Еберхард Геминген: Без хришћанства Европа нема будућности

[александар живаљев]

Без Хришћанства Европа нема будућности

Изгледа да је главни проблем у Централној Европи тај, што људи сматрају да им Бог више “није потребан” и да га у људским животима просто више нема. Многи већ говоре и о “сумраку Бога”

Од  ИН4С  -  19/12/2019 

Фото: dpa/Gian Ehrenzeller

Цркве у Немачкој масовно напуштају вјерници. Шта ће се десити са Европом ако Европљани не буду више знали како се зове Човјек са Крста и које је значење Крстова по врховима брда Европе ?

По свим расположивим прогнозама ће број крштених Хришћана у Централној Европи рапидно опасти. Поставља се питање, да ли ће овај религиозни заокрет донијети са собом и велике политичке последице. Централна Европа тиме запада у лом свој културе. Што се понајбоље види управо сада, пред Божић.

И наравно да се мора поставити питање: зашто религија -конкретно вјера у Господа Исуса Христа- овако копни. Многи ће на то одговорити: због католичке цркве. Јер клеца за модерном, јер у њој жене нису изједначене са мушкарцима па не могу бити ни ђаконице а камо ли бискупице. Јер због целибата све мање има свештеника који би народ подучавали вјери и славили је у миси. И јер је сексуално искориштавање малолетних особа од стране католичког свештенства довело до губитка повјерења у цркву.

 

Исус Христос, један од четири “ауторитета” човјечанства

Протестанти немају већину од ових “препрека”, али њихове цркве су још празније до католичких. Нити се скоро ико у јавном дискурсу и сјећа да протестаната још и има, за разлику од католика.

Стога изгледа да је главни проблем у Централној Европи тај, што људи сматрају да им Бог више “није потребан” и да га у људским животима просто више нема. Многи већ говоре и о “сумраку Бога”.

Било би више него корисно да се у Европи политичари и социолози запитају: мијења ли ово слабљење религије и вјере у Бога на дуже стазе друштвено и политичко размишљање и дјеловање грађана. Јер ово слабљење значи и заборављање фундаменталног извора европске цивилизације: хришћанске вјере. Свидјело се то коме или не: европска слика о човеку и друштвени поредак Европе одлучујуће почивају на Старом и Новом Завјету: на Јеврејству и Хришћанству. Још прецизније: на 10 Мојсијевих Божијих заповјести и људским правима проистеклим из Беседе на Гори Господа Исуса Христа.

По Карлу Јасперсу, утемељивачу егзистенијализма, Исус Христос је један од четири “ауторитета” човјечанства, у које он још убраја и Буду, Конфучија и Сократа. А по Теодору Хеусу, првом предсједнику СР Њемачке (од 1949 до 1959) је Европа саграђена на три брда: грчком Аеропагу мислилаца, римском Капитолу правника и у јерусалимској Голготи, на којој је умро и васкрсао Човјек, који је солидарност међу људима у игру увео као врховну норму живљења.

Јесте да се мирно може констатовати да у западним уставима постоје све фундаменталне норме и Јеврејства и Хришћанства. Али устави не дају смисао живота, не мотивишу. Они само утврђују оквир понашања.

И наравно да данас држава не смије да подстиче религију: држава и религија морају да остану раздвојене. Али грађанин, као политички субјект, итекако може да подстиче религију, да је поспјешује. Као и цивилно друштво. И било би добро да то чине јер тиме дају људима стабилност у људима достојној религији. А све ово никако није само ствар владика и теолога, одговорних за цркву и вјеру: јер ни они сами не могу пуно тога покренути.

Исус Христос

Европска слика човјека почива на Хришћанству

Стога се данас у Европи, оваквој Европи, слободно може постави питање: што би се десило у будистичким и муслиманским земљама ако тамошње становништво више не би имало спознаје о томе ко је Буда или ко је Мухамед ? Шта би се десило у Индији, ако Индијци не би више знали ко је и зашто подигао њихове храмове ? Шта би било од Кине у којој Кинези не би више појма имали шта од њих тражи Конфуције ?

Да то и драстично изговоримо: шта ће остати од Европе ако Европљани више не буду знали како се зове Човјек разапет на Крсту ? Ако не буду знали зашто је усправљен Крст на куполама и звоницима цркава? И на раскршћима, на врховима брда и планина Европе?

Централна заблуда стога гласи да пуно људи мисле да је религија чисто једна приватна ствар.

Стога у школама и универзитетима младе људе не треба само добро образовати него их прије свега добро научити историји. Они требају да знају да европска слика човјека, са свим његовим људским достојанством и људским правима, фундаментално почива на Хришћанству. И просветитељству. Неодвојиво.

Ако тога не буде, Европа се неће моћи одупријети кинеској идеолошкој свесвјетској доминацији.

Свидјело се коме или не: небројна мајсторска дјела литературе, музике, архитектуре Европе се не могу појмити без Хришћанства. Јер васколика култура Европе почива на три Јевреја: Мојсију, Исусу Христу и његовом апостолу Павлу.

Аутор: Eberhard baron od Gemmingena, језуит, директор њемачке редакције Радио Ватикана1982-2009.
Превод: Мирко Вулетић

Извор: Ди Велт

View full Странице

[Аристарх]

није баш скроман овај аутор, јер европа је данас више Хришћанска него пре 50 година кад је већина популације званично била атеистичка.

Ако ћемо искрено. Просветитељство је победило ватиканску политику тумачења у науци. И довело западну Цркву до тога да мора да призна да су држали за божанска откровења, заправо лажна сведочења о истини опитног и видљивог света који наука сваком појединцу може да покаже. Сами улазак у тај простор тумачења и каснијег признања грешке, их је довео до губитка ауторитета у другим тумачењима...Уз то је продаје ослобађања од греха као привилегија вишег сталежа довела до великих поларизација и нормалне реакције на будуће генерације.

ЕУ данас Хришћанство посматра више као прихватљиву хуманситичку традицију која се брани од конкуренције, јер увек може да се појави неки нови Лењин, Мухамед и све што ти је драго да претвори у пепео.

пре 5 часа, александар живаљев рече

И јер је сексуално искориштавање малолетних особа од стране католичког свештенства довело до губитка повјерења у цркву.

Ово је добро приметио, не прави се разлика између хетеросексуалности и хомосексуалности у јавно-политичким тумачењима Светог Писма, јер став Цркве који је супротан, побијају дела њених великодостојника. То је једна велика револуција која почиње да напада суштину законског права породице у европи и њен статус у образовању деце унутар породице, на Хришћанским основама.

[Аристарх]

пре 13 минута, Аристарх рече

продаје ослобађања од греха као привилегија вишег сталежа довела до великих поларизација и нормалне реакције на будуће генерације.

То се ипак ослања на Папине одлуке које се не могу оспорават од оваквих аутора. Парадоксално је тај став дао потврду начину живота Хришћанске западне европе, у којој је правило "усавршавај се и ради да би зарадио или умри".