Koji sladoled "najbolje obožavate"...? :)))

[Драшко]

пре 1 минут, JESSY рече

kažem ti ja da imaš super taštu....

a pravi i posnu pizzu, lepsu nego mrsnu 

[JESSY]

пре 1 минут, Драшко рече

a pravi i posnu pizzu, lepsu nego mrsnu 

e sad sam baš ljubomorna....

[Снежана]

 

[Снежана]

Ko je izumeo sladoled?

 

Zvanično, nijedna posebna osoba nije zaslužna za izum sladoleda. Poreklo sladoleda datira od destote godina pre nove ere, kada su ljudi u Kini stvorili poslasticu od riže pomešanu sa mlekom koja je potom bila zamrznuta pakovanjem u snegu.

 

FOTO: Mind full life style

Preveo: Miroslav Kis

Smatralo se da je kineski kralj Tang od Šanga imao više od 90 osoba koji su mešali brašno, kamfor i mleko bizona sa ledom. Kinezi su takođe zaslužni za izum prve sprave za pravljenje sladoleda. Oni su imali posude koje su punili sirupastom strukturom, koju su potom pakovali u mešavinu od snega i soli.

Među rane poznate ličnosti koje su volele da konzumiraju sladoled spada Aleksandar Veliki, koji je obožavao da jede sneg sa ukusom meda. Rimski car Neron Klaudije Cezar je poznat po tome da je slao ljude na planinu da sakupe sneg i led koje bi potom mešali sa sokom i voćem. To je bilo nešto kao prvi kornet od snega. Prvi sladoled je očekivano bio luksuz i dostupan samo bogatom sloju. Nije svako mogao da pošalje sluge na planinu da sakupe sneg za njega.

Jedan od prvih preteča modernog sladoleda bio je recept iz Kine koji je Marko Polodoneo u Italiju. Recept je bio veoma sličan onome što danas poznajemo kao šerbet. Odatle, smatra se da je Katarina de Mediči donela desert u Francusku kada se udala za kralja Henrija II 1533. godine. Godine 1600. govorilo se da je engleski kralj Čarls I toliko uživao u sladoledu da je platio svom kuvaru da recept drži u tajnosti od javnosti, verujući da će to biti jedino kraljevski tretman. Međutim, ove dve priče su se pojavile po prvi put u 19. veku, mnogo godina nakon što se smatralo da su se desile, tako da to može a i ne mora da bude istina.

 

Jedno od prvih mesta gde se služio sladoled za šire mase u Evropi je bio Kafe Procope u Francuskoj, koji je počeo da služi sladoled u kasnom 17. veku. Sladoled je pravljen od mleka, krema, putera i jaja. Međutim, i dalje je bio favorizovan za elitu i nije bio toliko popularan među svim slojevima.

Prvi pomen sladoleda u Americi se desio 1744, kada je škotski kolonista posetio kuću Merilendskog Guvernera Tomasa Blejdena i bio ponuđen ukusnim sladoledom od jagode. Prva reklama sladoleda u Americi se pojavila 1777. godine u njujorškoj Gazeti, u kojoj je Filip Lenci rekao da je sladoled bio dostupan skoro svaki dan u njegovoj radnji.

Jedan od prvih američkih predsednika je takođe voleo sladoled. Predsednik Džordž Vašington je kupio količinu sladoleda i dnevno plaćao po 3 hiljade dolara leta 1790. On je isto tako posedovao dve posude za sladoled od kalaja. Međutim, prvobitna priča da je njegova žena Marta ostavila slatki krem na balkonu jednog popodneva i vratila se ujutro i zatekla sladoled, definitivno nije tačna. Tomas Džeferson je napravio svoj lični recept za sladoled od vanile, a žena predsednika Medisona je servirala sladoled od jagode na gozbi prilikom izbora svog supruga po drugi put za predsednika.

Sve do 1800, sladoled je bio poslastica rezervisana za posebne prilike i nije mogao da bude čuvan dugo usled nedostataka frižidera. Ljudi bi sekli led sa jezera u zimu i čuvali u zemlji ili ciglanim kućama od leda, koje su bile izolovane slamom. Sladoled je tada bio pravljen metodom gde se posuda sa kremom stavljala u posudu sa ledom i soli (nije se mešao led i so kao što mnogi veruju). Godine 1843, ovaj metod je bio zamenjen ručnom mućkalicom koju je patentirala Nensi Džonson. Mućkalica je stvarala tečniji sladoled brže od metode sa posudom sa ledom.

 

Sladoled nije bio veliki posao sve dok Džejkob Fusel nije sagradio fabriku sladoleda u Pensilvaniji 1851. godine. Fusel je bio raznosač mleka koji je kupovao dnevne proizvode od farmera u Pensilvaniji i prodavao ih u Baltimoru. On je uvideo da porudžbine umeju da budu neredovne i odlučio da od viška mleka napravi sladoled. Njegov biznis je bio toliko uspešan da je otvorio nekoliko drugih fabrika. Usled masovne proizvodnje koja je značajno smanjila troškove proizvodnje sladoleda, sladoled je postao još više popularan i održiva poslastica za niže slojeve.

Sladoled je doživeo dalji uspon kada je 1870. Karl fon Linde od Nemačke izumeo frižider. Ovo, pored drugih tehnoloških dostignuća je učinilo sladoled mnogo lakšim za proizvodnju, transport i skladištenje. Sledeći put kada budete jeli sladoled u kornetu, možete da zahvalite industrijskoj revoluciji za to.

Usled svoje nove, široke dostupnosti, kasne 1800. godine, počeli su da se prave dodatni recepti za sladoled. Fontane sa sodom su pristigle 1874. i sa njima je došao izum sladoleda sode.

Suprotno od popularnih mišljenja, široko popularni kornet za sladoled nije bio izumljen 1904. na svetskom sajmu. Na primer, korneti su spomenuti 1888. u knjizi „Kuvar" gospođe Maršal i ideja služenja sladoleda u kornetu je i ranije bila u modi. Međutim, ta praksa nije postala popularna sve do 1904. Ne zna se ko je zaslužan za popularizaciju sladoleda na svetskom sajmu. Priča se da je prodavač sladoleda svetskom sajmu u Sent Luisu ostao bez čaša od kartona u kojima je služio sladoled. Na tezgi pored njega su bile vafle na ponudi ali usled vrućine nisu prodavane mnogo. Zato je prodavac ponudio da od vafla napravi kornete, i konačan proizvod je bio hit.

Međutim, to je samo legenda, jer nijedan dokumenat ne postoji koji govori o tome, poput imena prodavača, koji bi potvrdio priču, a i mnogi prodavači sladoleda na svetskom saju su tvrdili da su bili prvi koji su usluživali kornet. Bez obzira na to, svetski sajam je bio taj koji je popularizovao prodavače korneta, bez obzira na to da li je sve bila slučajnost ili je bilo planirano - to će ostati istorija.

Sladoled je po prvi put prodavan u supermarketima od 1930. Drugi svetski rat je, takođe, favorizovao sladoled kao poslasticu i postao je simbol Amerike u to vreme (toliko da je italijanski Musolini zabranio sladoled kako bi izbegao asocijaciju na američko društvo). Ova borba oko sladoleda je rezultirala u najvećom proizvodnjom sladoleda u Americi 1943. u Oružanim Snagama Sjedinjenih Država.

Danas se smatra da se oko 5.9 milijardi litara sladoleda i sličnih svakodnevnih ledenih proizvoda proizvedeno godišnje samo u Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe, građani Sjedinjenih Država jedu u proseku oko 15 litara sladoleda po osobi godišnje.

Bonus činjenice:

• Kafe Prokop, koji je servirao prvi sladoled u Evropi, i dalje radi danas i to je najstariji restoran koji radi i dalje u Parizu.
• Najpopularniji ukus sladoleda su čokolada i vanila. Međutim u Meridi, Venecuela, postoji mesto koje služi oko 860 različitih vrsta sladoleda, uključujući gljive u vinu, makarone i sir i krem od rakova. 
• Točeni sladoled postoji od 1930, i pravi se dodavanjem vazduha ledeno-kremastoj mešavini tokom procesa zamrzavanja. Rezultat je tečniji sladoled koji je smanjio cenu sladoleda još više jer je zahtevao manje sastojaka.

IZVOR: Todayifoundout

[Istopljeni kamen]

пре 2 минута, Снежана рече

Ko je izumeo sladoled?

 

Zvanično, nijedna posebna osoba nije zaslužna za izum sladoleda. Poreklo sladoleda datira od destote godina pre nove ere, kada su ljudi u Kini stvorili poslasticu od riže pomešanu sa mlekom koja je potom bila zamrznuta pakovanjem u snegu.

 

FOTO: Mind full life style

Preveo: Miroslav Kis

Smatralo se da je kineski kralj Tang od Šanga imao više od 90 osoba koji su mešali brašno, kamfor i mleko bizona sa ledom. Kinezi su takođe zaslužni za izum prve sprave za pravljenje sladoleda. Oni su imali posude koje su punili sirupastom strukturom, koju su potom pakovali u mešavinu od snega i soli.

Među rane poznate ličnosti koje su volele da konzumiraju sladoled spada Aleksandar Veliki, koji je obožavao da jede sneg sa ukusom meda. Rimski car Neron Klaudije Cezar je poznat po tome da je slao ljude na planinu da sakupe sneg i led koje bi potom mešali sa sokom i voćem. To je bilo nešto kao prvi kornet od snega. Prvi sladoled je očekivano bio luksuz i dostupan samo bogatom sloju. Nije svako mogao da pošalje sluge na planinu da sakupe sneg za njega.

Jedan od prvih preteča modernog sladoleda bio je recept iz Kine koji je Marko Polodoneo u Italiju. Recept je bio veoma sličan onome što danas poznajemo kao šerbet. Odatle, smatra se da je Katarina de Mediči donela desert u Francusku kada se udala za kralja Henrija II 1533. godine. Godine 1600. govorilo se da je engleski kralj Čarls I toliko uživao u sladoledu da je platio svom kuvaru da recept drži u tajnosti od javnosti, verujući da će to biti jedino kraljevski tretman. Međutim, ove dve priče su se pojavile po prvi put u 19. veku, mnogo godina nakon što se smatralo da su se desile, tako da to može a i ne mora da bude istina.

 

Jedno od prvih mesta gde se služio sladoled za šire mase u Evropi je bio Kafe Procope u Francuskoj, koji je počeo da služi sladoled u kasnom 17. veku. Sladoled je pravljen od mleka, krema, putera i jaja. Međutim, i dalje je bio favorizovan za elitu i nije bio toliko popularan među svim slojevima.

Prvi pomen sladoleda u Americi se desio 1744, kada je škotski kolonista posetio kuću Merilendskog Guvernera Tomasa Blejdena i bio ponuđen ukusnim sladoledom od jagode. Prva reklama sladoleda u Americi se pojavila 1777. godine u njujorškoj Gazeti, u kojoj je Filip Lenci rekao da je sladoled bio dostupan skoro svaki dan u njegovoj radnji.

Jedan od prvih američkih predsednika je takođe voleo sladoled. Predsednik Džordž Vašington je kupio količinu sladoleda i dnevno plaćao po 3 hiljade dolara leta 1790. On je isto tako posedovao dve posude za sladoled od kalaja. Međutim, prvobitna priča da je njegova žena Marta ostavila slatki krem na balkonu jednog popodneva i vratila se ujutro i zatekla sladoled, definitivno nije tačna. Tomas Džeferson je napravio svoj lični recept za sladoled od vanile, a žena predsednika Medisona je servirala sladoled od jagode na gozbi prilikom izbora svog supruga po drugi put za predsednika.

Sve do 1800, sladoled je bio poslastica rezervisana za posebne prilike i nije mogao da bude čuvan dugo usled nedostataka frižidera. Ljudi bi sekli led sa jezera u zimu i čuvali u zemlji ili ciglanim kućama od leda, koje su bile izolovane slamom. Sladoled je tada bio pravljen metodom gde se posuda sa kremom stavljala u posudu sa ledom i soli (nije se mešao led i so kao što mnogi veruju). Godine 1843, ovaj metod je bio zamenjen ručnom mućkalicom koju je patentirala Nensi Džonson. Mućkalica je stvarala tečniji sladoled brže od metode sa posudom sa ledom.

 

Sladoled nije bio veliki posao sve dok Džejkob Fusel nije sagradio fabriku sladoleda u Pensilvaniji 1851. godine. Fusel je bio raznosač mleka koji je kupovao dnevne proizvode od farmera u Pensilvaniji i prodavao ih u Baltimoru. On je uvideo da porudžbine umeju da budu neredovne i odlučio da od viška mleka napravi sladoled. Njegov biznis je bio toliko uspešan da je otvorio nekoliko drugih fabrika. Usled masovne proizvodnje koja je značajno smanjila troškove proizvodnje sladoleda, sladoled je postao još više popularan i održiva poslastica za niže slojeve.

Sladoled je doživeo dalji uspon kada je 1870. Karl fon Linde od Nemačke izumeo frižider. Ovo, pored drugih tehnoloških dostignuća je učinilo sladoled mnogo lakšim za proizvodnju, transport i skladištenje. Sledeći put kada budete jeli sladoled u kornetu, možete da zahvalite industrijskoj revoluciji za to.

Usled svoje nove, široke dostupnosti, kasne 1800. godine, počeli su da se prave dodatni recepti za sladoled. Fontane sa sodom su pristigle 1874. i sa njima je došao izum sladoleda sode.

Suprotno od popularnih mišljenja, široko popularni kornet za sladoled nije bio izumljen 1904. na svetskom sajmu. Na primer, korneti su spomenuti 1888. u knjizi „Kuvar" gospođe Maršal i ideja služenja sladoleda u kornetu je i ranije bila u modi. Međutim, ta praksa nije postala popularna sve do 1904. Ne zna se ko je zaslužan za popularizaciju sladoleda na svetskom sajmu. Priča se da je prodavač sladoleda svetskom sajmu u Sent Luisu ostao bez čaša od kartona u kojima je služio sladoled. Na tezgi pored njega su bile vafle na ponudi ali usled vrućine nisu prodavane mnogo. Zato je prodavac ponudio da od vafla napravi kornete, i konačan proizvod je bio hit.

Međutim, to je samo legenda, jer nijedan dokumenat ne postoji koji govori o tome, poput imena prodavača, koji bi potvrdio priču, a i mnogi prodavači sladoleda na svetskom saju su tvrdili da su bili prvi koji su usluživali kornet. Bez obzira na to, svetski sajam je bio taj koji je popularizovao prodavače korneta, bez obzira na to da li je sve bila slučajnost ili je bilo planirano - to će ostati istorija.

Sladoled je po prvi put prodavan u supermarketima od 1930. Drugi svetski rat je, takođe, favorizovao sladoled kao poslasticu i postao je simbol Amerike u to vreme (toliko da je italijanski Musolini zabranio sladoled kako bi izbegao asocijaciju na američko društvo). Ova borba oko sladoleda je rezultirala u najvećom proizvodnjom sladoleda u Americi 1943. u Oružanim Snagama Sjedinjenih Država.

Danas se smatra da se oko 5.9 milijardi litara sladoleda i sličnih svakodnevnih ledenih proizvoda proizvedeno godišnje samo u Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe, građani Sjedinjenih Država jedu u proseku oko 15 litara sladoleda po osobi godišnje.

Bonus činjenice:

• Kafe Prokop, koji je servirao prvi sladoled u Evropi, i dalje radi danas i to je najstariji restoran koji radi i dalje u Parizu.
• Najpopularniji ukus sladoleda su čokolada i vanila. Međutim u Meridi, Venecuela, postoji mesto koje služi oko 860 različitih vrsta sladoleda, uključujući gljive u vinu, makarone i sir i krem od rakova. 
• Točeni sladoled postoji od 1930, i pravi se dodavanjem vazduha ledeno-kremastoj mešavini tokom procesa zamrzavanja. Rezultat je tečniji sladoled koji je smanjio cenu sladoleda još više jer je zahtevao manje sastojaka.

IZVOR: Todayifoundout

Хвала Снежо за подељене чињенице које нисмо знали о сладоледу...а сви га толико волимо...

[Istopljeni kamen]

пре 34 минута, Драшко рече

a pravi i posnu pizzu, lepsu nego mrsnu 

па то и није тако тешко   лепша је посна са поврћем чак без рибе.....и ја правим...поздрав ташти у сваком случају 

[Драгана Милошевић]

Кватро породични...

ванила и јагода

[Istopljeni kamen]

ево друштву који воли слаце један поздрав летњи.....

[Иван ♪♫]

ledeni zenski pogled

[JESSY]

пре 6 минута, Иван ♪♫ рече

ledeni zenski pogled

kako to izgleda...?

[Istopljeni kamen]

пре 5 минута, JESSY рече

kako to izgleda...?

сигурно ледено док се не истопи.... као и сладолед.....

[gavrosaurus]

Данас сам по први пут пробао Премијин 4You сладолед, породично паковање, од четири укуса (вишња, ванила, јагода, забаионе) и веома сам изненађен, пријатно!
Мислио сам да су им сладоледи неки крш али овај уопште није лош!
Не волим толико воћне јер ми буду водњикави и кисели али овде није случај, баш ми је пријао.
Пробајте кад/ако га нађете.

Измењено Април 25, 2020 од gavrosaurus
Прикачена слика амбалаже

[Натан]

пре 38 минута, gavrosaurus рече

Данас сам по први пут пробао Премијин 4You сладолед, породично паковање, од четири укуса (вишња, ванила, јагода, забаионе) и веома сам изненађен, пријатно!
Мислио сам да су им сладоледи неки крш али овај уопште није лош!
Не волим толико воћне јер ми буду водњикави и кисели али овде није случај, баш ми је пријао.
Пробајте кад/ако га нађете.

Узимао сам неколико пута Премијину ванилу, добра је, а уз њу иде добро Плазма кекс као јестива кашичица.

Таман, у једном цугу, кантица сладоледа и кутија Плазме (она дупла).

 

[Grizzly Adams]

Колки грешници на овој теми... саблазан...

[Натан]

пре 30 минута, Grizzly Adams рече

Колки грешници на овој теми... саблазан...

Пази каубоја што се крсти православно. То нисам виђао.