Stefan Simić: Meša Selimović jednako ljubav

[Милан Ракић]

Niko nije tako lepo i dobro pisao o ženi u našoj književnosti
Kao Meša Selimović
Pritom ne lažno već iskustveno, životno, realno
Videlo se da je voleo, i svoju ženu a i ženski rod
Videlo se da je u mladosti živeo sa sestrama, imao dve ćerke i ženinu ljubav do kraja života
Videlo se a i osetilo koliko dobro razume i opisuje ženu

Muškim rečima a nekako ženskom prefinjenošću

Tu nema Dučićevog jada i prekora, Balaševićeve patetike, Andrićeve zadrške, prostote i banalnosti Bukovskog, niti bola, ljutnje i osude Crnjanskog
Ne
Čista ljubav i razumevanje
Zajedništvo, sapatništvo i oduševljeno divljenje

Nežno, prepuno saosećanja a opet vrlo razumno i zanosno
Kakva, uostalom, žena i jeste, kao neprekidna smena ta dva

Čak i kada u “Dervišu” opisuje lepu a sebičnu i oholu kadinicu
On je potajno zaljubljen u nju, i divi joj se
Diveći sve svemu ženskom, i lepom a i manje lepom

Najlepši Selimovićevi opisi su u “Tvrđavi”, kada piše o Tijani
To je najposebnija moguća oda ženi
I moglo bi da se čita zasebno, bez da se prati radnja romana

Tijana je upravo to – simbol voljene žene
I svih onih zajedničkih dana i godina, kada žena ostaje pored svog muškarca
Bez obzira na sve patnje i poraze

To treba čitati, nemoguće je opisati

U “Dervišu” takođe, koliko god da je pisao iz ugla derviša
Žene su i tu, ono najlepše od sveta

Selimović nije samo veliki majstor stila nego i veliki majstor života
Znao je i da uživa a i da radi, predano, posvećeno
Bio je pravičan, strog ali dobar čovek

Njegova pojava u Sarajevu i Beogradu, sa njegovom Darkom, bila je jedinstvena
Svuda su išli zajedno
Što nije bilo tipično za druge umetnike koji su gurali svoje žene po strani
U večitoj potrazi za idealnom

Meša se nije stideo svoje žene
Nije je umanjivao, omalovažavao, skrivao
Naprotiv, gde on, tu i ona

Čak i dok je pisao ona je sedela pored njega i štrikala

Nije mu smetala čak ni u njegovom najvećem stvaralačkom zanosu
Nije uticala na njegovu inspiraciju, koncentraciju

Nadživela ga je i decenijama posle bila svedok
Možda i najveće ljubavi naše književnosti

Meša je u mladosti bio atletičar, fudbaler, izuzetne građe, pojave
Posle godine rata, gladovanja, selidbi
Umorile su ga dosta, potrošile

Ali ne i njegovu beskrajnu ljubav prema ženi uopšte

Zato ako ćete negde pronaći ono najlepše o ženi
Pronaćićete u Selimovićevim romanima

Bilo da opisuje ženu kao majku, sestru, drugaricu, devojku
Svejedno
On u svakoj voli ženu i sve ono žensko

Zato su njegove knjige takva hrana za dušu
I ko ga jednom čita
Voli ga zauvek

Meša Selimović jednako ljubav

https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/02/17/stefan-simic-mesa-selimovic-jednako-ljubav/