Нафора након литургије: зашто се узима и шта представља?

[Тражитељ]

Помаже Бог!

Активније се укључујем у црквени живот, а иначе сам целог живота верник, али нажалост нисам најбоље упознат са неким ритуалним и/или обичајним деловима црквеног обреда. Одлично је што постоји овакав форум и извињавам се унапред ако је ово питање било раније постављано. Вероватно ћу отворити још пар сличних тема.

Нафора би требало да је освећен хлеб који представља тело Христово и даје се заједно са вином при узимању причешћа и ту ми је све јасно. Али која је тачно функција њеног дељења свима након литургије и шта тада представља? Да ли ју је обавезно узети? Да ли и за њу важи правило да не треба јести пре ње, то јест да је треба узети на празан стомак?

Како се правилно узима нафора? У мојој цркви се испружи рука и сагне се глава и целива свештеникова рука док је даје, што свему даје свечани чин. Да ли неко може да баци мало више светла на овај део литургије?

Унапред хвала!

[Bokisha]

а) Проскомидија

Овај, први део Литургије обавља свештеник у олтару тихо док друга два говори гласно.

Проскомидија – грчки значи приношење. Тако се зове богослужбено припремање хлеба и вина за Литургију по нарочитом обреду, у посебном делу олтара. И само место у олтару где се тај обред врши зове се проскомидија или жртвеник. Црквенословенски проскомидија се зове – предложење.

Свештеник, потпуно обучен у литургијску одећу, пере руке говорећи стихове Псалма 26:6-12. Овим показује да у храм треба да долази телесно чист, али такође показује и то да са духовном чистотом треба приступати обављању светих радњи. Затим приступа жртвенику, да ту припреми Часне дарове.

Часни дарови, зову се хлеб и вино спремљени за свето причешће. Пре освећења се зову предложени (тј. постављени), а после: предложени и освећени. Хлеб и вино су хришћани доносили на дар за службу.

За Литургију је потребно пет хлепчића – просфора (просфора значи принос) умешених од чистог пшеничног брашна, са квасцем и сољу. Свака просфора има на горњој страни печат, који представља квадрат са крстом у средини.

Међу крацима крста је натпис: IИС–ХС–NI–КА, што грчки значи: Исус Христос побеђује. Још је потребно чисто природно црвено вино.

Из прве просфоре вади свештеник цео печат. Тај део просфоре зове се Агнец (јагње) и представља самог Господа Исуса Христа. (Христос се назива „Јагње Божије“ (Јован 1:29-36) и одведен је на распеће „као јагње на заклање“ (Исаија 53:3).) У спомен Христова страдања на крсту, када римски војник прободе ребра Његова (Јован 19:34-35), свештеник копљем (нарочити ножић у облику копља) пробада Агнец и улива у св. путир вино и мало воде. Св. агнец и вино разблажено водом, освећују се на Литургији верних и њима се причешћују свештеници и верници.

Из друге просфоре вади свештеник честицу у част и славу Пресвете Богородице;

из треће – вади девет честица у спомен пророка и претече Јована, осталих пророка, апостола, великих учитеља и јерараха, мученика и мученица, преподобних отаца и матера, бесребреника, св. богородитеља Јоакима и Ане и свију светих и светитеља чија се литургија врши.

из четврте – за здравље и спасење живих, а из пете – за спомен умрлих хришћана, за опроштење грехова и блажени живот свију који су умрли у нади на васкрсење и вечни живот.

Све ове честице стоје на златном или сребрном дискосу. Над њих се стави звезда која нас подсећа на витлејемску звезду више места где се родио Господ Исус Христос.

И дискос и путир покрива свештеник са по једним покривачем – дарком, па обоје прекрије воздухом.

Остатак од просфоре исече се на мање делиће, који се по завршеној Литургији деле вернима. То је анафора (нафора) која нас подсећа на некадашње заједничке трпезе хришћанске заједнице – агапе (в. Дап. 16:34).

[Bokisha]

Завршавајући Литургију, свештеник произноси отпуст, призивајући свете Божје угоднике, да посредују за људе. Верници прилазе свештенику да целивају часни крст, а он им раздаје антидор, нафору, то јест остатке просфора из којих је извађен Агнец и остале честице. Нафора се даје онима који се нису причестили на Литургији (јер сви верници нису увек спремни и достојни да приме Свето причешће). Отуда се нафора и назива антидор – што значи: уместо дара Свете евхаристије. На тај се начин постиже јединство оних који су се причестили са онима који се нису причестили. Овим се унеколико испуњавају речи Светог апостола Павла: Јер је један хлеб, једно смо тијело многи, пошто се сви од једног хлеба причешћујемо (1.Кор.10.17).
Давање нафоре чини се спомен на агапе (вечери љубави), заједничке трпезе хришћанске заједнице из првих времена Цркве. Од остатка принесених дарова, а у сврху помагања сиромашних, одржавале су се агапе – заједничко братско обедовање, као видљив знак међусобне љубави и хришћанског јединства.
На место ових агапа црква је уобичајила да, после Литургије, подели вернима остатке благословеног хлеба, у знак њихове заједнице са Црквом. У знак те заједнице нафора се шаље кући онима, који због болести или каквог другог оправданог разлога, нису могли да дођу у цркву на Службу Божју.
Нафора се обично једе пре сваког другог јела тога дана.
 

https://svetosavlje.org/objasnjenje-svete-bozanske-liturgije/

 

[Александар Милојков]

Нафора или антидор представља хлеб (Просфору) из којег је извађен Агнец (оно што се приноси на Литургији, постаје Тело Христово и њиме се причешћујемо). Оно око Агнеца, што остане након вађења, сече се на комадиће и дели се након Свете Литургије. Антидор значи (грчки άντίδωρον ) уместо дара. То јест, нафора је освећени хлеб који је првенствено намењен онима који се из неког разлога нису причестили.

[Bokisha]

пре 24 минута, Тражитељ рече

Помаже Бог!

Активније се укључујем у црквени живот, а иначе сам целог живота верник, али нажалост нисам најбоље упознат са неким ритуалним и/или обичајним деловима црквеног обреда. Одлично је што постоји овакав форум и извињавам се унапред ако је ово питање било раније постављано. Вероватно ћу отворити још пар сличних тема.

Нафора би требало да је освећен хлеб који представља тело Христово и даје се заједно са вином при узимању причешћа и ту ми је све јасно. Али која је тачно функција њеног дељења свима након литургије и шта тада представља? Да ли ју је обавезно узети? Да ли и за њу важи правило да не треба јести пре ње, то јест да је треба узети на празан стомак?

Како се правилно узима нафора? У мојој цркви се испружи рука и сагне се глава и целива свештеникова рука док је даје, што свему даје свечани чин. Да ли неко може да баци мало више светла на овај део литургије?

Унапред хвала!

Бог ти помогао

брате или сестро.

Добродошао(ла) на Поуке.Ево да скратимо муке  на 

ОБЈАШЊЕЊЕ СВЕТЕ БОЖАНСКЕ ЛИТУРГИЈЕ – Светосавље

SVETOSAVLJE.ORG

  имаш објашњење Литургије а иначе на исом сајту  ћеш наћи мноштво других књига  како богослужбених тако и светоотачких

[Тражитељ]

Хвала велико, Александре и Бокиша!

пре 4 минута, Bokisha рече

Нафора се обично једе пре сваког другог јела тога дана.

 

 

[Тражитељ]

пре 2 минута, Bokisha рече

Бог ти помогао

брате или сестро.

Добродошао(ла) на Поуке.Ево да скратимо муке  на 

ОБЈАШЊЕЊЕ СВЕТЕ БОЖАНСКЕ ЛИТУРГИЈЕ – Светосавље

SVETOSAVLJE.ORG

  имаш објашњење Литургије а иначе на исом сајту  ћеш наћи мноштво других књига  како богослужбених тако и светоотачких

Брат.

Хвала на добродошлици. Ово су, верујем, банална питања које би пре поставило дете. Увек рачунам да има људи који воле да другима објашњавају ствари које познају ако их неко пита јер сам и сам такав, тако да пуно хвала за претходна два одговора. Веруј да доста људи који редовно долазе на литургију то не зна (кажем, ни ја се раније никад нисам запитао око тога), а искрено нисам хтео да пароха одвајам са стране само због тога, то ми је попут питања професора математичке анализе за правила о минусу испред заграде. Хвала још једном!

[Bokisha]

 

пре 1 минут, Тражитељ рече

Ово су, верујем, банална питања

Без бриге брате,питања никад нису банална, увек су то она чији су нам одговори потребни .Има доста литературе па искористи линкове ,а  и одговоре ћеш добити и од друштва са Поука,....па и од теолога као што је Александар Милојков

[Vladan :::.]

пре 33 минута, Bokisha рече

Нафора се обично једе пре сваког другог јела тога дана.

У ствари то се односи на причешће али будући да се мало људи редовно причешћује то правило (тј. евхаристијски пост) се пренело на нафору.

А ако се нафора носи кући болеснима и немоћнима и било како спреченима (мада би у ствари причешће требало да им се носи) онда није реално очекивати од њих да ништа не једу док неко не стигне са литургије и донесе им нафору.

Још један пример. Рецимо да је неко из неког (оправданог) разлога јео пре литургије али је ипак дошао на службу. И неће да се причести јер је јео. Треба ли да узме нафору? Ако је нафора намењена онима који се из било ког разлога нису причестили (дакле укључујући и претходно јело) онда мислим да треба да узме нафору, иако је већ јео. Зашто? Зато што би у супротном такав био лишен и причешћа и нафоре тј. било каквог заједничког обеда са осталима. А заједнички обед је суштина литургије. А он је на литургији био.
 

[Александар Милојков]

Агнец извађен из просфоре. Од овог што остаје сече са антидор или нафора.

 

[Александар Милојков]

Просфора

[Александар Милојков]

Агнец:

[Александар Милојков]

Вађење Агнеца из Просфоре:

[Тражитељ]

Узгред, "агнец" као црслв. за јагње (то јест, Христа) или има друго значење?

[Александар Милојков]

пре 7 минута, Тражитељ рече

Узгред, "агнец" као црслв. за јагње (то јест, Христа) или има друго значење?

Јагње. Представља Христа, Јагње Божје које се даје за живот света, како рече Јован Крститељ када је први пут на реци Јордану угледао Христа. Јагње као жртва.