Presuda francuskog suda protiv servisa "Steam" mogla bi iz korena da promeni digitalnu prodaju igara

[obi-wan]

http://play.co.rs/2019/09/presuda-francuskog-suda-protiv-steama-bi-mogla-iz-korena-da-promeni-digitalnu-prodaju-igara/?fbclid=IwAR1jHn4Hmnc35GrPZYc5nHewkwRfwsGC1HX210Da7Q3MLz_5wQvLZkqy0zk

Pitanje staro koliko i postojanje digitalne prodaje igara (muzike, filmova…) jeste ono koje glasi: Da li je osoba vlasnik digitalne kopije igre koju je kupio ili samo ima pravo da je koristi?

Iako bi, tehnički, trebalo da je neko vlasnik digitalne kopije jednako koliko i fizičke kopije neke igre, u praksi, neke stvari prosto nisu jednake. Jedna od tih je i nemogućnost da preprodate vaše vlasništvo nekome drugome. Pošto, prosto, ne možete skinuti igru sa vašeg naloga i prebaciti je na tuđi.

Međutim, čini se da će jedna odluka, koju je juče doneo sud u Francuskoj, to promeniti iz korena, jer svakako predstavlja presedan. Naime, u slučaju UFC-Que Choisir protiv Valvea, koji traje više od tri godine, sud je odlučio protiv kompanije Valve, po pitanju toga što ista zabranjuje preprodaju igara čiji ste vlasnik na Steamu.

Ova odluka u praksi znači da će Valve, makar u Francuskoj, morati da omogući vlasnicima igara da svoje igre sa Steam naloga mogu da preprodaju nekom drugom. Štaviše, ova odluka suda ne uključuje samo igre, već i “kupljenje virtuelne objekte, sadržaj u igrama, apdejte i drugo”, što znači da bi po ovome igrači morali da mogu da imaju opciju da preprodaju i recimo skin iz igre, ili neki DLC.

Ova odluka na duže staze ne utiče samo na digitalnu distribuciju video igara, već se onda postavlja pitanje šta je i sa drugim servisima gde digitalno kupujete dobra, kao što su digitalne kopije muzičkih albuma, kojima trenutno takođe ne možete da trgujete.

Videćemo kako će ovo dalje uticati na digitalnu distribuciju dobara, ali je svakako u pitanju slučaj čiji rezultat može da odjekne daleko. Počev od toga da čitava infrastruktura ovih prodavnica bi morala da se menja (jer trgovina igrama sada jednostavno tehnički nije moguća), do toga bi se stvorilo jedno potpuno novo tržište “polovnih” digitalnih igara, koje bi imalo snažan uticaj na čitavu industriju.

[obi-wan]

Jos jedan prilog ovoj novo-staroj temi...

...

 

[matija_]

http://play.co.rs/2019/09/presuda-francuskog-suda-protiv-steama-bi-mogla-iz-korena-da-promeni-digitalnu-prodaju-igara/?fbclid=IwAR1jHn4Hmnc35GrPZYc5nHewkwRfwsGC1HX210Da7Q3MLz_5wQvLZkqy0zk

Pitanje staro koliko i postojanje digitalne prodaje igara (muzike, filmova…) jeste ono koje glasi: Da li je osoba vlasnik digitalne kopije igre koju je kupio ili samo ima pravo da je koristi?
Iako bi, tehnički, trebalo da je neko vlasnik digitalne kopije jednako koliko i fizičke kopije neke igre, u praksi, neke stvari prosto nisu jednake. Jedna od tih je i nemogućnost da preprodate vaše vlasništvo nekome drugome. Pošto, prosto, ne možete skinuti igru sa vašeg naloga i prebaciti je na tuđi.
Međutim, čini se da će jedna odluka, koju je juče doneo sud u Francuskoj, to promeniti iz korena, jer svakako predstavlja presedan. Naime, u slučaju UFC-Que Choisir protiv Valvea, koji traje više od tri godine, sud je odlučio protiv kompanije Valve, po pitanju toga što ista zabranjuje preprodaju igara čiji ste vlasnik na Steamu.
Ova odluka u praksi znači da će Valve, makar u Francuskoj, morati da omogući vlasnicima igara da svoje igre sa Steam naloga mogu da preprodaju nekom drugom. Štaviše, ova odluka suda ne uključuje samo igre, već i “kupljenje virtuelne objekte, sadržaj u igrama, apdejte i drugo”, što znači da bi po ovome igrači morali da mogu da imaju opciju da preprodaju i recimo skin iz igre, ili neki DLC.
Ova odluka na duže staze ne utiče samo na digitalnu distribuciju video igara, već se onda postavlja pitanje šta je i sa drugim servisima gde digitalno kupujete dobra, kao što su digitalne kopije muzičkih albuma, kojima trenutno takođe ne možete da trgujete.
Videćemo kako će ovo dalje uticati na digitalnu distribuciju dobara, ali je svakako u pitanju slučaj čiji rezultat može da odjekne daleko. Počev od toga da čitava infrastruktura ovih prodavnica bi morala da se menja (jer trgovina igrama sada jednostavno tehnički nije moguća), do toga bi se stvorilo jedno potpuno novo tržište “polovnih” digitalnih igara, koje bi imalo snažan uticaj na čitavu industriju.

Onda Steam account-i bi izgubili na vrednosti. Ovo je dobro u nekom vidu posto bi mogao jeftinije nekako proci. Ali ako se ovo ostvari. Onda oni "krekeri" sto kao hakuju account-e (medju kojima sam bio i ja. Cak na Facebook-u imaju grupe za te nazovi "crackere" tu se trejduju, a najvise ima tu umisljene dece koji misle da su hakeri i 70% je sa balkana) ce moci da prebace igre na main account. Tako da to ne bi bilo dobro za valve. Tu bi bilo dosta banovanih accounta. Sto bi znacilo da za sve digitalne produkte (Ne samo valve ako se usvoji i za ostatak
) krekeri lagano profitiraju. Imam predosecaj da ce verovatno traziti ti digitalni servisi- id verify (licna) A meni se bas nesto i ne daje to al ajd. Btw. nemam_je [emoji28]

Послато са Lenovo A6020a41 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[obi-wan]

Sta ce sam Steam da uradi je jedno pitanje. Ali ono jos mnogo vaznije je kako ce sve to da se mozda odrazi na celokupno to trziste.

[RYLAH]

Ово је само првостепена одлука. У Француској постоје још два нивоа одлучивања, плус ЕСЉП (ако се не варам, код њих су Касациони и Уставни суд једно као у САД, нек ме неко исправи ако зна). 

Нема овде проблема са правне стране. Ти кад купујеш било који дигитални производ, у оној ЕУЛА коју нико не чита пише, а ти се сагласиш са тим, да га заправо изнајмљујеш. И да компанија остаје власник дигиталног производа. И онда набрајају шта све немаш права. Између осталог стоји да немаш право да га препродаш или изнајмиш без њихове дозволе, да га копираш, да издвајаш делове за неке своје потербе, итд. Дакле, на то си пристао самим потписивањем уговора.

Не знам какво је право у САД, овде код нас (мислим на Европу) би то могло да се заобиђе правилима о уговору о приступу или монополским положајем ако би монополски положај могао да се докаже, али сумњам да је то био случај овде. Вероватнија опција би била да су наишли на судију који једноставно не разуме целокупну индустрију, и да ти не "купујеш" игру (иако се то тако рекламира), већ плаћаш да би је играо неограничено време, с тим да компанија може у сваком тернутку да ти ускрати то право. Ово није настало безвезе, него као заштита с обзиром на природу медија на ком се производ налази, једном кад су сконтали колико се то лако копира.

Супер ако Французи ово изгурају на свим нивоима и постане општеприхваћено правиоло, тј. ако ово није само грешка појединца који се слабо разуме у дигиталне технологије, само им предстоји баш баш дуга борба да би се то и остварило.