Zašto se u porodilištima viče na žene

[JESSY]

“Doktor u Narodnom frontu udarao me i vređao na porođaju”

 

 

Mina Smiljanić Foto:Instagram/mina_fu

Novinarka i blogerka Mina Smiljanić odlučila je da na Instagramu podeli svoju ispovest o akušerskom nasilju koje je doživela na porođaju. Ona je opisala užasne komentare koje je sve vreme slušala od anesteziologa dr Tomislava Krajinovića u GAK "Narodni front", ali i sramotu i nemoć koje je osećala i posle traumatičnog iskustva.

Smiljanić je objasnila da je ćutala jer se plašila da će nazvati razmaženom jer ruši ugled čuvenog anesteziologa, dr Krajinovića, koji joj je pre i tokom porođaja upućivao užasne komentare, nazivao je pogrdnim imenima i vređao je, kako je navela u Instagram objavi. Ona se tako priključila pokretu “Kad budeš bila spremna” koji su pokrenuli kreativci iz DIRECT MEDIA United Solutions, podstaknuti željom da ohrabre žrtve da podele svoje priče isključivo kada budu spremne i poruče im da za vreme koje im je potrebno ne treba nikom da se pravdaju.

Prenosimo njenu ispovest u celosti:

“Nisam se uključivala niti oglašavala do sada na temu seksualnog nasilja, niti drugih odgovornih tema, jer ni sama nisam bila spremna. Nisam mogla da se borim za druge žene, kada nisam imala snage ni da se za sebe izborim. Zato što sam doživela trenutke slabosti, kakve nisam mogla da zamislim da ću doživeti – zato mogu da razumem sve žrtve nasilja, i da razumem da one prosto nisu bile spremne niti dovoljno zalečene da bi o svojim traumama govorile glasno. Na vreme.

Ne, ja nisam bila žrtva seksualnog nasilja, ali sam bila žrtva akušerskog nasilja – o čemu se takođe govorilo mnogo u periodu dok sam se ja lečila od trauma svog porođaja. Prošla su tri meseca, dete mi je značajno poraslo, meni su se fizički bolovi sanirali, ali i dalje osećam sramotu i nemoć kada se setim pojedinih scena sa svog sedmočasovnog porođaja.

Neki će reći da sam razmažena, da bi trebalo da me bude sramota što se žalim a rodila sam zdravo dete, da sam neodgovorna jer unosim strah budućim majkama… I to su neki od razloga zbog kojih sam stisla zube i prećutala. Ali prava istina je da sam toliko puta želela da vrištim, da sam danima plakala pod tušem i da mi dođe da odem do Narodnog fronta i dr Krajinoviću, cenjenom anesteziologu kažem – svaka čast, i da ga pitam – da li se oseća moćno kada vređa i ponižava ranjive i bespomoćne trudnice u porođajnim boksovima?

Prva stvar koju mi je rekao, na moje dobar dan, jeste – “Ma vi novinarke se prodajete za 50 eura. Ova moja struka ne radi na vašu i još dve /advokate jer su ološ..”, i ne mogu da se setim koga je još pomenuo…

Vidno sam bila u šoku. Na moje pokušaje da njegove izjave shvatim kao šalu, on je dodavao da sam debelguza, da sam nesposobna jer ne mogu sopstveno dupe da pomerim. U trenutku kada se jedna devojka pored mene porodila, a ja i dalje čekala da porođaj krene, on mi je dobacio – “Ti i dalje ništa!? Pa je l sam ti rekao da si nesposobna..?”

Da još pomenem da me je poprilično snažno udario u leđa i desno rame, kako bi mi objasnio kako da se namestim da mi ubo iglu u sred kičme. To su fragmenti kojih se sećam, jer sam u potpunom strahu bila, prestrašena za život svog deteta, zbunjena i oduzeta, prvi put zatečena u takvoj situaciji.

Mislila bih da sam konstruisala situaciju, da sam preuveličala… Mislila bih to da nisam zatekla na otpustu devojku sa kreveta do mene, koja me je zabrinuto pogledala i pitala da li sam preživela porođaj – misleći naravno na tretman anesteziologa.

Ceo porođaj sam govorila sebi – “Ne dozvoli da ti pokvari ovaj dan! Budi smirena! Pusti isfrustriranog čoveka… ovaj dan je najvažniji u tvom životu!” I tako zamišljena ga nisam više ni slušala dok mi je ubrizgavao epidural, sve dok nije viknuo u jednom trenutku ne bi li mi skrenuo pažnju. Tada sam mu rekla da sam odlutala jer i nije baš ljubazan. Uvredio se silno. Kasnije sam mu rekla da nisam imala nameru da ga uvredim, a on mi je iz sve snage, onako sočno rekao – ĐUUUBRE JEDNO. Tako da, biće da nisam umislila.

Sada sam sasvim kul. Jbg, svašta smo mi u stanju da zatrpamo i prećutimo. Ali prvih nedelja osećala sam se prljavo. Bilo me je sramota što sam ćutala, što sam dozvolila da me vređa, držala sam monologe u kupatilu, krojila rečenice koje bih mu rekla. A nisam. Jer pobogu on je najveći stručnjak. Anesteziolozi su kao beli medvedi, budi srećna što si ga dobila… i tako dalje. Što bi se reklo – može mu se.

E pa, zato mi žene ćutimo. Jer posle ispadnemo mi krive. Mi smo izazvale. Mi smo zaslužile. Mi smo umislile. A njima se može. Oni su veličine. Možeš misliti.

Saosećam sa svim ženama koje su proživele nasilje bilo koje vrste. A ne mogu ni da zamislim koju sramotu osećaju žrtve seksualnog nasilja, kada je mene ovoliko povredio jedan ogorčeni anesteziolog.

Kada god budete spremne. Recite. Jer brate, ne sme da im se može!”, napisala je Mina Smiljanić.

Kontaktirali smo “Narodni front”, a u kabinetu direktora rečeno nam je da klinika o događaju nema saznanja i da ne može da postupa prema navodima sa društvenih mreža. Međutim, ukoliko se o postupku dr Krajinovića dobije zvanična primedba, postupiće se po Zakonu o radu i lekar će snositi propisane posledice, rečeno nam je u “Narodnom frontu”.

Dr Tomislav Krajinović poznat je inače od ranije po tome što je u januaru 2012. uhapšen zbog nelegalanog prekida trudnoće, stare od 13 do 14 nedelja, iako je zakonski dozvoljeno do 10. nedelje, u privatnoj ordinaciji “Iris”

https://nova.rs/magazin/bebaiporodica/doktor-u-narodnom-frontu-udarao-me-i-vredao-na-porodaju/

 

[Božena]

 

[drvce]

пре 21 часа, JESSY рече

 

https://nova.rs/magazin/bebaiporodica/doktor-u-narodnom-frontu-udarao-me-i-vredao-na-porodaju/

Ako nista drugo ne pomaze, klasicnim uslovljavanjem bi se i doktor doveo u red, mozda bi naucio i da cvrkuce.

[Tumaralo.]

Paa imajući u vidu da je  dokazano da je u porodilištima RS vršena organizovana krađa beba decenijama i da ne postoji niti jedna osuđujuća presuda nekog lekara, babice, med. sestre, kao i da je verovatno da neko od tih zlikovaca i dalje postoji na svom radnom mestu, onda i nije najcrnja stvar to što neko viče na porodilju.

Strašnije je npr ako joj kidnapuje dete, nju nadrogira i kaže "smirite se gospođo van sebe ste, znam, preveliki je šok roditi mrtvorođeno dete, sestro dajte joj brda sedativa" a kidnapovano dete prometuje ko zna kome i ko zna za kakve svrhe.

[JESSY]

25. 06. 2021. 

Trudnice iz Vranja tvrde da su dobijale batine u porodilištu

Protiv četiri ginekologa iz vranjskog porodilišta vodi se postupak pred Osnovnim sudom zbog nesavesnog pružanja lekarske pomoći, a zaprećena zatvorska kazna za ovo delo može biti od tri meseca do tri godine. U poslednjih pet godina, podneta je još jedna krivična prijava protiv ginekologa iz ZC Vranje za isto krivično delo ali je, kako nam je rečeno u Osnovnom javnom tužilaštvu, odbačena kao neosnovana.

 

Vranjsko porodilište FOTO: Infovranjske

Uzimanje mita, naplaćivanje medikamenata koji po zakonu treba da budu besplatni i akušersko nasilje su najveći problemi u vranjskom porodilištu, pokazuje anketa u kojoj je učestvovalo 68 žena a koja je rađena u okviru Škole digitalnog novinarstva Fondacije "Slavko Ćuruvija", pišu Infovranjske.

Istovremeno, načelnica ginekologije u Vranju Gordana Đorđević tvrdi da nije upoznata sa takvim slučajevima, ali da se seća slučajeva da same porodilje često nanose fizičke povrede medicinskom osoblju.

Većina anketiranih žena navela je da je u toku porođaja doživela verbalno nasilje, a jedna od njih je navela da je lekar u toku porođaja šamarao.

Načelnica ginekologije vrnjske Bolnice Gordana Đorđević kaže da se tako nešto dešavalo pre možda 30 ili 50 godina, ali da sada to nije tako.

- One neće da napnu tog trenutka i onda može da se drmnu malo, da se isprskaju vodom i tako. Nije šamaranje nego je čisto to rađeno da se prizovu sebi, jer se one pogube, a taj je trenutak presudan. Tog trenutka, ako uguše svoje dete, ko će posle da bude kriv? - pita Đorđević.

Ona tvrdi da medicinsko osoblje na porođaju trpi povrede od strane porodilja, i da je jednoj doktorki žena u toku porođaja slomila rebro, tako što ju je udarila nogom a da je druga porodilja nedavno lekara ujela za ruku.

- Mi to ne objavljujemo kao što one rade. One hoće da se porode, da dođu, dobiju dete i da ne trpe ništa. Mi maksimalno pokušavamo da obezbolimo porođaj da što manje budu u porođajnoj sali, ali ne znam šta ove mlađe generacije očekuju - kaže načelnica.

Komentarišući podatak iz ankete da se medicinsko osoblje na porođaju ne predstavlja porodiljama imenom i strukom, i ne upoznaje ih sa intervencijama u toku porođaja, Đorđević objašnjava da one na prijemu potpisuju saglasnost za sve zahvate koji će im biti rađeni tokom boravka na odeljenju.

U razgovoru za InfoVranjske, Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame koji se bavi pravima majki i porodilja kaže da su ta prava ista kao i kod ostalih pacijenata.

- Imaju pravo na informisanu odluku, pravo na objašnjenje procedure, na punu informisanost o sopstvenom zdravstvenom stanju i za bilo šta da se uradi njihovom telu potrebna je verbalna dozvola. Dok prava pacijenata dobro funckionišu u drugim sferama, čini mi se da su porodilje specifična grupa za koje kao da zakoni ne važe objašnjava Ružičić.

Skakanje po stomaku

Imena lekara i delovi priča izuzeti su zbog zaštite identiteta žena koje su učestvovale u anketi.

- Posle carskog, bez igde ikoga, drskim tonom mi je rečeno da sledeći put tražim drugog doktora, i da me on neće poroditi nikako. Jer doktoru nisu date pare, koje je on očekivao. Jako bedno i jadno, i ponižavajuce za jednu novopečenu mamu koja ne zna gde se nalazi, i kojoj je dete doneto tek nakon 4. dana da ga vidi!

- Skakanje na stomaku, ne znam gde je to normalno ali u Vranju jeste.

- Nisam dobila ni pomoć posle carskog reza da ustanem, niti da se prebacim sa operacionog stola na krevet, odmah nakon buđenja iz anestezije.

- Moje iskustvo je pozitivno. Doktorka i babice su mi objasnile proceduru, disala sam kako treba. Najvažnije je biti stabilna tokom porođaja i slušati savete. To je moje mišljenje.

- Na održavanju trudnoće sam ležala nedelju dana. Morala sam da dam doktorki 20 evra da bih dobila tokulizu jer sam krvarila i bilo je ,,nije ti ništa”, a ja u 24 nedelji trudnoće.

 

Izvor: Infovranjske.rs 

[JESSY]

Zid ćutanja u srpskim porodilištima: Kako su priče Dragane i Milice pokrenule lavinu

WWW.DANAS.RS

---

Stotine žena podelilo je prethodnih meseci svoje iskustvo ginekološko-akušerskog nasilja u srpskim porodilištima – na forumima, u komentarima ispod medijskih objava, u privatnim...

 

[Ćiriličar]

На страну геополитика и колико смо као народ сатанизовани током 90тих, то све стоји, али - то не пориче страшну чињеницу каквих све болесних, ђавоиманих злотвора је било у нашем народу и какве су злочине радили. То што су радили и други, то не пере "наше" злочинце.

Даље - то о крађи деце? Нема ту речи - те сатанисте треба похапсити, они који су упокојени постхумно осудити и јавно објавити, да се то никада не понови. То су сатанистичка деловања, још од људи који раде под лекарском/медицинском етиком. Томе треба да се затре траг у здравсту.

И кад узмемо ове две страшне ствари - онда не чуди ово што пишете о породилиштима и односу ка мајкама.

"Комлекс шалтера" смо ми то звали, али он је пренесен и у здравство - да се лекар осећа као мали бог! То мора да се искорени из здравства! Да се санкционише и искорени.

Навећу овде супротне примере, позитивне, других народа и држава:

1. Моје дете је запало у смртно опасну ситуацију - 3 године дечак. Обични дечији проблеми нису са озбиљношћу узети од стнае лекара из простог разлога јер здравствени ситем овде где живим трпи ради штедње и других ствари. Дакле, велики је стрес лекарима, нема лекара, дуго се чека и сл.
2. Говорим о скоро савршеном систему, хуманом, али који се урушава. Последице тога су биле катастрофалне, систем није препознао проблем, дете скоро умире - то је негативно, страшно.
3. Дете у смртној опасности - систем се "буди" и тада показује своју праву страну, страну могућности. Вече је, амбуланта, набољи дечији хирурзи можда у Европи се буде телефонима, напуштају топле кревете, долазе, оперишу, спашавају дете - али дете упада у сепсу, јер је стање страшно.
4. Настаје борба са сепсом - дете ј епреживело, следи још операција. Све расположиво, од државног осигурања, до здравственог ситема је ангажовано - све иде "као по лоју".

То су опште ствари - дакле и дроби системи, када се урушавају могу да имају смртан сиход за пацијента - и само пар речи о односу ка пацијенту и дорбини:

1. Иако је то земља запада, иако је ту индивидуализам, и све што носи са собом - однос према детету, нама родитељима је анђеоски (истина, ја говорим о дечијој хиргији, једној од набољих у Европи, али ипак - то би требао да буде одраз лекарске струке и етике).
2. То не спашава живот и не лечи, али дете је добило пола собе играчака. На особљу од сестрара до лекара се осећа дух саосећања, прикривен, дух човекољубља, дух жала иако то не смеју показати. Хируг, жена, која га је оперисала га гледа са "звездицама у очима".
3. Тај однос, без речи, без патетике, хладни наизглед, али унутрађњег човекољубља - то је нас родитеље спасавало у страшнјој драми борбе детета за живот, 2-месеченој драми.

Био суам овде-онде, од Београда, преко Москве и на западу...али ово што сам доживео нисам ни у филму видео - такав људски, дивни однос - дистанциран а ипак присан. Протестанти, либерали, хладни, овакви-онакви...а ето.

Даље - један свештеник наш ми је дао број тел. једне лекарке интернисте из Немачке. По имену мислим да је муслиманка - по нагласку.

Контакт са том предивном женом је мени значио скоро колико оздрављење нашег сина. рудићу се да док живим буде  нашим молитвама. Иако смо ми имали све информације овде, овде су лекари под контролом ситема као воници - постоје стриктна правила етичка. Та жена, лекарка, муслиманка, никад је видео нисам, преко СМС-а, ја сам јој писао стање, она је објашњавала - жена је писала километарске СМСове, и давала своје мишљење. Дакле њено мишљење уопште не може утицати ни на шта - то је "само" подршка мени, нама родитељимаа - ниада жену видео нисам!

И о чему ми причамо овде? О "лекарима" који краду децу? О "лекарима" који се драче на жене породиље и сл.? То треба почистити без мрве саосећања, поодузимати лиценце и истерати из здравственог система.

Лекарима и медецинском особљу треба дати најбоље плате у друштву, и поставити навише стручне и етичке критерије. Бити лекар треба да буде статус, заслужен али и виоко поштован од друштва.

[JESSY]

Zašto lekari ne odgovaraju za ginekološko-akušersko nasilje?

WWW.DANAS.RS

---

Mnoge žene doživele su neki vidi nasilja u ginekološko-akušerskim ustanovama - od verbalnog u vidu uvreda preko sprovođenja procedura na način koji nije bio medicinski...

 

[JESSY]

Tekst doktora Zlaje Bokuna koji je razbesneo žene u Srbiji

ZADOVOLJNA.NOVA.RS

---

Poznati hirurg praktično se narugao žrtvama nasilja.

 

[JESSY]

Babica u beogradskom porodilištu rekla mi je na porođaju: "Ugušila se dabogda"

ZADOVOLJNA.NOVA.RS

---

Dan kad sam postala mama bio je najgori u mom životu.

Babica u beogradskom porodilištu rekla mi je na porođaju: „Ugušila se dabogda“

[JESSY]

"NAPNI SE, KRAVO"! Jeziva ispovest žene koja je bila u porodilištu u Sremskoj Mitrovici kada se Marica porodila: "Čuli smo pištanje aparata, pa jecaj - SVI SU PLAKALI"!

WWW.REPUBLIKA.RS

---

Umrla beba - Marica Mihajlović izgubila je bebu 12. januara u bolnici u Sremskoj Mitrovici nakon mučnog i teškog porođaja.

 

[Milan Nikolic]

Пре сат времена, JESSY рече

Umrla beba - Marica Mihajlović izgubila je bebu 12. januara u bolnici u Sremskoj Mitrovici nakon mučnog i teškog porođaja.

 

Ухапшен доктор из Сремске Митровице ког је породиља оптужила за смрт бебе

[Милошшш]

Господе помилуиј нас! Туга. То је мој први утисак након читања ових текстова које сте поделили. 

Са овом темом се срећем први пут, и као неко ко је део здравственог система морам да кажем да гинекологија и акушерство није једина грана која је проблематична, мада спада у најосетљивије. 
Проблем је толико дубок да је неопходно да се ствар подигне на највиши ниво, и то на више нивоа, не само здравствени. 
С обзиром на све ово (и  много више од овога), а будући да морамо сви да сарађујемо око најосетљивијег питања људског живота, око здравља, нисам за то да се све сведе на препуцавања и тужбе, већ да се ради на отклањању узрока. Медицина јесте хуманистичка наука, она јесте веома омаловажена, као и све у нашем данашњем друштву. Не могу да нађем речи да изразим колико је важно да здравство буде здраво, да пацијенти и медицински радници буду у добрим односима, да олакшавају посао једни другима. И поново питање народске просвећености, али и лекарске посвећености.  Није лако бити добар лекар, добра мед. сестра, итд., односи се на све раднике у здравству. Рад са људима није лак, то је прави животни позив. Мора много да се ради на себи, не само стручно. Изазови су огромни, одговорност (за оног ко је одговоран) је такође огромна, и ту не мислим да право, него на свест и савест. И тако даље.

Елем, песимиста сам. Слушам незадовољне лекаре око себе. Али видим и недовољно способне стручњаке око себе. Дипломе сад могу да се купе у Тутину, само да изабереш да ли ћеш да будеш техничар или лекар. Страшне ствари. Риба заиста смрди од главе. Треба много радити на себи. Песимиста сам. 

[sampaganini92]

пре 2 часа, Милошшш рече

Господе помилуиј нас! Туга. То је мој први утисак након читања ових текстова које сте поделили. 

Са овом темом се срећем први пут, и као неко ко је део здравственог система морам да кажем да гинекологија и акушерство није једина грана која је проблематична, мада спада у најосетљивије. 
Проблем је толико дубок да је неопходно да се ствар подигне на највиши ниво, и то на више нивоа, не само здравствени. 
С обзиром на све ово (и  много више од овога), а будући да морамо сви да сарађујемо око најосетљивијег питања људског живота, око здравља, нисам за то да се све сведе на препуцавања и тужбе, већ да се ради на отклањању узрока. Медицина јесте хуманистичка наука, она јесте веома омаловажена, као и све у нашем данашњем друштву. Не могу да нађем речи да изразим колико је важно да здравство буде здраво, да пацијенти и медицински радници буду у добрим односима, да олакшавају посао једни другима. И поново питање народске просвећености, али и лекарске посвећености.  Није лако бити добар лекар, добра мед. сестра, итд., односи се на све раднике у здравству. Рад са људима није лак, то је прави животни позив. Мора много да се ради на себи, не само стручно. Изазови су огромни, одговорност (за оног ко је одговоран) је такође огромна, и ту не мислим да право, него на свест и савест. И тако даље.

Елем, песимиста сам. Слушам незадовољне лекаре око себе. Али видим и недовољно способне стручњаке око себе. Дипломе сад могу да се купе у Тутину, само да изабереш да ли ћеш да будеш техничар или лекар. Страшне ствари. Риба заиста смрди од главе. Треба много радити на себи. Песимиста сам. 

Posto drzavu nemamo tj imamo ali ona ima jedino zadatak da afirmise i utvrdi svako izopaceno ponasanje onda ostaje na narodu da se bori sa ovim. Velika je tuga sto je ovo stanje stvari a tek kad ovako dobije medijsku paznju malo narod shvati sta se desava pa onda nekog uhapse ali se sustinski ne menja nista. 

Jedna stvar je naravno da se trudimo da liturgisemo svoje okruzenje, ali je cinjenica da smo u ogromnoj manjini i tako cemo i ostati koliko god se zavaravali, ako i uspemo nesto videce se tek za decenije. 

Druga stvar je da mi nije jasno kako nekk muz od ovih zena koje su ovo pretrpele nije nikad otisao i obe ruke polomio ovim monstrumima. To meni ne ide u glavu. Kako svi znaju ko su ti ljudi a oni ostaju i opstaju ne remeceni u svom zlocinackom poduhvatu. 

[Милошшш]

Пре сат времена, sampaganini92 рече

Druga stvar je da mi nije jasno kako nekk muz od ovih zena koje su ovo pretrpele nije nikad otisao i obe ruke polomio ovim monstrumima. To meni ne ide u glavu. Kako svi znaju ko su ti ljudi a oni ostaju i opstaju ne remeceni u svom zlocinackom poduhvatu. 

Почео сам да разговарам данас о овој теми са једном радницом у Дому здравља, добром, старијом женом и мајком. Она се слаже да постоје гинеколози који прекорачују границе (где су границе?) свог посла, чак до насиља. Нису наравно сви такви, далеко од тога, али их изгледа има више него што бих можда очекивао. Мислим да се жене не јављају, а мужеви "не ломе руке" зато што им је најбитније да се дете роди и да све прође у реду. После се све ружно заборави, а одмах затим долазе нови изазови за родитеље, итд. А када се догоди оваква трагедија, онда се нешто мало заталаса, и после ништа, како ти и рече.
Изазова има много у здравству, а наша држава се слабо покреће ка решавању неких ствари. Стандард диктира много тога, најбољи стручњаци одлазе у приватне праксе или у иностранство, овде остају они лошији, људи су често препуштени себи, лече се преко интернета, наилазе на разне шарлатане... У здравству је огромно незадовољство генерално, и једна нездрава атмосфера, такав утисак стичем крећући се у овим круговима.