[INTEGRALNI SNIMAK] Tribina povodom NATO bombardovanja 1999. godine; Šainović: Mi smo u Rambujeu sami ponudili da Srbija uđe u NATO

[Милан Ракић]

Javna tribina „U predvečerje rata, 20 godina kasnije“ povodom obeležavanja druge decenije od početka NATO bombardovanja SRJ održana je u subotu u bioskopskoj sali Muzeja vazduhoplovstva.

Prisutnima su o svojim iskustvima i sećanjima govorili tadašnji potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović, načelnik Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje 1999. godine Avram Izrael, komandant 3. diviziona 250. raketne brigade pukovnik u penziji Zoltan Dani, kao i autor makete MiG-29 iz 1999. pilot potpukovnik u penziji Đorđe Ivanov.

Tribinu je otvorio direktor Muzeja vazduhoplovstva Čedo Milivojević rekavši da Muzej ima obavezu obeležavanja godišnjice od NATO bombardovanja te da se od ove tradicije neće odustati. On je podsetio i da je bombardovanje trajalo od 24. marta do 10. juna 1999. godine, a da je u tom periodu „poginulo više hiljada civila, kao i 1.008 pripadnika vojske i policije, među kojima i 39 pripadnika RV i PVO“.

„U očaju smo predložili i da cela Srbija uđe u NATO, ali pod uslovom da ostane cela. Nisu prihvatili.“ / Foto: Igor Marjanović, Muzej vazduhoplovstva

O političkim okolnostima i događajima koji su prethodili 1999. godini pričao je tadašnji potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović, koji je istakao da je strateška pozicija zemlje odredila njenu dalju sudbinu, što je na kraju i dovelo do NATO bombardovanja usled nemogućnosti postizanja saglasnosti oko kosovskog pitanja:

– Mi jesmo tokom dva svetska rata bili saveznici sa Amerikom i Engleskom, ali saveznici u ratu protiv Nemačke, a nakon pada Berlinskog zida to postaje rat protiv Rusije u kojem mi ne želimo da učestvujemo i ovo određuje naš položaj, koji i danas traje.

Tokom devedesetih godina bilo je raznih pokušaja da se spreči da do sukoba dođe. Pored svega što smo nudili, mi smo jednom iz očaja u Rambujeu predložili i da cela Srbija uđe u NATO, ali pod uslovom da ostane cela. Nisu hteli ni da razgovaraju o tome. –

O sistemu osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja, koji je informisao javnost o nastanku i prestanku opasnosti od bombardovanja, govorio je tadašnji načelnik Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje Avram Izrael. On je istakao da je SRJ 1999. godinu dočekala u teškom materijalno-tehničkom stanju kada je u pitanju ovaj sistem:

– U periodu devedesetih godina nastaje prekid u razvoju sistema osmatranja i obaveštavanja i mnogo ljudi odlazi sa posla. Uoči bombardovanja uspevamo da revitalizujemo sistem zahvaljujući Skupštini grada Beograda i privrednicima koji su želeli da pomognu i vrlo brzo popunjavamo jedinicu do 100% i osposobljavamo sve sirene – 20 pneumatskih i oko 200 električnih koliko ih je bilo u Beogradu.

Smatrali smo da jedan grad sa milionskim brojem stanovnika ne možemo da držimo u informativnom mraku i zbog toga smo građane obaveštavali i uspostavljali odnos poverenja sa njima. Mada je bilo pokušaja cenzure, u smislu da odajemo vojne tajne i dižemo hajku, Centar je prvoklasno obavljao svoje zadatke. –

Sala Muzeja puna / Foto: Igor Marjanović, Muzej vazduhoplovstva

Na tribini u Muzeju govorio je i pukovnik u penziji Zoltan Dani, komandant 3. diviziona 250. raketne brigade, koja je 27. marta srušila avion Američkog ratnog vazduhoplovstva F-117:

–  U 18 časova 27. marta naša jedinica dobija pripravnost 1 kada nam iz operativnog centra naređuju da odmah uključimo naš osmatrački radar jer je dobijena informacija da u vazdušnom prostoru postoje ciljevi koje osmatrački radari operativnog centra ne mogu da uoče. Mi smo zahvaljujući našem radaru videli 5 takvih ciljeva, od kojih se jedan ozbiljno približavao u našu zonu uništenja.

Nakon dobijanja potvrde od operativnog centra da se izvrši borbeno dejstvo ka tom cilju, on biva prebačen sa osmatračkog na nišanski radar. Kada je sve bilo pripremljeno, naredio sam oficiru za vođenje da lansira dve rakete od kojih je prva pogodila avion, kome je od dejstva bojeve glave otpalo levo krilo i on je pao je u reonu sela Buđanovci. –

O iskustvima tokom bombardovanja / Foto: Igor Marjanović, Muzej vazduhoplovstva

O tome kako je domišljatost srpske avijacije uspela da spasi 6 aviona MiG-29 govorio je pilot potpukovnik Đorđe Ivanov, čija se maketa tog aviona iz 1999. nalazi u Muzeju vazduhoplovstva i dodao:

– Sa dvojicom svojih kolega sam 23 dana pravio makete MiG-ova. Niko od nas nije imao posebnog iskustva u tome, već smo se samo jednog dana okupili u jednoj školi, pogledali makete od plastike i skice i na taj način se rodila ideja. Bilo je dosta problema prilikom izrade maketa, ali smo na kraju uspeli i zahvaljujući njima smo sačuvali našu avijaciju i zadržali rusku tehniku u Srbiji. –

Više o istorijskim okolnostima koje su dovele do NATO bombardovanja, ulozi Centra za obaveštavanje i uzbunjivanje u informisanju građana, obaranju čuvenog „Noćnog jastreba“, kao i „varkama“ kojima se pribegavalo kako bi se sačuvala domaća avijacija, pogledajte u integralnom snimku predavanja:

Luka MATOVIĆ

 

[Предраг М]

што даље имплицира да њихов "узвишени циљ" није ни улазак Србије у нато, већ сламање и поробљавање српског пркосног, истинољубивог и надасве слободарског духа. њима су потребни послушници и робови а србин хришћанин се баш и не уклапа у ту причу. само размишљам гласно... 

[Благовесник]

пре 3 минута, Предраг М рече

србин хришћанин се баш и не уклапа у ту причу.

Уклапа се тј. уклопи они све што им тренутно одговара. Уклопилиби и нас да им је у интересу била јака Србија или барем српски елемент у целој причи, као што је то био случај у првој половини 21. века од стране тог истог Запада и Енглеске (а због нашег отклона од Русије тј. совјетске  власти).  Међутим, тзв. Зпаду и Енглеској је већ дуже време, од шесдесетих, у интересу ослабљена и константно слаба Србија. 

Не би било могуће пљачкање КиМ да су нас примили у НАТО. 

[Милан Ракић]

пре 24 минута, Благовесник рече

Не би било могуће пљачкање КиМ да су нас примили у НАТО

S tim što je, mnim da ako je bilo moguće, to trebalo učiniti još pre "događanja naroda", tamo koncem 80-ih. Zaista bi bilo zanimljivo sozercavati na temu, kako bi se geoploitički odnosi kako na Balkanu, tako i u Evropi, sa refleksima na čitav Svet odvijali, da je npr. SFRJ u toj nekoj "priči" postala deo "tog" NATO. Da li bi se desilo to sve što se dešavalo u našem vilajetu, te najposle, da li bi se i na kakv način, ako bi, dešavala sva "arapska proleća", Jukrajine i primanja nekadašnjih zemalja VU u EU. I glede glasnog razmišljanja brata Predraga, evo i ja da budem "glasan", trebalo je sve, ali sve učiniti, naročito u svetlu konačnog danas - da se izbegne agresija.

[Благовесник]

Вероватно. Али, нама је заиста шездесетих година пресуђено да будемо расцепкани и опљачкани, мада је тада још нешто и могло да се промени... Седамдесетих се отворено приступило том подухвату. 

[Tumaralo.]

SFRJ je de facto bila u NATOu od 50tih.

Mogli smo formalizovati tu priču u nekom momentu i do kraja stupiti na stranu USA.

Onda bismo bili 100 % uz USA a inače smo bili samo 98% uz USA.

Međutim, Miloševićeva frakcija je izvršila puč na VIII sednici KPJ i krenula drugim putem.

Tada su staljinisti smenili trockiste.

Došlo je do naglog zaokreta.

Miloševićevi pirati su uzurpirali američku svojinu (čitava prirvreda "samoupravnog naroda" SFRJ je u stvari bila američki lizing) i počela da orgija.

Bombe su nužno usledile.

Kao što je rečeno na jednoj naslovnoj strani Tajmsa ("Bringing Serbs to heel!").

To je jedan aspekt.

Drugi (bitniji) aspekt jeste jačanje većinskog, srpskog faktora, dok je trockistički modus operandi bio jačanje manjinja (u našem slučaju to posebno behu muslimani).

Dakle, da Milošević nije skrenuo sa Titovog puta, dao bi Kosovu status federalne jedinice, zatim bi došlo do ocepljenja u nekom momentu, dao bi autonomiju  Sanžaku i tako... Ukoliko bi se neki srpski nacionalisti bunili, otišli bi na službeni put itd. Svaki akt satiranja srpskog faktora, bio bi propraćen kreditima. Srbi bi išli na more svake godine i bili jednako srećni kao za vreme Crvenog Ustaše.

[Милан Ракић]

пре 10 минута, Tumaralo. рече

SFRJ je de facto bila u NATOu od 50tih.

До почетка 60-их...