Пропаст воћара 2019

[БанеЛ]

 

[БанеЛ]

Čačanska rana 10 dinara, rod odlazi u rakiju ili ostaje na zemlji

Niska otkupna cena čačanske rane šljive od 10 dinara, ali i slab otkup, doveli su do očajanja mnogobrojne proizvođače šljiva u selu Trnava kod Topole. Mogu da biraju: ili će šljive otići u rakiju, ili će ih prodavati po trenutnoj otkupnoj ceni ili će "plavo more" ostati na zemlji.

Foto: Biljana Nenković

 5

•  3.101
•  
•  584
•  
•  0

 

U Gornjoj i Donjoj Trnavi, selima sa najvećim brojem šljivika u Šumadiji, ovih dana vlada muk i ogorčenost zbog niske otkupne cene čačanske rane. Iako je rod ove godine solidan, a voće samo po sebi krupno i atraktivno na oko i nepce, voćari krše ruke, a retki su koji uopšte hoće i da pričaju. Kažu da nemaju više šta da kažu. Oni koji su bili raspoloženi da otvore dušu prvo napominju da više nema svrhe ulagati i raditi. Evo njihove računice.

Čačanska rana nije stigla da sazri  za prvi dan otkupa

Čačanska rana prvog dana otkupa bila je 60 dinara pa 40 i posle nekoliko dana, pala je na 10 dinara. "Tu šljivu prošle godine prodavali smo za 100 dinara i cena je tokom otkupa pala na 60. Razlika je što je prošle godine otkup trajao mnogo duže, a ove godine svega dva do tri dana. Ljudima jednostavno nije šljiva stigla da sazri i sada smo primorani da je dajemo u bescenje", kaže Svetomir Stojković, iz Gornje Trnave kod Topole.

Stojković ima šljive svih sorti na 1,6 hektara.  Ova godina za njega bila je katastrofalna do te mere da smatra da više nema svrhe ni ulagati, ni raditi.

Godina je bila katastrofalna za voćare. Ima li svrhe ulagati dalje 

"Razmišljam da naredne godine prestanem da ulažem i da čekam šta će šljivik sam da uradi. Nemam drugo izbora", dodaje ovaj voćar.

"Juče sam 1,5 tonu predao sam po deset dinara. Ostatak ću da ostavim na zemlji. Neka trune. To je otprilike oko četiri tone. Nemam račun da plaćam berače i gajbice. Imam komšije koji se bave i stočarstvom, tovom, povrćem, sve je to na rubu propasti. Ostaće zemlja bez sela i bez naroda na selu. Svi negde idu i svi će da odu. U minusu sam. Nenormalno je skupa hemija, nafta. A imam šljivik star osam godina, znači tek je sad u punom rodu", ogorčen je Stojković.

Otkupljivača je malo

Proizvođači kažu da ih pored izuzetno niskih cena muči i traljav otkup, koji kratko traje.  Petar Prokić iz Gornje Trnave, koji ima 3,5 hektara šljive i sa prosečnim prinosom od 25 tona, tvrdi da je otkup za čačansku ranu trajao samo dva dana.

"Prva klasa mora da bude 45 milimetara prilikom kalibraže, ali domaćinima nije sazrela šljiva pa sad sve i prvi i drugu daju po 10 dinara. Još veći problem je i što otkupljivači neće ni to, tako da gro voćara kupi šljivu za rakiju i ostaje bez živog novca u sezoni na koji su računali", kaže Prokić.  On je primetio i još jedan problem.

"Malo je otkpuljivača. Prošle godine u Trnavi bilo ih je deset, ove godine samo troje. I oni su tražili samo prvu klasu. Po ovakvoj ceni, ne isplati se nikako predavati. Samo gajba skida pet dinara po kilogramu, plus berači", objašnjava Prokić.

Preko 60 odsto roda, ispod je cene

U Trnavi i susednim selima ovih dana stiže za berbu i  čačanska lepotica. Prošle godine otkupna cena je bila 40, a ove godine počela je sa 35 dinara. Prokić se pita koliko dugo će trajati otkup i za nju i do koje najniže cene će ići.

Goran Simić, iz istog sela gaji šljivu na oko 1,6 hektara. Kaže da je nagli prestanak otkupazakopao mnoge voćare iz ovog kraja. Ili prodaju po 10 dinara ili kupe za rakiju.

"Ove godine oko 60 posto roda šljive iz našeg i okolnih sela završiće po ceni od 10 dinara ili će otići za rakiju. Trnava i Čumić u čitavoj Šumadiji pretežno gaje šljivu. Sa 10 dinara ne može da se podmiri nijedan trošak. Ljudi su jednostavno očajni", kaže Simić.

https://www.agroklub.rs/vocarstvo/cacanska-rana-10-dinara-rod-odlazi-u-rakiju-ili-ostaje-na-zemlji/52393/

[obi-wan]

Brate, nemoj da se ljutis, al` preterase ga vise nasi seljaci sa tim kukumavcenjem. Dojadise skroz.
Realno - dosta bre vise ljudi, uzmite to sto imate i napravite od toga nesto, ne cekajte stalno da vam neko drugi pruzi uslove i posao.

...

Prilog temi, jer smo stvarno mi Srbi preterali vise svaku meru...

"Posmatram ove vredne i trpeljive ljude kako razbijaju i sitne kamen i razgone sa povrsine, ne bi li ugledali ispod nesto plodniju zemlju. Pa ako je nadju, naprave mali raj od voca i povrca. Dok sad u mojoj Srbiji bacaju svinjama jabuke i sljive jer nema ko da ih kupi, ovi bi pravili dzemove i izvozili."

("Pisma iz Norveške", Isidora Sekulić, pre 100 godina)

[Broken]

пре 25 минута, obi-wan рече

Prilog temi, jer smo stvarno mi Srbi preterali vise svaku meru...

"Posmatram ove vredne i trpeljive ljude kako razbijaju i sitne kamen i razgone sa povrsine, ne bi li ugledali ispod nesto plodniju zemlju. Pa ako je nadju, naprave mali raj od voca i povrca. Dok sad u mojoj Srbiji bacaju svinjama jabuke i sljive jer nema ko da ih kupi, ovi bi pravili dzemove i izvozili."

("Pisma iz Norveške", Isidora Sekulić, pre 100 godina)

Baš tako. Treba čovek da bude srećan ako rodi, ako ima. Ako nisi zadovoljan otkupnom cenom, prilagodi se. Evoluiraj. Napravi pekmez, sok...rakiju. Ne ulazim u to zašto je cena mala.

[obi-wan]

пре 7 минута, Broken рече

Baš tako. Treba čovek da bude srećan ako rodi, ako ima. Ako nisi zadovoljan otkupnom cenom, prilagodi se. Evoluiraj. Napravi pekmez, sok...rakiju.

Imam u dvoristu ukupno 5 stabala jabuke, razlicite sorte. Jablanka (slicna Petrovaci) je vec sasvim zrela, beremo je koliko stignemo, ali roda ima mnogo da bi se to pojelo. Nesto smo delili po crkvi i sa prijateljima, ili slali gostima koji nam dodju, ali ni tako ne moze da se upotrebi ni blizu sve, jabuke svakako puno opadaju. Ovo se, naravno, vrlo slicno desava i kod ostalih jabuka, i kod 2 kruske koje imamo.

Sta radimo? Imamo komsiju koji pece dobre vocne rakije, on dolazi redovno dok ima roda i sakuplja sve opalo. Kad ispece, on dodje i donese koji litar i nama.

Normalno, to je mala kolicina, nije veliki vocnjak, ali je cinjenica da je masa naseg naroda nemoguce inertna, i sve `oce po principu "drzava-d`uradi-nesto", umesto da od ovoga sto imamo - a to sigurno i bez ostatka mozemo - napravimo pravi poljoprivredni i ekoloski raj.

Kukaj, kukaj, samo kukaj na sve redom, pa dosta bre vise. Stvarno treba da se ucimo preduzimljivosti.

[Мирослав1]

И ја бих да напишем нешто што није баш популарно рећи а то је да се јако мали број људи бави савременим воћарством, што минимум значи густа садња са кржљивим подлогама, са обавезним наводњавањем, прихраном и противградном мрежом. Само тако је на малој површини могуће постићи обилан и крупан род и таква роба ће сигурно наћи купца по доброј цени. Код откупа се гледа само крупноћа и  изглед, укус је последња ставка. Рече скоро један човек - Боље је имати један хектар потпуно опремљеног воћњака, него 5 хектара под отвореним небом. 

[feeble]

пре 37 минута, Мирослав1 рече

густа садња са кржљивим подлогама

Moze objasnjenje sta znaci ovo podebljano? Mene asocira jedino na siromasnu ili manje kvalitetnu zemlju ali verovatno nije to

[Мирослав1]

То су подлоге (оно на шта се калеми садница) које не дозвољавају воћки да буде превише бујна. Код трешања је на пример то гизела 5 или гизела 6 (код нас), уместо магриве која је бујна подлога. Са мањом бујношћу добија се већи број садница на мањем растојању по хектару, око 4х1,3 метара (неки саде чак и на пола метра растојање у реду!), већи принос... уместо класичних 4х5 или 4х4 метара.  (Све има на јутјубу).

Величина воћке у зависности од коришћене подлоге:

https://www.battistinivivai.com/en/dettaglio-innesto.php?idcategoria=3

Раде и домаћи расадници (не сваки) производњу таквих садница, али се морају поручивати две године раније.

Исто се ради и са јабукама, крушкама или кајсијама.

[БанеЛ]

пре 12 часа, obi-wan рече

Brate, nemoj da se ljutis, al` preterase ga vise nasi seljaci sa tim kukumavcenjem. Dojadise skroz.

Немам за шта да се љутим. Драго ми је да сте испратили оно што преносе пољопривредни портали. 

Слажем се, треба народ да буде сналажљивији, односно не треба да дозволи ловцима у мутном да њихову муку купе за багателну цену и онда се они богате. 

Рецимо, вишња је у многим крајевима ишла за 25 дин/кг , а извозна цена смрзнуте вишње без коштице иде и до 2 е/кг. Лудило система! 

Моје идеје су да треба производити робу која има дужи рок трајања. Првенствено треба производити за себе, па ако има заинтересованих, производити за друге. У сваком случају, таквим радом, неће бити ни гладни, ни жедни, е онда неће моћи да их за****** ко како хоће. 

Е, да, у школама почињу све више да се баве предузетништвом.