О аргументу за човјека

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Честа појава која отежава дијалог. Самазвано или ангажовано се догматизују ставови нпр. архијереја, који је увјек у праву, а други нпр.архојереј није никад.

Размишља се по 'партијској" линији, судови су донесени (од ко зна кога) унапријед и расправа је размена ватре из ушанчених позиција.

Дијалог служи за доминацију, бесомучно се калкулише ефектима.

Изворна намјена форума, скупштине, сабора се на овај начин обесмишљава јер се не очекује спознаја и просветљење него се контаминацијом заузима(медијски) простор дијалога.

Говори се за човјека, то је исто као што и против човјека, а у позадини лежи гевелсовско схватање истине.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

[Иван ♪♫]

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

доминацију, партијској" линији, догматизују...

Status, korist, plemenski mentalitet, duhovni papizam... Ljudi su obicno vodjeni emocijama, bili toga svesni ili ne. Vodjeni su najcesce skrivenom koriscu, svako tera svoju agendu, i vecina rasudjivanja i dijaloga se svodi na racionalizacije i sofizme. Treba uloziti trud kako bi se prepoznale svoje emocije i podsvesno, i time lakse izbegle zamke u rasudjivanju. To je neophodno kako bi se islo za istinom. To zahteva da priznas da nisi u pravu, da ispravljas svoje pleme (a ne samo one druge), da razmotris i ono sto ti stvara kognitivnu disonancu.

Samo ko tuda krene, drustveni status ce mu biti ostecen. Toga se animalna priroda najvise plasi, jer u prirodi status i dominacija znaci zivot, suprotno bedu i smrt. Mi ljudi, koliko god mislili da smo posebni, ne mozemo pobeci od toga. Ali smo pozvani smo da prevazilazimo prirodu.