Упознајмо монаштво у Раној Цркви

[uomo del Ve.Te.]

пре 19 минута, sampaganini92 рече

отац Рафаило из Подмаин

Да, отац Рафаило је легенда, чоек израиљац, израиљац у коме нема лукавства.

Да, има доста добрих ствари које су урађене у СПЦ али има, ко зна вероватно, могуће исто толико и лоши ствари има које треба исправити....време је Божићњег поста/молитве....колико могу гледам да не узбуркавам духове људи који долазе на поуке...тако да не улазимо сад овај пут у анализирање...

 

Свако од нас има неке своје критеријуме како сагледава ствари у Цркви...свако од нас из неких својих позиција посматра то....свако од нас има различит вид и духовни и интелктуални и физички, различито искуство, различито занање имамо итд... и све то утиче на наше судове, како ћемо поставити ствари, тј. сагледавати ствари....

И онда гледамо посматрам нешто и свако од нас то види другачије.....неко види овај детаљ као битан, неко други ће рећи то није битно ово треће је битније итд...... сликовито да прикажем.....исту слику/фотофрафију људи ће да виде на различите начине, другачије....

И онда шта је ту тачно/истина, чији суд/процена је тачна????.... ал кажем опет да не улазимо у ове анализе (расправе)...

Поздрав за све људе добре воље

[sampaganini92]

пре 3 минута, uomo del Ve.Te. рече

Да, отац Рафаило је легенда, чоек израиљац, израиљац у коме нема лукавства.

Да, има доста добрих ствари које су урађене у СПЦ али има, ко зна вероватно, могуће исто толико и лоши ствари има које треба исправити....време је Божићњег поста/молитве....колико могу гледам да не узбуркавам духове људи који долазе на поуке...тако да не улазимо сад овај пут у анализирање...

 

Свако од нас има неке своје критеријуме како сагледава ствари у Цркви...свако од нас из неких својих позиција посматрам то....свако од нас има различит вид и духовни и интелктуални и физички, различито искуство, различито занње имамо итд... и све тео утиче како ћемо поставити ствари, тј. сагледавати ствари....

И онда гледамо посматрам нешто и свако од нас то види другачије.....неко види овај детаљ као битан, неко други ће рећи то није битно ово треће је битније итд...... сликовито да прикажем.....исту слику/фотофрафију људи ће да виде на различите начине, другачије....

И онда шта је ту тачно/истина, чији суд/процена је тачна????.... ал кажем опет да не улазимо у ове анализе (расправе)...

Поздрав за све људе добре воље

Ма по мени нема ништа лоше од расправе са уважавањем наравно, штавише сматрам је и корисном. Али да свакако сви гледамо из неког свог угла јер ипак смо сви јединствени и непоновљиви а Истина је увек Христос а до њега долазимо заједно а никад сами зато је добро да причамо. Мој угао је тренутно тоталног посрнућа, тако да туђ грех и промашај ми је тотално ван видокруга. Што не значи да не треба критиковати и мењати на боље, ал увек са љубављу јер увек знаш да си и сам слаб и склон посрнућу и да само Богом опстајеш. Ако ниси, мада врв јеси, послушај и оца Ацу Јовановића из Жаркова, за мене је то један од најбистријих пастира данапње СПЦ. 

[uomo del Ve.Te.]

On 24.12.2022. at 20:49, sampaganini92 рече

тако да туђ грех и промашај ми је тотално ван видокруга.

Хвала за вашу/твоју поруку

Да, сагласан сам, тако би требало бити, да свако гледа свог посла...увек сам гледао свог посла, али шта онда кад други не гледају свог посла већ стану чоеку на пут, низашта из никог разлога, никоме ниси ништа ни крив ни дужан, и дођу људи стану ти на пут, и  шта онда? Шта треба да урадим? Ја знам шта би мој деда урадио.....

Има ова јеванђелска прича:

"Јер као што човјек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје;  И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. Тако и онај што прими два, доби и он још два. ....." (Матеј 25.14)

Људи причају како треба разборито користити животно време... како треба умножавати таланте, како треба користити таланте на добро Цркве итд.... АЛИ ШТА ОНДА,  кад неко стане човеку на пут и недају, спрече човека да умножи да умножава таланте, и да то употреби на славу Божију и корист свог народа....ШТА ОНДА?  Да ли ће Господ,  оне који су спречили друге да умноже таланте да ли ће ове бацити у таму најкрајњу или оне који нису умножили таланте, а који су желели да умноже таланте ? - а били су спречени од неког...

"А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба." (Matej 25, 30) 

Дакле, ко је овде сад неваљали слуга онај ко стане неком на пут или онај ко је био спречен да умножи таланте од оног првог?

Уосталом, волео бих да могу још наредних сто година дискутовати о овим темама ал' прође живот, немам времена за то више, довољно сам свог живота, времена уложио... сад нек неко други "паметан" настави где сам ја стао.... уосталом нема потребе, као што већ рекох да улазимо у свео ово, непотребне расправе... барем сад до Божића, а после све по старом, кад прође пост....

Ово што пишем само се надовезујем на претходно написанa два текста....

Поздрав за све људе добре воље

[Bokisd]

пре 23 часа, uomo del Ve.Te. рече

Шта се одма костријешите.....

....не говорим о СПЦ данас већ говорим о раној Цркви од 4ог века.... кад је монаштво преузело кормило Цркве, кад је епископат почео све више да долази из монаштва.... на ово сам мислио.... па потом турски период кад су фанариоти још додатно унели деспотизам у Цркву и то смо ми све преузели.... о овме говорим.... 

.... види се да људи немају појма о стварима из ране Цркве без намере да те увредим.... био сам изненађен овим питањем.........

 

Да кажем и то немам ја ништа лично против Патријарха Порфирије, добар је чоек, има добрих идеја... али све у Цркви , то један човек не може све да изнесе...имали смо среће после 90тхи да смо имали Амфилохија Атнасија и владику Иринеја Буловића.... ови људи су изнели највећи део терета у Цркви.... владика Иринеј Буловић је у годинама види се спрема се да пријеђе у онај свет, а и ми ћемо истим путем пре или касније.... говори о овом отворено.... могу ја пре владике Иринеја буловића умрети,  сутра свети илија може да загрми и да ме убије ко зеца, или може ме ауто ударити, или ко зна шта може бити.. али говорим о неком природном биолошком поредку.... али шта онда кад будемо  у позицији да нема ни једног од тројице.....

....сва тројица и метро Амфилохије, и вл. Атанасије и вл. Иринје буловић имају једну заједничку тачку а то је да нису оставили иза себе добољно образоване људе, ако ништа онда барем на њиховом нивоу....ово је велики пропуст....свићемо пред Господом одговарати па коме опанци а коме обојци што се каже.....ово нисам ја измислио, нити је ово моја нека жеља већ тако пише у Св. Писму....

Кажем опет, лично немам ништа против патријарха Порфирија, бољега у тим годинама нисмо имали за ту позицију у Сабору..... али ко још од епископа или викарних епискпа може да му помогне на адекаватан начин у ношењу тешког бремена, узмите преслушајте само те беседе са хиротинија, и све је јасно........ зашто неко од викарних епископа на одржи неко предавање по факултетима како је започео патријарх Порфирије? Зашто?  И многе друге одличне ствари које је патријарх започео...

 

Па  зато што си подвуко и то још и црвеном бојом, али ипак то што си подвуко нема суштински додирних тачака са овим другим што пишеш у поруци. Једноставно није монаштво и све што носи монаштво са собом криво за ово све што описујеш у поруци (не улазим тренутно да ли је све баш тако или није), па ко су били светитељи и оци од почетка Цркве, ко су били на пример св.Игњатије Антиохијски, св.Поликарп Смирнски, св.Иринеј Лионски, па монаси по духу и по служби и све остало, па ко су били по духу св.Три Јерарха и сви остали светитељи, ко су били по духу и ови наши епископи Атанасије, Амфилохије, Иринеј и други.

Значи можда си се нешто мало лошије изразио, али монаштво у Цркви никако не може да буде главни узрок проблема о којима пишеш, узроци су други и мислим да не треба да се набрајају, рецимо можда гордост, сујета и слично.

[slovoA]

пре 2 часа, sampaganini92 рече

а Истина је увек Христос а до њега долазимо заједно а никад сами зато је добро да причамо.

Тако је! Ја сам у свом коментару претјерао, карикирајући читаву причу до цинизма, али свјесно, наравно, јер - чему такве приче? Нису оне ствар личне перспективе, већ индивидуалне, на основу које је човјек и отуђен од Истине и може се бавити нпр. фризурама Св. отаца, као битним за успјех или неуспјех Цркве, из те "личне" перспективе. Али за шта би оне могле бити битне? За коју Истину? Ту је читав тај проблем, што ми, по неком слијепом правилу, сматрамо да Истину не само знамо већ и посједујемо. Само, како?!

Кад апостол Павле каже да не живи више он него Христос у њему, ко је ту чији? Христос Павлов, или Павле Христов? Јер, ако је Христос Павлов, онда нећемо имати једног Сина Божијег, него ћемо "производити" христосе, свако по својој мјери. И остаћемо потпуно глуви за онај позив на јединство Цркве као Тијела Христовог, "Сами себе, једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо".

Једно Тијело, једна Плот! А све "личне" истине, које не полазе и не завршавају приношењем (предавањем) себе Христу, само су одраз индивидуалности.

[Ćiriličar]

@uomo del Ve.Te.

+Фотије

+Давид

+Јован (Ћулибрк)

+Јоникије

+Сергије итд.

 

Ти си то мало у конфузијз све бацио, направио "босански лонац"....пар опаски:

• Мало да уопштимо - под Турцима СПЦ је угушена, онда је дошао Владика Николај и "расгрнуо пепео и подложио". Николај је, условно, "навећи просле Св. Саве". Онда долази Св. Јустин који Николајеву мисију (свемисија, на свим пољима) ставља у теолошке оквире да тако кажем. И онда он има ученике - 3 А и Иринеја (Артемије отпада после), Амфилохије, Атанасије и Иринеј имају своје ученике који сад столују....тако се од Николаја - почетак 20. века - до данас Црква раугранавала.
• Ти мало пишеш о неискуству, мало о образовању....Црква опстаје у Духу саборности, а то подразумева и послушње. У саборности се одлуке доносе, а у послушању се оне спроводе. Главно правило је: никоме не дати да управља (=руководи) другима ко сам није прошао процес послушања!
• Образовање/предавања и сл. - па, види...Николај је чудо, светитељ несагледив, али је писао "простим" језиком - обрадио је све теме актуелне и тако је требало. Онда је дошао Јустин који иде мало у "истројографију" (житија) и мало у систематизацију (догматика) - дакле теологисање. Онда имамо Амфилохија, Атанасија и Иринеја - износе мисију Цркве и неки су спој Николај-Јустин. И тад настаје проблем....долазе теолози! Опијеност знањем и титулама и каријером...и посебно утицај Зизјуласа...долази утицај разних служби на организацију Цркве и саму теологију.
• И добисмо раскол у теологији и раскол у организацији Цркве/Цркава.
• У таквом стању нити СПЦ треба неких "великих" теолога у епископату, нити мисији треба некаквих радова и докторта са трилион фус.нота....ништа то СПЦ не треба у дужој будућности....треба нам "домаћина" добрих, изворних православаца који су свесни стања и кадри да руководе Црквом по узбурканом мору турбулентне историје.
• Све се брзо дешава, модерне технологије мењају начин мисије Цркве...зато тај помама за теологијом која је прешла у философију (каријерну)....треба да нестане из Цркве. Тиме нам нису потребни ни "напуцани" докторатима епископи!

ПС

Да ти не буде "црквена процена" к'о и политичка са Јеленом Тривић и "демократијом"

 

 

[Ćiriličar]

пре 33 минута, Ćiriličar рече

Црква опстаје у Духу саборности, а то подразумева и послушње. У саборности се одлуке доносе, а у послушању се оне спроводе. Главно правило је: никоме не дати да управља (=руководи) другима ко сам није прошао процес послушања!

Моје неко мишљење је да:

• епископима, можда,  дозволити брак, у сваком случају не бити искључив с тим,
• не би их требало младе и неискусне рукополагати,
• не би требали остајати да управљају епархијом до касне старости/сенилности,
• епархије смањити на неколицину парохија, тиме епископат умножити и приближити их пастви...да раде на мобама, сједе по славама и сл....све је то мисија у време отуђења и индивидуализма...а неки и овце да чувају као Св. Спиридон.

[sampaganini92]

пре 10 часа, uomo del Ve.Te. рече

Хвала за вашу/твоју поруку

Да, сагласан сам, тако би требало бити, да свако гледа свог посла...увек сам гледао свог посла, али шта онда кад други не гледају свог посла већ стану чоеку на пут, низашта из никог разлога, никоме ниси ништа ни крив ни дужан, и дођу људи стану ти на пут, и  шта онда? Шта треба да урадим? Ја знам шта би мој деда урадио.....

Има ова јеванђелска прича:

"Јер као што човјек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје;  И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. Тако и онај што прими два, доби и он још два. ....." (Матеј 25.14)

Људи причају како треба разборито користити животно време... како треба умножавати таланте, како треба користити таланте на добро Цркве итд.... АЛИ ШТА ОНДА,  кад неко стане човеку на пут и недају, спрече човека да умножи да умножава таланте, и да то употреби на славу Божију и корист свог народа....ШТА ОНДА?  Да ли ће Господ,  оне који су спречили друге да умноже таланте да ли ће ове бацити у таму најкрајњу или оне који нису умножили таланте, а који су желели да умноже таланте ? - а били су спречени од неког...

Онда кад ствари крену тим путем, схвати да те Христос разапиње на крст. Као што је и сам био разапет, тиме осветивши и изнутра осмисливши сваку твоју моју и нашу претрпљену неправду бол клевету. Да ниси Христов не би ти потурио крст, а ово ти је потврда да јеси, али кад си горе буду као онај разбојним који каже ја сам заслужено овде, и неће Бог попустити више од онога што можеш да поднедеш. Али ти шаље то у животу да те обликује онаквим каквим Он жели да ти будеш а не ти какав желиш. Ти планираш, а Бог све то побрљави джи каже ненене, него овако. Сад ти примени на своју ситуацију, зашто те је ту закочио, можда сад не знап али биће ти јасно. Божија перспектива је есхатон, он те жели поред себе и даје ти сигнале и смернице. А ти му се препусти и слави Га, јер ако инсистираш биће твоја воља и скинуће те д крста, али да ли то заиста води до Њега? 

[uomo del Ve.Te.]

пре 1 сат, Ćiriličar рече

+Фотије

+Давид

+Јован (Ћулибрк)

+Јоникије

+Сергије итд.

 

Ти си то мало у конфузијз све бацио, направио "босански лонац"....пар опаски:

• Мало да уопштимо - под Турцима СПЦ је угушена, онда је дошао Владика Николај и "расгрнуо пепео и подложио". Николај је, условно, "навећи просле Св. Саве". Онда долази Св. Јустин који Николајеву мисију (свемисија, на свим пољима) ставља у теолошке оквире да тако кажем. И онда он има ученике - 3 А и Иринеја (Артемије отпада после), Амфилохије, Атанасије и Иринеј имају своје ученике који сад столују....тако се од Николаја - почетак 20. века - до данас Црква раугранавала.
• Ти мало пишеш о неискуству, мало о образовању....Црква опстаје у Духу саборности, а то подразумева и послушње. У саборности се одлуке доносе, а у послушању се оне спроводе. Главно правило је: никоме не дати да управља (=руководи) другима ко сам није прошао процес послушања!
• Образовање/предавања и сл. - па, види...Николај је чудо, светитељ несагледив, али је писао "простим" језиком - обрадио је све теме актуелне и тако је требало. Онда је дошао Јустин који иде мало у "истројографију" (житија) и мало у систематизацију (догматика) - дакле теологисање. Онда имамо Амфилохија, Атанасија и Иринеја - износе мисију Цркве и неки су спој Николај-Јустин. И тад настаје проблем....долазе теолози! Опијеност знањем и титулама и каријером...и посебно утицај Зизјуласа...долази утицај разних служби на организацију Цркве и саму теологију.
• И добисмо раскол у теологији и раскол у организацији Цркве/Цркава.
• У таквом стању нити СПЦ треба неких "великих" теолога у епископату, нити мисији треба некаквих радова и докторта са трилион фус.нота....ништа то СПЦ не треба у дужој будућности....треба нам "домаћина" добрих, изворних православаца који су свесни стања и кадри да руководе Црквом по узбурканом мору турбулентне историје.
• Све се брзо дешава, модерне технологије мењају начин мисије Цркве...зато тај помама за теологијом која је прешла у философију (каријерну)....треба да нестане из Цркве. Тиме нам нису потребни ни "напуцани" докторатима епископи!

ПС

Да ти не буде "црквена процена" к'о и политичка са Јеленом Тривић и "демократијом"

Хвала за вашу/твоју поруку.

Ево прочитах поруку и прво што сам помислио: оооо Боже Господе неба и земље опрости му јер не зна шта пише....

Одох на Литургију ово јутро па кад се вратим делимично ћу да одговорим на вашу/твоју поруку....

....има ствари које сте својим видом (духовним, интелектуалним, физичким) добро видели како стоје, и то сте добро поставили али има и ствари које не видите добро....

Сликовито да прикажем о чему пишем....

....исто као кад човек оде код очног доктора па му доктор постави таблу са словима/борјевима на одређеном растојању па га пита доктор тог чоека погледај овам и реци које је ово слово или број.....и онда тај неко каже то је слово Ћ а доктор каже не није Ћ већ је то  слово М..... и онда доктор стави тамо нека стакла на наочале пробна за одређивање диоптрије и  онда чоек стварно погледа кроз та пробна стакла за одређивање диоптрије и види уз помоћ докгора да то стварно није слово Ћ него М.....

Као што рекох одох на Литургију... у току Литургије док будем певао за певницом наћићу времена/простора да убацим једну молитвицу за вас господине ћириличар, да кажем једну молитву за вас да Госпоод неба и земље побољша ваш, духовни, интелектуални и физички вид да боље видите, и да тачније поставаљате ствари....опасно је ако чоек не види добро.....

P.S. Људи који управљају Црквом и воде народ морају да имају добар изоштрен вид и духовни и интелектуални и физички.... јер ако слепац води слепе... шта ће бити?  Видим у последње време често неки овде на поукама потежу револвер и пуцају са муницијом Духа Светога... то је озбиљно питање како Благодат Божија, Дух Свети делује.... и о овоме ћу написати неколико речи....

ајд задраво сад, морам да идем.... већ касним....

[uomo del Ve.Te.]

On 25.12.2022. at 6:44, Ćiriličar рече

• Мало да уопштимо - под Турцима СПЦ је угушена, онда је дошао Владика Николај и "расгрнуо пепео и подложио". Николај је, условно, "навећи просле Св. Саве". Онда долази Св. Јустин који Николајеву мисију (свемисија, на свим пољима) ставља у теолошке оквире да тако кажем. И онда он има ученике - 3 А и Иринеја (Артемије отпада после), Амфилохије, Атанасије и Иринеј имају своје ученике који сад столују....тако се од Николаја - почетак 20. века - до данас Црква раугранавала.
• Ти мало пишеш о неискуству, мало о образовању....Црква опстаје у Духу саборности, а то подразумева и послушње. У саборности се одлуке доносе, а у послушању се оне спроводе. Главно правило је: никоме не дати да управља (=руководи) другима ко сам није прошао процес послушања!
• Образовање/предавања и сл. - па, види...Николај је чудо, светитељ несагледив, али је писао "простим" језиком - обрадио је све теме актуелне и тако је требало. Онда је дошао Јустин који иде мало у "истројографију" (житија) и мало у систематизацију (догматика) - дакле теологисање. Онда имамо Амфилохија, Атанасија и Иринеја - износе мисију Цркве и неки су спој Николај-Јустин. И тад настаје проблем....долазе теолози! Опијеност знањем и титулама и каријером...и посебно утицај Зизјуласа...долази утицај разних служби на организацију Цркве и саму теологију.
• И добисмо раскол у теологији и раскол у организацији Цркве/Цркава.
• У таквом стању нити СПЦ треба неких "великих" теолога у епископату, нити мисији треба некаквих радова и докторта са трилион фус.нота....ништа то СПЦ не треба у дужој будућности....треба нам "домаћина" добрих, изворних православаца који су свесни стања и кадри да руководе Црквом по узбурканом мору турбулентне историје.
• Све се брзо дешава, модерне технологије мењају начин мисије Цркве...зато тај помама за теологијом која је прешла у философију (каријерну)....треба да нестане из Цркве. Тиме нам нису потребни ни "напуцани" докторатима епископи!

Заиста више назнам шта ту човек може да уради, кад је неким људима једноставно немогуће објаснити очигледне ствари, једноставно некима не можеш објаснити да је 2 + 2 =4, и ту чоек може 5 дана, месец годину објашњавати, два и два су четири...и то тако може ићи донекле и после одрећене тачке то све прелази не да нема смисла већ прелази у тотални апсолутни бесмисао.......што би то амери рекли у томе случају: there is no hope…

Господине ћириличар ово што пишем горе пишем/говорим уопшено а не конкретно за ово што сте/си написао...

 Кажете:

Мало да уопштимо - под Турцима СПЦ је угушена, онда је дошао Владика Николај и "расгрнуо пепео и подложио". Николај је, условно, "навећи просле Св. Саве". Онда долази Св. Јустин који Николајеву мисију (свемисија, на свим пољима) ставља у теолошке оквире да тако кажем. И онда он има ученике - 3 А и Иринеја (Артемије отпада после), Амфилохије, Атанасије и Иринеј имају своје ученике који сад столују....тако се од Николаја - почетак 20. века - до данас Црква раугранавала.

Кад човек сагледа ствари кроз историју Цркве, може веома лако доћи до закључка да су најобразованиј људи највише допринели Цркви...не идем у томе правцу да се расправља који је светитељ већи а који мањи итд....ово је непобитна чињеница за образоване људе у Цркви....коју ће сваки здраворазуман човек потврдити.... неки ће одма сад да потегну оне фазоне па да ли ти занаш да апостоли нису били акадмески образовани итд.... да било је људи који нису били образовани али су били добри хришћани, а на неки свој начин су допринели напредку Цркве.... али не треба од овога правити правило...и упадати у те софистичке расправе и надмудривања, већ сагледати све ствари, детаље, чињенице......

Шта хоћу да кажем је то: колико је било апостола и нису били образовани... АЛИ од Апостола до данас колико је било изузетно образованих људи који су водили Цркву.... и да ли сад неко треба да каже, 12 апостола нису имали акадмско образовање.... и сви остали њих на хиљаде после њих кој су били изуезтно образовани...требали су бити као и апостоли....само слијепац не може да разуме о чему пишем/говорим.... али има нажалост и глупавих људи (без намере да вређам) овде због којих морам да губим своје драгоцено време да објашњавам очигледне ствари изнова и изнова....али тога неби било да људи седну да узму да читају текстове отаца....већ причају напамет.....и то је то, просто и једноставно, чињеница....

Јован Дучић негде каже да се жена другачије осећа ујутро, другачије у подне а таке другачије навече...дако и овде неки људи на основу неких својих осећања, размишаљња, или шта су чули пишу износе ставове....а нису сели и узели да читају и изчитавају текстове отаца и да онда граде своје ставове и да говоре,пишу.... лично све што сам писао овде не пишем ништа напамет ВЕЋ говорим језиком отаца Цркве, јер сам то читао изучавао колигко год сам могао јер су неки људи настојали да ми отежају то што више су могли... и кажем опет не пишем ништа напамет, тако да ако неко има проблем са оним што пишем или кажем нема проблем самном лично већ са текстовима, списима Отаца Цркве....и то је то... поједностављујем целу ствар као за први разред основне школе......

Свети Николај Велимировић је био изузетно образован и бирљантан човек... али то није било преко ноћи да се он једно јутро пробудио са свим знањем, образовањем и способностим за писање и искуством већ је завршавао школе, путовао по свету... адекватно се спремао за службу....

....управо као и Св. Јустин Ћелијски... исто тако и надавно упокојени метро Амфилохије, и Тасо и исто тако и вл. Иринеј Буловић који је још са нама... дакле ради се о образованим људим који су се на адекватан начин годинама спремали за служење у Цркви и донели велики род....и то је оно о чему ја причам непрестано... треба људе спремити адкватно за службу у Цркви....неможе човек неког ко пије испред киоска пиво узети и убацити га у хируршку салу да врши операције срца или да тог истог убаци да буде капетан путничког авиона само ненормалан чоек може сести у тај авион....

.....зашто умировљени епископ Константин Ћокић или Тихи Пастир (претихи неавно упокојени епископ Лука) зашто ови људи нису понели терет Цркве на својим плећима.... неком другом приликом ћу да пишем о томе какавј је напредак Црква имала на западу док су они и неки други столовали, управљали епархијама....

Ајд код нас (у Р. Србији, Р. Српској, Црној Гори) и некако можда и може да прође неки полуписмени епископ кад се постави...АЛИ у дијаспори ако се постави неко ко је полуписмено/неписме и још уз то ако је лош чоек/фукара и да незна језик, не позанје културу, менталитед те земље народа, ово све остави катастрофалне несагледиве последице по Цркву, да не износим доказе.....ТИ/ВИ господине Ђириличар нисте живели где сам ја живео по дијаспори и видели својим очима шта се ту дешава, тако да не треба ту се упуштате на овај опасни терен..... јер је очигледно да о томе ништа незнате....

Даље кажете господине ћириличар:

Ти мало пишеш о неискуству, мало о образовању....Црква опстаје у Духу саборности, а то подразумева и послушње. У саборности се одлуке доносе, а у послушању се оне спроводе. Главно правило је: никоме не дати да управља (=руководи) другима ко сам није прошао процес послушања!

Људи Божији ја више назнам шта да урадим, како то да објасним људима очигледне ствари.....неки овде на поукама ко неку тибетанску мантру врте у круг  па кажу: Благодат Духа Светог, па Благодат па Блгагодат па Дух Свети па Дух Свети па Благодан Духа Светога и Благода и Благодат..... и све токо они у ладовини леже и само Благодат духа светога решава све проблеме, као неки аладин из чаробне лампе....

 

Сликовито да прикажем ситуацију:

Људи који су завршавали богослвоске школе знају разноразне анегдоте итд...

Ево примере истинит случај: да не наводим школу нити име..... био један студент који је пре испита пио Богојављанску водицу са надом да прође испит....а притом да се није баш спермао за то.... нема потреба да пишем нравно да није прошао испит...

Замислите следћу ситуацију: док је вл. Иринеј Буловић предавао Грчки језик на богословском факултету....да ли неко може узети Богојављанске водице да попије а да притом ништа не учи и да оде на испит код владике Иринеја, да ли ће проћи тај испит? Па неће прићи испит може попити сто хектолитара Богојављанске водице... то му неће помоћи да положи испит док не научи....

Е сад да ли ова горе чињеница негира освећеност Духом Свети Богојављанске водице, не водица је освећена АЛИ ово показује да Благодад Духа светога и Дух Свети на делује како то неки често замишљамо....

Други сликовити имагинарни пример:

 ....е тако исто са овим горе примером може се направити паралела у Цркви везано за хриотонију: неки људи мисле да Благодат Духа  Светога делује како они то (за)мисле..... неки не схватају да ако се коњ или магарац доведе са ливаде и изврши хиротонија над овом племенитом животињом да ће ту Дух Свети да одради посао како они то замишљау..... НЕ то тако не функционише, благодат Духа Светога не фунционише тако.....дакле нешто слично као и у случају студента који је пио Богојављанску водицу...

...дакле неки људи не виде очигледне ствари, џаба од молитава на хиротониј, полагања руку, скупоцене митре са дргауљи и дијаманти (од 2 или 3 хиљаде евра), коњ/магарац остаје коњ/ магарац..... не постоји та молитва у требнику, архијерејском чиновнику која ће да то измени..... неко ће овде рећи па имамо пирмер у Старом Завету, да има али ми нисмо у Старом Завету ми смо сад у Новом што би то реко ђуро из топлиста надреалиста....кад човек све ово види шта се ту дешава од 1990тих буде мало отужно....

О послуштности, послушању...да не пишем овај пут....већ сам овој теми (робовласништву) писао неке текстове овде.... али отом потом...

Даље кажете Господине Ћириличар:

 И тад настаје проблем….долазе теолози! Опијеност знањем и титулама и каријером…и посебно утицај Зизјуласа…долази утицај разних служби на организацију Цркве и саму теологију.  И добисмо раскол у теологији и раскол у организацији Цркве/Цркава.  У таквом стању нити СПЦ треба неких “великих” теолога у епископату, нити мисији треба некаквих радова и докторта са трилион фус.нота….ништа то СПЦ не треба у дужој будућности….треба нам “домаћина” добрих, изворних православаца који су свесни стања и кадри да руководе Црквом по узбурканом мору турбулентне историје.  Све се брзо дешава, модерне технологије мењају начин мисије Цркве…зато тај помама за теологијом која је прешла у философију (каријерну)….треба да нестане из Цркве. Тиме нам нису потребни ни “напуцани” докторатима епископи!

Ово горе што се написали вам је смртни грех, за ово требате да се исповедите и покајете... али то сте све из незанња написали....тако да вам ово може бити олакшавајућа околност кад изађете на судилиште пред Господа неба и земље....

На ово горе што се написали могао бих писати три дана да вам одговорим.... АЛИ укратко ћу покушати да кажем да сажмем то....

Постоји нешто што се зове: Обећана Земља Теологије (Светих Свештених Списа Отаца Цркве, најобразованијих људи који су управљали Црквом) и многи нису чули а камоли видели да ово постоји.... дакле заборавите Зизјуласа и његове следбенике....

Даље, и то да кажем: наш народ заслужује образованије свештенике, ђаконе а посебно епископе....  за епископе то је недопустиво данас да се нису адекватно спремали за службу, а да немају мастер и докторске студије.....дакле људи монаси ни кучета ни мачета, ни жене и деце и никакве бриге ниочему... и да не могу завршити магистарске и докторске студије а хоће да имају власт да управљају, да контролишу касу, хоће да уче друге, да управљају тућим животима......најблаже речено ово је ненормално...

....замислите неко ко испија пиво испред киоска и некако се дочепа хирушке сале за операције јер је добра плата, а да претходно нема завшено образовање и адекватне припреме... исто овако је и са свештеничким и епископским позцијама у Цркви... ДАКЛЕ људи се морају адекванто, како Бог то заповеда припремити за служење у Цркви и онда ће се и резулати показати....шта човек да очекује какава напредак од неког полуписменог чобана/коња, шта ту Благодан Духа Светог може да уради, сети се горе два примера које самнавео студента који је пио Богојављанску водицу да би прошао испит, и потом други сликовити пример....

Ја више незнам како ово да обајсним неким људима, дакле немам више идеју, шта урадити, шта више написати.....позивам неког ако има овде да напише нешто са надом да ће то помоћи да људи резумеју, да виде како ствари стоје

Даље кажете:

Дати не буде "црквена процена" к'о и политичка са Јеленом Тривић и "демократијом"

Лично нисам никакве процен вришио везано за годпођу Јелену Тривић у томе тексту на који алудираш, већ сам написао на енглексом језику нешто што се односило на оног кочијаша из Лакташа....нисам могао то отворено да напишем јер би ми цео текст био избрисан уклоњен са порука...али знам да су неки људи разумели поруку написаног....дакле на ради се о процени већ само о констатовању конкретне чињенице шта се догодило неколико месеци или година пре тога....

 

Господине ћириличар, шта би била моја порука вама/теби:

Видим, овде на поукама писао си ту и тамо.... Мораш да читаш више, узми читај за почетак добре учитеље нашег времена:

....метроа Илариона Алфејева, метроа Калистос Вера, Лоута, Бера, Мегакина... исчитај све што су они написали, биће ту можда/вероватно и ствари са којима се нећеш моћи сложити... ово ће ти бити добра смерница... а потом почни да читаш живе текстове отаца Цркве.....ово ће ти отворити твоје интелктуалне очи и бићеш у прилици боље да упознаш на прави начин и Кападокијце и све друге Оце Цркве.... и то све ће те мало више приближити Обећаној Земљи Теологије.....

Господине ћириличар, да си ти мени жив и здрав!

Поздрав за све људе добре воље

[mirko1929]

пре 19 часа, Bokisd рече

св.Игњатије Антиохијски, св.Поликарп Смирнски, св.Иринеј Лионски, св.Три Јерарха

Нити један једини од наведених није био монах. Неки су били целибатни свештеници, али то је нешто веома другачије, није монах.

[uomo del Ve.Te.]

Приви део:

 

How did we get this far? / Amazing how we got this far? / Како смо стигли овако далеко?

Како је монаштво у раној Цркви извршило насиље над позивом/службом епископа?

 

Већ дуже време размишљам како, на који начин да пишем о овој важној теми... тако ево ово писаније ћу започети са следећим сликовитим примерима:

Човек кад се ожени и доведе кући жену, може се догодити да жена почне да води главну реч, тј. да преузме власт, управљање кућом, тј. може да се догоди да нема простора за дијалог, разговор,договор са женом.... А поред овог ИСТО тако то није само то, то није цела прича, човек кад се ожени са женом стиже и цела женина фамилија у пакету (таст пуница, итд.......)....

.....исто тако жена кад се уда,  стиже и цела фамилија мужевљева у пакету (свекар свекрва итд....)

...... и трагедија је та што у 95% случајева човек који се ожени има посла са лудацима из женине фамилији или жена пак има да трпи лудаке из мужевљеве фамилије....ово најбоље знају свештеници који исповедају наш народ.... ово је чињеница....свако од нас зна за ово,неки пример, нико разуман ово не би требао да негира....

Знам сад се неки питају какве везе има овај сликовити пример са насловом и са централном темом о чему ћу да пишем.... има везе то ће те касније видети...

 

Други сликовити пример:

Код нас често има људи мајстора на ример један човек који раде више ствари у исто време на пример неко је електричар професионално али се приучи да поставља плочице, и да као водоинсталатер поставља цеви за водoвод у кући....  тако да би уштедили новац људи кажу ето што би звао три мајстора да ми то раде: струја, плочице, водонисталација, WC чвор... и каже онда човек позваће тамо тог и тог мајстора који то ради све да буде јефтиније.... АЛИ онда чесо се догоди нека хаварија, тј. да нешто не буде урађено како треба, и на крају све испадне скупље  дупло или више од тога, јер ствари морају да се раде изнова....дакле неко ко је професионално електричар не може постављати исто тако плочице, водоводну инсталацију итд....

Ова два сликовита примера ће помоћи да се боље разуме тема о којој ћу писати....

 

Е сад вако, да почнем да пишем о веома важној теми:

Из сведочанстава Новог Завета а и каснијих свештених списа ( на пример: отац Богослова кападокијског, брат Св. Василија великог били су ожењени) видимо да је епископат углавном био жењен, дакле били су породични људи...

Али, како је дошло до тога да је епископат прешао/постпено  у монашко стање?   

Пустињско монаштво је било важан фактор  у везивању епископства за тотални "монашки целибат"...Према људима од науке ова појаве почела је узимате маха у четвртом веку али не свуда тако да је према u некима: у градовима епископат био у целибату а у мањим местима/градовима било је и ожењених епископа....тако да је после четвртог века број ожењених епископа бивао све мањи... тако да је цар Јустинијан  издао указ којим је постављено правило да епископ мора бити у целибату-неожњен или из монаштва ... ово су две резличите категорије и то треба имати на уму....

....кад је Јустиниан издао овај закон није наишао на супротстављање јер по свој прилици у то време то је било општеприхваћено...ожњени (потенцијални кандидати) су искључени из могућности да буду постављени као епископи ,па чак и они чија је жена умрла а при том да су имали децу били су искључени из ове приче...у каснијој историји Византије било је и изузетака по овом питању.....  

...од 313 године почињући са Константином (па и осталим виазнтијским царевима) Црква је добила велике повластице/донације.....и Црквене заједнице у великим градовима су биле веома богате као и данас, тако да су  постојала правила у раној Цркви који су говорила јасно да Епископ (ожењен) мора разликовати своје лично власништво, дакле долазило је до непотизма (као и данас што има случајева где епископи неки из Црквене касе финацирају ужу ширу и најширу фамилију да не новодим имена сад....) и ово је био један од разлога да је Јустинијан издао указ по коме је инсистирано на целибату (безбрачности) Епископа (једно је целибат а друго је монаштво)... до деветог века епископи су бирани из реда целибатног клира или из монаштва, није тражено да целибатни клирици полажу монашке завете,  али од почетка деветок века долази до тога да су монаси углавном имали највећу предност/удео и бирани су за епископске позиције....

...треба се још једном подсетити да монаштво у почетку  апсолутно није имало никаквог везе тј. уплива у црквену јерархију, управаљање, једном речју није имало никаве везе са Црквеном влашњћу, црквеном касом/новцем.... египатски монаси нису имали баш позитивно мишљење (да не употребљавам тешке реи) о епископима....тако има изрека која каже да треба истим интензитетом бежати од епископа као и од жена ако их монах-пустињак види,сретне...

Везано за монаштво - како каже Јован Мајендорф на једном месту: ни Црквена јерархија нити државна администрација у почетку нису били сигурни (шта да ураде са тим, са целом ситуацијом) које место заузимају постињаци-монаси нити у Цркви нити у држави/царству...

АЛИ како смо ми уопште до тога дошли??????? да су монаси рукополагани  у свештенички чин и како смо дошли до тога да су монси постајали Епископи, да имају власт и новац иако су у почетку бежали од свештеничког чина/хиротоније, власти, новца.....

.....најбољи пример за ово имамо у лику Св. Атанасија Великог који је позивао/убеђивао неке од монаха-пустињака да заузму епископске позиције а са личним циљем да има своје људе на које може рачунати у борби против аријеваца и других.... тако из једног писма у коме Св. Атанасије Велики позива египатском пустињака-монаха Драконтијуса да прихвати Епископски чин... Драконтијус само што Атанасија не пита јели полудио, да ли је нормалан.....то се види из преписке.....од времена Атанасија Великог имамо већ један број епискпа који долази из монаштва на епископске позиције и ово је са временом увећавано.... почињући од Атанасија Великог ово је био “почетка краја” тако да се изразим, изворног раног пустињског монаштва а и ране Цркве која је постојала пре миланског едикта конкетно по њеној структури....дакле дошло је до тектонски измена на неки начин у Цркви од Миланског едикта везано за дражавну власт (однос Царева према Цркви) а исто тако са упливом монаштва у Црквену јерархију допринело је многим изменама..... на неки начин Црква је монахизована.....

Или боље речено монаштво је извршило насиље (неко би рекао силовање) епископске службе... на који начин? 

 

Сетите се на почетку примера које сам навео где жена кад се уда изврши насиље над мужем преузме власт и управљање кућом дома домаћинством.... монаси су прешли у епископе и са собом су донели своја правила игре, своје обичаје, своју праксу итд.... које раније није било у епископском позиву....

 

.... дакле епископска служба/позив је једно... а  монашки пустињски позив-начин живота је сасвим нешто друго тотално супротно од онога што је епископ.... данас ми имамо у једној личности-човеку епископа два позива, тј. у 4том веку два позива су стављена у личност једног човека (Епископ-монах) и све то доводи до неке врсте шизофреније....као одрекли се свега, власти, новаца, биће послушни а вамо имају сву власт, н новац, и све свакодневно доживотне удобности у свили и кадифи, и управљају туђим животима а заветовали се на послушност....

Конкретно везано за позицију-позив епископа:

1....кључна ствар (сетите се Јован 10) епископ треба да разборито управља домаћинством да се брине о свим укућанима у домаћинству као добри родитељи што се брину о својој деци, да их васпитају, да их хране и физички и духовно.... да их уче....дакле брину се и дан и ноћ да разборито управљају домаћинством и да има напредка у домаћинству, спремају наследника на одговарајћи начин да би домаћинсто даље могло напредовати ...

2.На дургу страну монаси су они који су сами (сами са Богом) у фоксу је повученост,пустиња, молитва.... одрекли се света, одрекли се материјалног, удобности, отишли из света....

Дакле не треба бити пуно интелигентан да се спозна да се разуме да ми данас имамо у једној личности (епископ-монах) две службе, два позива спојена....и углавном у 80% случајева епископски део је запостављен док се инсистира на монашком делу, молитвице, тиховање,  итд.....да будем пристојан и да не набрајам детаљно, због оних који су емотивни....

Још да би још јасније приказао о чему се овде ради још један пример:

И трећи сликовит пример који ћу споменути припада сфери апстракције-имагинације док су претходна два (на почетку овог текста) сликоваита примера из свакодневног реалонг живота....

Дакле трећи пример:

....замислите имате генарала на првој борбеној линији, рат је у питњу, људи гину, борбе се воде.... и онда водоинсталатер дође преузме место од генерала и настави да управља током борбе... и војницима на првој линији пошаље, водоводне цеви, клешта, и сав водоинсталатерски прибор... и војници кажу јаве водонисталатеру у штабу, човече штаће на ово да ли си нормалан , пошаљи нам муницију и оружје изгибошмо.....  шта хоћу да кажем је то: данас често епископи више воде рачуна тамо о својим неким тиховањма, изгибоше људи молећи се Богу далеко од народа,у својим дворцима и замковима (Христос је увек био у народу и са народом)... а на другу страну мало или никако не воде рачуна да као епископи треба да воде бригу о свим им повереним људима, да су у народу да су са народом, да разговарају са народом, људи читају јеванђеља много пута, али никако да увиде да Христос није основао неки манастир у некој пустињи далеко од живих људи - народа.....

Нико не спори да је монаштво донело огроман допирност Цркви, списи које имамо углавном су из монаштва, богослужења итд......и многе друге ствари.... дакле ово нико не спори ....али треба бити поштен чоек и не крити да ту има и неких ствари које нису баш добре као на пиример:

 

Конкретне Аномалије које су дошле из монаштва у Цркву:

 

Наставиће се.............................

[Bokisd]

Пре сат времена, mirko1929 рече

Нити један једини од наведених није био монах. Неки су били целибатни свештеници, али то је нешто веома другачије, није монах.

Написо сам по духу слични установи монаштва и монасима. Или па шта је целибат него слично по духу монаштву, потпуно посвећење вери и сличне ствари.

[Ćiriličar]

@uomo del Ve.Te. Црвена слова на форуму су за администратора.

 

Мало среди писаније и вузуелно...кад погледа човек твоју поруку к'о да је отворио богослужбену књигу...смањи мало доживљај макар визуелно - црвенило.

[mirko1929]

пре 38 минута, uomo del Ve.Te. рече

тако да је цар Јустинијан  издао указ којим је постављено правило да епископ мора бити у целибату-неожњен

Занимљиво је то што је ово ишло директно у супротност са апостолским канонима и Павловим наредбама да епископ мора да буде човек с узорном породицом, јер ако је неспособан својом породицом да управља, како ли ће тек онда епархијом?