Zašto se u porodilištima viče na žene

[JESSY]

Tog dana sam dobila bebu, ali sam izgubila dostojanstvo!

Dobila sam trudove, počeo je najsrećniji dan mog života, ili ipak nije

Htela sam to dete, uživala u trudnoći koliko sam mogla. A onda je došao porođaj. Porodilište, porobilište, puno trudnica spremnih da na svet donesu čudo. Ali osim sreće, svaka oseća srepnju, a ponajviše strah i stid. Da, stid! 

Počinje porođaj, ja prvorotka: Guram, jer nemam kud.

"Pogrešno guraš! Ne radiš to kako treba! Slušaj me, prestani da guraš," viče na mene babica. Grubo me cima za nos i okreće mi glavu prema sebi da je gledam u oči. Neprijateljstvo se naglo razvija.

Bol je nepojmljiv, kosti mi se razdvajaju, ja vrištim. 

"Prestani da vrištiš! Prestani da vrištiš," viče ona, a  onda se okreće ka medicinskom osoblju i govori iznervirano: "Ona ne sarađuje uopšte!"

Prolazi starija žena, neki medicinski faktor tu i s gađenjem gleda u mene: "Cccccc!" čujem je kako cokće. 

Osećam se, osećam, osećam... Nemam reči za ovaj osećaj, jer suze samo teku..

[JESSY]

Kako je moguće da mi se jedan od najlepših dana u životu pretvori u jedan od najgorih... 

Ovakvu ili sličnu situaciju prolazi skoro svaka druga porodilja u Srbiji. Zašto se na porodilju viče? Zašto se u porodilištu neke osnovne stvari ne mogu objasniti normalnim tonom? 

Kod nas se  o ovome ne priča. Žene ćute. Kažu, hvala bogu pa smo izvukle živu glavu. Ali u svetu se ovakvo ponašanje zove: zlostavljanje i maltretiranje na porođaju!

Istraživanje sprovedeno u SAD kaže da je 17% žena iskusilo neki oblik nasilja u porodilištu.Na njih se vikalo, one su ponižavane, one su zanemarivane....

Loše iskustvo prilikom prvog porođaja po nekad odvrate žene od želje da rode drugo ili treće dete. Većina porodilja koje po drugi put rađaju dete, osećaju parališući strah jer znaju "šta ih čeka".

Da li ste i vi jedna od nas? Podelite sa nama svoje iskustvo...

 

https://stil.kurir.rs/porodica/107063/zasto-se-u-porodilistima-vice-na-zene-tog-dana-sam-dobila-bebu-ali-sam-izgubila-dostojanstvo

[Aleksandra_A]

Teska tema..obzirom da sam i sama prosla kroz porodiliste i porodjaj, mogu da kazem da se jesam susrela sa nekim vidovima okrutnosti kod lekara, ali sam isto tako puno razmisljala zbog cega je to tako, pa i dosla do (mozda netacnog) zakljucka da su kod nas preoptereceni svi lekari, a posebno oni u porodilistima..dakle, to su nenormalni uslovi i kolicina rada, uz ogromnu odgovornost i ogromnu kolicinu stresa i jako teskih situacija usput..mislim da je u sustini los sistem kao i obicno uzrok, a da su pucanja i agresija gde im mesto nije, jedna bas bas nesrecna posledica..inace bilo je puno price o tome pre par godina, izgleda da se stvari nesto nisu znacajno promenile

[Aleksandra_A]

samo da dodam - nisam cula nijedno zadovoljavajuce objasnjenje do sad, a koje bi bilo drugo od ovog koje sam sama sebi ponudila..zaista me zanima koji bi to psiholoski mehanizam mogao da natera nekoga da se izzivljava nad porodiljom kao ova gore pomenuta zena, pritom ima takvih prica koliko hocete..da li je to onda najobicniji sadizam ili neka patoloska ljubomora, sta je tu u pitanju, ako ne neka bazicna nemogucnost da se ti ljudi nose sa izazovima svog posla?

[sanja84]

Ja ne znam, generalno, zašto ljudi viču jedni na druge. To je ružno.

[obi-wan]

Цитат

Zašto se u porodilištima viče na žene

Zato sto se muskarci ne poradjaju, inace bi vikali i na muskarce. 

[obi-wan]

пре 10 часа, JESSY рече

Kako je moguće da mi se jedan od najlepših dana u životu pretvori u jedan od najgorih... 

Sori, ali kad vidim ovakvu recenicu, pali mi se alarm koji mi brani da citam dalje. "Jer zena kad radja trpi muku... ali se posle ne opominje toga, jer se rodi covek na svet..." Drugim recima - ravnati velelepnost novog radjanja sa svojim sujetljivim konstrukcijama je u najmanju ruku degutantno.

I nekad se tako zene poradjale, i nekad su vikali i podvikivali tamo na njih, pa se nijedna od njih nije podsecala toga, kamoli pisala o tome.

"Danasnji svet, danasnje generacije, mozemo da nazovemo "JA" pokolenje..." - starac Pajsije Svetogorac.

[Драшко]

Svega ima

Cuo sam da se desavalo da budu i komentari  " a kad si se j..... onda ti je bilo lepo...." i "ko je ovu j....?" itd...

Moja  drugarica kad je radjala peto dete, sestra joj kaze (ne gledajuci je) "daj licnu kartu"..a ova joj odgovara "molim vas dodajte mi tasnu..."...a sestra opet nesto grubo dok se nije okrenula i videla da mi drugarica nije Romkinja vec "belkinja" pa je rekla "jao izvinite gospodjo!"

 

[Aleksandra_A]

пре 39 минута, obi-wan рече

I nekad se tako zene poradjale, i nekad su vikali i podvikivali tamo na njih, pa se nijedna od njih nije podsecala toga, kamoli pisala o tome.

razumem poentu, i naravno da je sigurno velika vecina zena u fazonu da utisak o rodjenom detetu nadvlada sve druge utiske, ali ipak, ne padne niko u totalnu amneziju nakon porodjaja, i te starije generacije kad pitas itekako se secaju takvih iskustava..
mislim, naravno da je svakome iole normalnom draze da istrpi i neko maltretiranje a da mu se dete rodi, isto kao sto je i bolje da ti lekari budu strucni a pomalo nezgodnog karaktera i tome slicno, ali bas reci da je to ono najbolje sto moze, to ne verujem da bismo mogli ne mislim da treba zatvarati diskusiju o takvim problemima zato sto je za nas bolje mozda da istrpimo ponesto..

[obi-wan]

пре 39 минута, Aleksandra_A рече

razumem poentu, i naravno da je sigurno velika vecina zena u fazonu da utisak o rodjenom detetu nadvlada sve druge utiske, ali ipak, ne padne niko u totalnu amneziju nakon porodjaja, i te starije generacije kad pitas itekako se secaju takvih iskustava..
mislim, naravno da je svakome iole normalnom draze da istrpi i neko maltretiranje a da mu se dete rodi, isto kao sto je i bolje da ti lekari budu strucni a pomalo nezgodnog karaktera i tome slicno, ali bas reci da je to ono najbolje sto moze, to ne verujem da bismo mogli ne mislim da treba zatvarati diskusiju o takvim problemima zato sto je za nas bolje mozda da istrpimo ponesto..

Nisu oni malo nezgodni, nego tamo medju osobljem ima neotesanih copina da ne poverujes. I naravno da to nije nimalo dobro, niti bi iko zdrave pameti to osporio.

Ali ja nisam pricao o tome, nego o a-priori nastupu "sve je crno bez imalo belo cim se meni tako svidi".

Mi smo Hriscani. Nas Temelj je Hristos, nas etos je jevandjelski. Mi smo pozvani da "trpljenjem spasavamo duse svoje", a ne da non-stop kukamo na bilo koju temu. Nesto ne valja u drustvu? Da se onda pitamo sta je nas udeo u tome, i cime smo to bas mi doprineli da ne valja. Jer Nebo upravo dopusta da mulj ispliva na sve strane bas onda kad stanari zaborave na higijenu svoje duse. A ako nicim drugim - doprineli smo svojim egoizmom/samoljubljem, tj. nemanjem smirenja (= smirenoumlja). A smirenoumlje je vazduh Carstva nebeskog, sama njegova sustina i esencija.

E, a da bismo uopste mogli da krenemo ovom uskom i jedino zivotvornom stazom, potrebno je da se najpre naslonimo na neke vec oprobane i pokazane uzore i primere/modele, da ne bismo u svom sopstvenom i egoludackom samoumlju i napraznom mudrovanju (polazim prvo od sebe, pa idem dalje) potpuno i nepovratno propali kao licnosti.

I sta onda kazemo? Pa npr. da su se zene poradjale u mnogo tezim uslovima, bez lekarske nege, pa nisu kukale. Pokojni komsija iz mog kraja rodio se u njivi, majka mu bila tamo da posluzi vodu radnicima, i tu je stiglo vreme; pupcanu vrpcu presekle zene motikom. Normalno, mi smo vec sad podaleko od takve izdrzljivosti, gledano i zdravstveno i licnosno, i nema sanse da se na tako nesto vratimo trenutno, ali svakako mozemo i treba da se podsetimo da je i toga jos kako bilo, i onda da lepo umesto neprestanog kukanja na sve i svasta zahvaljujemo Bogu na svemu, u volji i nevolji. Pa onda, poradjale se zene - daleko bilo - po zbegovima, logorima, zatvorima, i u kojekakvim jos ludackim i nenormalnim uslovima, i rodile i ocuvale normalnu i zdravu decu. Toga da se secamo, da iz toga razumemo da mi u ovo obicno vreme u stvari zivimo i izobilju, da razumemo da smo u stvari besni i nezahvalni, i da iz svega toga izvucemo vazne zivotne nauke, i nama i nasim potomcima.

Dakle, nemam nista protiv same price, ali imam protiv kad ta prica krene od samodovoljnih individua koje pisu blogove o svojim "mukama". Ne mislim ovde na nasu Dzesi, nego na te blogere i kolumniste (ili kako se vec zovu) sto su napunili internet svojim zapomaganjem i kukanjem.

Sad, kapiram da od mene poneki ovde vec imaju svrab, ali sta da se radi, nikad hriscanski ucitelji nisu bili nesto omiljeni medju ljudima.

[Aleksandra_A]

пре 25 минута, ana čarnojević рече

prosto psiholoski, ne daju ti da si pekmez, to mora da se izgura i gotovo

e ovo me interesovalo, neko ovakvo objasnjenje - ko zna s cim se sve susrecu pa moraju i preventivno neki stav da zauzmu, uostalom..
@obi-wan, ne znam koji bih deo citirala na osnovu ovoga sto si napisao, ali se slazem u potpunosti..meni je u sustini samo vazno da razumem zasto se neko ponasa kako se ponasa, i da sama sa sobom mogu da kazem - e, ovo sto si dozivela jeste/nije bilo bas ok, ili jeste/nije tvojom krivicom, i posle mogu normalno da nastavim, tj bez nekog preteranog mrcvarenja sebe, i analize u beskraj..eto, zato mi se dopadaju razgovori poput ovog ovde, o takvim prozivljenim iskustvima, ne da bi se kukalo, nego da se ne bi otislo i u drugu krajnost, jer kad se stvari ne nazivaju pravim imenom, onda je to opet potencijalni izvor problema. eto to je sve
 

[obi-wan]

пре 32 минута, Aleksandra_A рече

e ovo me interesovalo, neko ovakvo objasnjenje - ko zna s cim se sve susrecu pa moraju i preventivno neki stav da zauzmu, uostalom..

I to je vrlo bitno - skoro nikad se niko ne pita za zivce i zdravlje tih sasvim obicnih ljudi, koji rade kao lekari ili tehnicari. To ne pravda neotesanost, ali moze da bude itekako odbrana od toga da budu u najkracem roku prosto smrvljeni i zdrobljeni bolom i patnjom drugih. Jer su i oni ipak samo obicni ljudi. S talentom, ali obicni ljudi.

пре 32 минута, Aleksandra_A рече

meni je u sustini samo vazno da razumem zasto se neko ponasa kako se ponasa

Cak i to uopste nije toliko bitno, nigde nas jevandjelski etos ne uci tome, nego kako da svojim dobrim sijanjem i mislenom svetloscu obasjavamo ljude oko sebe. A znamo da se "carstvo Bozije stice trudom, i podviznici ga zadobijaju" (u Vukovom prevodu - "i siledzije ga zadobijaju", videti ondasnje razumevanje te reci), sto opet znaci da ne mozemo da sijamo svetlost ako smo sami u neprestanom mraku kukanja i zapomaganja. Ne mozemo da prenesmo ono sto nemamo ni sami.

I onda umesto da radimo na sebi, mi proglasimo svoju duhovnu bedu i nemastinu za standard. Eto, da iskoristimo ovu temu da i tu kazemo neku jotu: to je upravo osnovna crta upropascenosti danasnjeg sveta, to je ono sto se pod maskom i zastavom "prava, liberalizma, vatever..." brizno neguje najvise na zapadu, a odande (ako treba i najgroznijom silom) namece kao standard ostatku sveta; tj. (`fala Bogu - neuspesno) pokusava da se nametne - "mi ne zelimo da radimo na sebi, jer smo tako njanjavi i razmazeni, da cemo u stvari svoju razmazenost da proglasimo za jedinu pravu ljudskost, i da je takvu nametnemo svima". Ovo pricamo iskarikirano, razume se, ali mislim da se poenta sasvim dobro razume.

I da ne ostanemo nedoreceni - i ja itekako kukam kad me nesto mnogo muci, ali ne moram da se saglasim s tim da je to obavezno dobro, a narocito ne da je moje kukanje nekakav standard. To sto kukam kad me nesto muci samo znaci da sam mlitav i neuvezban, nemam bodrost, a to opet znaci da sam duhovno zapusten.

[obi-wan]

Jednom je nas Aca Milojkov to odlicno srocio, a ja cu da iskoristim kol`ko se secam toga, i da to receno i ovde malo prepricam...

Dakle, usmerenje danasnjeg (vrlo palog i propalog coveka) jeste da sebi stvori lazni raj, da izagna bol iz svog zivota, da stvori izvesnu analgetizovanu pseudostvarnost. A bol - i dusevna, i fizicka - je bas odlicna i potrebna u nasem zivotu, ona je deo promisliteljske premudrosti Odozgo, jer nas (po potrebi) jasno opominje da nesto nije u redu, da smo negde naopako skrenuli, i da srljamo u propast.

Ne odbacujmo bol, naucimo da je citamo i da iz nje razumemo sta treba da ispravimo kod sebe. "Trpeci potrpeh Gospoda, i uslisi me".

[Aleksandra_A]

пре 6 минута, obi-wan рече

Cak i to uopste nije toliko bitno, nigde nas jevandjelski etos ne uci tome, nego kako da svojim dobrim sijanjem i mislenom svetloscu obasjavamo ljude oko sebe.

stvarno? nije bitno razumeti druge toliko? ozbiljno pitam, nije sarkazam
(na ostalo odgovaram nesto kasnije )

[obi-wan]

пре 2 минута, Aleksandra_A рече

stvarno? nije bitno razumeti druge toliko? ozbiljno pitam, nije sarkazam
(na ostalo odgovaram nesto kasnije )

Nigde nam Hristos nije rekao (a ni Oci, koji su naknadno do u tancine razvili i odziveli taj etos) - "razumite/promislite zasto vas je neko uvredio, pa onda oprastajte ili vidite da cete da oprostite...", jer je to ocigledni uvod u osudjivanje. Jedino sto je rekao je da neprestano oprastamo svima, koliko zbog tih svih drugih, ono jos i vise zbog nas samih - da otrov ozlojedjenosti i osudjivanja ne ubije nase duse.

Ako u tom svetlu pogledamo uvodne poruke na temi, narocito recenicu "kako je moguće da mi se jedan od najlepših dana u životu pretvori u jedan od najgorih", lako mozemo da vidimo da se radi o zeni koja prosto kao da nije sposobna da oprosti i zagladi bilo sta sto joj neko drugi skrivi ili zgresi (pod uslovom da je prica stvarna, a ne zamisljena/izmisljena za neku publicisticku ili neku drugu potrebu; verujem da ni to nije iskljuceno), nego je centrirana iskljucivo na samu sebe, podvodeci pod svoj uski i daleko nesavrseni sud bukvalno sve i svakog.

Opet kazem - bol je bol, ljudski je zakukati kad nesto boli, ali nije ljudski da svoj dozivaljaj proglasavamo za apsolutni standard.