Три опела за три мртва теолога

[Лазар Нешић]

Три опела за три мртва теолога

 

Опело за С.

 

Лежала си у соби

Међу женама

Које се распадају

Од болести

Од оне исте

Смрти

Која ће те

Одвући

И затворити

Ти очи.

 

Лежала си на кревету

У постељи која

Чува

Трагове мртвих

Њихове кости

Снове

Целоноћне јауке

И понављања:

„Не желим да умрем“.

 

О чему си мислила?

Док си упорно

Окретала молитве

Прстима

Да ли је страх

Гонио ти руке

И срце?

 

Долазили смо

Код тебе

Ми мртвији од

Мртвих

Језиво насмејани

Послом забринути

Маском оптимистични

Ученици школа

Неосетљивости

Једва чекајући

Да побегнемо одатле

И вратимо се

Тамо где су нам

Одсекли

Утробе

Мозгове

Органе

За тебе

За њу

За њега!

 

Долазио сам

Разједен

Из свог

Глумљеног

Животарења

У тај простор

Гробова људских

У твоје умирање

Истинито

Као крв

Као рана

Као дете

Као цвет

Као осмех

Као бол

Као крик

Као сузе

Над твојим одласком.

 

Након свега

Излазио одатле

На ходник

На прозор

Онај пут

Последњи

И гледао

Двориште

Небо

Године

Твоје

Мрзео свет до костију

Мрзео нас преклане

Сечивима

Неузнемиравања

У месарама

Масакриране

Љубави.

 

Болничке собе

Бели зидови

Сиви ходници

Влажни подови

Модре вене

Храна

Постеље

Купатила

Инфузије

Игле

Болничка мртвачница

Крематоријум

Бели сандук

Крстача

Јаукања над раком

Плакање

Усамљеност

Удаљеност

Стварни су!

 

И тишина

Која

Сећа

На тебе

Увек

Када

Је

Никада

Немам.

 

Опело за М.

 

има кревет у коме М спава

има соба где М плаче

има рука којом М одмахује

има тереса пуна лелека

 

живео си свој стоицизам

буди неприметан

међу уницима гледао

слике пропалог наслеђа

 

има брдо и твоја кућа

има астала празног

има проклисих зидова

има гроба у лединама

 

далеки су богови стари и нови

не маре они за weltschmerz

дерт и карасевдах твој

за киптећу јужњачку ти крв

 

има глас који завија

има песма која боли

има пустиње која јечи

има тишине која значи

 

сручујеш се слеђен

од нечега не знам чега

између две ноћи ломача

запаљена да одагна ти мисао

 

има црква у којој се хули

има крчма у којој се благосиља

има трулеж која сиса груди

има жене која гута сузе

 

срце да поднесе одсуство

којим речима да пронађеш

у сумраку свог рода

у бљештавој тами скривених богова?

 

Опело за В.

 

у клет

своју

улазим

и враћа се

она –

мисао

о

смрти

 

дан за даном

сањам је

кроз

прозор

провирујем

на оној страни

дворишта

где

храм

стоји

 

(... Надолазећи из ноћи

Уливајући се у ноћ

Струјао је сан

Кроз ноћ ...)

 

у клет

своју

улазим

и враћа се

она –

мисао

о

смрти

 

она ме позива

она не зна

колико

имам година

весело је

имати смрт

пред очима

 

(... Сан као магновење

Богословског стварања ...)

 

у клет

своју

улазим

и враћа се

она –

мисао

о

смрти

 

зашто заваравам

себе самог

зашто тек сад

увиђам оно

што

одувек

сам

знао?

 

(... Јер богословско стварање

Јесте гледајуће чекање

Склопљених очију

У примарку сна ...)

 

у клет

своју

улазим

и враћа се

она –

мисао

о

смрти

 

говорим себи

од трена

кад си се

родио

уписана

је

смрт

у

теби

 

(... Богословко стварање

Јесте бездан

Сненог наслућивања

Нагађања и опипавања

Ишчекивања на прагу ...)

 

у клет

своју

улазим

и враћа се

она –

мисао

о

смрти

 

долази ти

смрт

чекам

је

руку

раширених

 

(... Богословско стварање

Јесте заједница и самоћа

Умах

Стрепња и трепет

Од сједињења и самовања ...)

 

у клет

своју

улазим

и враћа се

она –

мисао

о

смрти

 

јер

све друго

је туђе

само је

смрт

моја

 

(...Богословско стварање

Јесте

Чекање

И

Полазак

И

Растанак

...

И

Састанак?

Можда

...)

 

Да помене Господ упокојене слуге своје Сару, Миодрага и Владимира, сада и увек и у векове векова. Амин!

Београд 17.02.2019.

Л.Н.