Раскиди - грех или слобода избора?

[Sapientia]

Поздрав свима,

Раскиди су једна од веома честих појава данашњице. Променом друштва и схватања односа између мушкараца и жена,  растанак и чешћа промена партнера се по многима доживљавају потпуно природно. Можда и нема већих проблема ако је споразуман, односно није било довољно љубави са обе стране али шта је са онима у којима један остаје без осећања и оставља оног другог који и даље воли? Душевна патња која настаје потом није нимало наивна ствар јер томе сведоче многи лоши примери самоповређивања, изгубљености, неспособност поновног везивања, туге и сијсет других поремећаја личности; и која, притом, код неких особа може трајати један веома дуги низ година. 

Дакле да ли се један овакав вид повређивања особе, њене душе, у православљу може сматрати грехом оног који је повлачењем из односа изазвао такву лавину боли или, пак, се такав потез може схватити као слобода избора особе (јер у њој нема више осећања љубави стога не би требала да живи противно томе) и сматрати да у томе нема никакве одговорности? У том случају би се рецимо, патња могла објаснити као сопствена слабост остављеног да настави даље. 

Каква су ваша мишљења о томе? 

Хвала. 

[Чунга Лунга]

Снијег пада на бехар, на воће
нека љуби ко год кога хоће

Ако неће, нек се не намеће
од намета нема селамета

 

[Sapientia]

Снијег пада на бехар, на воће
нека љуби ко год кога хоће

Ако неће, нек се не намеће
од намета нема селамета

 

Како тумачите последњи стих Марина?

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Sapientia]

Претпоследњи, пардон.

Како тумачите последњи стих Марина?

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Bokisd]

Sta znam,  ... ako govorimo sa strane vere i pravoslavlja koje od nas zahtevaju malo vise odgovornosti i savesti prema drugome, ..... trebalo bi da postoji medjusobno postovanje i ljubav i vera kako bi veza i eventualni bracni zivot  imali nadu na duhovni i svaki drugi uspeh...... ako nema toga kod jednog partnera, ne znam kako se moze ocekivati dobra i plodna veza i brak....

[obi-wan]

"Ako neku ljubis/volis, a ta neka odlazi od tebe - pusti je neka ide. Ako ti se vrati, dobio si je zauvek. Ako ti se ne vrati - nikad je u stvari nisi ni imao."
(Halil Dzubran, "Prorok")

I sve to isto u suprotnom rodu, razume se.

[Татјана H]

Ко зна из каквих побуда људи улазе у везе које називају "љубавне везе". 

Истина је са се стил живота значајно променио па и те честе промене партнера које толико оштете људе да постају неспособни да тај партнерски однос доживе суштински исправно. 

Преширока је то тема.

И тај синдром "угасиле се емоције" је синдром заправо "угасила се страст", љуваби никад није ни било јер нисмо стигли до ње...

[Рапсоди]

1 hour ago, Sapientia рече

Поздрав свима,

Раскиди су једна од веома честих појава данашњице. Променом друштва и схватања односа између мушкараца и жена,  растанак и чешћа промена партнера се по многима доживљавају потпуно природно. Можда и нема већих проблема ако је споразуман, односно није било довољно љубави са обе стране али шта је са онима у којима један остаје без осећања и оставља оног другог који и даље воли? Душевна патња која настаје потом није нимало наивна ствар јер томе сведоче многи лоши примери самоповређивања, изгубљености, неспособност поновног везивања, туге и сијсет других поремећаја личности; и која, притом, код неких особа може трајати један веома дуги низ година. 

Дакле да ли се један овакав вид повређивања особе, њене душе, у православљу може сматрати грехом оног који је повлачењем из односа изазвао такву лавину боли или, пак, се такав потез може схватити као слобода избора особе (јер у њој нема више осећања љубави стога не би требала да живи противно томе) и сматрати да у томе нема никакве одговорности? У том случају би се рецимо, патња могла објаснити као сопствена слабост остављеног да настави даље. 

Каква су ваша мишљења о томе? 

Хвала. 

Jедном за цео живот и тачка.Што Бог састваи нико да не растави. Уосталом све  добро објасни Татјана Н.

Зато добро размислите пре него што уђете у  брак. Могу да разумем  да људи одлазе због прељубе једно од другог или жена мужа напушта због  батина, сваки други разлог ми је неприхватљив, шта бре нема више осећања и љубави  или није било довољно љубави....ми смо ти који доливамо уље у кандило брака да се не угаси.    

[Татјана H]

пре 3 минута, Рапсоди рече

Jедном за цео живот и тачка.Што Бог састваи нико да не растави. Уосталом све  добро објасни Татјана Н.

Зато добро размислите пре него што уђете у  брак. Могу да разумем  да људи одлазе због прељубе једно од другог или жена мужа напушта због  батина, сваки други разлог ми је неприхватљив, шта бре нема више осећања и љубави  или није било довољно љубави....ми смо ти који доливамо уље у кандило брака да се не угаси.    

То је то! 

Сви остали растанци пре уласка у брак, напустио/ла вас је због овог или онога или сте ви напустили неког јер сте на време увидели да вам та особа није на спасење... Само се Богу захвалите! 

[Sapientia]

Ко зна из каквих побуда људи улазе у везе које називају "љубавне везе". 
Истина је са се стил живота значајно променио па и те честе промене партнера које толико оштете људе да постају неспособни да тај партнерски однос доживе суштински исправно. 
Преширока је то тема.
И тај синдром "угасиле се емоције" је синдром заправо "угасила се страст", љуваби никад није ни било јер нисмо стигли до ње...

У потпуности се слажем са вама. Бол и разочарање у тој мери оштећују људе да најчешће утичу на саму њихову структуру личности. Познајем лично, и мушке и женске особе које су пропативши силно на тај начин постале поприлично охоле према будућим партнерима и тако разочаране, да не верују више ником и тешко дозвољавају себи да неког искрено воле. Већ живе у грчу и држе 'паметну' дистанцу.
Свако свој бол проживљава на свој начин а обзиром да је, како сте рекли, оштећење личности велико, интересује ме ко сноси и колику одговорност за то.

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Milica Bajic]

Наравно да је слобода избора. Свако ће о својим гресима кад оде Богу на исповест, нема упирања прстом и нико ником не дугује везу.

Опасно је манипулисати људима на конто сажаљења, а тек - не дај Боже на конто - греота ти је да ме оставиш. 

Није да немам разумевања и милости према остављенима, из сопственог искуства тврдим да некад мораш дохватити дно да би имао одакле да се одгурнеш. Није то ни тако страшно, осим ако си у тинејџ годинама...

[Татјана H]

пре 2 минута, Sapientia рече

 

 

У потпуности се слажем са вама. Бол и разочарање у тој мери оштећују људе да најчешће утичу на саму њихову структуру личности. Познајем лично, и мушке и женске особе које су пропативши силно на тај начин постале поприлично охоле према будућим партнерима и тако разочаране, да не верују више ником и тешко дозвољавају себи да неког искрено воле. Већ живе у грчу и држе 'паметну' дистанцу.
Свако свој бол проживљава на свој начин а обзиром да је, како сте рекли, оштећење личности велико, интересује ме ко сноси и колику одговорност за то.

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

 

Можда се нисам лепо изразила. Моје скромно мишљење је да људи пропате и оштете се мењањем партнера тако што постају робови страсти, а све удаљенији од суштинске љубави. То је постао тренд и тако се већ генерације васпитавају. 

Одговорност имамо првенствено према себи. Како себе да сачувамо од свега тога, да "не испрљамо ни душу ни тело".

[Sapientia]

Такође је тачно да се данас страст пречесто назива љубављу. Међутим ако је један имао страст, а други волео искрено, не може се тражити од њега да из свог срца избаци особу коју воли јер: то није ни сама природа љубави, у коју ваља и треба имати и за оне који нам зло чине - дакле и за партнера, шта год он урадио, ако је љубав искрена и права.
Можда је растанак добар за спасење али да ли то значи да треба престати да се воли с том чињеницом?
Као што рецимо мајка воли дете, без обзира на то је ли криминалац или добар човек.


Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Sapientia]

Наравно да је слобода избора. Свако ће о својим гресима кад оде Богу на исповест, нема упирања прстом и нико ником не дугује везу.
Опасно је манипулисати људима на конто сажаљења, а тек - не дај Боже на конто - греота ти је да ме оставиш. 
Није да немам разумевања и милости према остављенима, из сопственог искуства тврдим да некад мораш дохватити дно да би имао одакле да се одгурнеш. Није то ни тако страшно, осим ако си у тинејџ годинама...

Нисмо се разумели. Растанак је неминован и нема присиле да партнер остане у вези ако не жели. Али повреда постоји и не тако занемарљива.
Питање је да ли има одговорности за проузроковану патњу.
Коментар горе каже једном за цео живот. Да ли има целог живота тада оне заљубљености као с почетка? Добро, сви знамо да не и свугде долази до засићења.
А такви парови се не одвајају и нема повређивања.
Може се наравно и испоставити касније, да је растанак био заправо и добар и користан али, да ли је добро зато уопште патити?

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[JESSY]

пре 23 минута, Milica Bajic рече

Наравно да је слобода избора. Свако ће о својим гресима кад оде Богу на исповест, нема упирања прстом и нико ником не дугује везу.