Vladika Atanasije o pričešćivanju!

[Trifke]

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ 

...Нека вас не збуњују они који на неправославни, манихејски начин мисле и у секташкој заблуди говоре да се, тобоже, “не може причешћивати, ако се једе месо”...

Са наше пак стране, драга Децо, пошто вам овај Васкршњи поздрав упућујемо на Велики Четвртак, дан када је Господ одржао тајну Вечеру са ученицима Својим и преко њих у Цркви установио и предао нама Тајну Свете Литургије = Причешћа, наводимо Свети Канон Светих Отаца Шестог Васељенског Сабора (Трулски Канон 66) који нам јасно и недвосмислено говори да треба да присуствујемо у Црквама у Литургији и Причешћујемо се целе Васкрсне седмице:
“Од Светога дана Васкрсења Христа Бога нашега па до Нове Недеље (=Томине), сву седмицу верни треба да у Светим Црквама неизоставно проводе у псалмима и химнама и песмама духовним (Еф.5,19), радујући се Христу /Васкрсломе/ и празнујући, и слушајући читања Божаствених Писама и наслађујући се Светим Тајнама. Јер ћемо тако бити саваскрсавани и саузношени са Христом”.

Нека вас не збуњују они који на неправославни, манихејски начин мисле и у секташкој заблуди говоре да се, тобоже, “не може причешћивати, ако се једе месо”, јер то није ни Христов, ни Апостолски, ни Светоотачаки наук и предање, како то посведочује и Свети Јован Златоусти у својој Ускршњој Речи, која се чита у Цркви на Васкрс, којом нас Света Црква позива да сви приступимо и учествујемо у Царској Гозби за Трпезом Великодаровитога Јагњета Божијега, наше Нове и вечно Нове Пасхе – Христа Господа, Богочовека и СПАСИТЕЉА СВИХ ЉУДИ И СВЕГА СВЕТА. Јер Св. Апостол Павле каже: “Свако је створење Божије добро, и ништа није за одбацивање кад се узима са захвалношћу /Богу/, јер се освећује речу Божјом и молитвом”(1Тим.4,4-5). Наравно, после Светле Седмице треба постити Среде и Петке, као и остале од Цркве назначене Постове (осим Суботе и Недеље, кад се не пости), али се исто тако треба и чешће причешћивати, а не само у време четири поста. Поготову се треба причешћивати Недељом, јер свака Недеља је Васкрсење. А Ускрс је Недеља над недељама, Празник над Празницима. То је “Дан који створи Господ” – вечно Први и вечно Један незалазни Дан Царства Христовог – обрадујмо се и веселимо се њему, и у њему – Христу Васкрсломе и нас Васкрсавајућем!

[JESSY]

uvek se radujem ovakvim tekstovima i temama...

[Trifke]

пре 38 минута, ana čarnojević рече

meni jednom u rakovickoj crkvi nisu dali da se pricestim drugi dan Vaskrsa. ja prisla i kao ne moze. kad se nisam onesvestila. tri dana mi nije bilo dobro.

Treba i takva iskustva da prođeš. 

[AnaLaz]

пре 2 часа, ana čarnojević рече

meni jednom u rakovickoj crkvi nisu dali da se pricestim drugi dan Vaskrsa. ja prisla i kao ne moze. kad se nisam onesvestila. tri dana mi nije bilo dobro.

Пре десетак година, у једном селу у току Литургије на ВАСКРС, кад сам пришла  да се исповедим (а пре тога се, истина, нисам причешћивала годинама), пита мене свештеник јесам ли постила цео пост. Рекох, нисам, само ову последњу недељу. А он каже да на Васкрс причешћује само оне који су постили цео пост, као награду, али пошто ја нисам знала, нисам из тог места, ајде овај пут може. Иначе, може било која друга недеља у посту, само не на Васкрс, ако се не пости цео пост. И тако... А ви како те? 

[AnaLaz]

Док, данас, у мојој парохијској цркви, прота се увек пред Васкрс позива на речи св. Јована Златоустог-да на тај велики дан треба да дођу да се причесте СВИ, и који су постили, и који нису- толико је велики Васкрс. 

[obi-wan]

пре 3 часа, ana čarnojević рече

meni jednom u rakovickoj crkvi nisu dali da se pricestim drugi dan Vaskrsa. ja prisla i kao ne moze. kad se nisam onesvestila. tri dana mi nije bilo dobro.

...

пре 28 минута, AnaLaz рече

Пре десетак година, у једном селу у току Литургије на ВАСКРС, кад сам пришла  да се исповедим (а пре тога се, истина, нисам причешћивала годинама), пита мене свештеник јесам ли постила цео пост. Рекох, нисам, само ову последњу недељу. А он каже да на Васкрс причешћује само оне који су постили цео пост, као награду, али пошто ја нисам знала, нисам из тог места, ајде овај пут може. Иначе, може било која друга недеља у посту, само не на Васкрс, ако се не пости цео пост. И тако... А ви како те? 

...

Bestidni uzurpatori i lopine! Tesko takvima, jer, "sami u Carstvo ne ulaze, a ne daju onima koji hoce da udju"...

[ines]

пре 3 часа, ana čarnojević рече

meni jednom u rakovickoj crkvi nisu dali da se pricestim drugi dan Vaskrsa. ja prisla i kao ne moze. kad se nisam onesvestila. tri dana mi nije bilo dobro.

ma ima svega 

[ines]

1 hour ago, AnaLaz рече

Пре десетак година, у једном селу у току Литургије на ВАСКРС, кад сам пришла  да се исповедим (а пре тога се, истина, нисам причешћивала годинама), пита мене свештеник јесам ли постила цео пост. Рекох, нисам, само ову последњу недељу. А он каже да на Васкрс причешћује само оне који су постили цео пост, као награду, али пошто ја нисам знала, нисам из тог места, ајде овај пут може. Иначе, може било која друга недеља у посту, само не на Васкрс, ако се не пости цео пост. И тако... А ви како те? 

a ma, popovska posla!

[obi-wan]

пре 1 сат, obi-wan рече

Bestidni uzurpatori i lopine! Tesko takvima, jer, "sami u Carstvo ne ulaze, a ne daju onima koji hoce da udju"...

Da ne bude zabune - ova rec se odnosi na vrle popove, i njihovu "teologiju", posto vidim da se neki cudite.

[JESSY]

пре 6 часа, AnaLaz рече

прота се увек пред Васкрс позива на речи св. Јована Златоустог-да на тај велики дан треба да дођу да се причесте СВИ, и који су постили, и који нису- толико је велики Васкрс. 

BESEDA NA VASKRS

 Sveti Jovan Zlatoust

Ako je ko pobožan i bogoljubiv, neka se naslađuje ovim divnim i svetlim slavljem. Ako je ko blagorazuman sluga, neka radujući se uđe u radost Gospoda svoga. Ako se ko namučio posteći se, neka sada primi platu. Ako je ko od prvog časa radio, neka danas primi pravedni dug. Ako je ko došao posle trećega časa, neka praznuje sa zahvalnošću. Ako je ko stigao posle šestoga časa, neka nimalo ne sumnja, jer ničim neće biti oštećen. Ako je ko propustio i deveti čas, neka pristupi ne kolebajući se ni malo. Ako je ko stigao tek u jedanaesti čas, neka se ne plaši zakašnjenja: jer ovaj divni Gospodar prima poslednjeg kao i prvog, odmara onoga koji je došao u jedanaesti čas, kao i onoga koji je radio od prvoga časa. I poslednjeg miluje i prvoga dvori; i onome daje, i ovome daruje; i dela prima, i nameru celiva; i delanje ceni, i prinos hvali. Stoga dakle, uđite svi u radost Gospoda svoga; i prvi i drugi, platu primite; bogati i ubogi, jedni s drugima likujte; uzdržljivci i lenjivci, dan poštujte; vi koji ste postili i vi koji niste postili, veselite se danas! Trpeza je prepuna, naslađujte se bogato svi! Tele je ugojeno; neka niko ne izađe gladan; svi uživajte u bogatstvu dobrote! Neka niko ne oplakuje siromaštinu, jer se javi opšte Carstvo. Neka niko ne tuguje zbog grehova, jer oproštaj zasija iz groba. Neka se niko ne boji smrti, jer nas oslobodi Spasova smrt: ugasi je Onaj koga je ona držala, zapleni ad Onaj koji siđe u ad, ugorča se ad okusivši telo Njegovo. I predviđajući to, Isaija zaklikta: ad se ugorča susrevši Te dole! Ugorča se, jer opusti; ugorča se, jer bi ismejan; ugorča se, jer se umrtvi; ugorča se, jer bi srušen; ugorča se, jer bi okovan; primi telo Hristovo, a naiđe na Boga; primi zemlju, a srete nebo; primi ono što vide, a pade u ono što ne vide. Smrti, gde ti je žalac? Ade, gde ti je pobeda.

Vaskrse Hristos, i ad se stropošta!

Vaskrse Hristos, i padoše demoni!

Vaskrse Hristos, i raduju se anđeli!

Vaskrse Hristos, i život živuje!

Vaskrse Hristos, i nijednog mrtvog u grobu!

Jer Hristos, ustavši iz mrtvih, postade prvina preminulih. Njemu slava i vlast kroza sve vekove. Amin!

Hristos vaskrse!

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Publikacije-Krka19-L.htm

[Vladan :::.]

пре 6 часа, obi-wan рече

Da ne bude zabune - ova rec se odnosi na vrle popove, i njihovu "teologiju", posto vidim da se neki cudite.

Ви само вичете амин а ја сам ово освештао, то је моје, дајем коме ја хоћу, ја сам поп и морам да се причестим иако сам грешан, има неки ред, није ово супа, ви и не знате шта ја изговарам у олтару, а немам кад ни да вам објашњавам... дођите за нафору...
 

[Нифада]

Мислим да се однос према причешћу мења,да се повећава број оних који се причешћују чешће,не само у току поста.Међутим,причешће увек некако треба да буде израз заједнице и потврда заједнице.Неретко имам осећај да је то више индивидуална ствар,па имамо негде да се дефинише број оних који су се причестили,па се коментарише зашто се неко није причестио,а ето неко се причестио.Свакако чланови Цркве треба да причешћују и у време поста,и ван поста,али и да се причешћују добрим делима,да пројаве себе овом свету као заједницу љубави,јер то некако иде једно с другим.Читам ових дана једну књигу где пише да се хришћани некада нису разликовали по спољашњим манифестацијама своје побожности,у смислу неког посебног изгледа,гардеробе и сл.него по наглашеној пројави практичне љубави,милосрђа,бриге за другог.Мислим да нам то недостаје.Имамо неке етикетиране хришћане,па имамо и оне који су  се карактеришу као литургијски хришћани,који се дакле причешћују,али у неком другом контексту не пројављују себе по својим делима као хришћане,али  веома наглашавају  да се ПРИЧЕШЋУЈУ,при том не мислим на то неко погреши у нечему,свако ће да погреши,него по стилу живота.

Ја носим нека лепа искуства из Грчке, па из капеле на ПБФ ,из времена када је нпр.о.Макарије из Јерусалимске цркве служио ,и где сам имала снажан осећај да сам део заједнице,да ми је све некако било природн,,и када искусиш то,после чезнеш за таквим богослужбеним амбијентом и  контекстом.Неки имају само лепу причу,понеко и лепа дела.

 

[Нифада]

пре 7 минута, Нифада рече

Мислим да се однос према причешћу мења,да се повећава број оних који се причешћују чешће,не само у току поста.Међутим,причешће увек некако треба да буде израз заједнице и потврда заједнице.Неретко имам осећај да је то више индивидуална ствар,па имамо негде да се дефинише број оних који су се причестили,па се коментарише зашто се неко није причестио,а ето неко се причестио.Свакако чланови Цркве треба да причешћују и у време поста,и ван поста,али и да се причешћују добрим делима,да пројаве себе овом свету као заједницу љубави,јер то некако иде једно с другим.Читам ових дана једну књигу где пише да се хришћани некада нису разликовали по спољашњим манифестацијама своје побожности,у смислу неког посебног изгледа,гардеробе и сл.него по наглашеној пројави практичне љубави,милосрђа,бриге за другог.Мислим да нам то недостаје.Имамо неке етикетиране хришћане,па имамо и оне који су  се карактеришу као литургијски хришћани,који се дакле причешћују,али у неком другом контексту не пројављују себе по својим делима као хришћане,али  веома наглашавају  да се ПРИЧЕШЋУЈУ,при том не мислим на то неко погреши у нечему,свако ће да погреши,него по стилу живота.

Ја носим нека лепа искуства из Грчке, па из капеле на ПБФ ,из времена када је нпр.о.Макарије из Јерусалимске цркве служио ,и где сам имала снажан осећај да сам део заједнице,да ми је све некако било природо,,и када искусиш то,после чезнеш за таквим богослужбеним амбијентом и  контекстом.Неки имају само лепу причу.

 

 

[Trifke]

пре 10 часа, Нифада рече

Мислим да се однос према причешћу мења,да се повећава број оних који се причешћују чешће,не само у току поста.Међутим,причешће увек некако треба да буде израз заједнице и потврда заједнице.Неретко имам осећај да је то више индивидуална ствар,па имамо негде да се дефинише број оних који су се причестили,па се коментарише зашто се неко није причестио,а ето неко се причестио.Свакако чланови Цркве треба да причешћују и у време поста,и ван поста,али и да се причешћују добрим делима,да пројаве себе овом свету као заједницу љубави,јер то некако иде једно с другим.Читам ових дана једну књигу где пише да се хришћани некада нису разликовали по спољашњим манифестацијама своје побожности,у смислу неког посебног изгледа,гардеробе и сл.него по наглашеној пројави практичне љубави,милосрђа,бриге за другог.Мислим да нам то недостаје.Имамо неке етикетиране хришћане,па имамо и оне који су  се карактеришу као литургијски хришћани,који се дакле причешћују,али у неком другом контексту не пројављују себе по својим делима као хришћане,али  веома наглашавају  да се ПРИЧЕШЋУЈУ,при том не мислим на то неко погреши у нечему,свако ће да погреши,него по стилу живота.

Ја носим нека лепа искуства из Грчке, па из капеле на ПБФ ,из времена када је нпр.о.Макарије из Јерусалимске цркве служио ,и где сам имала снажан осећај да сам део заједнице,да ми је све некако било природн,,и када искусиш то,после чезнеш за таквим богослужбеним амбијентом и  контекстом.Неки имају само лепу причу,понеко и лепа дела.

 

Pričešćivanje na ličnom nivou je povezano sa pokajanjem. To ne znači da moraš da se isovediš pre nego da se pričestiš nego da imaš punu svest o tome šta je to što jedeš i piješ i da se tome prilazi ne kao i svakoj drugoj hrani nego pokajanog srca.  To je najlepše opisao apostol Pavle: 

1Cor 11:17 Ali ovo zapovedajući ne hvalim da se ne na bolje nego na gore sabirate.
1Cor 11:18 Prvo dakle kad se sabirate u crkvu, čujem da imaju raspre medju vama, i nešto verujem od ovog.
1Cor 11:19 Jer treba i jeresi da budu medju vama, da se pokažu pošteni koji su medju vama.
1Cor 11:20 A kad se skupite na jedno mesto, ne jede se večera Gospodnja.
1Cor 11:21 Jer svaki svoju večeru uzme najpre i jede, i tako jedan gladuje a drugi se opija.
1Cor 11:22 Eda li dakle nemate kuća da jedete i pijete? Ili ne marite za crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta ću vam reći? Hoću li vas pohvaliti za to? Neću.
1Cor 11:23 Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb.
1Cor 11:24 I zahvalivši prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen.
1Cor 11:25 Tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.
1Cor 11:26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dodje.
1Cor 11:27 Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj.
1Cor 11:28 Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije;
1Cor 11:29 Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjeg.
1Cor 11:30 Zato su medju vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju.
1Cor 11:31 Jer kad bismo sebe rasudjivali, ne bismo osudjeni bili.
1Cor 11:32 Ali kad smo sudjeni, nakazuje nas Gospod, da se ne osudimo sa svetom.
1Cor 11:33 Zato, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugog.
1Cor 11:34 Ako li je ko gladan, neka jede kod kuće, da se na greh ne sastajete. A za ostalo urediću kad dodjem.
 

[Nebojš.a]

пре 22 часа, ana čarnojević рече

meni jednom u rakovickoj crkvi nisu dali da se pricestim drugi dan Vaskrsa. ja prisla i kao ne moze. kad se nisam onesvestila. tri dana mi nije bilo dobro.

A što bi se pričešćivala dan za danom? Meni je to malo fatalistički pristup. Sasvim je dovoljno jednom nedeljno. Razborito, smireno.

I to što ti "tri dana nije bilo dobro" može samo da ide u prilog tome da je malo fat. pristup (mislim na tvoj emotivni doživljaj situacije).