Вероучитељи стално раде на одређено време

[александар живаљев]

Вероучитељи стално раде на одређено време

О пунолетству веронауке говори се уз помињање нових уџбеника и нерешен статус наставног особља, које обнавља уговор сваке године, иако су неки од њих разредне старешине, па и помоћници директора

Аутор: Јелена Чалија, 12.11.2019. у 21:00

Ђаци ОШ „Јован Поповић” са својим вероучитељом на литургији у Саборној цркви у Крушевцу (Фото СПЦ)

Настава веронауке је уведена у школе између повика да јој је место у цркви, а не у учионици и поклика да је њено враћање у школе прекретница у моралној и духовној обнови друштва. Прошло је 18 година од тада а подршку и противљење су заменила текућа питања: прављење наставног плана и програма, писање одговарајућих уџбеника и наставног материјала, питања о статусу вероучитеља и оно основно што би сви да знају – колико се ученика опредељује за овај изборни предмет.

Данас у Београду, осамнаест година откако је у ОШ „Краљ Петар Први” одржан први час православног катихизиса, тај проценат износи 52 одсто. Односно, како појашњава протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, 78.000 ученика у основним и средњим школама похађа часове верске наставе. У неким епархијама, попут ваљевске, проценат ђака који се опредељују за веронауку је чак 90 одсто.

Школске 2016/17. године донет је нови план и програм, будући да је једна од примедби вероучитеља који су учествовали у истраживању Министарства просвете пре пет година била да за поједине разреде програм није прилагођен узрасту ученика, али и да су потребни нови уџбеници, пријемчивији ђацима.

– Нови план и програм је одобрен од свих релевантних чинилаца и почело се радити на припреми уџбеника. Овога пута су поверени вероучитељима као некоме ко је непрестано у контакту с материјом. Уџбеници су селектовани и аутори именовани, извршена је стручна дидактичка процедура и, колико ми је познато, требало би у најскорије време да се штампају за први и пети основне и први разред средње школе, а за следеће разреде већ наредне године – најављује протојереј-ставрофор Драгомир Сандо.

Оно што се, међутим, још није променило јесте статус вероучитеља. Њих Министарству просвете предлажу верске заједнице, оне и контролишу њихов рад, плате добијају из државног буџета, а уговоре о раду обнављају сваке године. Више пута су тражили да се тај њихов „привремени” статус реши, али је то до данас остало отворено питање.

– Обећано нам је још пре више година с највишег министарског места да ће се то питање у најскорије време решити, али се то још није догодило. Истински разлог нам није познат ако се има у виду да су вероучитељи с адекватним личним примањима и свим доприносима изједначени са својим колегама који су у редовном радном односу. Добра воља би могла да пренебрегне нове услове за радни однос где се траже завршене мастер студије јер су вероучитељи већ одавно у школском систему по ондашњим важећим условима – каже Сандо.

Иако такав статус, према речима нашег саговорника, делимично утиче на крајње резултате у верској настави, вероучитељи су за ових 18 година постали саставни део колектива школе, негде чак и њен управљачки део.

– Имамо већи проценат изванредних вероучитеља, оних који су по цео дан у школским просторима и зато не чуди што су неки помоћници директора, а њих тридесетак су и разредне старешине. Квалитет њиховог рада их је издигао да дају свој лични допринос и за одговорније задатке мада их по слову закона не би могли обављати. Међу вероучитељима имамо и известан број њих у академском знању, доктора и магистара из разних научних области – напомиње Сандо.

Спајање с грађанским васпитањем

У децембру прошле године, патријарх Иринеј је на пријему свих београдских директора школа у Патријаршији предложио да би било добро да се верска настава и грађанско васпитање обједине у један предмет, каже протојереј-ставрофор Драгомир Сандо.

– Ако би дошло до озбиљности њиховог извођења: да се имају два часа недељно, да се оцењују, да нису као у данашњем случају шести и још чешће седми час радног дана и још неколико корекција, и да се Црква још више ангажује у њиховој реализацији, предлог би био више него примењив. Избегли бисмо осећај ривалитета, пребројавања у процентима ова два предмета, а било би простора и за религијску културу, уметност, корелативност с другим школским предметима, темељнију садржајну етичност и много тога примењивог и кориснога за ученике наших основних и средњих школа. Многи су се одушевили овим предлогом – наводи наш саговорник.

Политика Online - Вероучитељи стално раде на одређено време

WWW.POLITIKA.RS

---

Настава веронауке је уведена у школе између повика да јој је место у цркви, а не у учионици и поклика да је њено враћање у школе прекретница у моралној и духовној обнови друштва. Прошло је 18...

 

[Биљана, два]

Редовни радни однос, ако се мисли на рад на неодређено време, већ годинама ју просвети не постоји, на жалост. За старе старице као што сам ја то не важи. Примљена сам у радни однос почетком деведесетих.

Предност имају колеге које су проглашене за технолошки вишак. На сајту Министарства просвете постоји део са статистичким подацима о слободним радним местима. Још је један проблем горући, а то је недостатак стручног кадра.

 

[Anika]

Produzili su zabranu zaposljavanja do kraja 2020.god.

[stevanjuric]

"

И вероучитељи на чекању

Веронаука у школе враћена је 2003, али досад није направљен модел који би пружио праведан статус њеним предавачима. Последњи пут кад је УСПРС о томе причала са владом било је усвајање закона (ЗОСОВ) октобра 2017.

– Предлагали смо модел по којем би остали на листама које би правила Црква, јер нисмо желели да се мешамо у њене одлуке, али смо желели да оне школске године када ради вероучитељ буде примљен за стално. Тада је почела прича да ће се то десити када се укине забрана запошљавања и на томе је остало. Дакле, и 2.000 вероучитеља сада мора да стане у ред јер и они чине групу од око 33.500 запослених на одређено време. На свету не постоји земља која 17 година крши сопствени Устав и да то пролази без велике помпе. Вероучитељи нису такви да ће изаћи и протестовати, а ни Црква није превише агилна у том смислу, имајући друге проблеме којима се бави. Тако благима и посвећенима, како сам их доживела, мислила сам да им треба неко ко би за њих рекао неколико речи. Сада је прилика да се о њима разговара и бићу прва која ће поставити то питање када дође тренутак да се укине забрана – истакла је Јанковићева.

Проширење листе стално запослених у просвети? | Dnevnik

WWW.DNEVNIK.RS

---

Судећи према зеленом светлу које је дало Министарство просвете, 33.584 запосленика на одређено време у образовним установама, колико их бележи Информациони систем „Доситеј”, могу се надати...