Владика Атанасије (Јевтић): Човек према свему треба да се односи са великом пажњом и љубављу!

[Istopljeni kamen]

On 2.10.2019. at 9:45, Логос рече

 

Гледам јутрос, децо, долазим ту из штампарије у Врњцима, и у авлији има неколико кучића. и сад један малецки пас, да се покаже јак, ваљда од страха, трчи према мени и лаје. Ја се окренем и кажем му онако благо: „Шта је, зашто лајеш?“ куче за- стаде, као да се постидело! Животиње су човеколике. Није човек животињолик. 

 

 

Кажу људи, као свети отац Јустин: кад погледате у лице сваке животиње, и јагњета, и вола, и мајмуна, и пса, и рибе, и фоке, назирете у њима црте људског лика, видите неку чежњу за човеком. а тек како су се животиње умиљавале око светитељâ! Јер је Бог све створио да се кроз човека причести вечним Животом Божијим, зато све стреми животу, и све стреми ка човеку. У човеку животиње и створења виде свога цара, свога од Бога постављеног господара. али, зато и човек треба према свему да се тако односи, са пажњом и љубављу, па и према животињама. Да свему прилази, како је говорио отац Јустин, на голубијим ногама.

 

 

Умировљени Епископ захумско-херцеговачки 

и приморски Атанасије (Јевтић)

 

Извор: Манастир Михољска Превлака

 

View full Странице

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Тачно тако, и сасвим обична. А опет не може да прође без напада на њега. Колико човјек мора бити болестан да не види светост вл. Атанасија?

Једнако толико колико и онај који не види светост Авину.

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Bokisd]

пре 14 часа, Vladan :::. рече

Па сад... не знам, како које... Она змија изгледа није била баш нешто питома. Јеси ли читао шта је урадила Адаму и Еви? Кућни љубимац а на превару их одвела у смрт...

 

pa, pricali smo tamo na onoj nasoj temi da je zmija vrsila volju djavla, iskoristio je zmiju kako bi priso Adamu i Evi...

[Благовесник]

Само и ти поменути примери  животиња   нису неки изузеци јер је реч о припитомљеним зверовима, нпр. Св. Герасим Јордански је том лаву извадио трн из шапе...

[Благовесник]

,

[Баба]

On 2.10.2019. at 16:11, Justin Waters рече

Ko god je ovo rekao, bio Tasa ili neko drugi zaista nema veze sa time kako se životinje ponašaju prema čovjeku. Lako je domaćeg psa, jagnje i druge prepitomljene životinje posmatrati kao neke koji čovjeka vide kao Boga. 

To isto ne misle anakonde, pauci, škorpioni, nosorozi, medvjedi i druge divlje životinje koje čovjeka ne razlikuju od ostalih prirodnih opasnosti za njihovo staniše. 

Неки лик легионар, био је код Марића на Хепи у некој од оних емисија о фацама и криминалцима. Био је отет од муџахедина и требало је да се изврши размена. Али Французи су нешто затезали и он се нашао као роб муџосима негде у Сахари. Углавном причао је лик о тих пар година тешког живота. Био је везан ланцима, као прави роб. А ноћом је спавао под отвореним небом.

Човек је иначе, без обзира на своју ратничку професију био богомољац, и тако у пустињи почео да се моли. Није било извесно да ће преживети ропство јер се нико није залагао за њега. Операција у којој је заробљен је била тајна и није било дипломатских могућности да се посредује. Он се већ помирио са смрћу.

Елем, временом тако у пустињи као роб се крајње смирио. Ноћом су почеле дивље звери да му долазе и спавају са њим заједно. Шкорпије, гуштери, змије и остале караконџуле. Ни једна га никад није ујела. Ујутро би одмилеле својим путем. Лик каже да се у почетку мало бојао а после је сасвим навикао на ту појаву. Тако остављен сам у пустињи да скапа ко пашче и везан ланцима, добио је утеху од звери од којих то човек најмање очекује.

Није проблем однос животиња према човеку и Богу, него цивилизованог човека према животињама и Богу.

 

[o. Miroljub]

 

Из "ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНЕ МАТЕРЕ НАШЕ МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ"

 

"...Погреби, аво Зосимо, на овом месту тело смерне Марије, предај прах праху! Моли Господа за мене, преставила сам се првог априла, у саму ноћ спасоносног страдања Христовог по причешћу Божанственим Тајнама.[4] Прочитавши овај напис, старац се прво упита, ко је то написао. Јер, она, као што му беше казала, није знала писати. Али се веома обрадова што дознаде име преподобној. А дознаде и то, да је она прошле године оне исте ноћи кад се причестила стигла у тај поток, до кога је он морао путовати двадесет дана, и одмах отишла к Богу. Славећи Бога и сузама квасећи земљу и тело преподобне, старац рече себи: Време је, старче Зосимо, да извршиш што ти је наређено. Али како ћеш гроб ископати кад ништа немаш у рукама? – И рекавши то, он угледа недалеко једну малу мотку, узе је и стаде њоме копати. Али земља беше сува, и копајући старац се знојаше и презнојаваше, но ништа не могаде учинити. И уздахнувши јако из дубине срца, он угледа огромног лава где стоји крај преподобне Марије и лиже јој ноге. То га силно уплаши, нарочито када се опомену како му блажена рече како никада није видела зверове. Но прекрстивши се, старац поверова да ће га покојница силом својом сачувати неповређена. Утом се лав стаде кротко приближавати старцу, умиљавајући се и као поздрављајући га. Зосима онда рече лаву: Лаве, пошто ми велика покојница нареди да сахраним тело њено, а ја сам стар и не могу да ископам гроб, нити имам потребну направу за копање; усто је и мој манастир врло далеко те не бих могао да се вратим брзо са алатом, онда ископај ти гроб својим шапама, да предамо земљи тело преподобне. Чим лав то чу, одмах предњим ногама ископа рупу толику да у њу може стати тело блажене. А старац поново сузама зали ноге преподобној, и много јој се мољаше да се моли за све- И сахрани тело њено са оном подераном хаљином коју јој он добаци кад је први пут срете. Затим отидоше оба: лав се као овца кротко удаљи у унутрашњу пустињу, а Зосима се врати манастиру свом, благосиљајући и славећи Христа Бога нашег..."

 

https://svetosavlje.org/zitija-svetih-5/2/

 

 

[Milan Nikolic]

 

[Vladan :::.]

пре 4 часа, Bokisd рече

da je zmija vrsila volju djavla, iskoristio je zmiju

Ако ти то значи да је ђаво запосео бесловесну змију и владао њоме онда не би требало да буде кажњена она него он а кажњена је она.

Ако је она "само" прихватила ђаволске сугестије и помисли онда је она одговорна и има смисла да буде кажњена. Али ако је то тако онда није била ни питома ни као кућни љубимац него је учествовала у смрти домаћина врта. А онда се, уз остала места у Писму, проблематизује и тумачење о идили међу животињама...

Преко свега поставља се и питање како је змија уопште била словесна.

 

[slovoA]

пре 19 часа, slovoA рече

Тамо, гдје ни не слутиш, болесни човјече. Што умишљаш да си негдје између Оца и Духа Светога, сам по себи да све рјешаваш. Ништа теби, јадном, није јасно. Што не значи да и ја нисам јадан, сам по себи, али бар не умишљам којешта. Биједниче!

Извињавам се форуму и Зорану Ђуровићу, због овог коментара. Једноставно ми је прегорио фитиљ и нема ту оправдања. То не мијења чињенице, међутим, о Зорановим текстовима, ни моје мишљење о његовој уобразиљи. Праштајте.

[Баба]

пре 3 часа, o. Miroljub рече

Чим лав то чу, одмах предњим ногама ископа рупу

Имао сам једног младог мачора. Много је био дивљи. Није хтео да живи у кући него је радије живео на дрвету и на крову. Али је повремено долазио у кућу да га нахраним. Почео је да прави проблеме и да једе комшијама кокошке. А пошто га ја нисам контролисао, нисам знао шта да радим с њим. Једно вече ми донесе главу од петла кога је смазао. Нисам га тукао и нисам галамио, само му рекох: Мачак, ми овде нисмо ајдуци, мораћеш да нађеш другу кућу где ћеш се скрасити, иди негде и немој се враћати. Помазим га по глави и пустим из куће. Није се више никад вратио.

То ми се догодило с још једном мачком која је исто тако била дивља. Исто јој рекох да иде и да се не враћа и није се вратила. Тренутно имам трећу мачку којој то никад нисам рекао и код мене је 7 година, али је прилично питома и култивисана.

 

Видео сам сличних случајева прегршт. Рецимо једна баба је имала пса који је био мало шашав и волео је да прелази из доњег у горње двориште. Врата између та два дворишта нису постојала. А пас би онда у горњем дворишту правио проблеме. Глоцкао је баштенски намештај и роварио травњак. Елем, та баба му један дан рече: Лео(тако се звао) више нећеш прелазити у горње двориште и узме и кредом нацрта црту коју не сме да пређе. Није га тукла, само му је то рекла. Временом је креду сапрала киша. Проверавао сам више пута колико је Лео упамтио наређење. Позовем га из горњег дворишта и он се затрчи али кад дође до те имагинарне црте на бетону укопа се и гледа у бетон па у мене и тако неколико пута да ми стави до знања да не сме да пређе црту која више, сем у његовој глави, не постоји.

 

Не знам како ово функционише али функционише.

 

 

[Баба]

пре 11 минута, slovoA рече

Извињавам се форуму и Зорану Ђуровићу, због овог коментара. Једноставно ми је прегорио фитиљ и нема ту оправдања. То не мијења чињенице, међутим, о Зорановим текстовима, ни моје мишљење о његовој уобразиљи. Праштајте.

А могао си и да не пишеш ништа. Само тролујеш бзвз

[slovoA]

пре 2 минута, Жељко рече

А могао си и да не пишеш ништа. Само тролујеш бзвз

Нисам могао, дебело сам претјерао. Његови текстови су једно, а ја сам директно ударио на човјека. Замисли да теби неко каже, биједниче. Пукао сам ту, нема даље.

[Баба]

пре 14 минута, slovoA рече

Нисам могао, дебело сам претјерао. Његови текстови су једно, а ја сам директно ударио на човјека. Замисли да теби неко каже, биједниче. Пукао сам ту, нема даље.

Није то тако страшно, говорили су ми на овом форуму и да сам фашиста.

[Ronald]

пре 5 часа, Жељко рече

Неки лик легионар, био је код Марића на Хепи у некој од оних емисија о фацама и криминалцима. Био је отет од муџахедина и требало је да се изврши размена. Али Французи су нешто затезали и он се нашао као роб муџосима негде у Сахари. Углавном причао је лик о тих пар година тешког живота. Био је везан ланцима, као прави роб. А ноћом је спавао под отвореним небом.

Човек је иначе, без обзира на своју ратничку професију био богомољац, и тако у пустињи почео да се моли. Није било извесно да ће преживети ропство јер се нико није залагао за њега. Операција у којој је заробљен је била тајна и није било дипломатских могућности да се посредује. Он се већ помирио са смрћу.

Елем, временом тако у пустињи као роб се крајње смирио. Ноћом су почеле дивље звери да му долазе и спавају са њим заједно. Шкорпије, гуштери, змије и остале караконџуле. Ни једна га никад није ујела. Ујутро би одмилеле својим путем. Лик каже да се у почетку мало бојао а после је сасвим навикао на ту појаву. Тако остављен сам у пустињи да скапа ко пашче и везан ланцима, добио је утеху од звери од којих то човек најмање очекује.

Није проблем однос животиња према човеку и Богу, него цивилизованог човека према животињама и Богу.

 

Ja znam za jednog monaha kod nas vezano za ovo oko zivotinja, onako malo je radikalan ali tokom postova je spavao u stijenama tokom kojih su i zmije dolazile i tu se skupljale.