ТИТО, чега се сећамо

[Милан Ракић]

На данашњи дан 1980. године умро је доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Када чујете реч ТИТО, шта вам је прва асоцијација? СФРЈ, благостање, друг-господин, комунизам, маршал, понос или злочинац. Одговори зависе пре свега од животног доба и сећања на време у коме се живело или о коме је причано.

Они који га памте по добру сећају се приче о свињској глави и санкања у дрвеној карлици, слета и штафета за Дан младости, покрета Несвртаних, социјализма и радничке класе, братства и јединства, ОРА...

 

Цитат

 

Где је Тито научио клавир

Разне вештине које су приписиване Титу обавијене су велом тајни. Заговорници 'теорија завера' тврдили су да је реч о шпијуну који је узео идентитет Јосипа Броза  каплара аустро-угарске војске који је погинуо током Првог светског рата.

Други пак мисле да је био племићког порекла. Другови комунисти су тврдили да је клавир научио да свира у затвору у Лепоглави.

Сам Јосип Броз волео је да сведочи о себи, на шаљив начин. Тако је у једном од разговора за телевизију сам одгонетнуо како је савладао клавир.

"Близу места где сам одрастао, учитељ је имао кућу. Имао је две кћери, због чега сам волео свраћати. Ту сам мало научио свират клавир", објаснио је Тито.

 

За њих је Тито био љубимац света, највећи син народа и народности за чијег доба су имали безбрижно детињство и младост, сигуран посао и плату, плави дрес и црвени пасош у џепу са којим су могли свуда у свет, а враћали су се увек у Југу.

Са друге стране за неке је асоцијација на Тита - Голи оток, Устав из 1974., црвени револуционар, убица и анархиста, човек украденог идентитета, шпијун и затвор због вица испричаног у кафани у коме се и не спомиње друг Стари.

Ако изузмемо екстреме од оних који су Тита сматрали "другим оцем" и оне који су у њему видели "највћег зликовца" данас га носталгично памте само они који су одрастали у златном добу југословенског социјализма '60-'80 година прошлог века.

Заобишле су их гладне послератне године, труманова јаја, национализација и чистке после Инфорбироа. А заправо то је било златно доба модерног човечанства и... јефтиних кредита. После је све дошло на наплату.

Мали нештаслуци великих људи

У духу једнаких могућности за све, у време социјализма брижно су неговане приче о скромном али лепом детињству великог вође.

Садашњи педесетогодишњаци тако памте пре свега причу о малом Јожи и свињској глави. Прича тече овако...

Јосип Броз одрастао је у сиромашној породици са пуно деце. Печеница (меса) била је загарантована само за Божић. У кући Брозових то је била свињска глава која се обешена суши на тавану. Клати се и чека Божић. Нестрпљиви су само мали укућани.

Једнога дана родитељи су отишли подаље, у родбину, и оставили децу саму код куће. Деца су после неког времена огладнела а мали Јоже је решио да ствар узме у своје руке и нахрани браћу и сестре.

Попео се на таван и скунуо свињску главу. Уследио је чувени рецепт од три састојка: свињска глава, вода и брашно.

Мали Јоже је у кључалу воду убацио свињску главу, мало брашна и кувао тако око два сата. Остало је легенда, која каже да су се деца најела "да је све пуцало". Али како је јело било масно, за ненавикнуте дечје стомаке, сви су се толико превијали и јаукали, укључујући и Јожета да га мајка по повратку кући није истукла.

 

Причу је први пласирао Владимир Дедијер у књизи "Јосип Броз Тито, прилози за биографију" а у обавезну школску лектиру стиже посредством "Прича о Титу" Франце Бевка. Оно чега се још сећају о малом Јожи је и санкање у наћви, дрвеној карлици овалног облика у којој се месио хлеб.

Тако су генерације деце стасале у време социјализма на зимском распусту, одлазећи код својих бака и дека на село, обавезно испробавале спуст у дрвеној хлебари.

Соба 275

Титови савременици волели су да кажу како је највише волео власт, жене и добар залогај. Тврде да је за те три ствари био рођени таленат.

На питање колико се пута Тито женио већина се не би досетила.

То је исто као када данас неко пита да набројите индустријске револуције. Сви ће се сетити прве и последње - четврте индустријске револиције, познатије као дигитална. Тако и код Тита.

Сви знају за прву Пелагију "Полку" Белоусову која му је родила сина Жарка. Готово нико не памти име Ане Коенин, немачке комунисткиње која је после хапшења мужа, такође високог комунистичког функционера, склоњена у Москву. У чувени "Лукс" хотел Коминтерне.

Тито је у том хотелу живео годинама у соби 275 на четвртом спрату. Кажу да су се многе комшије из хотела тискале у заједничкој кухињи на крају ходника када "друг Валтер кува".

Ана је у Москву стигла као Елза Кениг а како су у хотелу сви имали лажна имена упознавши Јосипа Броза као Фридриха Валтера удала се за њега под псеудонимом Луција Бауер.

Њихов брак (чија је легалност упитна због лажних имена) потрајао је мање него први јер је Тито враћен "на илегални рад" у Југослвију а Луцију су Совјети годину дана касније стрељали у јеку Велике чистке коју је осмислио и њоме руководио Јосиф Стаљин.

Трећу жену Херту Хас Тито је упознао 1937. у Паризу у регрутном центру за шпанске добровољце. Херта му је донела лажне исправе.

Љубав се расплансала две године касније у Истанбулу, по повратку из Москве, где му је Херта поново донела пасош са којим је могао да се врати у Краљевину Југославију.

У браку су добили сина Мишу а њихов брак је замро 1943. на заседању АВНОЈ-а у Јајцу где је затекла Даворјанку Пауновић. После краја Другог светског рата и смрти Даворјанке Тито је тражио да му се Херта врати али је она то одбила. Наводно му је на писмо од 16 страна кратко одговорила: 'Херта Хас клечи пред мушкарцем само једном у животу', након чега је уследио и званично развод. Касније се поново удала и имала још двоје деце. Остала је по страни, уздржана до смрти 2010. године.

Најпознатија жена у животу Јосипа Броза била је ипак Јованка. Венчали су се 1952. и остали у браку до Титове смрти 28 година касније, иако су је последње три године комунистички функционери одстранили из Титовог окружења.

Цитат

 

Трст

После Титове смрти на телевизији су данима емитовани снимци сећања и сведочења о Титу. Низали су се разговори са Титом, разговори са савременицима али и играни филмови и позоришне представа чији је главни јунак био Тито.

Тако је једном емитован разговор у коме Тито описује свој први боравак у Трсту.

"Прије рата отишао сам једаред у Трст, да тражим френт. Свидјео ми се град и нисам одмах хтео тражит посао него сам се шетао и хранио у синдикалном прихватилишту", рекао је Тито.

Непосредно после снимка разговора уследио је снимак представе "Прича о другу Титу" у којој глумац изговара 'Друг Тито стиже у Трст где се одмах повезује са тршћанским синдикатом'. 

 

Из периода са Јованком остали су упамћени банкети за стране државнике, гламурозне прославе Нових година, путовања по свету и прегршт фотографија. Неретко су фотографије прављене у неформалном окружењу резиденција, парка, пријатеља и кухиње.

Као велики хедониста уз омиљени одлежали Чивас и кубанске цигаре Тито је уживао у храни. Пре свега мешавини кухиња хрватског загорја са примесама словеначке и аустријске кухиње.

Волео је загорске штрукле из родног краја, кафу без шећера а од вина, кажу да је највише волео Цвичек. Вино прављено у подједнакој мери од црвеног и белог грожђа, киселкастог укуса (неки би рекли да када је недовољно балансирано вуче на винско сирће), мање концентрације алкохола али и шећера због чега је погодно и за дијабетичаре.

Омиљено Титово вино Цвичек

Иако су га Словенци у међувремену брендирали кажу да је оно налик штајерском "шилхеру". Иван Ивањи у књизи "Титов преводилац" наводи анегдоту у којој Титу тадашњи аустријски амбасадор у СФРЈ Карл Хартл каже да 'шилхер није вино, шилхер је поглед на свет!' 

Службена биографија

Највећи син народа и народности рођен је највероватније 7. маја 1892. али како су деца уписивана касније под датум рођења подведен је 25. мај.

Годинама касније тог датума цела југословенска нација слетовима и штафетама прослављала је Титов рођендан односно Дан младости.

Врховни командант и први и једини доживотни председник СФРЈ био је поштован и радо виђен гост у целом свету. Након што је Јосифу Стаљину рекао одлучно "Не" 1948. године уследила је помоћ са Запада.

У послератним гладним годинама остаће упамћена "труманова јаја" слата у праху, "тачкице" за храну и одећу али и мучне године чистки оних који су остали верни савезу са Стаљином и Совјетима.

60-те и 70-те године прошлог века памте се пре свега по покрету Несвртаних чији су Тито и Југославија били оснивачи.

Управо тај период, све до његове смрти, био је период највећег препорода и благостања земље из које су сви могли да путују, иду на море, школују се и нађу посао.

Када је умро 4. маја 1980. године испратила га је цела Југославија а у Београд се на сахрану сјатила светска политичка елита.

На његовој сахрани били су представници из 127 земаља света. Међу њима је било монарха, диктатора и председника а због броја и значаја присутних сматрана је највећом сахраном једног државника.

Наташа ЈОВАНОВИЋ, РТС

[Рапсоди]

Сећам се да су мама и комшиница плакале када се  Тито преселио    и имале  су нека жалосна и тегобна лица,  а ја и ћерка од комшинице то нисмо могле никако да укапирамо  и све смо се нешто кријући смејале, док нас ове две нису укебале и опоменуле  са тако  јасним педагошким тоном да би се и најхладније и најбезобразније дете постидело...а ми се уопште нисмо могле постидети и ни дан данас ми није јасно зашто, а није да нисмо волели Тита. Дечија посла.  

Да, и сећам се да сам на једном слету, морала да будем црвени део заставе а то ми је тако нешто тешко падало, не знам зашто.

[о.Небојша]

Сјећам се да смо се брат и ја играли, ушли у кућу и екран је поцрнио, водитељ је једва прочитао објаву о Титовој смрти. Родитеељи су се сашаптавали, јер је је владала психоза да ће кад Тито умре све сусједне земље напасти СФРЈ, у канцеларији у Дому културе су још од новембра 1979. дежурали припадници резервног састава милиције. Опоменули су ме да не галамим по школи и да се не смијем. Изгледа да су сва дјеца добила исти савјет па смо се у учионици скупили кад да су нам све лађе потонуле. Наставници су нам причали оне уобичајене ствари, није било предавања и испитивања до сахране, него смо нешто читали и ишли да се упишемо у књигу жалости.

После се морало стати на улици кад засвира ситена 04.маја у 15.05.  То смо одлучили да прекинемо у Београду 87 или 88 кад су и Словенци сконтали да не треба носити штафету мртвом човјеку.

[Sanja Т.]

Sećam se da sam vazda morala minut da stojim- godinama, gde god da se zateknem i da glumim ozbiljnost... Smorrr 

[Аристарх]

Нисам ја тада био рођен, али сећам се највише професора у школи који су га помињали и имали неке идеалистичке коментаре по том питању... Суштински од њих сам стекао тај осећај да је Тито умро, али није стигао до краја да објасни нешто што је током целог живота покушавао да им објасни. Значи прихватио сам у школи, то сећање мешавине осећаја разочарења и туге код људи. Притом већина професора је била чудна, неки алкохоличари, неки насилни, сећам се љубавне афере једног професора и професорице која је завршила батинама професорице... Мени је то све укупно помешано са сећањем на Тита. Синоним за анархију, Парови и Задруга ми буде исти осећај ако се наговорим да одгледам неких 10 минута...

 

[Драгана Милошевић]

Тог дана сам била у мамином стомаку. Е, док сам стигла да порастем остало ми у сећању неко радовање што је слет, марама и заклетва у првом основне. После цврц, нешто се не сећам да сам и у другом везала мараму.

Заклетва ми била као нека брзалица са овом говорном маном, била катастрофа.

[Ana B.]

Bokan odmah na početku emisije lepo i kratko objasnio:

 

[Аполоније]

Нисам доживео ни његов долазак ни одлазак, али зато, баш као и сви Срби, берем горке плодове његове мрачне епохе, и добро знам да ми није "друг".

[Аполоније]

пре 21 минута, Хаеул рече

Нисам доживео ни његов долазак ни одлазак, али зато, баш као и сви Срби, берем горке плодове његове мрачне епохе, и добро знам да ми није "друг".

*да нам није био "друг".

[Vladan :::.]

Мислим да је био викенд или недеља увече, пријатна породична атмосфера, и одједном та вест и све се прекида и иде мрак и језа јер се десило нешто страшно. Знам да ми је било криво што су прекинули уобичајене програме на тв-у и исто тако се наставило и не знам колико наредних дана...
 

[Вилер Текс]

@Милан Ракић  Уз сво дужно поштовање према теби,  заиста не разумем овај плач над Југославијом и гробаром Брозом.

Не капирам српску опсесију за овим крволоком Титом? 

 

[Аполоније]

@Вилер Текс Како не разумете? Па Србима је деценијама испиран мозак, како би били убеђени да су им они који су их клали заправо браћа, да је све антисрпско напредно, а све српско назадно, и да је време у коме су били поробљени било време слободе, снаге и напретка.

Титови испљувци, да не кажем испрдци, висе нам о врату као камен, и из дана у дан све се више повампирују. 

[Милан Ракић]

пре 42 минута, Вилер Текс рече

@Милан Ракић  Уз сво дужно поштовање према теби,  заиста не разумем овај плач над Југославијом и гробаром Брозом.

Не капирам српску опсесију за овим крволоком Титом? 

 

Ti si nešto pomešao očito