Архиепископ атински Јероним избрисан је из диптиха Руске Цркве

[Поуке.орг - инфо]

 

У вези с поступцима које је Архиепископ атински и све Јеладе Јероним предузео за „признавање“ украјинских расколника из ПЦУ, биће предузете радње у складу с одлукама које је 17. октобра на својој ванредној седници донео Свети синод Руске Православне Цркве. Ово је рекао председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије Митрополит волоколамски Иларион у емисији „Црква и свет“.

 

 

По речима јерарха, „у изјави Синода је, између осталог, истакнуто да ће уколико Јеладска Православна Црква или њен поглавар признају украјински раскол у виду заједничког служења, литургијског помињања лидера раскола или упућивања истом званичних грамата – то представљати жалосно сведочанство о продубљивању подела у породици помесних Православних Цркава. Притом је истакнуто да ће потпуна одговорност за ову поделу пре свега пасти на Патријарха цариградског Вартоломеја и на оне спољашње политичке снаге у чијим је интересима „легализован“ украјински раскол. Ових дана је објављена вест о томе да је Архиепископ Јероним упутио одговарајуће грамате поглавару расколничке структуре у Украјини Епифанију (Думенко)“.

 

Као што је истакао митрополит Иларион, Синод је 17. октобара најавио да ће ако Архиепископ атински званично призна украјински раскол његово име бити избрисано из диптиха Руске Православне Цркве. „То значи да патријарх Кирил неће помињати Архиепископа атинског на богослужењима, као што већ не помиње Патријарха цариградског, – прецизирао је председник ОСЦО. – Мислим да наредне недеље, кад патријарх буде служио неће бити овог помињања.“

 

Притом је митрополит Иларион истакао: престанак евхаристијског општења Московске патријаршије с Архиепископом атинским не значи престанак општења са свом Јеладском Црквом. „И даље ћемо општити са свим оним архијерејима који не признају украјински раскол, а у Јеладској Цркви их има.“

 

 

Осим тога, архипастир је истакао да ходочасничке службе Руске Православне Цркве неће препоручивати ходочасницима да у Грчкој посећују епархије архијереја које признају украјински раскол.

 

 

Извор: Православие.ру

View full Странице

[Поуке.орг инфо]

Ово је, заиста, велика туга за читаво Православље

[Александар Милојков]

@Поуке.орг инфо Туга која вапи за свеправославним Сабором. И још већа туга што за тим Сабором нема воље. У тој кризи православне саборности се и налази суштина наше туге и ове големе муке која се надвила над Црквом.

[Trifke]

Ovo a i jooš po dosta toga govori da smo na pragu raskola koji će biti žeći od onoga od 1054. Onda je i postojala neka dogmatska osnova za raskol a sada smo bez dogmatske osnove. Vartolomej polako ali sigurno stvara mrežicu svojih crkava. Stvoriće u USA, Crnoj Gori, Makedoniji, Litvaniji  i svuda gde bude našao sebi slične. Kod nas bi mogao da počne pregovoresa bivšim Artemijem i milina jedna. 

Normalno da bi to jedan sabor mogao da sredi ali za sabor je potrebno i smirenja i pokajanja a toga nigde nema (tj kod onih koji bi trebali da imaju). 

[Александар Милојков]

пре 21 минута, Trifke рече

Ovo a i jooš po dosta toga govori da smo na pragu raskola koji će biti žeći od onoga od 1054. Onda je i postojala neka dogmatska osnova za raskol a sada smo bez dogmatske osnove.

Ја сам ипак мало оптимистичнији, мада ако ствари потрају, није искључено да се створе и догматске разлике. У том случају би се заиста десило ово о чему ти говориш. Наиме, још увек верујем да је могуће, релативно једноставно превазилажење напетог стања. Кажем релативно једноставно јер је за све потребна смао добра воља и да мало утихну појединачне "новоримске" сујете (како "Новог" таоко и "Најновијег" Рима). Још увек немамо догматских разлиика, али ово стање, по свему судећи, могло би да развије догматску, еклисиолошку разлику - сличну оној која постоји између Источне и Западне Цркве. Та догматска разлика би могла бити, дакле, у схватању појма Првог у Цркви (тзв. источни папизам). Уколико се то деси, а има индиција да је на путу да се деси ако се главе што пре не охладе, онда нам заиста прети озбиљан раскол. Ја чак мислим да је то питање изнад свих питања - тај појам Првог у Цркви. По својој природи, далеко је изнад овог тренутног, око којег се и води препирка, то јест око давања аутокефалије Украјинцима. Јер за Цркву није потресно то да ли ће једна црквена помесност добити статус аутокефалне Цркве, већ управо начин како се то остварује. Тај начин може да осликава погрешну еклисиологију, односно погрешан и неприхватљив појам Првог у Цркви. А то и јесте суштина проблема.

[Ромејац]

пре 2 минута, Александар Милојков рече

Јер за Цркву није потресно то да ли ће једна црквена помесност добити статус аутокефалне Цркве...

Од када су расколници и самозвани епископи црквена помесност?

[Александар Милојков]

пре 6 минута, Ромејац рече

Од када су расколници и самозвани епископи црквена помесност?

Мислио сам генерално, не на расколнике (расколници нису Црква, па самим тим нису ни помесна Црква). Није никакав потрес за Цркву дати некој помесности аутокефалност. Потресан је начин како се то чини, јер се тим начином показује погрешна еклисиологија.

[Trifke]

пре 3 минута, Александар Милојков рече

Ја сам ипак мало оптимистичнији, мада ако ствари потрају, није искључено да се створе и догматске разлике. У том случају би се заиста десило ово о чему ти говориш. Наиме, још увек верујем да је могуће, релативно једноставно превазилажење напетог стања. Кажем релативно једноставно јер је за све потребна смао добра воља и да мало утихну појединачне "новоримске" сујете (како "Новог" таоко и "Најновијег" Рима). Још увек немамо догматских разлиика, али ово стање, по свему судећи, могло би да развије догматску, еклисиолошку разлику - сличну оној која постоји између Источне и Западне Цркве. Та догматска разлика би могла бити, дакле, у схватању појма Првог у Цркви (тзв. источни папизам). Уколико се то деси, а има индиција да је на путу да се деси ако се главе што пре не охладе, онда нам заиста прети озбиљан раскол. Ја чак мислим да је то питање изнад свих питања - тај појам Првог у Цркви. По својој природи, далеко је изнад овог тренутног, око којег се и води препирка, то јест око давања аутокефалије Украјинцима. Јер за Цркву није потресно то да ли ће једна црквена помесност добити статус аутокефалне Цркве, већ управо начин како се то остварује. Тај начин може да осликава погрешну еклисиологију, односно погрешан и неприхватљив појам Првог у Цркви. А то и јесте суштина проблема.

Lepo je što si ti optimističan samo što se Bart neće odreći onoga što je stvorio i što stvara. Ovo nema veze sa Ruskim Rimoom već sa pravdom i nadmenošću. Malo je slučajeva , ako ih uopšte ima, iz crkvene istorije gde se neko pokajao oko ovakvih stvari. Rusi u ovom slučaju nemaju šta da popuštaju  a Grci su tvrdoglavi i nadmeni tako da od sabora i saborskog rešenja nema ništa.  Čak i ako bi se desio neki sabor Bart nebi nikada odustao od svojih pretenzija "istočnog Pape" a niko to nebi prihvatio. Tako da ne vidim na čemu zasnivaš optimizam. 

Što se tiče dogmatske pozadine ona se uvek nađe. Sećaš se da sam ti pomenuo ideju Zikijevu da se sve posmatra po slici Sv Trojice. 

[Александар Милојков]

пре 1 минут, Trifke рече

Lepo je što si ti optimističan samo što se Bart neće odreći onoga što je stvorio i što stvara. Ovo nema veze sa Ruskim Rimoom već sa pravdom i nadmenošću. Malo je slučajeva , ako ih uopšte ima, iz crkvene istorije gde se neko pokajao oko ovakvih stvari. Rusi u ovom slučaju nemaju šta da popuštaju  a Grci su tvrdoglavi i nadmeni tako da od sabora i saborskog rešenja nema ništa.  Čak i ako bi se desio neki sabor Bart nebi nikada odustao od svojih pretenzija "istočnog Pape" a niko to nebi prihvatio. Tako da ne vidim na čemu zasnivaš optimizam. 

Što se tiče dogmatske pozadine ona se uvek nađe. Sećaš se da sam ti pomenuo ideju Zikijevu da se sve posmatra po slici Sv Trojice. 

Па да, о томе сам и мислио. Постоји, нажалост, одсуство воље за Сабором - за јединим начином функционисања Цркве. Питање је да ли би сада ЦП прихватила Сабор, а и да га прихвати да ли би на њему одустала од свог модела решења проблема и, још важније, од свог, бојим се да сам у праву, новопапостичког схватања места и улоге Првог у Цркви.

Са друге стране, ни РП није без мрље по овом питању. Познато је да је активно одбијала учешће на кртитском Сабору, а да је на њему требало да буде разматрано и питање начина додељивања аутокефалије. Управо преводим једну скорашњу изјаву митрополита Игњатија Деметриајнског на ову тему. Нема оправдања за новопапизам ЦП, али је указивањем на руски бојкот поменутог Сабора болно у праву.

[Milan Nikolic]

пре 54 минута, Александар Милојков рече

@Поуке.орг инфо Туга која вапи за свеправославним Сабором. И још већа туга што за тим Сабором нема воље. У тој кризи православне саборности се и налази суштина наше туге и ове големе муке која се надвила над Црквом.

Мислим да је важно напоменути ову Амфилохијеву изјаву:

,,Одлука је у Цариграду била прошле године (2014.) на том саветовању првојерараха православних Цркава, да највише 24 епископа од сваке помесне Цркве учествују на том (будућем великом свеправославном) Сабору. Наш предлог и предлог других Цркава, рецимо и Московске патријаршије је био, зашто да не буде сабор свих епископа православне Цркве. Ја сад морам да вам кажем то и кад је било обележавање двехиљаде годишњице хришћанства у Јерусалиму, то сам предложио, да 2001.г. на Духове, сви епископи православне васељене се саберу на Сионску горницу, да буде сведочанство управо силаска Духа Светога после две хиљаде година, и сведочанство шта је Црква урадила у току две хиљаде година. Знате како ми је реаговао неки беше Атанасије из Цариграда...? И рекао је да уђе у записник шта тај Амфилохије прича. А који је био проблем уствари? Проблем је био, ко ће сад сазвати... тамо је Јерусалимски патријарх први... како ће то питање да се реши...? Ја после кажем... неће Јерусалимски довести под знак питања првенство цариградског. И ту је одбијено...''

https://youtu.be/hKDoeS88lyc?t=5397

 

[Trifke]

пре 2 минута, Александар Милојков рече

Па да, о томе сам и мислио. Постоји, нажалост, одсуство воље за Сабором - за јединим начином функционисања Цркве. Питање је да ли би сада ЦП прихватила Сабор, а и да га прихвати да ли би на њему одустала од свог модела решења проблема и, још важније, од свог, бојим се да сам у праву, новопапостичког схватања места и улоге Првог у Цркви.

Са друге стране, ни РП није без мрље по овом питању. Познато је да је активно одбијала учешће на кртитском Сабору, а да је на њему требало да буде разматрано и питање начина додељивања аутокефалије. Управо преводим једну скорашњу изјаву митрополита Игњатија Деметриајнског на ову тему. Нема оправдања за новопапизам ЦП, али је указивањем на руски бојкот поменутог Сабора болно у праву.

Nismo ni mi trebali da idemo na sabor u Kritu no sada je kasno. Na Kritu se  i da su došli Rusi  nebi odlučivalo o ulozi CP. Na tom saboru nisu mogli da se dogovore o mnogo jednostavnijim stvarima a da se dogovore o tome. Jedinstvo je davno zaboravljena reč. 

[Trifke]

пре 4 минута, Milan Nikolic рече

Мислим да је важно напоменути ову Амфилохијеву изјаву:

,,Одлука је у Цариграду била прошле године (2014.) на том саветовању првојерараха православних Цркава, да највише 24 епископа од сваке помесне Цркве учествују на том (будућем великом свеправославном) Сабору. Наш предлог и предлог других Цркава, рецимо и Московске патријаршије је био, зашто да не буде сабор свих епископа православне Цркве. Ја сад морам да вам кажем то и кад је било обележавање двехиљаде годишњице хришћанства у Јерусалиму, то сам предложио, да 2001.г. на Духове, сви епископи православне васељене се саберу на Сионску горницу, да буде сведочанство управо силаска Духа Светога после две хиљаде година, и сведочанство шта је Црква урадила у току две хиљаде година. Знате како ми је реаговао неки беше Атанасије из Цариграда...? И рекао је да уђе у записник шта тај Амфилохије прича. А који је био проблем уствари? Проблем је био, ко ће сад сазвати... тамо је Јерусалимски патријарх први... како ће то питање да се реши...? Ја после кажем... неће Јерусалимски довести под знак питања првенство цариградског. И ту је одбијено...''

 

https://youtu.be/hKDoeS88lyc?t=5397

Ovo sam i ja čuo od Amfilohija. 

[Александар Милојков]

пре 8 минута, Trifke рече

Nismo ni mi trebali da idemo na sabor u Kritu no sada je kasno.

А како мислимо да функционишемо као Црква бојкотовањем суштине - бојкотовањем саборности? Кажеш да је заборављено јединство. Па како да га буде ако бојкотујемо саборност?

[Milan Nikolic]

пре 37 минута, Александар Милојков рече

Још увек немамо догматских разлиика, али ово стање, по свему судећи, могло би да развије догматску, еклисиолошку разлику - сличну оној која постоји између Источне и Западне Цркве. Та догматска разлика би могла бити, дакле, у схватању појма Првог у Цркви (тзв. источни папизам). Уколико се то деси, а има индиција да је на путу да се деси ако се главе што пре не охладе, онда нам заиста прети озбиљан раскол. Ја чак мислим да је то питање изнад свих питања - тај појам Првог у Цркви. По својој природи, далеко је изнад овог тренутног, око којег се и води препирка, то јест око давања аутокефалије Украјинцима. Јер за Цркву није потресно то да ли ће једна црквена помесност добити статус аутокефалне Цркве, већ управо начин како се то остварује. Тај начин може да осликава погрешну еклисиологију, односно погрешан и неприхватљив појам Првог у Цркви. А то и јесте суштина проблема.

Управо тако. Јер исто тако није било догматских неправилности у учењу филиоквеа, али је временом учињен неправославни корак у тумачењу и примени филиоквеа. Исто тако је појам Првог у Цркви изузетно потребан, афирмативан и ако хоћете онтолошки потребан за Цркву, али је погрешна примена такође изузетно опасна и може довести до катастрофалних последица у виду раскола и подела.

[Trifke]

пре 4 минута, Александар Милојков рече

А како мислимо да функционишемо као Црква бојкотовањем суштине - бојкотовањем саборности? Кажеш да је заборављено јединство. Па како да га буде ако бојкотујемо саборност?

Sabornost da ali ne i nameštenu igru Fanara. Nemoj da se pravimo naivni.