Su-35 protiv F-35: Iskusni Rus i agilni Amerikanac

[Милан Ракић]

Ankari je Moskva ponudila svoje borbene avione nakon što je SAD izbacio Tursku iz programa mlažnjaka F-35.

Samo što su Sjedinjene Američke Države objavile kako izbacuju Tursku iz programa borbenih aviona F-35, Ankari su se javili zvaničnici iz Moskve ponudivši „iskusne“ ruske mlažnjake Sukhoi Su-35, a sve nakon turske kupovine (također ruskog) raketnog sistema odbrane S-400.

„Ako naše turske kolege izraze želju, spremni smo raditi na isporukama Su-35“, kazao je tom prilikom prvi čovjek ruskog državnog konglomerata Rostec Sergej Čemezov, što su mnogi iskoristili za interpretaciju: „Kad već kupujete S-400, imamo i odlične avione za vas“.

Sukhoi-35 je nadzvučni borbeni mlazni avion četvrte generacije koji je nasljednik veoma uspješnog zračnog borca Su-27.

Ovaj jednosjed sa dva motora posjeduje vrhunske manevarske sposobnosti i aktivno je korišten tokom rata u Siriji u kojem zvanična Moskva učestvuje na strani sirijskog režima.

U aktivnoj službi je od 2014. godine, a četiri godine kasnije Rusija je prodala 24 primjerka aviona Su-35, a taj posao je bio „težak“ 2,5 milijardi američkih dolara. Indonezija je naručila 11 aviona ovog modela i trebali bi biti isporučeni tokom ove godine.

Sa druge strane, američki lovac F-35 Lightning II koji proizvodi kompanija Lockheed Martin, u službi je od 2016. godine i kotira kao najskuplji program aviona u historiji.

Mnoge države su zainteresirane za njegovu akviziciju, a u razvoju i proizvodnji učestvovala je i Turska.

Fascinantne manevarske sposobnosti

Porediti Sukhoi Su-35S i Lockheed Martin F-35 je veoma nezahvalno iz nekoliko razloga, za Al Jazeeru kaže bivši pilot i glavni urednik specijalističkog portala Dmotion.rs Aleksandar Uglješić.

„Pre svega, Su-35S u osnovi je evolucija model Su 27, velikog dvomotornog lovca jurišnika, koji, pored toga što je velik i brz (maksimalna brzina 2.25 Maha) ima fascinantne manevarske sposobnosti koje drugi još nisu dostigli. Nisu dostigli, a Su 35 leti još od 1989. što je više nego fascinantan podatak“, kaže on za ruski avion.

U nastavku dodaje neke podatke koji ga izdvajaju iz konkurencije…

„Su 35S, Flanker po NATO designaciji, dug je 21,9 metara i uz raspon krila od 15,3 metra i dva motora Saturn AL-41F1S  koja mu, osim snage, daju i pouzdanost, ima i veliku nosivost – može dostići maksimalni poletnu težinu od 34.500 kilograma. Među retkima je sa 'Super cruise' mogućnošću nadzvučne krstareće brzine od 1,1 Maha, sa suvim potiskom, odnosno bez upotrebe dopunskog sagorevanja“, govori naš sagovornik.

Ukazuje kako Sukhoi ima dosta godina, ali i da su Rusi dosta uradili na njegovom dodatnom razvoju.

„Iako ima dosta godina, osvežavanjima i unapređenjima njegova elektronika je na nivou svih konkurenata sa zapada. Cena po komadu je 40 do 60 miliona dolara.“

Drugačiji koncept ratovanja

Uglješića smo pitali da prokomentira i američkog takmaca u ovoj nebeskoj utrci za naoružanje.

„Lockheed Martin F-35 Joint Strike Fighter je borbeni avion pete generacije, znatno manji i sporiji od Su- 35, ali koncipiram prema znatno drugačijoj borbenoj strategiji i konceptu ratovanja. Zbog toga F-35 je po dosta toga inferioran ili identičan sa Su35, te retko superioran“, objašnjava naš sagovornik koga smo pitali da nam objasni u čemu se ogledaju te razlike.

„Na primer, maksimalna brzina je samo 1,6 Maha, maksimalna poletna težina 31.000 kilograma i u odnosu na Su-35 nešto je bolji u penjanju. Nema mogućnost 'Super cruise', a cena po komadu je od 90 do 117 miliona dolara.“

„Iako je zamišljen kao potpuno superioran, najskuplji je projekat borbenog aviona ikada, a zahtev da pored standardne postoji i VTOL verzija i posebna palubna za mornaricu, usporio je i poskupeo razvoj, pa mnogi Lightning II vide kao promašaj veka, uključujući i američke pilote“, navodi on.

 

Kada bi se našli jedan naspram drugog na nebu, kako bi to izgledalo?

„U nekom poređenju, stručnjaci tvrde da bi se F-35 teško suprotstavio Su-35 i da bi u tome bolji bio čak i stari F-15 Eagle ili F-22 Raptor koji je pravi lovac. U osnovi u direktnom sukobu, manji i lakši F-35 bi se mogao osloniti na naprednu stealth tehnologiju i elektroniku najnovije generacije, kako bi parirao Su-35, mada bi u direktnom air-to-air sukobu imao malo šansi“, odgovara Uglješić.

Šta će Turci odlučiti

Sada je sve na turskoj administraciji, da li će se nastaviti diplomatski boriti sa Washingtonom ili će odustati od toga i okrenuti se malo istočnije, ka Moskvi.

Ankara ima nekoliko opcija pred sobom, a izdvajaju se najlakša i najteža.

Prva bi bila da administracija turskog predsjednika Recepa Tayyipa Erdogana odustane od kupovine oružanih sistema od Rusije, vrati S-400 prodavaču (ili proslijedi raketne sisteme trećoj državi) i vrati se u sistem F-35.

Ako je suditi po istupima iz Ankare posljednjih sedmica, male su šanse da se ovako nešto desi jer turski zvaničnici ističu na svoje suvereno pravo saradnje sa svim državama kako bi zadovoljili odbrambene zahtjeve.

Sa druge strane je ona najteža – dodatno se zavaditi sa saveznicima iz Sjevernoatlantske alijanse (NATO) i kupiti ruske avione. Prednost je jačanje komšijskih veza i daleko povoljnija cijena Sukhoija, no mana je povezanost sa drugim avionima turske avijacije, kao i NATO sistema.

Nameću se opcije kupovine od nekog drugog zapadnog proizvođača, bilo Saaba, Dassaulta ili Airbusa ili proizvodnje domaćeg aviona (za koji postoji osnova ali potreba kupovine zapadnjačkih komponenti).

Pak-fa, novi problemi za F-35 sa ruske strane

Uglješić ukazuje i kako američki borbeni avion ima još poteškoća.

„Dodatni problem za F-35 je kratak resurs i motora i aviona pre velikih i užasno skupih servisa. Za zemlje koje od aviona očekuju samostalnost i proverenu pouzdanost Su-35 je najverovatnije mnogo racionalnija opcija, dok je za površinom manje zemlje, gde maksimalna brzina ne dolazi toliko u prvi plan, a imaju i sredstva i borbenu doktrini baziranu na većim formacijama aviona i borbi sa drugim aviona pre vizuelnog kontakta, F35 dolazi u obzir“, rekao je on, ali nagovijestio nove probleme za SAD.

„F35 dolazi u obzir, ali samo dok na tržište ne stigne Pak-fa, novi Su 57, koji je uveliko u letnim ispitivanjima. To je avion koji će naslediti Su-35 i za koji se već tvrdi da je nadmašio čak i aerodinamički svog prethodnika.“

Edan HENIĆ, Ibrahim SOFIĆ

 

[obi-wan]

@Милан Ракић 

Sta mislis, kakva se otprilike koska krije (ako uopste) iza toga sto Rusi prodaju S-400 i nude Su-35 tako nepouzdanom saradniku kakav je Turska? OK, njihov S-500 je valjda vec negde u zavrsnici razvoja, Su-57 vec treba da pocne da se uvodi u upotrebu ako vec nije, ali ne lici bas na njih da takvima nude tako nesto kvalitetno...

[Милан Ракић]

пре 28 минута, obi-wan рече

@Милан Ракић 

Sta mislis, kakva se otprilike koska krije (ako uopste) iza toga sto Rusi prodaju S-400 i nude Su-35 tako nepouzdanom saradniku kakav je Turska? OK, njihov S-500 je valjda vec negde u zavrsnici razvoja, Su-57 vec treba da pocne da se uvodi u upotrebu ako vec nije, ali ne lici bas na njih da takvima nude tako nesto kvalitetno...

Ne razumem se baš u te političke igre. S jedne strane onako na prvu, Rusi možda igraju na kartu "otimanja" velikog američanskog saveznika. Sa druge strane pak, Ameri mogu da igraju na kartu "da se prave ludi" dok Turci ne dobiju tu rusku tehniku, e da bi mogli da je kasnije "seciraju". Ne znadem zaista.

S tim što, vrlo lako može da se desi da ko bi Rusija "privolela" Tursku, u tom slučaju bi zrakoplovne baze sa ruskim letelicama i sedišta raketnih diviziona bili pod ruskom nadležnošću i sa ruskom poslugom; slično kao i NATO baze. 

Time bi se sprečilo "odlivanje" informacija sa lica mesta, premda danas puno toga više nija tajna ni za koga.

[Мирослав1]

Извозне верзије руског оружја су обично сиромашније по могућностима и технологији у односу на оне које се користе у њиховој држави.