Anti-natalisti: Ljudi koji žele da prestanete da imate bebe

[Просечан србенда]

пре 4 часа, mirko1929 рече

Која је разлика? Оно што ми зовемо страстима су често здрави инстинкти и нагон за преживљавањем. Аристотел је говорио како је вишак врлине мана. Тако је и са страстима, бестрашће није неко идеално стање, него мртав човек. Преједање није здраво, али без осећаја глади могао би да умреш од глади а да то и не приметиш. Слично као што сам горе навео опсервацију да се људи малтене не би ни размножавали да тај нагон није толико снажан. Тако и гнев. Зар би људи устајали против неправде да не осећају гнев? Устанчење против турака не семо што је то било предавање себе гневу, већ је било и кршење заповести апостола Павла -- Рим. 13.

Колико знам постоје природне људске страсти односно оне унутрашње и постоје оне које долазе споља. Ја сад не знам тачно да их класификујем, можеш то да пронађеш у аскетској светоотачој литератури. Чињеница је да ове природне треба да преображавамо у врлине а не да их уништавамо како си написао. За гнев си добро рекао, оно је природна страст, није од споља и треба да је користимо за одбрану и усмеравамо је не на ближње или на себе већ на друге страсти које нападају споља тј. демона. Блуд значи застрањење, промашај. Човек који је поверовао у Христа и почео да живи по томе, тачно може разумом да схвати када је учинио блуд, када се разгневио, пао у очај или шта друго и све то по својој слабости. Битно је да се на време покаје, да Богу покаже вољу да жели да се поправи, да се смири и моли за помоћ и Бог ће дати благодат за супротстављање помислима.

Бестрашће није идеално стање, не знам шта је јер нисам то доживео али ако и би, верујем да би био и текако жив јер не би више живео да испуњавам само своју вољу већ вољу Христову и тада би истински доживео испуњење Христових речи ходите к мени сви оптерећени и натоварени и Ја ћу вас ослободити јер јарам је мој благ и бреме је моје лако, научите се од мене јер Ја сам кротак и смирен срцем.

Аристотел није имао охристовљен ум те његова философија о врлинама не стоји као нешто што треба подражавати. Мада неко може да помисли да има врлину а у ствари је нема и ту је опасност од умишљања.

[obi-wan]

пре 7 часа, Милошшш рече

Ove razgovore vidim kao ispovesti grešnih i pogrešnih

Osim mene, naravno... 

[fsa]

пре 2 часа, sanja84 рече

Ja sam čula da je sad tako i u Srbiji. Kao  tuže decu što im ne daju pare...

[obi-wan]

@fsa

Ovo nije pravi bilbord, nego fotomontaza, i to prilicno losa. Vidi se iz aviona.

[mirko1929]

 

пре 15 минута, Просечан србенда рече

Колико знам постоје природне људске страсти односно оне унутрашње и постоје оне које долазе споља. Ја сад не знам тачно да их класификујем, можеш то да пронађеш у аскетској светоотачој литератури. Чињеница је да ове природне треба да преображавамо у врлине а не да их уништавамо како си написао. За гнев си добро рекао, оно је природна страст, није од споља и треба да је користимо за одбрану и усмеравамо је не на ближње или на себе већ на друге страсти које нападају споља тј. демона. Блуд значи застрањење, промашај. Човек који је поверовао у Христа и почео да живи по томе, тачно може разумом да схвати када је учинио блуд, када се разгневио, пао у очај или шта друго и све то по својој слабости. Битно је да се на време покаје, да Богу покаже вољу да жели да се поправи, да се смири и моли за помоћ и Бог ће дати благодат за супротстављање помислима.

Бестрашће није идеално стање, не знам шта је јер нисам то доживео али ако и би, верујем да би био и текако жив јер не би више живео да испуњавам само своју вољу већ вољу Христову и тада би истински доживео испуњење Христових речи ходите к мени сви оптерећени и натоварени и Ја ћу вас ослободити јер јарам је мој благ и бреме је моје лако, научите се од мене јер Ја сам кротак и смирен срцем.

Аристотел није имао охристовљен ум те његова философија о врлинама не стоји као нешто што треба подражавати. Мада неко може да помисли да има врлину а у ствари је нема и ту је опасност од умишљања.

Смрзнутост од страха, неодлучност, вечита сумњичавост према свему што радиш и непрестано преиспитивање себе... то није добар начин да се живи. Осећај кривице што си жив и здрав, и имаш леба да једеш је лудост. А скрупулозност и сва ова осећања су стања духа које хришћанство често прави у људима. Човек који је поверовао у Христа и почео да живи по томе, не може разумом да схвати кад је учинио било шта исправно, јер ће мање-више све што ради да види као погрешно и неће моћи да разазна је ли то оправдано или неоправдано види тако...

Бесмислено је говорити о неохристовљености Философа, јер све ово о чему причамо у хришћанство није доспело од Христа, или из Писма, но управо из паганске философије. Атараксије, апатеје, и сва та стања бестрашћа, су нам дошла из стоизма, aскетски идеали из платонизма и неопитагоризма. Нови Завет нам слика другу слику од аскетске литературе. Христос није стоик. Христа хвата срџба, Он растерује дилере из Храма, Њега хвата страх у Гетсиманском врту, обузима га хематидроза, итд. Рано хришћанство је имало социјални карактер, факиризам је дошао доста касније. Изворно је чак и хришћански пост имао социјални карактер, није био неки факиризам, него штедња и то што уштедиш даш потребитима (контра данашњој ситуацији, где је посна храна много скупља од регуларне нпр.).

[Просечан србенда]

@Tumaralo.Мислим да схватам о чему пишеш. Велика је одговорност рађање деце. Све је у животу ризик али и због најмање радости упркос ризику о могућој или постојећој патњи, вреди живети и стварати односно рађати децу. Мислим да су овакве теме последица кризе породице. Породица сама по себи је темељ друштва и  уточиште услед насталих патњи. 

Када већ помињеш пакао, (у чије постојање чисто сумњам да верујеш) онда прихвати да то треба препустити Богу а не да нам то буде изговор за не рађање и то из тобож некаквих филозофских разлога а ми треба да учинимо све што је у нашој моћи да до тога не дође. 

[Просечан србенда]

пре 20 минута, mirko1929 рече

 

Смрзнутост од страха, неодлучност, вечита сумњичавост према свему што радиш и непрестано преиспитивање себе... то није добар начин да се живи. Осећај кривице што си жив и здрав, и имаш леба да једеш је лудост. А скрупулозност и сва ова осећања су стања духа које хришћанство често прави у људима. Човек који је поверовао у Христа и почео да живи по томе, не може разумом да схвати кад је учинио било шта исправно, јер ће мање-више све што ради да види као погрешно и неће моћи да разазна је ли то оправдано или неоправдано види тако...

Бесмислено је говорити о неохристовљености Философа, јер све ово о чему причамо у хришћанство није доспело од Христа, или из Писма, но управо из паганске философије. Атараксије, апатеје, и сва та стања бестрашћа, су нам дошла из стоизма, aскетски идеали из платонизма и неопитагоризма. Нови Завет нам слика другу слику од аскетске литературе. Христос није стоик. Христа хвата срџба, Он растерује дилере из Храма, Њега хвата страх у Гетсиманском врту, обузима га хематидроза, итд. Рано хришћанство је имало социјални карактер, факиризам је дошао доста касније. Изворно је чак и хришћански пост имао социјални карактер, није био неки факиризам, него штедња и то што уштедиш даш потребитима (контра данашњој ситуацији, где је посна храна много скупља од регуларне нпр.).

Еј брате причаш којешта, шта си се упрпио, какви су те факири спопали, какви стојици? Ено ти га св Петар Цетињски са кубурама, ратовао са арнаутима, какав страх, каква неодлучност те спопала? Хришћанска аскетика је облагодаћена и упште се не треба оптерећивати око тога. Заповести знамо и то је основа. И све чинити са благословом и расуђивањем. Живи бре живот. Штеди ако ти се штеди, пости колико можеш, шта си се поробио?

[Tristatri]

пре 5 часа, Tumaralo. рече

Međutim, ako kao hrišćani gledamo na to, onda je još gore jer rizikujemo da dete, pored ovozemaljske patnje, rizikuje i večnu patnju u paklu.

.

Zar ne osećaš postojanje i drugog od ovoga što si naveo i gornjoj rečenici: ovozemaljski život sem patnje ima momente sreće (utoliko više ukoliko si bliži rečenom u Mt 22, 37-40); verujem da ih je svako imao i makar nazire vrednost njihovu; takodje, sem večne patnje, naravno, postoji i druga opcija, ako kao hrišćani gledamo na to. Sve u svemu ... to što se neko rodi je velika sreća!! baš zbog opcije koju imamo. I to kako god i gde, ... kao rob, kao seljak, kao radnik ... kao neko sa telesnim ili duševnim problemom, ... u zemlji gladi ili rata itd. itd. ... jer život nije o hrani itd. itd. ... instrucije su nam date!! 

.

[Bokisd]

пре 5 часа, Просечан србенда рече

Колико знам постоје природне људске страсти односно оне унутрашње и постоје оне које долазе споља. Ја сад не знам тачно да их класификујем, можеш то да пронађеш у аскетској светоотачој литератури. Чињеница је да ове природне треба да преображавамо у врлине а не да их уништавамо како си написао. За гнев си добро рекао, оно је природна страст, није од споља и треба да је користимо за одбрану и усмеравамо је не на ближње или на себе већ на друге страсти које нападају споља тј. демона. Блуд значи застрањење, промашај. Човек који је поверовао у Христа и почео да живи по томе, тачно може разумом да схвати када је учинио блуд, када се разгневио, пао у очај или шта друго и све то по својој слабости. Битно је да се на време покаје, да Богу покаже вољу да жели да се поправи, да се смири и моли за помоћ и Бог ће дати благодат за супротстављање помислима.

Бестрашће није идеално стање, не знам шта је јер нисам то доживео али ако и би, верујем да би био и текако жив јер не би више живео да испуњавам само своју вољу већ вољу Христову и тада би истински доживео испуњење Христових речи ходите к мени сви оптерећени и натоварени и Ја ћу вас ослободити јер јарам је мој благ и бреме је моје лако, научите се од мене јер Ја сам кротак и смирен срцем.

Аристотел није имао охристовљен ум те његова философија о врлинама не стоји као нешто што треба подражавати. Мада неко може да помисли да има врлину а у ствари је нема и ту је опасност од умишљања.

Ko da mi citas misli bre moj Srbendo....  .... samo bi da dodam,....  bestrasce je po definiciji vec zalog onog stanja buduceg veka i sozercanja buducih blaga i blagodati i skoro pa idealno stanje..... dok ovaj Aristotel, ipak je Platon bio zakon.... .... i svetitelji vise cene Platonizam.... itd...

[Bokisd]

пре 5 часа, mirko1929 рече

 

Смрзнутост од страха, неодлучност, вечита сумњичавост према свему што радиш и непрестано преиспитивање себе... то није добар начин да се живи. Осећај кривице што си жив и здрав, и имаш леба да једеш је лудост. А скрупулозност и сва ова осећања су стања духа које хришћанство често прави у људима. Човек који је поверовао у Христа и почео да живи по томе, не може разумом да схвати кад је учинио било шта исправно, јер ће мање-више све што ради да види као погрешно и неће моћи да разазна је ли то оправдано или неоправдано види тако...

Бесмислено је говорити о неохристовљености Философа, јер све ово о чему причамо у хришћанство није доспело од Христа, или из Писма, но управо из паганске философије. Атараксије, апатеје, и сва та стања бестрашћа, су нам дошла из стоизма, aскетски идеали из платонизма и неопитагоризма. Нови Завет нам слика другу слику од аскетске литературе. Христос није стоик. Христа хвата срџба, Он растерује дилере из Храма, Њега хвата страх у Гетсиманском врту, обузима га хематидроза, итд. Рано хришћанство је имало социјални карактер, факиризам је дошао доста касније. Изворно је чак и хришћански пост имао социјални карактер, није био неки факиризам, него штедња и то што уштедиш даш потребитима (контра данашњој ситуацији, где је посна храна много скупља од регуларне нпр.).

E bre Mirko sad vec preterujes i to dosta. 

[Просечан србенда]

пре 1 сат, Bokisd рече

Ko da mi citas misli bre moj Srbendo....  .... samo bi da dodam,....  bestrasce je po definiciji vec zalog onog stanja buduceg veka i sozercanja buducih blaga i blagodati i skoro pa idealno stanje..... dok ovaj Aristotel, ipak je Platon bio zakon.... .... i svetitelji vise cene Platonizam.... itd...

 Јесте брате али опет аскетика није за сваког, није за сваког да размишља о бестрашћу, велике су то висине и дубине. Мислим да обичан просечан верник може да испуњава неки минимум, заповести Божје, вера, неосуђивање, породица, пријатељи, дружење, уживање у свакодневним лепотама живота па и нека веза само да је озбиљна. Па и ако падне, погреши и тада да се радује што га Бог и као таквог воли и трпи(слава дуготрпљењу твоме Господе) и даје благодат за покајање и живот, битно је не губити Господа из вида и душа ће се и након пада радовати. Негде сам прочитао да Господ никад не оставља човека већ човек оставља Бога. Па ако човек осети призив и има могућност, онда да пређе на неку тврђу храну.

[Јанко]

On 16.6.2021. at 13:15, Tristatri рече

.

Neposredno pre ovog dela kojeg si postavio, dakle pre Matej 19, 9-12, ide interesantan(!) deo. To je Matej 19, 3-8:

 

3  И приступише му фарисеји да га кушају и рекоше: Може ли човек отпустити жену своју за сваку кривицу?

4  А он одговори и рече: Зар нисте читали да је Створитељ њих од почетка створио као мужа и жену,

5  и рекао: Зато ће човек оставити оца и матер и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело?

6  Тако нису више два, него једно тело. Што је, дакле, Бог саставио, човек да не раставља!

7  Рекоше му они: Што је онда Мојсије заповедио да се да књига распусна и да се отпусти?

8  Рече им он: Мојсије је вама због тврдога срца вашега допустио да отпуштате жене своје; из почетка није било тако.

 

Meni je ovde interesantna prvo hronologija: 'iz početka nije bilo tako', 'Mojsije zapovedio' i ono što im Hristos sada govori. To su triju vremena.

Isus u stihu 5 potvrdjuje ono što je od Stvoritalja/Boga rečeno u stihu pre i posle tj. u stihu 4 i 6. Dakle govoreći u imperativu (stih 6) ne menja i ne ukida nego potvrdjuje! 

U stihu 9  samo se implicitno može zaključiti da sa ženom može biti loše. Reč 'осим' u tom stihu, opet implicitno, govori da postoji prvo opšte pa i to osim. Šta je opšte? Ipak, u stihu 10 učenici pitaju/ustvrdiše: 'Ако је тако човеку са женом, није се добро женити'. Na šta se odnose njihove reči. Pa na tekst koji prethodi, a to je 3-9 gde Isus govori o onome o čemu se mi ovde i pitamo!

Onda ide stih 11: А он им рече: Не примају сви ових речи, него они којима је дано. 

Kojih reči? Pa one koje prethode njihovoj tvrdnji/pitanju. To su stihovi 3-8. Ovde ne piše kome je 'Duhom dano', nego samo 'dano'. Hoću reći, Isus zna da ne mogu ispuniti svi rečeno u stihovima 4, 5 i 6. i nabraja te moji ne mogu u stihu 12. Prvih dva od nabrojanih je radi spoljne sile, a treći radi sopstvenog izbora(?). O tom trećem slučaju možemo pričati. Reči: Ко може да прими, нека прими! se odnose na čitav segment ne samo na stih 12!!

Još su jako, jako važni stihovi koji slede 13-15!! Ti stihovi, moglo bi se reći, nisu vezani ni za prethodni deo ni za stihove koje slede? Ipak, verujem da nisu slučajno baš tu i da baš imaju veze sa prethodnim stihovima (posebno sa ishodom opisanog u stihu 5). I evo tih stihova, Matej 19, 13-15:

13  Тада му донесоше дечицу да метне руке на њих и да се помоли Богу; а ученици их укорише.

14  А Исус рече: Пустите дечицу и не забрањујте им да долазе к мени, јер такових је царство небеско.

15  И метну на њих руке и отиде оданде.

 

. 

И сад бих ја као верујући требало да ускратим ове анђеле Богу због нечије себично-деструктивне идеје да је свет и живот грешка (sic! Творац је погрешио...) а њихова ауто-деструкција истина.

"Ја доконих људи", рекла би моја покојна бака. Само докон и беспослен мозак уз подршку оног левака може овако нешто да смисли...

[Јанко]

Наравно, не мислим на @Tristatri већ на ове анти-наталисте. 

 

[mirko1929]

пре 11 часа, Bokisd рече

E bre Mirko sad vec preterujes i to dosta. 

Баш напротив, не описујем довољно те страхоте... скрупулозност је честа бољка у хришћана.

 

пре 1 сат, Јанко рече

И сад бих ја као верујући требало да ускратим ове анђеле Богу због нечије себично-деструктивне идеје да је свет и живот грешка (sic! Творац је погрешио...) а њихова ауто-деструкција истина.

"Ја доконих људи", рекла би моја покојна бака. Само докон и беспослен мозак уз подршку оног левака може овако нешто да смисли...

Док су деца су анђелчићи, али кад одрасту (и пре тога, чим уђу у пубертет) постану грешници и онда им се смеши огањ вечни, зли црв, плач и шкргут зуба...

[Снежана]

Колико мора да је страшно проживљавати живот у вечитом страху да не направиш грешку!?