Православље и бизнис

[Рапсоди]

Имала сам више среће но памети  да ето већ петнаест година радим  за  православног, верујућег, литургијског човека, и све је оно кобајаги се десило случајно, а наравно знамо да ништа није случајно. И још сам као нешто у последње време нервозна, цвркутава и незадовољна . Засебна канц, црквена музика (по избору коју желим)  кад желим и колико желим док радим могу да слушам, наравно без слушалица  на зиду иконе, и по полицама , на десктопу  икона или нешто друго (често мењам). Није све наравно идеално, има доста ствари које би могле бити боље , али не можеш и јаре и паре, за оно што  имам на послу  а то је  ипак рад,  у да не кажем, али рећи ћу....православним условима  .....и још се буним , стварно нисам нормална, оћу леба преко погаче, и хвала драгом Богу  што ме трпи (е)и не да ми да наговору оног одем  у  бизнисе пусте, мочварне и  ринговите.   

[AnaLaz]

пре 2 часа, goranger рече

Pređi u rkc 

[Плаво Небо]

Као дете сам се питао шта ће људима новац, шта им је требало да измишљају паре, зар не могу сви да раде и да тако производе оно што је њима међусобно потребно за живот. И онда сам много касније прочитао негде једну причу о младим Русима који су основали заједницу на селу где су се међусобно повезали и свако производи оно што је потребно за заједницу. У потпуности су се изоловали од градске цивилизације и не зависе од ње.

[Плаво Небо]

пре 6 часа, Банатски деран рече

дипл.правник

Колега, поздрав

 

пре 6 часа, Банатски деран рече

Волео бих ја да живим у малој каменој кућици на мору и пецам рибу

Ако ми верујеш, јутрос сам о овоме размишљао.

 

пре 6 часа, Банатски деран рече

Мора и да се ради и трпи а ја некад роптам као луд.. 

Исто. Радити са људима, ух.

[Плаво Небо]

пре 2 часа, АлександраВ рече

Даће Бог да радим и зарадим за хлеб деци, а да притом Њега не морам да кријем испод тепиха. Јер, Он је мој дом.

Амин!

[АлександраВ]

пре 1 сат, Милан Ракић рече

To je Aleksandrino iskustvo u sektoru u kojem je radila.

Да, то је само моје искуство, и то није везано за МО, него само и искључиво за људе са којима сам радила, мислим на цео ужи колектив (ако занемаримо читање наредбе у вези ношења "религиозних обележја"  итд). Интересантно, већ мало ниже низ ходник, у неким другим канцеларијама, прича је била другачија. Да ли сам ја требала кроз све то да прођем из неког разлога, вероватно да је одговор потврдан. Да ли сам могла другачије (паметније), и то сам вероватно могла. А да ли се кајем? Не, ни у једном тренутку се нисам покајала. Само ми је жао што то нисам урадила раније, док нисам нарушила своје здравље.

пре 2 часа, Банатски деран рече

Ja nemam luksuz da dam otkaz i ostanem bez posla.. Kredit za stan, racuni ...sve to stize na kraju meseca. Ako Bog da uskoro i dete da nam podari, tek tad stub porodice mora da radi i zaradjuje... Milion puta sam razmisljao da odem, da nadjem nesto humanije..a onda kad se susretnem sa kolegama cujem kako kukaju da nemaju posla , da rade za mizerne plate.. i onda zastanem pa onda nastavim da trpim i radim i dalje.. Svi kazu menjali bi se sa mnom.. i svi vide samo lepe stvari a kao odem u 7h a vratim se u 19h to pada u zaborav odmah..

И то те разумем, ми смо 25 година у браку, исто толико смо подстанари, са троје деце. И то је највећи разлог због којег нисам отишла раније. Оног тренутка када су ми сада већ одрасли синови, заједно са мужем дали подршку да се "спашавам" тада сам и донела одлуку. Не кажем да други треба да ураде као ја, само кажем да је за мене било тако како је било. Не могу да опишем тај осећај олакшања када сам то пресекла.

пре 2 часа, Банатски деран рече

Da ne spominjem da oko je oko mene i ako su akadameski obrazovani ljudi psovka Boga nesto najcesce sto se cuje.

Око мене су били генерали, академици, професори, научни радници.... колико простака има међу њима, чудо једно... колико нехуманих међу лекарима, незамисливо... колико лицемера, лажова, отвореног зла је било у тој групи људи... лаж, лаж, грозно. И онда, испричаш нормалну причу са портиром, нађеш људскост у болничару, видиш хуманост у спремачици на клиници. Нема образовање везе са човеком.

[Рапсоди]

пре 3 минута, АлександраВ рече

Нема образовање везе са човеком.

Има....значи имати образ (бити образован ) 

[dragisa]

Teško je sedeti na obe stolice, ovo ne govorim pokretaču teme kao odgovor na njegovo pitanje, nego više komentarišem svoju poziciju kao preduzetnika. Jednostavno čak i kada nisi prinuđen da se ophodiš loše, lažno ili jednostavno ne hrišćanski prema ljudima, ostaje taj problem kako da te "ovo zemaljska" razmišljanja ne obuhvate u potpunosti i ne prevagnu u odnosu na ono najbitnije.

Što se tiče problema sa početka moj savet bi ti bio da maksimalno snishodiš sebi jer ne brineš samo o sebi nego i o porodici. Zna Bog dobro u kakvoj si situaciji i u kakvom ambijentu funkcionišeš, a kad got ti se ukaže prostor da zamahneš nekom "dobrotom" ti je iskoristi. Strogoću, agresivni marketig, laktanje na tržištu ... sve to možeš objasniti da činiš dobro doduše vlasniku, malo je teže sa svesnim laganjem ili dovođenjem u zabludu....to je malo siva zona, ustvari totalno crna.

Nemam pojma znam da je moj drugar bio u velikom problemu jer jednostavno neke stvari su ne spojive, ali opet i ako mora shvati to kao tvoju žrtvu za porodicu. Da će uzeti danak to je sigurno ali ako nemaš drugo rešenje radi to što moraš uz četvero očiju za nešto drugo gde ne bi bio prisiljen na te stvari.   

[Grizzly Adams]

пре 14 часа, Банатски деран рече

Покушавам да нађем неку тему или неко мишљење о овоме али доста штурих информација налазим.

Поставио сам овде статус:

"Како бити православан и успети у бизнису ? Посао је такав да захтева да будем строг, одсечан, да си игра мало и на кварно са конкурентима. Како умиксати веру и бизнис ? Стална борба у мени између та два."

Ја нисам власник фирме те мој однос са пословним партнерима,странкама и конкурентима не може бити онакав какав ја желим.

Често се са супротне стране налазе људи који газе све пред собом, лажи, варање... Ја као представник своје фирме на доста добром положају морам да браним интересе и представим своју компанију у најбољем светлу и да радим за њене интересе, што повлачи да и ја морам бити понекад сличан њима.

Како ускладити веру и посао.... КОнстатан стрес,притисак,рад по цео дан...  Да ли неко има сличну ситуацију или је размишљао о овоме? 

Бизнис је велики подвиг - захтева врлине, храброст, одлучност, марљивост, упорност, велико одрицање. Осим тога је и добро дело - предузетник од овог света прави боље место, решава проблеме, помаже људима да боље живе, ствара нове послове и плате за ближње.

Хришћанство би требало да слави предузетнике одмах иза светитеља. Светитељи унапређују овај свет духовно, предузетници материјално. Олакшавају нам овај привремени боравак на Земљи који јесте и биће увек у суштини страдање, али све што можемо да урадимо да га ублажимо је добро.

[dragisa]

пре 2 минута, Grizzly Adams рече

Бизнис је велики подвиг - захтева врлине, храброст, одлучност, марљивост, упорност, велико одрицање. Осим тога је и добро дело - предузетник од овог света прави боље место, решава проблеме, помаже људима да боље живе, ствара нове послове и плате за ближње.

Хришћанство би требало да слави предузетнике одмах иза светитеља. Светитељи унапређују овај свет духовно, предузетници материјално. Олакшавају нам овај привремени боравак на Земљи који јесте и биће увек у суштини страдање, али све што можемо да урадимо да га ублажимо је добро.

 

Jeste, ali da li po tebi "храброст, одлучност, марљивост, упорност, велико одрицање" može lako da te odvoji odnosno obuzme u odnosu na ono što treba da se ište prvo? Meno to predstavlja veliki problem jer nikako ne mogu da izbalansiram to dvoje. 

[Grizzly Adams]

пре 3 минута, dragisa рече

Jeste, ali da li po tebi "храброст, одлучност, марљивост, упорност, велико одрицање" može lako da te odvoji odnosno obuzme u odnosu na ono što treba da se ište prvo? Meno to predstavlja veliki problem jer nikako ne mogu da izbalansiram to dvoje.  

Свакако треба избалансирати и није лако. Уопште је у животу тешко савладати бриге и мисли о ”овоземаљским” проблемима, а то је десетоструко код предузетника.

Једно од тежих ”послушања” на овом свету...

[dragisa]

Mislim da je poziv prosečnog "mirjanina" najteži u crkvenoj jerarhiji. Prosečan mirjanin treba da savlada i sve sile ovoga sveta i sav bude predat Bogu. Ništa lakše od toga zar ne?

[Grizzly Adams]

пре 16 минута, dragisa рече

Mislim da je poziv prosečnog "mirjanina" najteži u crkvenoj jerarhiji. Prosečan mirjanin treba da savlada i sve sile ovoga sveta i sav bude predat Bogu. Ništa lakše od toga zar ne?

Бијеш се и са овим и са оним светом... Мирјанин, а посебно предузетник, треба да буде задовољан са малим. Бити ”сав предан Богу” је за монахе, за нас је само да не заборавимо. Наивни су млади мирјани који маштају да буду ко монаси и светитељи. Нема ништа од тога. Разбиће те живот на комаде. Буди срећан да останеш нормалан. Као што се војници или труднице поштују због свог подвига и очекује од њих мање формалности, тако би требало и код предузетника да се препозна подвиг и жртва и урачунају ”поени”.

Људи би требало да говоре - хвала ти брате! И да скину капу. То у неком нормалном свету заслужује поштовање.

[dragisa]

Sve je to uredu, samo mislim da grešiš da mirjanin ima neke olakšice. Svi smo mi i monasi i mirjani isveštenici pozvani na jedno isto, predati sebe da bi zadobili Carstvo nebesko, a to neće moći ako misliš da se samo povremeno iskupiš neki dobrim delom ili što si isplatio plate na vreme.

[dragisa]

U krajnjem slučaju u zabludi si da bi iko trebao da ti kaže hvala, koliko got da uredno servisiraš svoje obaveze ili dobro obavljaš svoju uslugu. Ti si u biznisu prevashodno zbog svoje zarade a ovo ostalo je tvoja dužnost.