Ф. М. Достојевски

[Tumaralo.]

@w.a.mozart

Pozdrav, plemeniti Mocarte!

Uvek je lepo videti da si navratio.

[Božena]

 

[Božena]

[w.a.mozart]

@Tumaralo. благодарим на лепим речима 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2012/02/07/1940712_Dostojevski-t.jpg

Dostojevski

WWW.RTS.RS

---

Posle mnogobrojnih ekranizacija romana Fjodora Mihajloviča Dostojevskog (1821-1881), došlo je...

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2019/12/05/6344497_karamazovi-tjpg

Како се данас читају "Браћа Карамазови"

WWW.RTS.RS

---

Прошло је 140 година од објављивања романа "Браћа Карамазови" Фјодора Михајловича Достојевског. Тим поводом у Дому омладине Београда одржана је...

 

[Božena]

Представљање тротомних "Писама" Достојевског

rts.rs

У Амфитеатру Народне библиотеке Србије 31. маја биће представљана тротомна "Писма" Ф. М. Достојевског у издању "Логоса и Графичара".

Рецензент издања је проф. др Корнелија Ичин. Дело су превели са руског: Мила Стојнић, Људмила Јоксимовић, Ненад Благојевић, Наташа Николић, Гордана и Урош Недић.

Преписка Фјодора Михајловича Достојевског својеврсна је грађа из које је настало све што нам је руски писац оставио у наслеђе.

Истовремено, она је и сведочанство о једном од најбурнијих периода руске књижевне, идејне и културне историје обележене сукобом западњака и словенофила, народњака и револуционара-демократа.

То дело наговештава и период у коме је отпочело рушење светиња и традиционалних величина, наводе из Народне библиотеке Србије.

"Писма" Достојевског оличавају и духовну драму неколико поколења руске интелигенције о чему сведочи и један исказ Достојевског Михаилу Бакуњину.

"Ја не верујем својим убеђењима, а нисам у стању да их изневерим. Ја сам смешнији од Дон Кихота; он је бар искрено веровао да је витез. А ја знам да нисам витез - па ипак се понашам као да јесам, знам да се борим са ветрењачама - и опет се борим, свестан сам да Дулчинеја моја (мој живот) ни на шта не личи и да је одвратна, па ипак је волим за инат здравом разуму и очевидности", навео је Достојевски.

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2017/04/21/4778072_duska-1jpg

Hram

WWW.RTS.RS

---

Dostojevski - traganje za Hristom

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2020/02/13/6476953_1poster-dobjpg

Savremena čitanja Velikog inkvizitora – govori Slobodan Marković

WWW.RTS.RS

---

U emisiji NAUČNI SKUPOVI slušate snimke izlaganja sa konferencije „Savremena čitanja Velikog inkvizitora”, koja je održana 4. decembra u Domu omladine u Beogradu. U osmoj...

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2019/12/30/6390707_poster-dobjpg

Savremena čitanja Velikog inkvizitora – govori Dragan Stojanović

WWW.RTS.RS

---

U emisiji NAUČNI SKUPOVI četvrtkom možete slušati izlaganja sa konferencije „Savremena čitanja Velikog inkvizitora”, koja je održana 4. decembra u Domu omladine u Beogradu. U prvoj...

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2019/04/05/5923347_zoran-zivkovicjpg

Zoran Živković: „Zli dusi” ili kob muške lepote (drugi deo)

WWW.RTS.RS

---

Treći program Radio Beograda emituje u pet nastavaka, od ponedeljka, 8. do petka, 12. aprila, drugi deo studije Zorana Živkovića „Zli dusi ili kob muške lepote” u interpretaciji autora.

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2019/08/02/6120055_duskanaslovnajpg

Храм

WWW.RTS.RS

---

Достојевски о страдању и покајању

 

[Božena]

Dostojevski - život u inat zdravom razumu
B. Đorđević

новости.рс

U pismima Dostojevskog krije se tajna nastanka njegovih romana i duhovna drama ruske inteligencije. Iz piščeve prepiske se saznaje da su "Zločin i kazna" u početku imali naziv "Pijanci"

Достојевски - живот у инат здравом разуму

KAO i svaki stvaralac, Fjodor Mihajlovič Dostojevski (1821-1881) imao je dileme o svom radu, neretko je odbacivao ili spaljivao već napisane stranice rukopisa, ali ni u jednom trenutku nije izgubio veru u svoj rad, niti samosvest o vrednosti onoga što piše. Umetničko sazrevanje ideja i njihova realizacija kod Dostojevskog su imali iznenađujuće jasan put.

Ovim rečima, profesor Tanja Popović govori, za "Novosti", o jednom od najvećih ruskih i svetskih pisaca svih vremena, povodom kapitalnog, trotomnog izdanja njegovih pisama, u izdanju "Logosa".

Dosadašnji istraživači istorije nastanka dela Dostojevskog, kao i njegove stvaralačke biografije često su u njegovoj prepisci nalazili podatke o zamisli pojedinih romana ili njihovim ranijim verzijama. Srpski čitalac sada prvi put ima prilike da se na svom jeziku upozna sa ovom dragocenom književnom i biografskom građom, koja je objavljena na 1.500 strana.

- Ovde se tako može saznati da su "Zločin i kazna" u početku imali naziv "Pijanci", može se naslutiti da je jezgro romana najpre bilo vezano za tragediju porodice Marmeladov. Tokom daljeg uobličavanja dela, čitamo u pismima upućenim Mihailu Katkovu, uredniku časopisa "Ruski vesnik", gde je u nastavcima tokom 1865, zajedno sa Tolstojevim "Ratom i mirom", objavljivan "Zločin i kazna", ova zamisao se proširuje zahvaljujući ličnim iskustvima pisca i razvoju njegove političke i društvene misli - kaže Tanja Popović.

Kada je, po njenim rečima, tokom četiri godine (1867-1872) bio prinuđen da napusti Rusiju zbog velikih dugova i poverilaca koji su mu pretili zatvorom, Dostojevski u pismima svojoj sestričini Sofiji Ivanovnoj, prijateljima, piscima i novinarima detaljno piše o idejnim polazištima romana "Idiot" i "Zli dusi" koji nastaju u to vreme:

- Čitalac može saznati svu suštinu hristolikog bića kneza Miškina, tragični rascep prazne duše Nikolaja Stavrogina, ili podatak da je karikaturalni lik velikog pisca Karamazinova iz "Zlih duha" prototip imao u Ivanu Turgenjevu. Najviše pažnje posvećeno je poslednjem, i verovatno najznačajnijem romanu "Braća Karamazovi", čija se realizacija neposredno otvara na stranicama njegovih pisama: gde je čuo priču o "glavici luka", gde je pročitao prikaze stradanja dece... Još važnije je piščevo objašnjenje uzajamnosti značenja "Legende o Velikom inkvizitoru" i "Žitija starca Zosime": jedan deo bez drugog ne ide, a patnja dobija viši smisao u pokajanju, sabornosti i milosti.

Iz ovih dragocenih pisama saznajemo i o duhovnoj klimi njegovog doba, političkim previranjima i stanju u književnosti. Prepiska se može čitati kao uzbudljiva hronika jednog vremena. Ona oličava i dramu nekoliko pokolenja ruske inteligencije o čemu svedoči i iskaz Dostojevskog Mihailu Bakunjinu:

- Ne verujem svojim ubeđenjima, a nisam u stanju da ih izneverim. Ja sam smešniji od Don Kihota; on je bar iskreno verovao da je vitez. A ja znam da nisam vitez - pa ipak se ponašam kao da jesam, znam da se borim sa vetrenjačama - i opet se borim, svestan sam da Dulčineja moja (moj život) ni na šta ne liči i da je odvratna, pa ipak je volim za inat zdravom razumu i očevidnosti - pisao je Dostojevski.

REČI LJUBAVI

Prava erotska i suštinski ljubavna pisma upućena su samo Ani Grigorjevnoj (rođ. Snitkina), njegovoj drugoj ženi - objašnjava Tanja Popović.

- Piše joj uvek kako je ljubi po celom telu, i poljupcima obasipa njene ručice i nožice, kako je sanja i čezne za njom. Između njih je razlika bila 24 godine, pa u pismima svojim prijateljima, na početku braka, govori o tome kako ga to veoma brine. NJima piše i o njenoj predanoj i naivnoj zaljubljenosti u njega, čemu ni sam ne može da se ne načudi.

Pisma obuhvataju period 1832-1881, koji je, po rečima naše sagovornice, obeležen vrlo burnim sukobima između zapadnjaka i narodnjaka, rastom reolucionarnih pokreta, ubistivima i zločinima, ali i pravim usponom ruske književnosti i filozofije.

- Dostojevski piše, sa nepogrešivo tačnim sudom o ruskoj književnosti. Iako se nikad nije upoznao sa Lavom Tolstojem, on ga bez ikakve sumnje prepoznaje kao jedinog istinitog umetnika svoga doba.

[Božena]

 

RUSKI KLASICI

Koliko su ZARAĐIVALI Dostojevski, Tolstoj i Puškin ? Istina će vas IZNENADITI!

новости.рс

Šta je moglo da se kupi za honorar koji su pisci dobili za svoja najveća dela poput "Ane Karenjine", "Idiota", "Evgenija Onjegina" u tadašnjoj Rusiji?

 

FOTO: Depozit/ Piksabej/ Piksabej

 

Veb-portal Arzamas nedavno je objavio procene šta bi ruski pisci mogli da kupe od honorara zarađenih od svojih poznatih dela. Ispostavlja se da su prvi ruski profesionalni pisci prilično dobro zarađivali.

Tolstoj je bio štedljiv čovek, dok su Dostojevski i Puškin umeli da troše honorare na kocku.

Nikad dosta sira!

Tako je Fjodor Dostojevski za roman "Idiot" (1868) dobio 7000 rubalja (u današnjem novcu to je 7 miliona savremenih rubalja ili nešto više od 100.000 dolara). 

Za taj novac je mogao da kupi: imanje sa hrastovom šumom Rjazanju, lake kočije sa četiri sedišta, 10 skupocenih ogledala od mahagonija, 10 komoda, 10 kilograma sapuna od anisa, 2 hrastova bureta, 30 flaša američkog ruma, 160 kilograma engleskog sira, kožna torba i flaša crnog mastila.

Poznato je da je Dostojevski bio kockar, tako da verovatno ništa od ovoga nije kupio. 

 

 

 

Poznati asketa

Lav Tolstoj je za roman "Ana Karenjina" (1877) dobio duplo više od kolege Dostojevskog. 

Za 20.000 rubalja ( što je približno oko 20 miliona današnjih rubalja ili preko 300.000 dolara), koliki mu je bio honorar, mogao je da kupi: kuću u Moskvi, imanje u Rjazanju, 1000 skupocenih cigara, 30 fotelja od mahagonija, 10 pari čizama od teleće kože, 120 porcelanskih šolja, 150 kožnih aktovki, 2 sablje, 10 kilograma sveća, 4 velike dinje, 60 čeličnih brijača.

I pored tolikog novca, Tolstoj je bio asketa i nije voleo da živi na visokoj nozi. Sam je pravio čizme, a na njegovo imanje Jasna Poljana u Tulskoj oblasti sve te fotelje od mahagonija ne bi ni stale.

 

 

"Evgenije Onjegin" na kocki

Između Dostojevskog i Tolstoja je Aleksandar Puškin koji je za roman "Evgenije Onjegin" (1833) dobio 12.000 rubalja (ako se preračuna na današnji novac to je 10,5 miliona rubalja ili 166.000 dolara).

Za ovaj novac, mogao je sebi da prijušti: 100 modernih košulja, 200 pari modernih rukavica, 80 kilograma čaja od suvih cvetova biljaka, mogao je na godinu dana iznajmiti prizemnu drvenu kuću u centru Moskve i platiti školovanje dvoje dece sa dnevnim boravkom.

Puškin je, poput Dostojevskog, bio strastveni kockar. Omiljena igra mu je bila bridž. NJegova strastvena stvaralačka priroda nagonila ga je da rizikuje, te je samim tim, ruski književni klasik često imao velike gubitke na kartama. Poznato je da je jednom kao ulog koristio čak i rukopis „Evgenija Onjegina“. Srećom, iako je dugo gubio tokom igre, sudbina je umešala prste i buduće remek-delo ipak nije dospelo u tuđe ruke.

[Božena]

Dimitrije Andrejevič Dostojevski: Umetnost razgovora sa Bogom

WWW.NOVOSTI.RS

---

Praunuk genijalnog ruskog i svetskog pisca o Fjodoru Dostojevskom o pravoslavlju, Rusiji, Srbiji i trenutku kada saznaje čiji je potomak