Упознајмо монаштво у Раној Цркви

[Ćiriličar]

пре 4 часа, Bokisd рече

Иначе, чак и оно што ап.Павле пише да епископ треба да буде једне жене муж, светитељи тумаче да је то по икономији због црквених потреба и да је чак и по ап.Павлу добро да епископ буде безбрачан.

Павле пише и датом исоријском контесту. Прмер - шта је за Јевреје било ако неко није ожњењен? Или ако нема деце? Па сви су скоро били ожењени, и , не може Павле чекаи 3-4 век да рукополаже епископе.

Даље, ово бодовано (није т потребно "чак"), то што кажеш је тачно -7. глава Коринћанима, каже да је боље човеку да се не дотиче жене, али ради блуда да саки има своју жену.

Напомиље да то није заповест, него његов савет, дакле свакоме по даровима.

Кад пише о удовицама/удовцима  опет исто - ако могу да буду у целибату, ако не да се жене удају.

Управо је Павле добар пример да епископи требају бити и једни и други. Е сад, не би требало рукополагати/хиротонисати попа за епископа док су му деца мала и то, него кад збрине породицу, ако има дарове и остало - дакле искусан у годинама - тада га хиротонисати. Јер велике су шанесе да епископ који зна шта је породоца, који је проживео те односе, да буде на корист Цркви.

Монаштво је дало оооогромнан допринос у догматском смислу - дакле да је тај посебан начин живота, одвојеност од свет и светских брига, стимулисао да се човек уподоби да прими благодат Духа и да му се открију велике истине.

Православље нема шта да решава догматски више, последња времена Цркве, пре есхатона, изнеће ожењени и клирици и паства.

Хожу да кажем - Црква има плејаде Отаца који су све разрешили, уопште не треба да ИКО претендује више да буде неки нови "богослов", после Јована и Симеона Новог...дакле своди се на живот Цркве урпављање, организације, очување...ми смо сведоци да се НИ О ЧЕМУ не могу договорити помесне Цркве...шта они има да износе осим да се чувају да их не врбују и да чувају веру. Горда теологија, без подвига, каријерна, која релативизује ствари довела је до свих подела у новије време.

Свет је постао једно село, информатичко, Цркв требају ревносни, одлучни "домаћини", непоколебиви, мудри. Не може да води епархију дечак од 30 година који је био 5 година у манастру, од тих 5 година 8 по факултетима - он везе нема о животу!

[sampaganini92]

пре 11 минута, mirko1929 рече

Мајко мила, ако овако мислиш онда тешко нама. Али, да наравно, под монашком влашћу православће више ни не личи на хришћанство, свело се на неки будизам са естетиком крста. Да знаш ишта о протестантима, знао би да су они више на лопту ако си богат то значи да те Бог воли, а ако си сирома' то је знак да те Бог мрзи. Католици су ти који су више посвећени доброчиству. Српска духовност је крајње испразна, своди се на чисто сујеверје, и сутра можеш да замениш имена светаца на уснама српских сељака са именима било ког многобожачког пантеона и да та иста духовност остане и опстане у истој тој форми у којој тренутно постоји. То што не видиш је велики проблем тебе као хришћанина. А разлог зашто та комунистичка досетка толико боли, јесте управо зато што је указивање на евидентан проблем. Наравно да ће непријатељи да те нападају тамо где си слаб. Не мора ни да их буде стварно брига за болесне, довољно је као реторички алат да изазове емоције код слушалаца. Штагод ти мислио о „социјалној делатности“ то је главни разлог ширења хришћанства у прва три века. Манастири, тј. комуне философа где су групе философа живеле у општежићу су постојале од вајкада. Никога није било брига. Можеш да читаш пагане попут цара Јулијана (који је и сам живео ониме што су звали философским стилом тј. аскетски) како кука и на шта се жали (да парафразирам деле и њиховима и нашима и шаком и капом, и тако нам отимају људе, док наше жречеве заболе за убоге и болесне) и како покушава да заустави смрт јелинизма, управо покушавајући да копира „социјалну делатност“ хришћанске цркве, не би ли зауставио њено ширење.

 

Видиш како те пече ово што причам, ки ђавоиманог света водица... Просто човек да се запита да ли си икада читао неко од Еванђеља, или само стоичке трактате? Опет ти причаш само о себичлуку као да си неки будиста, као да људи не живе с људима и од људи. Ево да ти објасни твој брат, неће те спасти ни пост, ни молитва, ни девственост, ако с друге стране пљачкаш и убијаш. Можеш да се „лично усавршаваш“ до сутра, хришћанство није будизам, није self-help религија. Многима ће у онај дан бити речено Никада вас нисам познавао.

Види батко, кад некоме инпутираш ставове, гледај бар да донекле убодеш да има смисла. Видиш ја сам теби лепо погодио твој резон. То одсуство могућности да процениш туђе мишељење ти говори колико одудараш од реалности у својој умишљености. Предубеђење је ок, али ако је приближно стварности.

Ти овде наступаш са сетом аргумената које нису дорасле неком у основној школи. Чекај заиста мислиш да се нећу спасити ако постим и убијем некога?? Ма нешто си погрешио, мени монаси сви редом то причају.

Видиш тај твој разлог ширења хришћанства у првим вековима је савршено обликован и скројен западним системом мишљења. Обезхристовљено хришћанство које се данас и нуди свету кроз разне нво. Солидарност као концепт је постојало и пре и после Христа, али само можда није било довољно да се изврши домострој спасења какав је Господ наменио човеку. Јербо Он није сишао да нам понуди нешто што је веч постојало, само ето да појачамо у том смеру, него нешто сасвим ново. Шта је то ново, ако не знаш, џаба ти ми сви овде.

Што се тиче овог што би тобож пекло, са храмом и болницама толико је бушно испразно и површно да би заиста било бацање животног времена ишта одговарати на то.

[mirko1929]

пре 21 минута, sampaganini92 рече

Види батко, кад некоме инпутираш ставове, гледај бар да донекле убодеш да има смисла. Видиш ја сам теби лепо погодио твој резон. То одсуство могућности да процениш туђе мишељење ти говори колико одудараш од реалности у својој умишљености. Предубеђење је ок, али ако је приближно стварности.

Ти овде наступаш са сетом аргумената које нису дорасле неком у основној школи. Чекај заиста мислиш да се нећу спасити ако постим и убијем некога?? Ма нешто си погрешио, мени монаси сви редом то причају.

Видиш тај твој разлог ширења хришћанства у првим вековима је савршено обликован и скројен западним системом мишљења. Обезхристовљено хришћанство које се данас и нуди свету кроз разне нво. Солидарност као концепт је постојало и пре и после Христа, али само можда није било довољно да се изврши домострој спасења какав је Господ наменио човеку. Јербо Он није сишао да нам понуди нешто што је веч постојало, само ето да појачамо у том смеру, него нешто сасвим ново. Шта је то ново, ако не знаш, џаба ти ми сви овде.

Што се тиче овог што би тобож пекло, са храмом и болницама толико је бушно испразно и површно да би заиста било бацање животног времена ишта одговарати на то.

Види, види како те пече, а не зна се где си више шупаљ! Не можеш чак ни да схватиш шта ти говорим.

Баш лепо ако ти то причају. Требало би то да примиш к срцу.

Нити је обликован, нити скрајан било каквим системом. Можеш сам да читаш паганске анти-хришћанске полемичаре ранохришћанског периода (поред горепоменутог цара Јулијана, издвојио бих и Келса). Солидарност је у Римском Царству била апсолутна новина. Да, неки аристократа би помогао другог аристократу када би овај запао у проблеме, али да ти неко каже да имаш обавезу да помогнеш тамо неком random лику само зато што је сиромашан била би виђена као крајња лудост. Кога је брига. Нек цркне. То би био став Јер ако волите само оне који воле вас, какву плату имате? Не чине ли тако и порезници? И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?

Па видиш како се срдиш, то значи да те боли, да ти нешто није право.

 

[sampaganini92]

пре 1 минут, mirko1929 рече

Види, види како те пече, а не зна се где си више шупаљ! Не можеш чак ни да схватиш шта ти говорим.

Баш лепо ако ти то причају. Требало би то да примиш к срцу.

Нити је обликован, нити скрајан било каквим системом. Можеш сам да читаш паганске анти-хришћанске полемичаре ранохришћанског периода (поред горепоменутог цара Јулијана, издвојио бих и Келса). Солидарност је у Римском Царству била апсолутна новина. Да, неки аристократа би помогао другог аристократу када би овај запао у проблеме, али да ти неко каже да имаш обавезу да помогнеш тамо неком random лику само зато што је сиромашан била би виђена као крајња лудост. Кога је брига. Нек цркне. То би био став Јер ако волите само оне који воле вас, какву плату имате? Не чине ли тако и порезници? И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?

Па видиш како се срдиш, то значи да те боли, да ти нешто није право.

 

Не срдим се, далеко било, само ми је жао да имаш тако сведено и унижено виђење онога што је наш Господ учинио овде на земљи. То ми да кажеш заиста није право, али се уопће не срдим. Ја не причам о законитој пракси унутар римског царства него о простом принципу давања сиротињи који свакако, слободно провери, предатира Христа а такође није нити везан нужно за грчко-римску културу. А Бог на земљу није сишао да би нам то понудио што се по квалитету и каквоћи никако не разликује од онога што је већ постојало пре силаска Бога на земљу. 

Друго да се вратим корак уназад, ко је икад и игде помињао будистичке форма хришћанства. Штавише, упоредба са будизмом је једна од чешћих појава у монашким круговима када се говори о томе шта хришћанство не треба да буде. Или ниси читао никад ишта од монашке литературе или си пак читао селективно само оно што би ишло низ длаку твом унапред одређеном наративу. То није озбиљно бављење озбиљним питањима.

Нити један монах кога знам, а знам их доста још од пре монашења као блиске пријатеље није нељубаван према свом ближњем и није себичан. Ако не разумеш да постоји и нешто што се зове духовна испомоћ потребитима, онда изгледа да негираш један целокупан сегмент стванрости, и бегаш у грубидетерминиситички материјализам. Јер за тебе очито постоји само испомагање телесно потребитима и телесним аспектима њиховог бића као да онај други сегмент не постоји. На страну што манастири данас предастављају један озбиљан извор доброчинства великом броју сиромашних људи, и што врло пластично оповргава твоје почетне тезе.

 

[mirko1929]

пре 34 минута, sampaganini92 рече

Не срдим се, далеко било, само ми је жао да имаш тако сведено и унижено виђење онога што је наш Господ учинио овде на земљи. То ми да кажеш заиста није право, али се уопће не срдим. Ја не причам о законитој пракси унутар римског царства него о простом принципу давања сиротињи који свакако, слободно провери, предатира Христа а такође није нити везан нужно за грчко-римску културу. А Бог на земљу није сишао да би нам то понудио што се по квалитету и каквоћи никако не разликује од онога што је већ постојало пре силаска Бога на земљу. 

Друго да се вратим корак уназад, ко је икад и игде помињао будистичке форма хришћанства. Штавише, упоредба са будизмом је једна од чешћих појава у монашким круговима када се говори о томе шта хришћанство не треба да буде. Или ниси читао никад ишта од монашке литературе или си пак читао селективно само оно што би ишло низ длаку твом унапред одређеном наративу. То није озбиљно бављење озбиљним питањима.

Нити један монах кога знам, а знам их доста још од пре монашења као блиске пријатеље није нељубаван према свом ближњем и није себичан. Ако не разумеш да постоји и нешто што се зове духовна испомоћ потребитима, онда изгледа да негираш један целокупан сегмент стванрости, и бегаш у грубидетерминиситички материјализам. Јер за тебе очито постоји само испомагање телесно потребитима и телесним аспектима њиховог бића као да онај други сегмент не постоји. На страну што манастири данас предастављају један озбиљан извор доброчинства великом броју сиромашних људи, и што врло пластично оповргава твоје почетне тезе.

Стани, стани. А јел ти стварно мислиш да су неки тамо неписмени, крезуби, просјаци по гетоима Рима знали теологију? Не брате, не. Он је само знао да ће на агапама да се наједе и да му је попа рекао да ће он након смрти да ужива, а да ће сви они који се сада наслађују да се пате. О домостроју, оваплоћењу и слично он није имао никакве представе.

Ја сам рекао да је под монашком управом православље почело да личи више на будизам него на хришћанство. И то је чињенично стање. Али то ни не чуди, будући да у будизму узде држе монаси (још и више него код нас) и код нас управљају монаси. Отуд долази до конвергенције.

Ooo, мора бити онда да је и апостол Јаков неки груби детерминистички материјалиста! Јер он у својој посланици ошто прекорева све те који би тако да помажу. Манастири су извор доброчинства у смислу да пуно људи чини добро за те манастире (исто као што су и данашња ходоћашћа чашћа утолико што частиш туристичку агенцију). Наравно, увек има изузетака, али изузеци су... па изузеци. Они нису део проблема, па о њима ни не треба расправљати.

 

[uomo del Ve.Te.]

Ево овај пут сам избацио све делове из текста који су према критеријумимам модератора били проблематични, због писања о неким конкретним стварима...надам се да овај пут ово неће бити уколоњено са поука, у суштини ово једна ваома битна тема.... захваљујем се модераторима унапред за разумевње и сарадњу

 

Агапе – трепеза заједништва/заједнице у СПЦ? - или трпеза љубави у СПЦ? - како би то неко назвао

 

Пре него што испричам истинити догађај чији сам лично судеоник у једној од епархија СПЦ (везано за горе наведену тему) да каже ово:

Овде сигурно има људи који вероватно нису упознати са овим изразом па ћу покушати уопштено да објасним једноставним језиком шта реч Агапе значи пре него што пређем на решавање ситуације тј. не главну тему о чему желим да пишем овај пут у овом тексту, дакле ово је само увод....овим дајем само параметре/координате у ком правцу идем да не би дошло до неке забуне/нејасноће....лично ценим то и веома ми је битно кад су ствари јасне и кад се људи разумеју без икаквог увијања околишања поготово кад се говори/пише о битним темама/стварима....

Ако чоек користи очи и мозак који му је Господ неба и земље дао на употребу (ово сам до сад много пута поменуо), ако пажљиво посматрамо (слушамо гледамо) свакодневно све око нас очигледно је да храна има веома важну функцију у животу сваког човека... човек као психосоматско биће потребује и духовну и физчку храну...АЛИ овај пут само говорим о физичкој материјалној храни коју потребује свако људско биће да би смо живели, прoдужили свој живот у овој долини плача тј. на овој планети на којој живимо...

... дакле очигледно је да поред тога што свако од нас користи храну да би остао у животу (доручкује, руча и вечера) храна има и другу функцију да сакупља људе чини их још више бићима заједнице... на пример:

-људи се састају да са друже, да разговарај, да размене идеје, мишљења и притом припреме роштиљ или неку другу храну и да попију неко добро пиво на пример: Апатинско пиво, Корона пиво, Јелен пиво или неко друго....

-даље, у породици за Васкрс традиционално је да се обедује (како би то наша браћа хрвати рекли) у кругу породице али и не мора да буде тако, шта има лепше него да супруг и супруга заједно са својом децом доручкују/ручају или вечерају ....дакле храна је нешто око чега се окупаљју људи у породици и у заједници.... и  нормални људи знају како да се радују и да се друже једни са другима и како да на један примерен начин употребљавају храну и пиће....

-ако се у кругу породице обедује за Божић или за Васкрс све што има на трпези свима је достпуно... не може или неби требало да се догоди да само неколико  чланова породице за Васкрс или Божић имају на дохват руке најбољу храну а други део породице да само добије отпатке или лошију храну или нешто што је спремано пре тога два или три дана, или да не добије ништа, на пример да отац у породици за Божић употреби сву храну, да поједе сво месо (свеже печену јагњетину, свињетину), сарму итд...а да својој деци остави коре хлеба и оглодане коске или како би то један чоек реко: “бистре супе и печени воловски реп....” ,  дакле укоглико би се ово догодило да отац породице овакву храну остави својој деци свако нормалан сложиће се да би ово било ненормално/нечовјечно/најамнички....

Али нажалост има и злих родитеља (свако од нас зна барем неког )  тако да ти родитељи (најчешће отац а може бити и мајка) а могу оба родитеља истим интензитетом да се иживљавају над децом, да не воде рачуна о њима иако према, државним и Црквеним правилима/законима родитељи су дужни да воде рачуна о својој деци да их хране да их васпитавају, да их школују итд.... али има родитеља нажалост где су на пример мушка деца више цењена од ћерки... или више се улаже у сина него у ћерку... или отац запосли децу што раније и да доносе сав новац кући а да запоставе школу итд.... дакле има милион разноразни ситуација свако од нас зна барем једну или више случајева/ситауција, свештеници који исповедају знају то најбоље у о чему причам....дакле ради се о злим родитељима....

 

Даље везано за храну ....

Постоје многе студије које говоре о функцији хране у друштву у заједници у  раном Хришћанству...исто тако постоје многи одлични речници на разним језицима (немачком, француском, енглеском) који објашњавају значење речи/појма Агапе:

...а што представља трепезу заједништва/заједнице коју су рани хришћани заједно употребљавали унутар заједнице,свима је било исто ни по бабу ни по стричевима дакле храна је била та која их је још више обједињавала...

Постоје и фреске из Римских катакобми које приказују ране Хришћане како заједно обједују за исти столом........

Ево шта каже Свето писмо Новог Завета везано за прве Хришћанске заједнице:

“А сви који вјероваше бијаху на окупу и имаху све заједничко. И тековину и имање продаваху и раздаваху свима како је коме било потребно.” (Д. Апост. 2. 44-45)

Али било и је и примера лоше праксе у раним Црквеним заједницама:

“И у ове дане, када се множаху ученици, подигоше јелинисти вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дијељаше помоћ [храна] сваки дан. Онда Дванаесторица, сазвавши мноштво ученика, рекоше: Не доликује нама да оставивши ријеч Божију служимо око трпезе.”  ( Д. Апост. 6, 1-2)

“Јер прије свега, кад се сакупљате у Цркву, чујем да постоје подјеле међу вама, и нешто од тога вјерујем. Јер треба и подвајања да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама. Кад се, дакле, сакупљате на једно мјесто, не једе се вечера Господња; Јер свако своју вечеру прије других једе, те један гладује а други се опија. Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете Цркву Божију и срамотите оне који немају?” (1. Кор. 11 19-22).

Ови горе цитати показују да је у раној Цркви било све заједничко (све је било исто за свакога) али постојала је и непримерена пракса где су једни били привилеговани у односу на друге... што имамо и данас у СПЦ као што ћемо да видимо у даљем тексту..........

....овај пут желим  да пишем не о Раном Хриђанству и пракси ране Цркве већ о пракси коју имамо данас у СПЦркви... дакле писаћу  о стварима које се не могу наћи нити у једној студији нити у једног књизи, речнику, енциклопетији нити на једном језику.... нити на интернету....а ради се о следећем:

Сликовито да прикажем ситуацију писаћу о  догађају чији сам судионик, јер сматрам да ће овај догаћај најбоље приказати објаснити вам о чему се ту ради.... по мени објашњавање/приказивање ствари људима је умјетност над умјетностима, да се ствари објасне/ прикажу истински тј. на прави начин – ово је екстремно битан детаљ за све учитеље у Цркви....

Дакле:

Пре неког времена у једној епархији СПЦркве на предлог/позив организованим превозом из једне парохије ишао сам на манастирску славу где је било мноштво народа....из многих парохија свештеници су одушевљено и  “добровољно“ аутобусима дошли са својим парохијанима....дакле претходно је објављено (између осталог било је и на интернету) верници су позвани да дођу на манастирску славу на Литургију и потом ће бити ручак (Агапе –трпеза љубави ) за све пристутне....неколико епископа служило Литургију и велики број свештеника саслуживао... један од епископа много, млого лепо говорио.... проповедао о празнику и надовезао се како сви треба да се поштујемо да будемо ту једни за друге, да се жртвујемо једни за друге, за добро нашег народа Цркве, као треба да указујемо поштовање једни према другима и много дургих лијепих одличних  ствари владика споменуо, док је проповедао пажљиво сам слушао и у себи сам све одобраво:  и  кажем свака му част владика много млог млого лепо прича..... Литургија се завршила и владике, свештеници и неки људи отишли у трпезарију на ручак тј. трпезу љубави  (Агапе)...и реко ајд’ ја нисам толико важан, не морам да идем у првој тури за сто, сачекам неко време па кренем да уђем у трепезарију да ручам...и покушам да уђем у трпезарију и заустави ме чоек, гледам га (имао сам утисак ко да се ради о кључару/вратару на улазу пакла) и каже ми он овамо (у трпезарију) само званице иду.... тј. да ручају у трепезарију...реко добро а шта ћу ја, каже он мени иди поред манастирског излаза има сто и ту је ручак за оне који нису позвани....одем тамо кад на столовима има само пита и неки колачићи, сок, кафа.... штаћу узмем комад пите уље се цеди... бато размишљам у себи да ли да ризикујем холестрол и шта ћу узмем неколико парчића поједем и би ми мука од тог силног уља кад смо се враћали аутобусом.....

...и ово да споменем један веома напријатан детаљ... пред сам полазак назад из манстира на паркингу пре манстира на ливади, поредани многобројни аутобуси и идем у правцу аутобуса са којим са дошао, пролазим неке од аутобуса, аута паркираних.... и жена ми виче у једном моменту бежи бежи тамо... гледам шта је није ми ништа јасно... кад оно жена мора да врши малу нужду... нема довољно тоалета за народ....доведу људе ко стоку имају два или три тоалета у конаку манастира које обично може само владика и свештеници да користе (ако неко пита кажу то користи само владика и то је то) и ако има можда један тоалет са стране, а за сиротињу рају се довезу три четири пластична покретна тоалета а толики народ.... и ето кад то човек све сагледа туга једна велика... 

Дакле шта све ово горе показује?

Показује да његово преосвештенство Господин  Епископ (духовни отац деце) да не води рачуна о својој деци....нареди свештеницима да довезу по један аутобус парохијана са главним циљем да оставе прилог за манастир и кад све врши опход да узму икону кад се врши “лицитација” ко даје више новца (као стока кад се на пијаци продаје) па ко да више узима и иде........ а онда кад дају прилог ко их шиша тј. владика и свештеници и општинари из општине, представници странака иду у трпезарију на ручак на топлу јагњетину, прасићи из фуруну, предјело мезе колаче торте итд.....) а народ  духовна деца Њговог Преосвештенства Господина Епископа који оставе свој прилог као цуке буду послани негде у неки ћошак да узму комадић неке пите из које се цеди уље као из спужве.... по свим и Божијим и људским законима ово је нечовјечно, и нељудски..... дакле какве разлике има између злих родитеља (што сам горе већ споменуо) и Његовог Преосвештенства Господина Епископа.... па да нема никакве разлике чак има и већу одговорност као “духовни отац“  и неко ко је на месту Христовом – како кажу неки епископи на хиротонијама... тако се придстављају епископи нисам ово ја измислио........ово што сам горе споменуо није изолован случај у СПЦ........................................................................

По мени ако нема за све присутне исто који дођу тј. печење и јагњетина и колачи и остало не треба бити ни за Његово Преосвештенство Годподина  Епископа ни за општинаре из општине  и чланове из политичких странака који дођу најчешће на крај литургије да би могли отићи на ручак да се добро накркају......

Људски би било направити 5 казана добре чорбе и да имју сви исто да једу.... и рећи људи имамо сви по тањир чорбе и две кришке хлеба и то је то.... и људи би то ценили.... често сам чуо коментаре људи који негодују да само неки иду на ручак на печење о дриге ђаконије......

Нико није гладан меса/печења, људи су гладни и жедни поштовања и уважавања а не да их неко као стоку третира да их доведе да оставе свој прилог а онда их ко цуке ћушне у неки ћошак да узму комадић уљане пите, од које се може добити холесерол....

....тај дан горе који сам споменуо где сам био присутан, пошао сам да ручам али ми вратар на улазу пакла (трпезарије) рече ти не можеш овамо ....овамо иду само званице.....да кежем и ово нисам гладан и жедан ничега, код куће имам скоро увек пуна два замрзивача јагњетине, јаретине, рибе шарана (волим да спремам чорбе) поврћа и остали ђаконија хране, да знате нисам вам ја неки велики испосник и подвижник, ако је некад неко читао правило Св. Бенедикта Нурсијског то је за мене прихватљиво, не  иде се ни у једну крајност.... неко ко је имао мозга, ко је био разборит писао је то правило....

...дакле као што рекох везано за ручак у манстиру после литругије.....дошао сам у манастир и зашто неби ручао као и Његово Преосвештенство духовни отац Господин Епископ, али очигледно да се  Годсподина Епископа то не дотиче уопште што је своју децу послао ко цуке у ћoшак......

АЛИ ИМА ТУ ЈЕДНА СТВАР/ДЕТАЉ КОЈИ МЕ НАЈВИШЕ ИЗБАЦУЈЕ ИЗ ТАКТА а то је следеће:

-један број Епископа (не кажем да су сви) је ко зна из какве сиротиње беде утекао у манстир, питање да ли су и шта имали да једу код куће и како су живели у каквој сиротињи.....обично сваки од њих каже долази из побожне породице тата ово мама оно бато и сека ово..... то је у већини случајева чисти BS..... свако зна да нема породице, где су родитељи и деца а поготово ако има више деце да нема већих или превеликих турбуленција.....

...и онда се догоди да их судбина катапултира из сиротиње и беде у области власти и новца.....дакле оваквима које горе споменух судбина додели власт и црквену касу/новац...и ти исти постану покондирене тикве, без имало осећаја према својој пастви, народу који довуку у 25 или 30 аутобуса као да су цуке, тако се понашају према својој деци (духовној) неће да буду људи домаћини и да кажу у себи мора бити исто за све....што има за мене за ручак има да буде тако за све....ове најамнике би био у стању да мучим (да не употребим ону тежу реч) био би у стању да их мучим 7 месеци и 77 дана сваки дан али би их тако мучио да кад би aнте павелић, миле будак и алојзије степинац устали из мртвијех и видjели то одма би моментало помрли од муке да неко може боље, квалитетније, више, ефикасније да мучи србина него што су то они чинили...

....дакле ако идете на манастирску/парохијску славу негде где служи Владика немојте пуно обраћати пажљу на проповед Господина Епископа, већ кад се заврши Литургија гледајте куд иде духовни Отац Господин Епископ, свештеници и општинари а где иде народ.... ако сви иду заједно и Владика и народ у трпезарију овај није најамник.... али ако видите да Владика иде на ручак у трпезарију а народ иде у неки ћошак у порти/манстиру да узме парче пите из које се цеди уље...знајте ово је/ово су најамници......дакле овако ће те знати засигурно ским имате посла.....

Док сам ово  све писао сетио сам се једног чоека, истинског чоека, чоека од речи, принципијалног човека, истинског доброг учитеља из Богословије, Господина Професора Љубинка Видаковића који ми је предавао у Богословији... остао ми је урезан у сећању један догађај... кад после Литургије није хтео да иде на ручак са Митрополитом Николајем и свештеницима и неким професорима јер није било места да и ми ћаци ручамо....није хтео да иде да ручак због нас својих ћака, остао је напољу са нама, сједио је на степеништу, чекао је да се ручак заврши, чекао је превоз и онда је отишао назад у интернат.... пре неколико година се упокојио, био је истински пример за све нас ђеке, и док год сам жив сећаћу се тог човјека, за њега се могло рећи заиста “ево човјека”...

....није баш био одушевљен са калуђерима....једне прилике ми у учионици час у току и ходником чује се иде калуђер а ципеле ударају/клацкају од плочице(као штикле да носи)  и пита он једног од ђака у првом реду клупа: “Бардак ко иде овако”: и ђак каже: жена, а Љубе онда каже:  ма да овај, ма да овај жена,жена... ма да овај мајко....

...за свога сина јединца је често говорио: “не не овај неће мој Драшко бити члан ......”.....ко да гледам и слушам кад је ово говорио и то не једном.....а могао је да ухлеби сина како је хтео до краја живота јер је познавао многе од епископа у Цркви и других утицајних људи.....али није, говорио је за сина нек ради било какав други посао ко чоек и нек иде у Цркву кад може и хоће.....дакле један истински Хришћанини, човек увек је показивао разумевање према нама ђацима, ако није могао да нам помогне није одмагао....толико неких лепих успомена, сећања...срећан сам што сам знао таквог човјека, и што сам био његов ђак...

 

Укратко да сажмем о чему сам горе писао:
 

Шта хоћу да кажем је то да не треба допустити да проклета храна/ручак буде разлог разодра унутар Цркве.... народ људи виде то, није нико глуп, кад једни иду у трепезарију на ручак а други се само довезу ко цуке да оставе прилог/новац..... Агапе требају да буду трепезе сабирања, заједништва а не раздора, мржње и раздељивања у касте....

Епископ треба/мора да буде истински домаћин чоек који брине и дан и ноћ о својој духовној деци, чељади у кући..... а не да буде најамник (Јован 10)....

[mirko1929]

Пре сат времена, uomo del Ve.Te. рече

..и онда се догоди да их судбина катапултира из сиротиње и беде у области власти и новца.....дакле оваквима које горе споменух судбина додели власт и црквену касу/новац...и ти исти постану покондирене тикве...

Сад се сетих приче о Фрањи Асишком. Јесте да није наш, али прича поучна. Каже вид'о народ како се он подвизава, како гладује, не спава, и све то редом. А чо'ек из врло, врло имућне породице. Ћаћа му био трговац свилом, мајка из племићке породице. Одрастао несносно мажен и пажен, у сваком луксузу. И сад кажу њему себри, просјаци и остала сиротиња раја: ти можеш да се подвизаваш зато јер си богатун, ничег ниси жељан, све имаш па ти није тешко ни да се одречеш, а ми, ми немамо ништа, па немамо ни чега да се одричемо, а и кад би добили не би ни помислили на тако нешто (тј. на одрицање), јербо смо свега жељни.

[Ćiriličar]

@uomo del Ve.Te.

Кад си пискарао тамо о политици...одмах сам знао да су "богослов"...можда си и пре спомињао, али нисма те пратио...и види стварно, кад "богослов". Мала дигресија: нема веће глупости него децу звати "богослови" и још да имају диплому "дипломирани теолог".

То није теби лично, али то је к'о оно кад је Босанац рек'о да му цура има "диплому манекенке". Небитно...

Набацио си тему, тешку, за десетине дисертација...али да кроз њу "докажеш" на обичном форуму како није како би требало бити, и онда то поткрепљујеш "доказима" из личног искуства.

Много је ствари које не штимају....овде кад пишеш, скоро сам убеђен да знам ко је твој јунак "Господин Епископ" и чак и где је то...види...лепо је то што си срчан, што де копкају те неке ствари, али имаш тога колико хоћеш.

И сложићу се са тобом да те неке ствари девијантне у Цркви долази одозго најчешће...али ствари су много комлексине. Друга ствар - то што је било је мала маца (о девијацијама говорим), шта тек долази. Јер оно што се некада дешавало за 100 година сад се деси за пар месеци...промене у свету. То изискује одговор Цркве, а одговоре даје епискоат. И ту долазимо до тога: са којом позадином животном, образовањем и искуством, хиротонисати људе да воде Цркву?

Ти добро опажаш ствари, али си "зелен" да их сагледаш дубински. Треба да знаш, да то што ти пишеш о славама/ручковима...то је пројава мала и то је ништа...али ок, пример добар о стању...ми смо ушли у историјску фазу када је концепт образовања, па и теолошки, постао КОНТРАпродуктиван. Да не причамо сад о Болоњи и то. Неће моћи Црква да пружа никаве одговоре надолазећим изазовима са старим концептом образовања, а већ пружа ужасно лоше одговоре и не сналази се. Ни о чему, о баналијама скоро, не могу да се договоре. Календару, посту и то...а неки се понашају ко фараони.

Неки имају образовања да су енциклопедије, али све је то бескорисно, чак спутавајуће јер је то образовање било потребно за друга времена и друге приступе и искушења другим "духовима времена".

Наравно да не разумеш о чему пишем...ако не разумеш, не пиши жалоојне есеје....спусти причу, поричај са људма, има овде паметних људи...и та литература и сл. Роде...литература предањска се чита на духовну корист, по неком благословеном "плану и програму", а не по болоњским скупљњу поена. Тако да, прикочи мало са "препорукама" и "библиографијама"....могу те погордити да умсилиш да нешто знаш! А то је онда тек суноврат без могућности устајања...по оној "што више знам знам да ништа не знам".

И..епискоство...оно ти је, између осталог и политика...не у партијашком смислу....немогуће је епископство без икономијске политике. Наш народ је мученички народ...делом због елита, а највише због гополитике кроз историју и данас...и што је Христов! Е сад, Црква је војујућа, истрпиће народ неког владику...узгред, народ није ни научио нити претендује да ручава и да се дружи са владикама...чудно, народ сам себе постави "на место" - на зачеље "трпезе"...и не љути се.

Ти си за све то у праву...прблем је само што Црква није скуп безгрешних, него грешника, и што је народу свеједно што није ручао са владиком и Додиком/Иваничем/Босићем....народ је скроман...а учене (умишљене да су учени после пар књижица би да мењају свет) одмах чеше повређене сујета.

Имаш владиа у РС где 100-тињак свршених теолоа чека парохију и рукооложење....и сад СВИ ОНИ (или да кажем ви?!) се нешто дуре. Све виде, све "знају". Замисли диломирали, па читали отачку литературу, и Мајдорфа и друге тумаче...ле-леее памет над памет. Кад оно, Господин Епископ био калуђер кад су децу плашили са "мантијашима", није имао у каси да поправи кров на храму који прокишњава, а на Служби, није имао ко да одговара за певницом. И види сад...сад вас 100 напуцаних "памећу", богословчића жељни да "покршатавју све", чека у реду...нема са вама ко да порича!

Твој проблем је што ти немаш искуство а ни смирење да схватиш - пвај свет није Христос саздао САМО за мене или тебе, него за свих 8 милијарди! Е сад....како заједничарити и да ли у разним историјски околностима, на разним местима важе иста "правила"? Па не важе...само она ошшта!

Господин Епископ...хм, да...и још кад се "баја из Лакташа" прикачи уз мантију...да...фалиш се како си начитан, а јеси ли? Шта оно рече Павле за робовање? Шта да радимо ако нам је дано да робујемо? Ти гледај да ти, ту где ти је дано да будеш, обаљаш све како треба...можемо причати о властима, о владикама, да...критиковати....само да ли разумемо суштину? Потруди се, изучи све Оце, напуцај се са 2 доктората, служи 30 година и нема брајко...ако волиш жене, нема митре!

Што је то тако? Па такав је историјски развој Цркве! Не треба затварати двери? Ма кога брига за теолошке доказе, затварају се и тачка! То је форма! СИГУРНО има смисла и корисно је Цркви било да епископи буду нежење (или тек онда кад остану удовци) - можда је дошло време да сада буду и ожењени! Ко зна...па не почиње свет од мене и тебе момак...ни Црква. Ти си сада један у редо од 100 "богослова" који чекају нешто у Цркви, а било је времена када су се епархије отимале за сваког ко заврши средњу богословску школу. Суфицит кадровски имамо

То је твој проблем...причаш  о раним вековима а не можеш да сагледаш свакодневницу око себе...

 

[Ćiriličar]

ПС

Твој пример треба да гледаш овако, уместо да чешеш повржену сујету. Живот је пулу-пуна и полу-празна чаше, хоћеш ли жедан да се дуриш што чаша није пуна, или ћеш да испијеш пола чеше и кажеш - Боже хвала, где утолих жеђ. А у оној мери у којој сам желео још воде, у толиком мери је слађа! Благодарим! Утри уста!

• Хвала Ти Господе што данас окупи оволико грешног народа, са грешним али Твојим свештеницима и епископима, јер беше, недавно времна када је "Господин Епископ" обилази шалтере да добије дозволу да изгради неки мали коначић; имао је 5 полу-образованих попова и 3 ђеда за певницом у 2 парохије, а данас сијају Твоји храмови и , гле, моштво народа. И "нас" 100 тине "богослова" има у реду, да бира којег хоће да рукоположи. Ономад 20 храмова запуштено а нико у богословију не хте!
• Сви смо грешни, свако нешто ћари - али то је Твој Домострој спасења и ми у ЈА у њему - никави, грешни, али у болесном свету који је узјахао сатана, ми смо Твоји и Ти си наш - дошли смо да Тебе исповедимо, и Тебе се "наједемо", а не пите са маслинвим уљем или "вруће јаг(етин)е".
• "Господин Епископ" хоће пара, између осталог; онај политичар оће да се додвори народу; онај просјак оће да ућари на "збору"; онај младић кришом гледицка и нада се да ће срести "младу"; онај "босгослов" хоће да га "Господин Епископ" примети како лепо пева и сл. - а што је Бог дао Мојсију (под)законе и упуте шта и како око Храма, укључујући и обрезање? Па све то Павле поукидао после? Св је то "беспотребно"? Да ли је беспотребно? Каже Псалмопојац да треба Милости а не жртвопаљеница - па чему онда Бог заповеда дасе пале жртве? Зна Давид или Павле боље од Бога?
• Црква има свој ток, своју историју, пуну парадокса, али Христос је Огледало - ти си видео много тога што те "копка", а шта је тек видео "Господин Епископ". Он, видиш. по свом нахођењу, управља, њему је дано да управља - и приоритира друге ствари, а не моју и твоју питу и клозете!
• То је ствар оних ОКО епископа, да уреде ствари, довезу тоалете, организују трпезу и сл. Осим тога...нећемо ми мерити ни веру ни неверу. Ти се избори па буди епископ, па ради како треба. Пре тога, ако волиш жене, "докажи теолошки" да епископ може да буде жењен, па онда се и ожени.
• Проблем је "само" - што се не мења лако што се укорењивало више векова...и питање је да ли треба чупати корен, јер онда се осуши стабло.
• Твоја запажања имају смисла - проблем је само ЗАШТО то тебе копка? Из љубави кад тим што су јели слабу питу са лошим уљем, или из повређене сујете? Па толико си, рече, прочитао - шта, ти ниси знао да је у Цркви увек било епископа изјелица, среброљбаца, јеретика, полтрона? Како ти је то промакло - гле чзда, тако начитан? Или мислиш да је твоје време и ти сам "вакцинисано" од грешности? Мислиш да ће болоњски поЈени, маса "богослова" за које нема места и службе, да промене свет и Цркву? Неће!
• Христос је рођен где је рођен, у збегу, међу стоком - шта фали теби посна пита у прикарју...ако си прочитао пар књига о Христовој Цркви, ниси ни у Рају нити си Додик!
• "Господин Епископ" и "кочијаш из Лакташа" ће одговарати за себе, а ти шта оћеш: да будеш поп у време кад сторине "теолога" неће нико, има их ко плеве, или да будеш реформатор по угледу на Лутера?
• Сва запажања су прилично на месту - јеси чуо оно "по икономији"? Јеси! Е па има и Бог своју икономију - дела своја дела спасења света са онима који су се одазвали, и још су грешни, па није то лако...и још неће да им руши слободу.

[Ćiriličar]

ПСС

У богословијама треба градити, мислим ван богословија, штале, куповати њиве, свињце и сл. Обавезно у план и програм увести неки рад...да се бринте о стоци, копате кукуруз, да готовите храну. Или при неком манастиру, па да идете на "стручно усавршавање" као део образовног програма. И то бар 1 дан седмично. Средње богословске школе су прилично ОК, али факултески концепт образовања мењати из темеља. Садашњи концепт образовања има разводњавајући ефекат, слично као информационо друштво: човек прима масу информација а није кадар да те информације користи исправно. Управо тако је концепирано данашње образовање, па и теолошко! Зато имамо само у СПЦ ужасне девијацие. На ПБФу су избацивани продефсори, епископи, неки су чак постали непријатељи Цркве (клира) и сл. И то само за 2 деценије. Све је то продукт концепта образовања.

[uomo del Ve.Te.]

Захваљујем се свима који су својм коментарима учествовали на овој теми.... наравно укључујући и ћириличара  (који нешто зна, нешто пророкује а и понешто гата) ал добро не можемо сви исто да мислимо / да имамо исте ставове погледе по неким питањима...

[Ćiriličar]

пре 3 часа, uomo del Ve.Te. рече

Захваљујем се свима који су својм коментарима учествовали на овој теми.... наравно укључујући и ћириличара  (који нешто зна, нешто пророкује а и понешто гата) ал добро не можемо сви исто да мислимо / да имамо исте ставове погледе по неким питањима...

 

пре 18 часа, Ćiriličar рече

Садашњи концепт образовања има разводњавајући ефекат, слично као информационо друштво: човек прима масу информација а није кадар да те информације користи исправно. Управо тако је концИпирано данашње образовање, па и теолошко! Зато имамо само у СПЦ ужасне девијацие.

Владика Николај рече:

"Памећу ли се хвалите, хвалисавци! Шта је ваша памет до многопамћење?"

 

 

 

 

 

[uomo del Ve.Te.]

пре 40 минута, Ćiriličar рече

пре 4 часа, uomo del Ve.Te. рече

Захваљујем се свима који су својм коментарима учествовали на овој теми.... наравно укључујући и ћириличара  (који нешто зна, нешто пророкује а и понешто гата) ал добро не можемо сви исто да мислимо / да имамо исте ставове погледе по неким питањима...

 

пре 19 часа, Ćiriličar рече

Садашњи концепт образовања има разводњавајући ефекат, слично као информационо друштво: човек прима масу информација а није кадар да те информације користи исправно. Управо тако је концИпирано данашње образовање, па и теолошко! Зато имамо само у СПЦ ужасне девијацие.

Владика Николај рече:

"Памећу ли се хвалите, хвалисавци! Шта је ваша памет до многопамћење?"

Господине ћириличар тако је, у праву сте.

Хвала за поруку.

 

[sampaganini92]

On 26.12.2022. at 17:27, mirko1929 рече

Стани, стани. А јел ти стварно мислиш да су неки тамо неписмени, крезуби, просјаци по гетоима Рима знали теологију? Не брате, не. Он је само знао да ће на агапама да се наједе и да му је попа рекао да ће он након смрти да ужива, а да ће сви они који се сада наслађују да се пате. О домостроју, оваплоћењу и слично он није имао никакве представе.

Ја сам рекао да је под монашком управом православље почело да личи више на будизам него на хришћанство. И то је чињенично стање. Али то ни не чуди, будући да у будизму узде држе монаси (још и више него код нас) и код нас управљају монаси. Отуд долази до конвергенције.

Ooo, мора бити онда да је и апостол Јаков неки груби детерминистички материјалиста! Јер он у својој посланици ошто прекорева све те који би тако да помажу. Манастири су извор доброчинства у смислу да пуно људи чини добро за те манастире (исто као што су и данашња ходоћашћа чашћа утолико што частиш туристичку агенцију). Наравно, увек има изузетака, али изузеци су... па изузеци. Они нису део проблема, па о њима ни не треба расправљати.

 

Какве сад па везе има да ли је неки сирома знао ишта о домостроју? Говорили смо о узроцима ширења хришћанства у првим вековима а које ти сводиш на социјалну солидарност са сиромашнима, машећи суштину до мере која је поражавајућа. Хришћанство се ширило због Христовог дела на земљи, од којег је брига за сиромашне свакако један битан део, али далеко од тога да ицрпљује па ни близу суштину Христова дела на земљи. За почетак, хришћанство представља тотални апсурд, парадокс, лудост у ондашње као и у свако друго време и оно што је Христос говорио представља својеврсно насиље над људском природом. Управо оном послегрехопадном природом која и није оно за шта је човек створен. Борба против своје природе је позив хришћанства а људима који не поимају палост своје природе тим пре неће бити лако да усвоје принципе који су противни ономе на шта су одвека навикли.

Као такво монаштво је након масовног, неорганског, државног ширења Хришћанства представљало кључан фактор у очувању тог учења и спречавању његовог утапања у вртолге овоземаљских политика, идеологија итд итд. Што се тиче апостола Јакова, он нити на једном месту не говори то што и ти и крајње је безвезе да се његова посланица унижава на меру тако наопаког тумачења. Буди доследан, па окачи речи које би указале на оно што тврдиш, ако постоје..

Уосталом, није ми жеља да се овде препирем и свађам с тобом нити било ким. Јасна ми је савршено потреба да се данашња црквена пракса у свету лиши разноразних исихастичких метода и намета који врло могуће долазе од неких епископа јер заиста то може да породи разне шизофреније код људи и многа страдања. Али се то да објаснити на нормалан начин, а не тиме што се унижава и обесмишљава сам исихазам и покрет који га је изродио. Да, исихазам није за свет него за монахе, али сам по себи итекако има вредност која није ништа мања од твоје и моје испомоћи ближњем. Борбе су и једно и друго, на различит начин, благолсов је и једно и друго, а узрок је исти а то је Љубав. То што ти своју љубав и свој љубавни метод и однос апсолутизујеш а туђи оспораваш више говори о ширини и домету твоје љубави. Мерити собом не ваља, само мерити Христом по мери сопствених могућности.

[mirko1929]

пре 6 часа, sampaganini92 рече

Какве сад па везе има да ли је неки сирома знао ишта о домостроју? Говорили смо о узроцима ширења хришћанства у првим вековима а које ти сводиш на социјалну солидарност са сиромашнима, машећи суштину до мере која је поражавајућа. Хришћанство се ширило због Христовог дела на земљи, од којег је брига за сиромашне свакако један битан део, али далеко од тога да ицрпљује па ни близу суштину Христова дела на земљи. За почетак, хришћанство представља тотални апсурд, парадокс, лудост у ондашње као и у свако друго време и оно што је Христос говорио представља својеврсно насиље над људском природом. Управо оном послегрехопадном природом која и није оно за шта је човек створен. Борба против своје природе је позив хришћанства а људима који не поимају палост своје природе тим пре неће бити лако да усвоје принципе који су противни ономе на шта су одвека навикли.

Као такво монаштво је након масовног, неорганског, државног ширења Хришћанства представљало кључан фактор у очувању тог учења и спречавању његовог утапања у вртолге овоземаљских политика, идеологија итд итд. Што се тиче апостола Јакова, он нити на једном месту не говори то што и ти и крајње је безвезе да се његова посланица унижава на меру тако наопаког тумачења. Буди доследан, па окачи речи које би указале на оно што тврдиш, ако постоје..

Уосталом, није ми жеља да се овде препирем и свађам с тобом нити било ким. Јасна ми је савршено потреба да се данашња црквена пракса у свету лиши разноразних исихастичких метода и намета који врло могуће долазе од неких епископа јер заиста то може да породи разне шизофреније код људи и многа страдања. Али се то да објаснити на нормалан начин, а не тиме што се унижава и обесмишљава сам исихазам и покрет који га је изродио. Да, исихазам није за свет него за монахе, али сам по себи итекако има вредност која није ништа мања од твоје и моје испомоћи ближњем. Борбе су и једно и друго, на различит начин, благолсов је и једно и друго, а узрок је исти а то је Љубав. То што ти своју љубав и свој љубавни метод и однос апсолутизујеш а туђи оспораваш више говори о ширини и домету твоје љубави. Мерити собом не ваља, само мерити Христом по мери сопствених могућности.

Ja не знам како то да ти објасним, али... у првим вековима нико није знао ни шта је то Исус тачно учинио, нити ко је он тачно. Зато су каснији векови, након етаблирања хришћанства, проведени у теолошким споровима. Сви ранохришћански мученици би по данашњим мерилима били јеретици, јер се тада ствари нису још биле искристалисале. Дакле, као ни данас, нису људи приступали никада Цркви због теологије, већ због других ствари (тада је, ето, то био топли оброк, сада несигурност у бурна времена, тражење неког чврстог тла под ногома). Телогија те почне занимати тек кад си већ унутра, пре тога никога није брига за теологију. А чак и активним хришћанима теологија ништа не значи у пракси. Просто се не појављује у духовном животу ако ћемо да будемо искрени. Јел ти мислиш да је коптима озбиљна препрека у животу то што су монофизити?

Хахаха, па монаштво је итекако учествовало у овоземаљским политикама, дакако епископи су у једном тренутку имали читаве мале армије приватних монаха-батинаша, које су цареви после морали да сузбијају. Прочитај посланицу, поготову другу главу. Ако, на прилику, брат или сестра голи буду, или немају шта да једу, и рече им који од вас: Идите с миром, грeјте се, и наситите се, а не да им потребе телесне, шта помаже?

Па јесте проблем. Зато што у православљу је апсолутно ишчезла мирска духовност након пада Константинопоља. Сада су сви православци wannabe монаси (што је јако лоше за духовни развој, у старту си омануо кад се тако поставиш) никога не занимају мирске врлине. И нико од црквених великодостојника не зна ни шта да ради с мирјанима. На њих (мирјане) се гледа као на слепо црево, неко нужно зло, које би по свој прилици ваљало укинути. Или ти модерним језиком речено, монаси су играчи, а сви ми остали смо NPC-јеви, позадинска бука. То све види у свему, чак и молитвама светитељима, нпр. тропар неком преподобном иде на пет страна, а тропар неком мученику -- једна реченица!