bratu, dr Luki Vukmanoviću, koga su strijeljali komunisti 1945

Narodni heroj o bratu kojeg su strijeljali komunisti: Nijesam dozvoljavao majci da ga pomene

Sa majkom nijesam htio da razgovaram o Luki. Ona se nije usuđivala ni da ga pomene preda mnom. Samo jednom je pokušala da mi kaže kako nije bio sa okupatorima, ali ja sam je grubo prekinuo i rekao da ga više ne pominje u mom prisustvu ako želi da budemo zajedno. Nije ga više pominjala

[Драгана Милошевић]

@Antonio 

Не дозвољавам овакво понашање на теми.

Ем су били свештеници, ем су убијени; стога поштујте жртве.

[Ćiriličar]

Последњи снимци убијеног црногорског митрополита Јоаникија

 

Политика Online - Последњи снимци убијеног црногорског митрополита Јоаникија

WWW.POLITIKA.RS

---

Приче кажу да је после заробљавања у Словенији маја 1945, митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Липовац)...

 

[Ayla]

пре 19 минута, Antonio рече

Не подржавам ја страдања таква, далеко било. где си то видела да ја пљујем? Лепо питам дал је била нека ревизија озбиљна, тих суђења и пресуда.

Niko nije kažnjen za masakar koji je napravljen na Badnji dan 1942.
 

 O tome je pisao i Radovan Kalabić. Evo šta Kalabić kaže o ovom monstruoznom zločinu komunista nad Srbima.

„Na Badnji dan, 6. januara 1942, sledbenici Josipa Broza Tita u Crnoj Gori počinili su jedan od najmonstruoznijih zločina u Drugom ratu, koji je po svojim razmerama i načinu izvođenja poprimio sva obeležja kolektivnog, ritualnog i satanskog smaknuća. Partizani su na taj svečani dan, uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika po pravoslavnom kalendaru, zverski ubili 373 potpuno nedužna civila u Kolašinu. Kao tipičan primer planiranog komunističkog zločina i ubijanja najviđenih i uglednih Srba u narodu može se uzeti primer streljanja Mihaila Mandića, crnogorskog barjaktara i nosioca mnogih ordena za hrabrost u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, koji je pozvan na razgovor u partizansku komandu u Kolašinu, a potom ubijen sa tri sina: Radosavom, Mašanom i osamnaestogodišnjim Jovom. Oni su ubijeni na Badnji dan 1942.g. u lugu pored Tare, na mestu koje se zvalo “Pasje groblje”, jer je jedan Mihailov sin, Miljan, bio u četnicima. Masakr je izvršen maljevima i tupim predmetima. Neke od umorenih naknadno su kasapili, pošto bi opljačkali sve najvrednije stvari na njima do zlatnih krunica u vilicama. Žrtve su bile oba pola, svih uzrasta i zanimanja, a najviše ih je bilo iz redova uglednih domaćina, sudija, trgovaca i zanatlija. Nisu bila pošteđena ni deca, ni najstariji. Kako bi ih dodatno ponizili, njihovi dželati ostavili su ih sve nesahranjene i niko im nije smio prilaziti. U Lugu, na desnoj obali reke Tare, pored pobijenih podigli su i jedan drveni krst, na koji su razapeli ubijenog psa. Po tome je ovo valjda jedinstveno groblje u svetu dobilo ime „Pasje“. A upravo oni komunisti koji su napravili to „pasje groblje“ jesu monstrumi i životinje. Sve je bilo brižljivo isplanirano od strane komunista na visokom položaju, jer ovaj zločin je imao i za cilj da razbukta bratoubilački rat u srpskom narodu, u čemu su i uspeli, zapisao je Kalabić.

Zločini komunista i dalje nekažnjeni: „Pasje groblje“ kod Kolašina...

WWW.IN4S.NET

---

O zločinima komunista u Crnoj Gori se ne govori, a imalo bi se šta, jer su njihovi tragovi brojni

A valja pročitati i ovo, prije nego se bilo šta pita ili kaže:

Као командант окупираног Колашина, мајор Јоксимовић је неколико месеци касније присуствовао ископавању жртава „пасјег гробља“. Он је све жртве оквалификовао као невине:

Пред тим језивим призором немо стојимо сви, нарочито родбина. Она не може да препозна лешеве својих милих и драгих, јер су страшно унакажени и без појединих делова тела. Руке и ноге су им поломљене; зуби повађени грубим клештима још док су били живи; лобање су им размрскане дрвеним маљевима, чије су ударце чули становници најближих кућа оне свете ноћи уочи Божића. Све у свему, прави пакао на земљи, у који су дотерани и у коме су страдали праведници, Срби правослане вере и национално опредељени. То су били људи из свих друштвених редова, од судије до обичног радника. 


 

[Вукашин]

пре 13 минута, Ćiriličar рече

Последњи снимци убијеног црногорског митрополита Јоаникија

 

Политика Online - Последњи снимци убијеног црногорског митрополита Јоаникија

WWW.POLITIKA.RS

---

Приче кажу да је после заробљавања у Словенији маја 1945, митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Липовац)...

 

U manastiru Brezovac, ispod planine Vencac, na 5 km od Arandjelovca, novosagradjena kapela posvecena je mitropolitu Joanikiju. 

Zivo je secanje na njega u tom kraju.

 

[Тихон]

On 9.3.2020. at 13:02, Драгана Милошевић рече

Митрополита Јоаникија депортовали су у Београд. После тога је спроведен у Младеновац, па у Аранђеловац. Једина кривица му је била што је био антикомуниста. Према једној верзији, Пеко Дапчевић је био наредбодавац његовог убиства, Владимир Роловић извршни пресудитељ, док је Василије Циле Ковачевић био непосредни егзекутор. По другој верзији, убио га је лично Пеко Дапчевић. Сигурно је следеће: убијен је 15. маја 1945. године, у једном потоку код Аранђеловца.

  Вероватно је то исти Владимир Роловић, који је касније био амбасадор СФРЈ у Шведској. 

[Ćiriličar]

пре 29 минута, Тихон рече

Вероватно је то исти Владимир Роловић, који је касније био амбасадор СФРЈ у Шведској. 

Добро си приметио...сад сам гледао....и он је Црногорац....то вероватно да се докаже како је одан револуцији.

Та сатанистичка бандаје убијала људе као псе, бе остављајући трагова. Двојицу браће мога деда су убили разни непријетењи. Једног су заробили Немци, био је у Краљевој војсци, и одвели у радни логор. Али пронапао сам му гроб, податке од чега је умро и др. Сахрањен је и гроб је означен.

Другог су одвели партизани, комшија је био главни, и стрељали су га ни данас се не зна гроб.

Отуда су речи Владике Николаја (за шта га оптужују) да је бољи фашиста од комунисте. Јер много мање мртвих је било од фашиста иако су чинили сатанска злодела. Мада су то, комуњаре и фаштисти, два сина од једног оца - Сатане!

Владимир Роловић — Википедија, слободна енциклопедија

SR.WIKIPEDIA.ORG

 

[Antonio]

пре 24 минута, Драгана Милошевић рече

@Antonio 

Не дозвољавам овакво понашање на теми.

Ем су били свештеници, ем су убијени; стога поштујте жртве.

Видим да и данас доле има сукоба неких око цркве. Ја сам ту неку хронологију хтео да видим од пре рата... И нисам знао какав је статус правни страдалих свештеника. Нисам у току, па ми је Ајла показала што је објавио Радован Калабић. И где она оком, ту ја скоком. мсм. верујем јој и не подржавам ова ритуална убиства. Иако ми није рекла, чиме сам ја то омаловажио страдале? Ја нисам тај тип да идем на комеморације у јасеновац или негде друго, али никад ја не омаловажавам наше жртве намерно нешто.