Koji vaspitni stil koristite kao roditelj?

[JESSY]

Ljudske ličnosti individualne su kao i otisci prstiju. Temperamenti, prošlosti i vrednosti veoma se razlikuju, kao i uticaji roditelja na decu i reakcije dece na uticaje roditelja. Svaki roditelj treba da nađe vaspitni stil koji odgovara njegovoj/njenoj ličnosti i moći će fino da podešava i usklađuje taj stil, pod uslovom da znaju koji pristupi će najverovatnije da vode njihovu decu ka tome da postanu srećne i odgovorne odrasle osobe.

[JESSY]

Kviz o roditeljskim stilovima

Za svako pitanje, izaberite izjavu koja najbolje opisuje vaš stav.

1.

a) Ono što je najpotrebnije detetu je da bude voljeno, poštovano i vrednovano.

b) Detetu je najpotrebnija struktura, zatim pravila i disciplina.

c) Detetu je potrebna i ljubav i struktura.

2.

a) Kada su deca neposlušna, potrebno im je razumevanje.

b) Kada su deca neposlušna, potrebno ih je kazniti.

c) Kada su deca neposlušna, roditelji treba to da iskoriste kao situaciju za učenje.

3.

a) Deca će se ponašati bolje ako roditelji ignorišu nepoželjna ponašanja.

b) Deca moraju da poštuju svoje roditelje sve vreme. Posao roditelja je da to i osigura.

c) Kada se deca neželjeno ponašaju, roditelji to ponašanje treba da imenuju i da u obzir uzmu moguće stresove, glad ili druge situacije.

4.

a) Deci ne treba kažnjavanje. Potrebna im je samo ljubav i razumevanje.

b) Staromodne ideje o razmaženoj deci važe i danas. Dođe vreme kada je za dobro deteta potrebno i kazniti ga.

c) Ponekad su deci potrebne posledice, ali kazna ih ne uči ničemu korisnom.

5.

a) Izbegavam da postavljam pravila svojoj deci. Mi stvari rešavamo u hodu.

b) Ja sam odrasla osoba, tako da je moj posao da postavim pravila u sopstvenom domu.

c) Pričam sa svojom decom kako bi definisala/o i primenila/o pravila u kući.

6. 

a) Ne postavljam puno pravila i obično činim izuzetke kada ih prekrše.

b) Mojoj deci je samo potrebno da znaju pravila. Ne moraju da im se sviđaju.

c) Važno mi je da deca shvataju pravila u kući.

7.

a) Nemam puno pravila, tako da mi njihovo kršenje i ne predstavlja problem.

b) Kada deca prekrše pravila, uvodim kaznu. To je moj posao.

c) Kada moje dete prekrši pravilo, mislim na kontekst. Pre definisanja posledica, pričam sa njima o tome šta se desilo i pokušavam da problem sagledam iz njihove perspektive.

8. 

a) Moja deca ne završe uvek svoje poslove po kući, ali šta da očekujem? Pa to su deca!

b) Svako moje dete obavlja po par poslova pre nego što im je dozvoljeno da se igraju ili da imaju slobodno vreme. Bez izuzetaka.

c) Očekujem da moja deca završe svoje poslove, ali sam voljna da ih saslušam ako žele ponekad izuzeće ili žele da izmene raspored.

9. 

a) Često moram da podmitim svoju decu da bi uradili to što želim da urade.

b) Moja deca znaju da će biti posledica ukoliko ne urade ono što im kažem.

c) Moja deca i ja smislili smo sistem očekivanja i posledica i uglavnom funkcioniše poprilično dobro.

10. 

a) Nema puno pregovaranja u našoj kući. Ja slušam svoju decu i pokušavam da uradim stvari na njihov način.

b) Nema pregovaranja u našoj kući. Ja sam roditelj i ja uspostavljam pravila.

c) Mi provodimo puno vremena u razgovorima koji se tiču pravila i posledica. Važno mi je da moja deca shvataju pravila i da osete kako sama utiču na posledice.

[JESSY]

Permisivni vaspitni stil : Prijatelj

Ako su vaši odgovori bili većinom pod (a), vaš roditeljski pristup pripada “permisivnom” vaspitnom stilu. Vi volite svoju decu i želite sve najbolje za njih i verujete im da će uraditi ispravnu stvar. Ne volite da uspostavljate pravila ili da ih primenjujete i težite da živite u harmoniji sa njima.

Autoritarni vaspitni stil:  Šef

Ako su vaši odgovori bili većinom pod (b), vi pružate svojoj deci smernice i strukturu koje su im potrebne da bi odrasli u ljude sa vašim sistemom vrednosti. Vaš posao je da budete roditelj svom detetu, nikako prijatelj i nemate potrebu da objašnjavate ili da diskutujete o vašim pravilima ili naređenjima. Kada su vam deca neposlušna, vaš je posao da osigurate da budu prikladno i kažnjena.

Autoritativni vaspitni stil:  Roditelj

Ako su vaši odgovori bili većinom pod (c), vi spadate u “autoritativnu” roditeljsku kategoriju. Vi želite da se vaša deca osećaju voljeno, poštovano i vrednovano i znate da su im potrebna pravila i ograničenja sve dok ne budu dovoljno odrasla da se brinu sama o sebi. Vi izbegavate pretnje i kazne i umesto toga koristite pozitivne odgovore i rasuđivanje da vaspitavate svoju decu. Vaša zrelost i kooperativnost pružaju vašoj deci emocionalnu podršku koja im je potrebna kako bi ispunila vaše visoke standarde. Obraćate pažnju na kontekst dečijeg nepoželjnog ponašanja i provodite vreme sa njima slušajući njihove brige. Vi imate i visoka očekivanja i topli pristup.

[JESSY]

Odbacujući, zanemarjući vaspitni stil: Neuključeni roditelj

Odbacujući roditelji obično ne čitaju članke kao što je ovaj ili rešavaju roditeljske kvizove, tako da nisam uključila stvari koje opisuju njihov pogled. Oni nisu uključeni u odrastanje svoje dece i ne pružaju im ni strukturu ni toplinu. Ponekad nedostatak učestvovanja u životima dece za rezultat daje mentalne ili fizičke zdravstvene probleme, uključujući i zavisnost; ponekad to može biti osećaj preplavljenosti finansijskim ili drugim brigama.

Koji pristup najbolje funkcioniše i zašto?

Autoritativno roditeljstvo vodi najboljim ishodima u odraslom dobu. Čak iako je samo jedan od roditelja autoritativan, deca će verovatnije u odnosu na druge postati samostalnija, oslanjaće se više na sebe, socijalno će biti prihvaćenija i akademski uspešnija. Manje je verovatnije da će iskusiti depresiju i anksioznost i da će se upuštati u asocijalna ponašanja kao što su delikvencija i zloupotreba droga.

Prema stotinama istraživanja u različitim kulturama širom sveta, deca autoritativnih roditelja su empatičnija, ljubaznija, savesnija i žele više da pomognu. Ona bolje rešavaju probleme, imaju više samopouzdanja i prihvaćenija su od strane svojih vršnjaka i drugih odraslih osoba. Ona odrastaju u srećnije, produktivnije i zdravije odrasle osobe.

[JESSY]

Kako da postanete autoritativniji tip roditelja

Većina ljudi ne uklapa se kompletno u jedan od ovih roditeljskih stilova, ali umesto toga možete kombinovati stilove ili ih menjati kako deca postaju starija. Samim saznanjem da su roditeljski stilovi važni i da autoritativni vaspitni stil ima toliko mnogo prednosti, možete izabrati da se približite tom načinu pristupa.

1. Koliko god da je moguće budite topli, saosećajni, smireni i puni ljubavi prema svom detetu.
2. Postavite, u skladu sa godinama vašeg deteta, pravila i granice.
3. Provodite vreme aktivno slušajući detetove brige, ideje i zapažanja.
4. Ophodite se prema vašem detetu sa poštovanjem, slušajte pažljivo i sa poštovanjem, uzdržite se od zadirkivanja ili otvorenim naglašavanjem kako su “slatki.”
5. Insistirajte da se dete ophodi prema vama sa poštovanjem. Pomozite im da uvide i shvate zašto je to važno.
6. Pre nego da tumačite njihova nepoželjna ponašanja kao provokaciju ili kao “loša,” ophodite se prema tome kao prema njihovoj potrebi da nauče nešto, kao prilici da naučite vaše dete šta vi očekujete.
7. Postavite visoke ciljeve za detetovo ponašanje. Objasnite i razgovarajte o tim ciljevima na način koji je u skladu sa njihovim godinama.
8. Istaknite kada je dete dobro, izbegavajte to da radite za loša ponašanja, izuzev kada je to stvarno neophodno. Izbegavajte pretnje i kazne. Umesto toga, koristite razgovor, instrukcije i smernice da oblikujete njihovo ponašanje.
9. Očekujte da će se vaše dete ponašati dobro, sa zrelošću i odgovornošću i ponudite im podršku koja im je potrebna da bi do te tačke i došli.
10. Budite i visoko zahtevan i topao i brižan roditelj.

https://psihocose.wordpress.com/2019/08/31/koji-vaspitni-stil-koristite-kao-roditelj/

 

[Јеленче]

ц 

[Милан Ракић]

Ako imate najviše odgovora pod b) 

Vi ste vojno lice u penziji

[Božena]

 

[Изида]

Kada sam nakon amniocenteze saznala da nosim dečaka bila sam pomalo prestravljena. Obzirom da o dečacima ništa nisam znala. Obe moje sestre imaju kćerkice. Razmišljala sam o tome kako da mu stavim do znanja da je voljen, željen i planski začet(iz zdravstvenih razloga nisam smela da ostanem trudna stihijski), a da ne oboli od Edipovog kompleksa. Ali, on mi je razbio predrasude o dečacima. Pokazao mi je da i oni mogu biti slatki i umiljati. I rekoh sebi da ljubavi, nežnosti i pažnje nikad nije dosta. I reših da poslušam akademika Vladetu Jerotića i da između ekstrema strogog i blagog roditelja izaberem da budem blaga.

[Ćiriličar]

Да се нико не нађу увређен - ови психо-тестови-аналите су и глупост и лудило. То је кад асе спропадне у суштини, па морамо да се поводимо за санирањем последица.

Ја да могу, ја бих потипсао бити "домаћица" цео живот и бити са децом. Али не могу. Жена то неће, као и већина жена не "мирише јој ни кућа ни деца.

Дакле имамо са једне стране ужану борбу да се преживи, да се бруталном капитаизму обезбеди основно за породицу. Капитализам који одузима човеку приватну својину и поробљава га. Ак оћеш да пишаш на улици - плати. Ао оћеш да паркираш - плати. Ако оћеш да седнеш на кулуп - па нема више клупа, понек ау понеком парку. Све мора да се плати, све је под кирију, и све је неко "изнајмио" али тако да је то вечни најам.

Е у ТОМ окржењу живе родитељи и одгајају и хране децу! Онда су они сами ОТРОВАНИ разним "потребама", а многи би се одрекли потреба непотребних, али не могу због околине.

 

СВЕ то има, ОГРОМАН утицај на родитеље, који то преносе на децу. Ја сам био много пута груб, нервозан, ка деци иако их неизмерно волим, и "игоревши" у стресу жртвовајући се за њих, они су били "кап кја је прелила", тако је испадало као "добра крава која даје 20 л. млека, удари ногом и пролије".

Тако је често. Додај ту још слабости оца који воли кафану, друшво, жене, кладионице, или мајку са којечим, па и да је добра, али воли ресторане, воли џиђе-биђе и нека дружења и само гледа да "побегне" из куће, да води децу на разне занимације, па и она и деца постану уличари а кућа постане станица или хостел.

 

Пента: живимо у БОЛЕНИМ друштвеним уређењима, са боесним односима, и улазим, ушли смо у болени период када се човечанство бори у властитом хаосу куда и како. И сад ту неки психо-ТЕСТИЋ, направљен као да је и тата и мама и дете у неком перфектном рај-инкубатору, па шта ћемо, како ћемо. Анализе, анализе, анализе - које је боје муња, је ли крива, права, конкавна или конвексна, а уствери, ГРМОВИ ударају и поврђују, и спаљују и убијају и праве кратке спојеве.

[Владимир Владимирович Цар1]

Све су то приче без престанке, мада неке су можда и од помоћи, али прави проблем је што децу спремамо за овај свет да се снађу, а који у злу лежи, уместо за Царство. И ту онда настаје раскорак, на пример шаљемо децу на Запад да се боље школују а они јеретици. Наравно није свако дете Владика Николја па да докторира у Швајцарској  и постане Свет то је друга прича.

[Ćiriličar]

Некада је у сваком трећем селу или у граду била по једна ментално болесна особа и сви су је знали. Данас школе имају туце психолога,, педагода и социјалних тета, а дјеца се убијају, а пола друштва је на психоактивним стероидима. Све нека тестирања и анализе, и дођосмо до тога да деца не знају јесу ли мушко или женско.

Проблем је што друштво, политика, школство само фурају накриво насађене шаблоне наметнуте од либерал-капитаизма, а кад је пгрешан воз, све су станице погрешне.

Не смеш дете да казниш, васпитно, за погрешку да би се научило и не правило веће погрешке. Сам си роб болесног ситема. И ти и дете блејите у екране, у шареној лажи. Живите у кавезу од 40-50-70 квадрата, без дрвета, на високом као птица, без дружења, без нормалних односа у друштву - зло делати а добру се надати није.

Најгоре је то што су безбожни комунисти имали боље моралне норме и здравији погледа на друштвене норме него данаши којекави уређивачи наших судбина.

Деца нису видела краву, овцу, нису се испрљала, нису научила да немају чоколаду, или играчку, а и да хоћеш да га сачуваш, не можеш јер је свуда око детата шарени вашар, па ако му не даш што други имају - обрни, окрени, и једно и друго је пут у шизофрена стања. Или му пушташ, или му браниш.

Кад човек погледа, рецимо, руске цртиће - има их маса - финасиране министарством културе, и кад погледа западне, то је неупоредиво.

Наши идиоти не финасирају ништа, финасирају стадионе где се касапе људи у подрумима; финасирају стаклене торњеве да покажу своју мегалоМАНИЈУ...који цртић је направио неко у Србији и када у новије време? Ко је написао дечију збирку песама? Ко је издао приче за децу?

Шта има на ТВ-програмима образовно? Уместо Бранка Коцкице добили смо Карлеушу и фарму. На политичкој сцени, преноси се у јавни простор ЗЛО, уместо аргументоане дискусије, као бабетине водећи политичари блеја: "ОНИ су то-и-то" а "ми смо то-и-то". Друштво би оболело само да слуша вести једном на дан, само да чита наслове погане, зле, подмукле, горде, свађалачке. Само кукумакање, пренемагање, и злоспорење.

Све то утиче на маму и тату и на децу.

[Владимир Владимирович Цар1]

знам човека продао стан  да школује сина на западу, овај отишао тамо и није се снашао као се се разочарао није ни битно.

Сада је овај отац подстанар и кука како је био глуп да прода стан. Сам је крив.

А има их пуно као он.

[Backslider]

Ц у покушају,тј то ја и супруга желимо, али у пракси често  изгубим живце, па онда зна бити и Б. Па се после кајем у себи, и тако, у круг.

[Sun14861]

пре 17 часа, Владимир Владимирович Цар1 рече

знам човека продао стан  да школује сина на западу, овај отишао тамо и није се снашао као се се разочарао није ни битно.

Сада је овај отац подстанар и кука како је био глуп да прода стан. Сам је крив.

А има их пуно као он.

Kad je bio za pad