Шта ће се десити када Србија призна Космет, тј. дође до поделе територије?!

[Ђорђе Р]

Ништа.

Србија је већ признала Косово: Бриселским споразумом, примањем Косова у ОК, кад је Дивац то подржао.

Што се мене тиче, Косово је признато. Ту су границе, царина, такмичимо су у спорту,...

Моја прогноза: Вучић ће гласати да буду примљени у УН, а нама ће причати како ми не признајемо Косово, и да се он лавовски бори за Србију. И људи ће му веровати.

[Драшко]

пре 1 сат, Sofija_ рече

kako mislis?  peder? 

Obicno je 4 "osnovna" bataljona (4 pesadijska ili motorizovana, ili razne kombinacije oklopnih i mehanizovanih do ukupno 4 bataljona), artiljerijski i PVO divizion (tako se u artiljeriji i PVO zovu jedinice ranga bataljona), pozadinski i komandni bataljon. Brigada jos ima i izvidjacku i inzinjerijsku cetu, mozda i cetu veze.

[Ђорђе Р]

За народ који не зна, ил заборавља, једно лично сведочење. 

Када сам 2009е први пут ишао на Косово и Метохију, био сам веома узбуђен. Једва сам чекао да пређемо административни прелаз. Кад рекоше да смо стигли, Косовска Митровица. Ја у чуду, како стигли, свуда српске заставе, зар нису прошле године прогласили независност, зар 1999е није Косово фактички, на терену “изгубљено”? Те 2009е никаквих препрека (граница) није било да се дође на Косово и Метохију.

2012. је уведена граница, управо кад је Вучић дошао на власт, са програмом да спречи успостављање границе. Не само да није радио на спречавању постављања границе, него је радио управо супротно, укидањем институција државе Србије које су постојале на КиМ, до његовог доласка на власт, и Бриселског споразума.

[GeniusAtWork]

То се неће звати "признање" или "подела". Власт ће већ смислити како да то назове да већина народа, која живи уз Пинк, Хепи и Информер, то прогута и истовремено настави са оргазмичним дивљењем Великом Вођи. Они други ће се сигурно бунити, друштвене мреже ће се усијати, пљуштаће колумне, можда буде и неки протест, и тако...све до првог великог празника, годишњег одмора или шта већ буде најближе када се то деси. И онда појео вук магарца и идемо даље.

[Golub]

пре 7 минута, GeniusAtWork рече

 Власт ће већ смислити како да то назове да већина народа, која живи уз Пинк, Хепи и Информер, то прогута и истовремено настави са оргазмичним дивљењем Великом Вођи.

100% тачно! а сада, приде к'тому још, Велики Вођа има о врату орден Светог Саве, да би слуђене Србље још више слудио... 

[Grizzly Adams]

Десиће се апсолутно ништа јер за ту празну причу више никог није брига па ни ове што се још нису уморили од рецитовања епске поезије.

А овај Трамп стеже визни режим... зло & наопако.

[Tumaralo.]

Da li je moguće da Amerika zaista želi full nezavisno Kosovo ali eto Srbija neće da prizna, stvara probleme? Ona zemlja koja nemoćno trpela bombe i tonula u propast dok Primakov (ili neki drugi Rus) nije došao u junu 99 i rekao Miloševiću "sad možeš da potpišeš".

Ameri su u međuvremenu razvalili koliko hoćeš zemalja, stotine hiljada civila pobili, pokrenuli talase migracija u epskim razmerama. Žare i pale.

Neprijatelji Amerike pasu travu.

Ali ne mogu da izdejstvuju da Srbija uradi ono šta oni hoće... I tako već više od 20 godina.

Nego... možda ne žele full de iure nezavisno Kosovo?

Možda baš hoće ovako da mogu da trguju organima, drozom i oružjem?

Zato Kosovo biva primljeno u Međunarodno Telo Za Loptanje Loptom ali ne može u Interpol.

[Иван ♪♫]

Nece biti nista. Iz prostog razloga sto Ameri i zapad vise ne zele da se bakcu sa nama, imaju druga posla, ali u isto vreme ne zele nemire i nesigurnost tamo gde su vec dobili sta su hteli. Znaju da je zapaljiva stvar, pa valjda igraju i oni oprezno, ali i nezainteresovano, jer opet kazem ne zele da se bakcu sa balkanom vise.

Oni verovatno smatraju da je podela teritorija i fizicko razdvajanje naroda jedini nacin za dugorocnu stabilnost (sto istorija pokazuje). A pravda/nepravda i onako nikad nisu interesovali belosvetsku interesnu geopolitiku.

Pradoksalno ili ne, oni, zapad, su sada faktor stabilnosti (dok god su stvari po njihovom, naravno). Nece valjati kada se oni politicki povuku, ako se do tada koliko toliko ne rese stvari na Balkanu. A retorika na Balkanu je iskljucivo zapaljiva i bezkompromisna, niko ne popusta ni pedalj. Svi hoce mnogo vise nego na cemu su trenutno. Ako se nesto ne promeni, a zapad politicki ode, ima da izbije totalni haos, i to mislim najpre i najgore u Bosni, Crnoj Gori i Makedoniji.

 

[Мирослав1]

On 10.10.2019. at 13:02, Милан Ракић рече

Но, сем што ће Сунце (ваљда) опет изаћ` и заћи, да видимо шта би се још нешта могло десити, ако и када дође до тога!?

Дела!

Ништа значајније се неће десити. Биће галаме пар недеља па све по старом. Многи од Косметских Срба већ имају по неку некретнину у Централној Србији па ће се лако преселити ако им живот постане још тежи.

[Vasilije.]

Овако нешто, можда.

 

[Архимандрит Сава Јањић]

On 10.10.2019. at 17:23, Ђорђе Р рече

Ништа.

Србија је већ признала Косово: Бриселским споразумом, примањем Косова у ОК, кад је Дивац то подржао.

Што се мене тиче, Косово је признато. Ту су границе, царина, такмичимо су у спорту,...

Моја прогноза: Вучић ће гласати да буду примљени у УН, а нама ће причати како ми не признајемо Косово, и да се он лавовски бори за Србију. И људи ће му веровати.

Не стижем да пишем већ дуго на Поукама али ова жалосна вест из Александрије данас мало ме је подстакла да погледам теме. У вези овога само да кажем да наш став треба да буде, а колико знам у Цркви јесте, да је Косово насилним путем и једностраним тумачењем међународног права прогласило квази-државу на de jure територији Србије и ту њихову творевину нити признајемо нити ћемо признати, иако смо принуђени да живимо по постојећим законима, имамо документа (као што су у 2. св. рату људи на окупираним територијама имали аусвајсе) итд. Противљење Цркве подели нипошто не значи ћутање пред признањем било билатералним или прећутним давањем сагласности за УН. Чак напротив, управо подела, коју ја зовем редовно подела Србије на Косову и Метохији, отворила би пут признању највећег дела КиМ као државе и чланице УН и по свему судећи утабала пут за велику Албанију. Док год постоји Резолуција 1244 то није могуће а очекивати од Русије и Кине да буду већи Срби од Срба једноставно није реално. Зато треба јасно остати на ставу да нема ни поделе, ни билатералног признања, а ни било какве прећутне сагласности за улазак Косова у УН систем, јасно и гласно. Све би то довело до катастрофалних последица и била би ништа друго него отворена издаја, највећа можда у историји нашег народа. Имали смо многе окупације али никада их нисмо признавали као сталне и увек смо живели за дан слободе. С друге стране са Албанцима треба остати у дијалогу око свих практичних питања како да живимо боље, да сарађујемо колико је могуће и поштујемо једни друге. Србија је отворена и треба да буде отворена за све оне који овде живе. 

То није само политички став, већ произилази из бриге за наш народ и светиње. Одричући се политички Косова или дела Косова и Метохије где живи највише наших људи, где су наше највеће светиње, одрекли бисмо се кључног елемента нашег духовног кода и отворили бисмо пут ка трансформацији српског народа као светосавског народа Божијег у једну другосрбијанску прћију којом ће управљати разни међународни комесари и локални мафијаши. Овај пројекат разградње светосавског идентитета и његово свођење на србијански је шири пројекат оних који желе једном заувек да маргинализују духовни и културни утицај нашег народа који смо вековима имали и знали да бранимо уз највеће жртве.

Уосталом ово сам више пута изјављивао прошле године и хвала Богу имамо 3 саборске одлуке јерархије СПЦ да је управо то став наше Цркве. У вези овог са уласком Косова у УН и тзв. модела две Немачке треба имати у виду да је реч о признању на мала врата. Косову понајмање треба признање Србије. Важно им је да уђу у систем УН и да 5 ЕУ земаља које их не признају, признају Приштину и да се стави тачка на пројекат прављења косовске државе као државе етничких Албанаца у којој су Срби осуђени да с временом нестану а наше светиње постану музеји албанске културе. Колико ћемо као народ Божији - Црква допустити да се ово догоди, то зависи од наше духовне зрелости. Какви смо - тако ће нам и бити. Укратко, Косово нам нико не може узети осим ако га се ми сами одрекнемо. То није само територија, чак понајмање. То је суштинска опредељеност која је оваплоћена у нашем етосу, нашим светињама и оном што безбожни-неонационалисти не разумеју "Косовском завету". 

Будући да принципијелно не дајем никакве изјаве већ годину дана (пошто сам већ довољно говорио) овај коментар је искључиво за форум. Молим да се испоштује иначе медији ће да ме опет растргну као хијене, немам времена да се бавим креатурама које пишу лажи.

[Поуке.орг инфо]

@Архимандрит Сава Јањић Оче, добродошао назад! 

[Golub]

Пре сат времена, Архимандрит Сава Јањић рече

Не стижем да пишем већ дуго на Поукама али ова жалосна вест из Александрије данас мало ме је подстакла да погледам теме. У вези овога само да кажем да наш став треба да буде, а колико знам у Цркви јесте, да је Косово насилним путем и једностраним тумачењем међународног права прогласило квази-државу на de jure територији Србије и ту њихову творевину нити признајемо нити ћемо признати, иако смо принуђени да живимо по постојећим законима, имамо документа (као што су у 2. св. рату људи на окупираним територијама имали аусвајсе) итд. Противљење Цркве подели нипошто не значи ћутање пред признањем било билатералним или прећутним давањем сагласности за УН. Чак напротив, управо подела, коју ја зовем редовно подела Србије на Косову и Метохији, отворила би пут признању највећег дела КиМ као државе и чланице УН и по свему судећи утабала пут за велику Албанију. Док год постоји Резолуција 1244 то није могуће а очекивати од Русије и Кине да буду већи Срби од Срба једноставно није реално. Зато треба јасно остати на ставу да нема ни поделе, ни билатералног признања, а ни било какве прећутне сагласности за улазак Косова у УН систем, јасно и гласно. Све би то довело до катастрофалних последица и била би ништа друго него отворена издаја, највећа можда у историји нашег народа. Имали смо многе окупације али никада их нисмо признавали као сталне и увек смо живели за дан слободе. С друге стране са Албанцима треба остати у дијалогу око свих практичних питања како да живимо боље, да сарађујемо колико је могуће и поштујемо једни друге. Србија је отворена и треба да буде отворена за све оне који овде живе. 

То није само политички став, већ произилази из бриге за наш народ и светиње. Одричући се политички Косова или дела Косова и Метохије где живи највише наших људи, где су наше највеће светиње, одрекли бисмо се кључног елемента нашег духовног кода и отворили бисмо пут ка трансформацији српског народа као светосавског народа Божијег у једну другосрбијанску прћију којом ће управљати разни међународни комесари и локални мафијаши. Овај пројекат разградње светосавског идентитета и његово свођење на србијански је шири пројекат оних који желе једном заувек да маргинализују духовни и културни утицај нашег народа који смо вековима имали и знали да бранимо уз највеће жртве.

Уосталом ово сам више пута изјављивао прошле године и хвала Богу имамо 3 саборске одлуке јерархије СПЦ да је управо то став наше Цркве. У вези овог са уласком Косова у УН и тзв. модела две Немачке треба имати у виду да је реч о признању на мала врата. Косову понајмање треба признање Србије. Важно им је да уђу у систем УН и да 5 ЕУ земаља које их не признају, признају Приштину и да се стави тачка на пројекат прављења косовске државе као државе етничких Албанаца у којој су Срби осуђени да с временом нестану а наше светиње постану музеји албанске културе. Колико ћемо као народ Божији - Црква допустити да се ово догоди, то зависи од наше духовне зрелости. Какви смо - тако ће нам и бити. Укратко, Косово нам нико не може узети осим ако га се ми сами одрекнемо. То није само територија, чак понајмање. То је суштинска опредељеност која је оваплоћена у нашем етосу, нашим светињама и оном што безбожни-неонационалисти не разумеју "Косовском завету". 

Будући да принципијелно не дајем никакве изјаве већ годину дана (пошто сам већ довољно говорио) овај коментар је искључиво за форум. Молим да се испоштује иначе медији ће да ме опет растргну као хијене, немам времена да се бавим креатурама које пишу лажи.

На многаја љета драги оче Саво! 

Не носите Ви случајно Савино име! 

[Тражитељ]

Разлика је једна, оче Саво, у томе што је у претходним окупацијама на територију где живе Срби долазила туђинска власт.

Живи били, па видели, шта је овде у плану. Мени је највеће изненађење то што САД и албанско руководство први нису за поделу у којој би се одрекли 10%, а Србија оном 90% признала независност и/или уједињење са Албанијом. То ме више убеђује да се овде ради једино о стварању хаоса и региона тзв. "контролисане кризе" у ком у сваком тренутку може да се активира рат регионалних размера.

[Иван ♪♫]

On 8.11.2019. at 23:37, Архимандрит Сава Јањић рече

очекивати од Русије и Кине

Они нису неки политички фактор, и не питају се ништа

On 8.11.2019. at 23:37, Архимандрит Сава Јањић рече

Имали смо многе окупације али никада их нисмо признавали као сталне и увек смо живели за дан слободе.

Раније смо остајали на територији, па се ослобађали. Али овде није проблем само окупација, већ то што смо већином протерани. У таквој ситуацији, повратак на Косово под српском заставом је немогућ, односно могућ је једино општим ратом. А већ нова генерација не доживљава Косово као домовину, нити жели да има ишта с тиме.

Чак и када бисмо се силом вратили доле, на шта бисмо се тачно вратили? Да се живи заједно у милтиетничкој заједници ,,народа и народности"? Па опет би било насиља и пушкарања као и пре што је било вековима. Једноставно, Срби и Шиптари евидентно не могу да живе заједно, историја то показује. И онда, да ли желимо да се вратимо на такав статус и оставимо рат у аманет будућим генерацијама? Ако то не желимо, онда би морали да протерамо већину Шиптара (као што су они нас), а ко је спреман на тако нешто? И у чије име? У име хришћанства? У име народа?

Просто речено, ситуација је за нас немогућа. Можемо се вратити кад прође неко време, кад се смени пар генерација, то ћемо сигурно моћи, али, на жалост, не под нашом заставом.

 

On 8.11.2019. at 23:37, Архимандрит Сава Јањић рече

Одричући се политички Косова или дела Косова и Метохије где живи највише наших људи, где су наше највеће светиње, одрекли бисмо се кључног елемента нашег духовног кода и отворили бисмо пут ка трансформацији српског народа као светосавског народа Божијег у једну другосрбијанску прћију којом ће управљати разни међународни комесари и локални мафијаши.

Кључни елемент нашег ,,духовног кода" је Христос и православно предање, и нема никакве везе са политиком, нити зависи од било каквих овоземаљских прилика, нити нам духовност ико може одузети. Духовност и светосавност можемо изгубити само ако је се сами одрекнемо, што често и чинимо.

 

On 8.11.2019. at 23:37, Архимандрит Сава Јањић рече

Укратко, Косово нам нико не може узети осим ако га се ми сами одрекнемо. То није само територија, чак понајмање. То је суштинска опредељеност која је оваплоћена у нашем етосу, нашим светињама и оном што безбожни-неонационалисти не разумеју "Косовском завету". 

Волео бих објашњење шта тачно данас значи ,,косовски завет"? Дакле, обичан човек, који се не занима много за дубља духовна питања, сетиће се историје и да су Срби дигли војску и кренули у одбрамбени рат против Турака. Шта онда он може да закључи када му се каже да обавезно држи ,,косовски завет"? Да треба ратом ослобађати Косово? Или то значи нешто друго, да не заборави своје духовно-културно наслеђе? Или, ако су они тада изашли пред Османлије како би покушали да заштите народ и своју децу, будуће генерације, да ли то значи да и ми данас, угледајући се на њих треба да учинимо оно што је потребно да будућим генерацијама буде боље? Да ли се боримо за прошлост, или за будућност? Шта би Исус рекао на нашем месту? Шта нам каже Нови Завет, за које царство треба да се боримо, земаљско или небеско? Било би добро разјаснити ово.